POGLEDAJTE ŠTA UČIMO NA TREĆEM PREDAVANJU NA KURSU ZA NUTRICIONISTE
Na trećem času na kursu za nutricioniste obrađivali smo teme:
1. Kofeinski napici – “…kofein oštečuje hromozome, može se povezati i sa faktorom rizika za nastanak kancera posebno uz ostale faktore rizika!”
2. Teobromini i slatkiši – “… 100g tvrdih bombona sadrži oko 20 kašičica belog šećera, jedna krofna – 6 kašičica, a parče čokoladne torte čak 15!”
3. Čajevi i teofilini – “… crni čaj kod nekih osoba može izazvati hroničnu defidrataciju – nedostatak tečnosti u našem telu!”
4. Pepsin i ptijalin u varenju – “… ptijalin je enzim pljuvačke koji započinje proces varenja skroba a pepsin – varenje belančevina.”
Prof. dr. Momčilo Matić
Više o NUTRICIONISTIČKOM KURSU pogledajte OVDE
Nutricionizam ili znanost o prehrani je prijenjena prirodna znanost o hranjenju tela koja proučava odnos između čoveka i hrane i implikacije koje proizlaze iz tog odnosa i reflektiraju se na sociološki, psihološki, fiziološki i biokemijski aspekt. Temelji se na osnovnim principima hemije i biohemije, biologije i mikrobiologije, fiziologije i anatomije te genetike. U praksi obuhvata i principe znanosti poput poljoprivrede, prehrambene tehnologije, biotehnologije, antropologije, medicine, sociologije, psihologije i ekonomije. Istraživanja s područja nutricionizma imaju vodeću ulogu u shvaćanju mnogih procesa vezanih uz prehranu i pojavu bolesti i poremećaja, ali i u shvaćanju uloge prehrane u moduliranju genetskog potencijala pojedinca.
Kofein – da li ste znali?
Navodimo neke podatke o kofeinu i njegovom uticaju na naše zdravlje koji vam možda nisu bili poznati.
Da li neki proizvodi za negu kože sadrže kofein?
Proizvodi protiv starenja kože koji sadrže kofein pokazali su se kao korisni za negu kože i smanjenje pojave bora.
Da li su žene osetljivije na kofein nego muškarci?
Nedavna studija je otkrila da su muškarci manje osetljivi nego žene, međutim, druga studija je pokazala da to nije tako u svim situacijama. Istraživači su otkrili da kofein manje podnose muškaraci od žena u stresnim situacijama (kao što je okruženje na radnom mestu).
Starije osobe su više osetljive na kofein od mlađih osoba?
Starije odrasle osobe mogu biti osetljivije na kofein, jer je kod njih potrebno više vremena da se kofein resorbuje.
Kofein može pogoršati simptome anksioznosti?
Prema podacima Američkog nacionalnog instituta za mentalno zdravlje (National Institute of Mental Health), svako ko pati od anksioznih poremećaja trebalo bi da izbegava kofein, jer on može pogoršati simptome koje donose preterana briga i napetost.
Kofein može da vam pomogne da se otreznite kada ste pod dejstvom alkohola?
Ova tvrdnja je netačna. Nasuprot popularnom verovanju, kofein ne pomaže osobama koje su pod dejstvom alkohola da postanu trezne.
Da li zbog svog diuretičkog dejstva pića sa kofeinom izazivaju dehidrataciju?
Napici koji sadrže kofein generalno ne doprinose dehidrataciji organizma. U kratkom roku, kofein može da ima blagi diuretski efekat kod ljudi koji obično ne konsumiraju kofein, ali to nije slučaj kod osoba koje stalno piju napitke koji sadrže kofein. Sva pića, uključujući i ona koje sadrže kofein, pomažu u održavanju hidratacije.
Pojedinci smatraju da prevelike doze kofeina mogu da ubiju?
Smrtni slučajevi od prekomerne doze kofeina su retki, ali kofein može izazvati konvulzije ili nepravilan rad srca. Količina kofeina koja se smatra predoziranjem varira u zavisnosti od težine osobe, starosti i pola. Generalno, doze veće od 10 grama kofeina mogu biti fatalne za odrasle. Obična šoljica kafe ima oko 115 mg kofeina, tako da bi trebalo popiti više od 85 šoljica kafe da bi se popila doza od 10 grama kofeina.
Da li US Food and drug administration (FDA) ograničava sadržaj kofeina u “energetskim napicima”?
FDA je ograničila sadržaja kofeina u bezalkoholnim pićima na 71 mg po šoljici, ali ne postoji ograničenje na količinu kofeina “u energetskim napicima”. Nekoliko energetskih pića ima više od 100 mg kofeina po obroku, a neka imaju više od 200 mg kofeina u sebi.
Da li je konsumiranje kofeina iznad određenih količina zabranjeno?
Visoke doze kofeina mogu poboljšati fizičku kondiciju i mogu povećati izdržljivost mišića tokom kratkih intenzivnih naprezanja. Američka asocijacija “National Collegiate Athletic Association” zabranjuje svojim sportistima da konsumiraju velike doze kofeina. NCAA omogućava do 15 mikrograma kofeina po mililitru urina, što je dovoljno visok nivo za normalno konsumiranje bezalkoholnih pića sa kofeinom, ali dovoljno nizak nivo za zloupotrebu visokih doza kofeinskih dodataka.
Gde sve ima kofeina?
Po sadržini kofeina u sebi, najpoznatija je kafa, ali kofeina ima i u drugim napicima. Podsećamo da dosta kofeina ima u: čaju (ruski, crni, indijski), gaziranim napicima (koka-kola i slično…), čokoladi i energetskim napicima.
Treba znati gde sve ima kofeina jer se i sa popijene dve-tri šoljice kafe dnevno može preterati sa unosom kofeina u organizam ukoliko se ne vodi računa o konsumiranju većih količina gorenavedenih napitaka ili slatkiša (čaj, kola, red-bul, čokolada, guarana, čokolada…).