POGLEDAJTE ŠTA SE UČI NA SEDMOM PREDAVANJU NA KURSU NADOGRADNJE NOKTIJU SA NAIL ART-OM

Na sedmom času nadogradnje noktiju sa Nail Art-om rađena je nadogradnja noktiju.

Koristili smo mlečne O.P.I tipse sa kojima smo radili ekstenziju noktiju.
Tipse smo zalepili na nokatnu ploču, zatim smo ih isturpijali i oblikovali po želji klijenta. Preko toga smo naneli gel u dva sloja koji se takođe turpija.
Ovaj put smo se odlučili za zagasito roze nijansu sa visokim sjajem.
Više informacija o kursu nadogradnje noktiju sa nail art-om možete pogledati OVDE
Raspored predavanja i informacije o upisu možete pogledati OVDE

Istorija u bočici laka za nokte

Da li ste ikada zastali i razmislili kako je sve to počelo? Ko je bio taj pojedinac koji je jednog dana pogledao u svoje nokte i pomislio da bi mogli da izgledaju i veselije?

Verovatno vam lak za nokte deluje kao moderno otkriće, poput lifta, aparata za kafu i slično, ali kozmetički proizvodi postoje već hiljadama godina, mnogo pre farmaceutskih kuća i apoteka. Lak za nokte je kineski izum i simbolizovao je bogatstvo i socijalni status.

Ovaj izum otkriven je pre oko 5000 godina, oko 3000. godine pre nove ere. Neke od komponenti koje su korišćene za pravljenje laka za nokte su pčelinji vosak, arapska guma (Acacia senegal) belance, prirodne boje, želatin. Lak za nokte je proizvođen u bojama koje se koriste i danas – crvena i roze. Latice cveca, kao što su ruže i orhideje, koristile su se za dobijanje boje.

Dok se moderni lak suši u minuti sa njegovim prethodnikom to nije bio slučaj. Kada bi žene namazale nokte morale su da čekaju po nekoliko sati da se nokti osuše, pa čak odlazile i na spavanje u nadi da će lak biti potpuno suv do jutra. Za vreme Zhou dinastije od XI do III veka pre nove ere, žene različitog socijalnog statusa imale su boju laka na noktima u skladu s tim da li su privilegovane ili ne. Boja laka za nokte govorila je o socijalnom statusu žene. One iz kraljevskih porodica su bojile nokte u srebrnu i zlatnu boju, a ženama iz srednjeg staleža bilo je dopušteno da nokte boje u svetle boje. Posledice nepoštovanja zakona o bojama za nokte bile su rigorozne – kineske žene nižeg statusa koje su bojile svoje nokte u boje dozvoljene samo za članove kraljevske porodice bile su osuđivane na smrtnu kaznu. Kasnije, u doba dinastije Ming (od XIV do XVII veka), kraljevske boje laka za nokte su promenjene iz srebrne i zlatne u crvenu i crnu. Takođe, nokti su ukrašavani dragim kamenjem i kompleksnim dizajnom. Iako su Kinezi bili pioniri i izumitelji laka za nokte, ova moda takođe je postojala i u Egiptu.

Egipatske žene (kao i muškarci) su bojili nokte od 3000. godine pre nove ere. Njihove metode za oslikavanje noktiju su se razlikovale od onih koje su se koristile u Kini, ali je boja takođe simbolizovala socijalni status. U Egiptu je za kraljevsku lozu bila rezervisana crvena boja. Stari Egipćani su koristili kanu braon ili crvene boje i sa njom bi bojili vrhove svojih prstiju. Slavna i lepa Nefertiti kao i njena kraljevska pratnja (XIV vek pre nove ere) koristili su takođe kanu, a ponekada čak i krv za bojenje! Žene u Egiptu su koristile sve vrste crvenih bobica da bi bojile nokte.

Kleopatra, poslednji faraon u starom Egiptu, nastavila je ovaj trend i u I veku pre nove ere. Za razliku od Nefertiti, Kleopatra je koristila jarko crvene nijanse laka za nokte koje su u njeno vreme bile dozvoljene samo za članove kraljevske porodice i pratnju, dok su svetle nijanse bile dozvoljene za niži socijalni rang. Fascinacija crvenom bojom je, čini se, bila konstantna kroz istoriju, a zadržala se i do današnjih dana.

U periodu od nekoliko vekova nije bilo značajnih novina i trendova na ovom polju, ali se nekoliko događaja može izdvojiti. Oko 1500. godine Inke su počele da oslikavaju nokte (niste valjda mislili da je ovaj trend započeo devedesetih?). Veruje se da su oni oslikavali vrhove prstiju motivima orla. Iako nepotvrđeno činjenicama, veruje se da je francuski manikir (franch) nastao u Parizu u XVIII veku. Na prelazu u XIX vek nokti su se bojili u crveno, a zatim premazivali mirisnim uljima pre poliranja.

Konacno, tridesetih godina XIX veka trend je iz crveno bojenih noktiju prešao u čisti, prirodni izgled  samo ispoliranih noktiju.

Lakovi koje svi volimo i koristimo danas su u stvari modifikacija boje za automobile koja daje visoki sjaj. Godine 1920. francuska šminkerka Mišel Manard (Michelle Manard) dobila je brilijantnu ideju da ovu boju počne da koristi za nokte. Ona se poigravala sa formulom dok konačno nije bila zadovoljna i razvila sjajnu boju za nokte, sličnu ovoj koju koristimo danas. Radila je u Čarls Revson kompaniji (The Charles Revson Company), a njen poslodavac prepoznao je zlatnu šansu kada je video formulu laka za nokte. Vlasnici Čarls i Jozef Revson udruženi sa Čarlsom Lakmanom (Charles Lachman) iskoristili su originalnu ideju Manardove i stvorili bezbojan lak za nokte čija su baza bili pigmenti, a ne boje. Godine 1932. promenili su ime kompanije u Revlon i počeli su da prodaju prvi moderni lak za nokte!

Nakon prvog laka za nokte bilo je za očekivati da krenu i razne ideje i inovacije vezane za oslikavanje noktiju. Prvi stil modernog manikira je “moon style” koji je i danas popularan.

Pojavom Tehnikolora (Technicolor) nije došlo do revolucije samo u filmskoj industriji. Crno beli svet i senke sive boje su odlazile u prošlost, a svet je dobio više živosti i prigrlio boje. Glumci i glumice, odeća, šminka sve je bilo u boji. Odjednom su sve žene želele crvene usne i boju na noktima poput Rite Hejvort (Rita Hayworth).

Kako je Revlon uvek bio ispred svih u inovacijama, stvorio je i intezivirao boje svoje kolekcije lakova za nokte kako bi izašao u susret potrebama potrošača. Od tada, trendovi koji su dolazili vremenom su nastavili da se ogledaju u stilovima koji su se viđali na televiziji i u filmovima.

Pedesetih godina 20. veka crvena boja je dominirala, kada su lakovi za nokte u pitanju. Šezdestih godina fokus je pomeren sa crvene boje na pastelne, prirodnije nijanse. Sedamdesete godine su takođe bile u pastelnim nijansama za razliku od osamdesetih kada se na scenu opet vraća crvena boja lakova za nokte kao i neonske boje kojima je nokte bojila Madona (Madonna). Devedesete godine su bile obeležene jednom posebnom nijansom boje laka za nokte – Chanel’s Rouge Noir/Vamp. Inspirisani egipatskom kraljicom Neferiti koja je bojila nokte sa krvlju, vamp je stvoren da oponaša boju osušene krvi. Ove boje-tamno crvena i crna, postale su kultni klasik, a do danas su najtraženije boje.

Pored njih, akrilni nokti, oslikavanje noktiju i ukrašavanje postali su norma. Godine 1934. zubar Maksvel Lapo (Maxwell Lappo) napravio je set veštačkih noktiju, a 1950. godine još jedan zubar Federiko Slak (Federico Slack), počeo je da koristi akrilne supstance za nadogradnju slomljenih noktiju.

Lakovi za nokte su krčili samostalno svoj put. Danas se mogu naći u svim duginim bojama. U modnoj industriji nova odeća, forme, oblici i trendovi se stalno menjaju. U trenutku kada se ženska populacija oslobodila korseta, sloboda je postala glavni sistem vrednosti i ponašanja, što se prenelo i na trendove u mnogim oblastima pa i manikiranju noktiju.