+381607237853 akademija.purity@gmail.com

KOŽA I MIKROORGANIZMI

SEMINARSKI RAD

 

KOŽA I MIKROORGANIZMI

 

 

 

 

Sadržaj:

 

Uvod

  1. Struktura kože

1.2. epiderm

1.3. derm

1.4. hipoderm (subcutis)

2. Funkcija kože

3. Mikroorganizmi

3.2. bakterije

3.3. virusi

3.4. gljivice

3.5. probiotici

4. Zaključak

5. Literatura

 

 

Uvod

 

Koža je vitalna za naše opšte zdravlje i dobro osećanje. Pored toga što deluje kao prva linija odbrane tela od bakterija i virusa, zdrava koža održava i ravnotežu tečnosti i pomaže u regulaciji telesne temperature. Veoma je osetljiva, prepoznaje najblaži dodir kao i bol. S obzirom da je naš najveći i nauočljiviji organ, pokrivajući 2m² tela i čineći skoro šestinu naše telesne težine, stanje kože, takođe, može da ima značajan uticaj na naše samopouzdanje.

 

  • Struktura kože

 

Koža je dinamičan organ i sastoji se iz 3 sloja: epiderma, derma i hipoderma.  Svaki od glavnih slojeva je sačinjen od nekoliko podslojeva.

 

  • Epiderm

 

Kao spoljni sloj koji možemo da vidimo i dodirnemo, epidermis nas štiti od toksina, bakterija i gubitka tečnosti. Sastoji se od 5 podslojeva keranocitnih ćelija. Te ćelije, proizvedene u najdubljem unutrašnjem, bazalnom sloju, migriraju ka površini kože. Dok to rade, one sazrevaju i prolaze kroz seriju promena. Upravo je taj proces, poznat kao keratinizacija, ono po čemu se podslojevi razlikuju. Keratinizacija je proces regeneracije ćelija, traje oko 28 dana.

Bazalni sloj (ili stratum basale): Najdublji unutrašnji sloj gde se proizvode keranocitne ćelije. Nalaze se jos  Langerhansove i Massonove ćelije, u kojima se stvara pigment melanin.

Spinozni sloj (ili stratum spinosum): Keranociti proizvode keratin (proteinska vlakna) i dobijaju vretenasti oblik. Ćelije su međusobno povezane spinama, po čemu je sloj i dobio naziv.

Granulozni sloj (stratum granulosum): Ćelije proizvode tvrde granule, kako se kreću napred, a te granule se pretvaraju u keratin i epidermalne lipide.

Sjajni sloj (stratum lucidium): Ćelije su gusto zbijene, pljosnate i ne razlikuju se jedna od druge. Ovaj sloj postoji samo u delovima gde nam je najdeblja koža (tabani i dlanovi).

Rožnati sloj (ili stratum corneum): Spoljašnji sloj epidermisa sa prosečno oko 20 podslojeva pljosnatih, mrtvih ćelija u zavisnosti od toga gde se koža nalazi na telu. Te bezjedarne ćelije se zadržavaju oko 14 dana u ovom sloju, nakon čega otpadaju. Takođe, u rožnatom sloju su smeštene pore znojnih žlezdi i otvori lojnih žlezdi.

Epidermis je prekriven emulzijom vode i lipida (masti) poznatom kao hidrolipidni film. Taj film, koji se održava lučenjem znojnih i lojnih žlezdi, pomaže da naša koža zadrži gipkost i deluje kao dodatna barijera protiv bakterija i gljivica.

Vodeni deo ovog filma, ponat kao zaštitni kiseli omotač, sadrži:

  • Mlečnu kiselinu i razne amino kiseline iz znoja.
  • Slobodne masne kiseline iz sebuma.
  • Amino kiseline, pirolidnu karboksiličnu kiselinu i druge prirodne vlažeće faktore koji su većinom nusproizvodi procesa keratinizacije.

Ovaj zaštitni kiseli omotač daje zdravoj koži njenu blagu kiselu pH vrednost između 5,4 i 5,9. Idealna okolina za:

  • Prijateljski nastrojene mikroorganizme (poznate kao kožna flora) da se razmnožavaju i štetne mikroorganizme da se uništavaju.
  • Formiranje epidermalnih lipida.
  • Enzime koji pokreću proces deskvamacije.
  • Rožnati sloj da se obnovi kada je oštećen.

Preko većeg dela tela, epidermis ima debljinu od samo 0,1 mm ukupno, mada je značajnije tanji na koži oko očiju (0,05 mm) i značajno deblji (između 1 i 5 mm) na tabanima stopala.

  • Derm

Derm je debeo, elastičan ali čvrst srednji sloj kože, koji čine 2 podsloja:

Donji sloj (ili stratum reticulare): duboka, debela oblast koja formira fluidnu granicu sa potkožnim tkivom.
Gornji sloj (ili stratum papillare): formira definisanu, talasastu granicu sa epidermisom (membrana basalis).

Glavne strukturalne komponente dermisa su kolagen i elastin, vezivna tkiva, koja daju snagu i fleksibilnost i vitalni su deo zdrave, mladalačke kože. Ova vlakna su utisnuta u gelastu supstancu (koja sadrži hijaluronsku kiselinu) koja ima visoku sposobnost vezivanja vode i pomaže u održavanju volumena naše kože. Takođe sadrži fibrocite, histocite, limfocite, mastocite, krvne sudove i nervna vlakna.

Način života i spoljašnji faktori kao što su sunce i promene temperature utiču na nivo kolagena i elastina, kao i na strukturu okolne supstance. Kako starimo, naša prirodna proizvodnja kolagena i elastina se usporava, a sposobnost kože da vezuje vodu se smanjuje. Koža izgleda manje tonirano i pojavljuju se bore.

Dermis ima ključnu ulogu u zaštiti tela od spoljašnjih uticaja i iritanasa, kao i da hrani spoljašnji sloj iznutra:
Njegova debela, čvrsta tekstura pomaže u ublažavanju spoljašnjih udaraca i, kada nastupi šteta, on sadrži ćelije fibroblaste, koji potpomažu u regeneraciji tkiva.

Bogat je krvnim sudovima koji hrane epidermis i uklanjaju otpad.

Lojne žlezde (koje dostavljaju sebum ili ulje na površinu kože) i znojne žlezde (koje dostavljaju vodu i mlečnu kiselinu na površinu kože) nalaze se u dermisu. Ovi fluidi se udružuju i čine hidrolipidni film.

  • Hipoderm (subcutis)

Najdublji sloj naše kože, skladišti energiju, štiti od udaraca i pruža izolaciju telu.
Sastoji se od :

– Masnih ćelija (adipocita): grupisanih u jastučaste grupe.

– Posebnih kolagenih vlakana (koja se zovu septe ili granice): labavo i sunđerasto vezivno tkivo koje drži masne ćelije zajedno.

– Krvnih sudova

Broj masnih ćelija koje se nalaze u potkožnom tkivu se razlikuje na različitim delovima tela. Štaviše, distribucija masnih ćelija se, takođe, razlikuje kod muškaraca i žena, kao i struktura drugih predela kože.

 

2. Funkcija kože

 

Koža je od suštinske važnosti za opšte zdravlje i dobro osećanje. Zdrava koža deluje kao barijera između spoljašnjeg sveta i unutrašnjosti tela i predstavlja našu prvu i najbolju odbranu od:

 

  • Hladnoće, toplote, gubitka vode i zračenja:

 

kao spoljašnji sloj kože, rožnati sloj igra značajnu ulogu u zaštiti tela od okoline i ograničavanju količine vode koja se gubi iz epidermisa.

Ona sadrži prirodne vlažeće faktore – nastale iz lojnih ulja rožnatog sloja, uključujući mlečnu kiselinu i ureu. Oni vezuju vodu i pomažu u održavanju elastičnosti, čvrstine i savitljivosti kože. Ako se ovi faktori potroše, koža gubi vlažnost. Kada nivo hidratacije rožnatog sloja padne ispod 8 do 10%, koža postaje gruba, suva i sklona pucanju, i tada kažemo da je koža dehidrirana.

Kada je koža redovno izložena UV zracima, povećava se proizvodnja melanina u bazalnom sloju, koža se zgušnjava da bi se zaštitila.

Masne ćelije u potkožnom tkivu, takođe, pružaju izolaciju telu od hladnoće i toplote.

 

  • Pritisak, udarci i abrazija:

 

Epidermis ponovo formira prvi sloj odbrane. Masne ćelije u potkožnom tkivu čine postavu koja deluje kao prigušivač, štiteći tako mišićno tkivo i fascije (fibrozno tkivo koje okružuje mišiće) ispod.

Kada je koža izložena određenim spoljnim stimulansima, rožnati sloj se zadebljava, na primer kada se žuljevi formiraju na rukama ili stopalima koja su izložena stalnom trljanju.

 

  • Hemijske supstance:

 

Sposobnost hidrolipidnog filma da ublaži i kiselog u zaštiti tela od štetnih alkalnih hemikalija.

 

  • Bakterije i virusi:

Rožnati sloj epidermisa i njegov zaštitni kiseli omotač formiraju barijeru protiv bakterija i gljivica. Ako nešto prođe ovu prvu liniju odbrane, reaguje imuni sistem kože. Tako nastaju bolesti kao što su ekcem, psorijaza….

Kao organ koji savršeno obavlja više poslova odjednom, koža ima mnoge druge uloge od suštinskog značaja za naše zdravlje i dobro osećanje:

 

  • Koža se znoji da bi ohladila telo i sužava krvne sudove u dermisu kako bi sačuvala toplotu.
  • Kontrola osećaja. Nervni završeci u koži čine je osetljivom na pritisak, vibracije, dodir, bol i temperaturu.
  • Koža može da zaceljuje rane uz pomoć fibroblasta.
  • Izvor hranljivih materija. Masne ćelije u potkožnom tkivu služe kao važne skladišne jedinice za hranljive sastojke. Kada su telu potrebni, ulaze u okolne krve sudove i odlaze gde je potrebno.

3. Mikroorganizmi

 

Mikroorganizmi obuhvataju: bakterije, viruse i gljivice.

 

  • Bakterije

 

To su jednoćelijski organizmi. Mogu uzrokovati bolesti, ali se veliki broj bakterija normalno nalazi u našoj crevnoj flori, koži… Bez određenih bakterija ljudsko telo ne bi bilo sposobno normalno da funkcioniše.

Delimo ih prema bojenju na gram-pozitivne i gram-negativne. Gram-negativne bakterije imaju sloj lipopolisaharida, te su mnogo otpornije na antibiotike.

Bakterije na koži delimo na:

  • Kožnu rezidentnu floru (mikroflora)
    staphylococcus spp, streptococcus spp, propionibacterium spp, corynebacterium spp
  • Tranzientnu floru- kantaminantnu floru
    staphylococcus spp, streptococcuspyogenes, corynebacteria, enterobacteriaceae, proteus spp, pseudomonadaceae

Patogeni efekat bakterije ostvaruju svojom invazivnošću i toksičnošću.

Invazivnost se ostvaruje inhibicijom fagocitoze i produkcijom brojnih enzima, koji olakšavaju širenje bakterija u tkivima.

Toksičnost se ostvaruje sposobnošću bakterija za stvaranje toksina koje oslobađaju u svoju okolinu (egzotoksini) ili se tek nakon raspadanja ćelije same bakterije oslobađaju toksini (endotoksini).

I endo i egzotoksini se ponašaju kao antigeni, što znači da organizam stvara antitela i pokreće se odgovarajuća imunska reakcija.

Bakterijske infekcije možemo klasifikovati na osnovu:
kliničke slike
etioloških agenasa koji ih uzrokuju

Na osnovu kliničke slike, delimo ih na

  • Primarne – na primarno zdravoj koži
  • Sekundarne- nastaju kao superinfekcija već postojećih lezija i obično su multibakterijske
  • Kutane manifestacije sistemskih bakterijskih oboljenja

 

Uzročnici bakterijskih lezija mogu biti:

1.gram-pozitivne bakterije,

2.gram-negativne bakterije,

3.spororastuće bakterije

4.spirohete

Staphylococcus aureus je najčešći uzročnik bakterijskih infekcija kože. otkriven je u 40% bakterijskih infekcija. Predstavlja najčešći uzrok celulitisa, apscesa i infekcija rana.

 

Gubitak integriteta može biti ualovljen:

  1. Ogrebotinama (laceracijama)
  2. Ubodima
  3. Hirurskim ranama
  4. Češanjem
  5. Opekotinama
  6. Ulkusnim ranama
  7. Inflamatornim dermatozama
  8. Virusnim i gljivičnim infekcijama
  9. Varijacijom pH vrednosti kože
  10. Varijacijom telesne temperature

Faktore rizika za astajanje bakterijskih unfekcija možemo svrstati u:

  1. Unutrašnje lokane faktore
  2. Unutrašnje sistemske faktore rizika
  3. Faktoća traumare rizika okolne sredine

Unutrašnji lokalni faktori:

  • Anatomske alceracije
  • Varičela
  • Gljivične infekcije
  • Inficirane rane-hiruške, traumske i ubodne
  • Inflamatorne dermatoze
  • Kontaktni dermatitis
  • Atopijsk dermatitis
  • Psorijaza
  • Limfatička opstrukcija
  • Loša higijena kože
  • Ranije bakterisjke infekcije kože
  • Rane nastale pritiskom
  • Ponavljajuća trauma

Faktori rizika okolne sredine:

  • Životinjski ubodi i ujedi
  • Blizak kontakt sa članom porodice koji već ima bakterijsku infekciju kože

Invazivne medicinske tehnike-liposukcija, endoskopske procedure i kateterizacija, intravenozna ili subkutana aplikacija injekcija, pirsing…)

Faktori koji utiču na porast mikroorganizama na koži:

  1. Ograničena količina vode
  2. Niža vrednost Ph
  3. Temperatura manja od 37 stepeni
  4. Aktivne supstance u produktima lojnih i znojnih žlezda
  5. Perutanje
  6. Interakcije sa fiziološkom mikroflorom kože

 

  • Virusi

 

Virusi su neprestano prisutni u svakodnevnnici kao pojam stalne, veoma česte ozbiljne pretnje zdravlju. Izgradjeni su od nukleinske kiseline DNK ili RNK i kapsule koje je proteinske prirode.

U kozmetologiji možemo preneti virusnu infekciju  manikirom i pedikirom, hepatitis B i C.

Hepatitis C (HCV) se najčešće širi putem krvi. Može dovesti do ciroze ili čak karcinoma jetre.

Faktori rizika za HCV infekciju:

  • Dermatološki postupci
  • Tretmani ulepšavanja
  • Manikir, pedikir

Hepatitis B se prenosi:

  • Polnim putem
  • Nakon uboda
  • Posekotinom na zaraženu iglu ili drugi oštri predmet
  • Gljivice

Gljivice su paraziti, žive na račun životinja ili ljudi.

Oni nemaju sposobnost fotosinteze, jer nemaju hlorofol. Samim tim, ne mogu da sintetišu hranljive sastojke.

Rasprostranjenost gljivičnih infekcija kože i noktiju je veoma velika.

Kod imunosuprimovanih osoba, sitemske mikoze mogu značajno da naruše zdravlje.

Izazivaju 3 tipa oboljenja:

  • Mikoza: direktna invazija tkiva gljivica
  • Alergijska oboljenja : preosetljivost na gljivične antigene
  • Mikotoksikoza: ingestija toksičnih metabolita gljivica
  • Probiotici

Probiotici obuhvataju žive bifido i laktobakterije.

Oni se ubacuju u organizam u cilju uspostavljanja normalne crevne mikroflore.

Oni ojačavaju, otpornost organizma prema infekcijama, imaju antialergijska svojstva i regulišu i stimulišu varenje hrane.

Probiotički kompleksi utiču na suspenziju bifidobakterija.

U sastav kompleksa ulaze:

  • Proizvodi aktivnosti bifidobakterija, na primer, organske kiseline (mlečna i sirćetna kiselina)
  • Vitamini iz grupe B i K
  • Polisaharidi
  • Prirodne antimikrobne supstance
  • Mlečni proteini

Probiotici

  • Preparati izradjeni na osnovu probiotičkih kompleksa koriste se:
  1. U cilju zaštite epiderma
  2. Stabilizacije imuniteta kože
  3. Zaštite kože od dejestava spoljašnjih činilaca
  4. Mogu umanjiti sklonost ka nadraženju
  5. Obnavljaju je
  6. Povećavaju njenu otpornost na različite faktore stresa
  7. Umiruju nadraženu i povredjenu kožu

Probiotici:

  • Preparati izradjeni na osnovu probiotičkih kompleksa koriste se:
  • Stimulacije reparativnih procesa
  • Stabilizacije imuniteta kože
  • Umanjivanju razdraženossti
  • Zaštite od povreda
  • Naročito od fotopovreda
  • U cilju uspostavljanja lipidne barijere
  • Neguje kožu
  • Daju joj vlažnost
  • Deluju kao preventiva za pojavu bora
  • Izjednačuju boju tena i posetljuju pigmentaciju

4. Zaključak

 

Koža je naš najveći organ, koji je vidljiv celom svojom površinom, te moramo biti obazrivi, lepo je negovati, čuvati i čistiti. Dobroćudni mikroorganizmi koji žive na nama su zapravo nevidljivi čuvari celokupnog zdravlja i lepote naše kože.

5. Literatura

 

  1. Kozmetologija 1, Dragana Sekulović
  2. com

 

 

Seminarski rad

Predmet: Kozmetologija I

Učenik: Aleksandra Nikolić

Profesor: Dragana Sekulović

Beograd, 18.11.2019.

 

POSTANI I TI ESTETIČAR - KOZMETIČAR

VIDI OVDE

Više informacija na telefon 0607237853