DEZINFEKCIJA
Sadržaj:
1.Uvod……………………………………………………………3
2.1. Šta je dezinfekcija?……………………………….4
2.2. Vrste dezinfekcije…………………………………4
Литература………………………………………………….7
1. Uvod
Dezinfekcija u najširem smislu predstavlja skup postupaka kojima se uklanjaju, onesposobljavaju ili unistavaju mikroorganizmi u toj meri da nisu sposobni izazvati infekciju.
Postoje brojne definicije i tumačenje dezinfekcije, kao npr.:
„Dezinfekcija je selektivna eliminacija odredjenih nepoželjnih mikroorganizama delovanjem bilo na gradju ili metabolizam tih klica bez obzira na njihovo funkcionalno stanje radi sprečavanja njohovog prenosa. Pri tome se ne uništavaju svi mikroorganizmi, nego se njihov broj delimično smanjuje do razine kada nisu sposobni oštetiti zdravlje.
1.1 Šta je dezinfekcija?
Dezinfenkcija je ciljano smanjenje broja mikroorganizama, inaktiviranje, odstranjivanje ili uništavanje nepoželjnih mikroorganizama mehaničkim, fizičkim ili hemijskim sredstvima.
Kozmetičar redovno u svom radu, kako u pripremi, tako i na kraju rada, dezinfikuje ruke, nameštaj, pribor, opremu i prostor u kome radi. Posebno vodi brigu o svakodnevnoj dezinfekciji ležajeva i sanitarnih prostorija, radnog polja, odnosno površine kože i adneksa kože na kojima izvodi procedure. Na kraju rada dezinfikuje sav pribor za rad i posude za odlaganje otpadnog materijala.
Dezinfekcija je neophodna kao uvodna procedura u pripremi za rad i, na kraju, kao završna pri obradi svakog pacijenta pojedinačno.
U zavisnosti od sredstava koja se koriste dezinfekcija može da bude :
Mehanička, fizička i hemijska.
U praksi se veoma često kombinuju mehaničke metode i hemijska sredstva.Naime, mehaničko čišćenje olakšava dejstvo i garantuje bolji učinak hemijskih sredstava jer hemijska sredstva stupaju u reakcije posebno sa organskim nečistoćama pri čemu gube dejstvo.
Mehanička dezinfekcija – Mehaničkom dezinfekcijom se postiže odstranjivanje svih nečistoća sa materijala koji se dezinfikuje, a mogu da sadrže patogene ili uslovno patogene organizme. Mehanička dezinfekcija se obavlja pranjem, filtracijom ( vazduh, tečnosti ), zakopavanjem i slično.
Pranjem se odstranjuju čestice nečistoće koje se mogu ovlažiti vodom. Dodatkom površinskih aktivnih materija, deterdzenata, proces pranja se ubrzava i intenzivira.
Za praktičan rad kozmetičara od važnosti su sledeći hemijski antiseptici:
Etil – alkohol koristi se za dezinfekciju kože, ubija vegetativne forme bakterija i gljivica, a i neke viruse, a ne deluje na virus hepatitisa i sporogene oblike mikroorganizama.
Borna kiselina koristi se za dezinfekciju zapaljenskih proces na koži i smirivanje zapaljenskih procesa na koži.
Vodonik – peroksid se kao antiseptik koristi u 3% – tnoj koncetraciji.
Povidon – jodid snažno dezinfikuje opremu, kožu i aparate.
Asepsol vodeni rastvor formaldehida koristi se za dezinfekciju instrumenata, radnih površina i vazduha u zatvorenim prostorijama.
Široka je lista hemijskih antiseptičkih sredstava. Svaki proizvod sadrži upustvo za primenu. Kvalitet ovih sredstava se ispituje laboratorijski.
Sprovođenje dezinfekcije u kozmetičkom salon
U svom praktičnom radu kozmetičar sprovodi mere dezinfekcije. Ruke dezinfikuje tako što ih prvo opere vodom i sapunom, a zatim prebriše antiseptičkim sredstvom, najčešće 70% – tnim etil – alkoholom.
Kada se ruke osuše bez upotrebe peškira postupak je završen.
Za dezinfekciju pribora kao što su peškiri, komprese i drugi tekstilni materijali, postupak je sledeći. Pribor koji treba dezinfikovati potapa se u vodu sa deterdzentom . U vodi se ostavlja dok omekša ( najmanje 2h ), zatim se zagreva, a posle toga ispira. Dezinfikciono sredstvo stavlja se u vodu pre pranja ili u toku pranja. Postupak je vrlo efikasan jer predstavlja kombinaciju mehaničkih, fizičkih i hemijskih metoda dezinfekcije.
Ravne površine dezinfikuje se tako što se prethodno mehanički prebrišu krpom, zatim se postupak ponovi upotrebom čiste krpe koja je natopljena u rastvor hemijskog antiseptičkog sredstva.
Dezinfekcija vazduha se u optimalnim uslovima obavlja provetravanjem prostorija ili raspršivanjem antiseptika u obliku aerosola.
Dezinfekcija kože na kojoj se izvode kozmetičke procedure obavlja se posle čišćenja odgovarajućim kozmetičkim preparatom. Čistom vatom, natopljenom kozmetičkim preparatom za čišćenje, najčešće kozmetičkim mlekom, skidamo sa kože nečistoću. Zatim se novim tupferima natopljenim u 70% – tnim etil – alkoholm ili u neko druge antiseptičko sredstvo, vrši dezinfekcija blagim trljanjem kože.
Pored dezinefekcionih sredstava za dezinfekciju radnog polja u praksi se primenjuju i razni aparati kao što vapozon ili aparati sa visokofrekvetnom strujom. Zbog svoje specifiče gradje koža se ne može sterilisati pa je cilj dezinfekcije odstraniti što više mikroorganizama i uništiti patogene i uslovno patogene organizme na njoj.
5. Zaključak
Dezinfekcija je ne samo važna već i neophodna za očuvanje zdravlja jer se redovnom dezinfekcijom smanjuje rizik za nastanak i širenje zaraznih bolesti. Ona se sprovodi na svim mestima gde postoji rizik od pojave zaraznih bolesti i samim tim je ključni deo prakse sprečavanja i kontrolisanja infekcija i pomoć u prevenciji zaraznih bolesti.
Literatura
- silver-sab.rs
- Skripta iz primenjene kozmetologije
SEMINARSKI RAD
Predmet: Primenjena kozmetologija
Tema: Dezinfekcija
Mentor:
Ivana Stanojević
Student: Melissa Ćelović
Beograd, 2019