LUMBALNI SINDROM KOD SPORTISTA - kako se javlja i kako se rešava

 Lumbalni sindrom kod sportista

Lumbalni sindrom kod sportista srećemo još u periodu pre puberteta i pubertetu. Naporni treninzi i takmičenja izazivaju „zamor tkiva“ i to predstavlja jedan od glavnih faktora za pojavu ovog oboljenja.

Lumbalni sindrom kod sportista

Mlada tkiva diskusa sporo degenerišu i atrofiraju (juvelarni lumbalni sindrom), komresija radiksa duže tralje ali se i sporije povlači oboljenje je po obimu manje ali lečenje je teže nekad samo operativni zahvat daje komletan uspeh. Posebna ove povreda je izražena kod sportista gde pritisak trpi kičmeni stub kod pokret pri izbacivanju tereta (bacači kladiva, diska, kugle i koplja), kod sportova napora (dizači tereta, rvači, gimnastičari), sportovi sa doskokom (skakači u dalj, troskokaši i skakači sa motkom), i u kontaknim sportovima (ragbisti, fudbaleri i karatisti). Mehanizam nastajanja povrede nije kongenitalne prirode odnosno kongenitalne malformacije pršljenova, već je prvenstveno diskalne mehanogeneze. Ranije se smatralo da se lumbalni sindrom javlja u trećoj, četvrtoji ili petoj deceniji života. Ovakve tvrdnje gube na svom utemeljenju zbog profesionalizacije sporta i nedoziranih treninga od radosti.

Lumbalni sindrom kod sportista

Kliničkom slikom dominira osnovni bol u krstima u lumbosakralnoj regiji po sredini paravertebralno i intravertebralno. Etiologiju bolova treba tražiti u nepravilnom istezanju sportista, velikim pritiscima na ovu regiju i na meka tkiva kičme: ligamente, kapsulama malih zglobova,diskusika korenima mišića i nerava. Bolovi ovog tipa veoma brzo prestaju (posle odmora sportiste od sportske aktivnosti), a u težim slučajevima bol traje zavisno od intenziteta i trajanja kompresije.

Simptomi oboljenja mogu se podeliti na spinalne koji se direkno ispoljavaju na kičmu, i radikularne koji nastaju zbog oštećenja nervnih korena. Suštinski sve ove promene odigravaju se na kičmi.

Lumbalni sindrom kod sportista

U zavisnosti od procene oštećenja kod sportista se preuzima adekvatna terapija. Osnovna je suštinski mirovanje i to ležanje u tkz. Williamsovom položaju gde su kukovi flektirani a kolena oslonjena na veći jastuk ispod kolena. Glava je lako podignuta, afleksija ekstremiteta kičme podešava se prema individulanim potrebama. Rasterećenje lumbalnog dela treba da traje u principu svih 24 časa, i to nekoliko dana kod sportista od 5 do 10 dana (iskustvo sa fudbalerima) ako nema nervnih ispada.

 

POGLEDAJTE KAKO HRANOM DO ZDRAVE KOŽE

do zdrave kože

OVDE

POGLEDAJTE VIŠE O VEŽBAMA ZA LICE

vežbe za lice

OVDE

POGLEDAJTE VIŠE O PROŠIRENIM KAPILARIMA

prošireni kapilari

OVDE