UTICAJ KISELOSTI I BAZNOSTI NA NAŠE TELO

YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku i kozmetologiju „Purity“
Seminarski rad iz predmeta Ishrana
UTICAJ KISELOSTI I BAZNOSTI NA NAŠE TELO
Profesor: Momčilo Matič Student: Branislava Vrhovac
Beograd, 2021.

UVOD
Hrana koju svakodnevno konzumiramo utiče na kiselu ili baznu reakciju u našem
telu. Posebno je važno održavati ispravan pH u organizmu, tj. ravnotežu kiselog i baznog. Na
koji način možemo sprečiti ili ublažiti posledice poremećaja na nivou kiselosti ili baznosti,
pokušaćemo da odgovorimo u daljem razmatranju naše teme.
”Kiselo” telo je magnet za bolesti. Posledice kiselog pH organizma su: smanjena
sposobnost tela da apsorbuje minerale i ostale hranljive činioce, smanjena proizvodnja
energije na ćelijskom nivou, smanjena sposobnost za obnavljanje ćelija, smanjena sposobnost
tela za detoksikaciju od teških metala, sklonost ka infekcijama i drugim bolestima. Od 0 do 7
je kiselo, od 7 do 14 je bazno, a pH 7 je neutralno.
Ono što može da naruši pH vrednost u našem telu se osim nepravilnim odabirom
namirnica može pronaći i u našim svakodnevnim navikama kao što su: previše gledanja
televizije, posebno ružnih scena i nasilja kao i nedostatak fizičke aktivnosti, zatim alkohol,
pušenje, zagađen vazduh. Emocije koje stvaraju baznu reakciju su mir, molitva, ljubav,
dobrota, a kiselu preteran zamor, bes, strah, stres, ljubomora. Količina otpadnih kiselina koju
sistem za eliminaciju toksina ne može da izbaci takođe remeti pH vrednost našeg tela.
Kada unesemo hranu koja stvara baznu reakciju, stvorićemo određenu količinu baznih
zaliha koje će intervenisati u slučaju da se naruši bazno-kisela ravnoteža. To se na isti način
dešava i kada unosimo hranu koja stvara kiselu reakciju. U nastavku teksta ćemo preporučiti
najbolje načine za održavanje kiselo bazne ravnoteže, koja je od presudne važnosti za
normalno funkcionisanje i zdravlje organizma.
Najvažnije što može uticati na pH vrednost je ishrana. Ipak, nezdrav život i loš izbor
namirnica mogu da podstaknu stvaranje kiselih otpada koji značajno opterećuju organizam , a
to na duže staze dovodi do pada imuniteta, gojaznosti, gubitka energije i sličnih pojava. Nešto
ozbiljnije posledice se ogledaju u oboljenjima koja su povezana sa kiselošću, a to su dijabetes,
osteoporoza, artritis, stvaranje bubrežnog kamenca, a neretko se dovode u vezu i kiselost
organizma i rak.

UTICAJ KISELOSTI I BAZNOSTI NA NAŠE TELO
Kiselo bazna ravnoteža u organizmu omogućava telu da se bori protiv različitih oboljenja,
a kako smo utvrdili da i sami možemo u velikoj meri kontrolisati ravnotežu organizma, važno
je pratiti pH vrednost namirnica koje unosimo u organizam.
Hrana koja sadrži jone minerala sumpora, joda, hlorida, bromida, fosfata, silicijuma i
bakra, izaziva reakcije stvarajući kiseo urin. Hrana koja sadrži jone mangana, gvožđa,
kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, kalijuma, izaziva baznost u urinu.

Hrana biljnog porekla sadrži nutrijente koji obuhvataju proteine, ugljene hidrte, masti,
vitamine, minerale i vodu. U toj hrani iz prirode, nalazi se sve ono što je čoveku neophodno
za život, dobro zdravlje, dugovečnost i njegov normalan i lep estetski izgled.
Od prehranbenih enzima i koenzima u velikoj meri zavisi nivo pH ravnoteže u krvi i
tkivima. Svaki enzim utiče na pojedine funkcije našeg organizma, što znači da njihov manjak
ili višak, direktno utiče na stanje zdravlja ili bolesti. Svaka namirnica kroz proces varenja,
menja stanje kiselosti organizma, jer uz prisustvo raznih enzima sagoreva u organizmu, što
izaziva kiselu ili baznu reakciju. Na taj način određene namirnice čine da se u našem
organizmu stvara kisela ili bazna sredina, a one same mogu pritom imati sasvim drugačiju ili
potpuno suprotnu kiselost na pH skali.
Kiselost organizma čini da bitno utiče na pad imuniteta, zatim izaziva razna upalna stanja i
pritom prouzrokuje niz teških bolesti. Velika kiselost organizma može prouzrokovati
kardiovaskularne bolesti, hronični umor, artritis, probleme sa mokraćnom bešikom i
bubrezima.
Hlorovodonična kiselina se luči u želucu, održava kiselo-baznu ravnotežu i njen nedostatak
može izazvati smetnje u varenju hrane. Posle učešća u procesu varenja ona postaje bazna.
Nedostatak HCL-a dovodi do smanjene apsorpcije vitamina B12, folne kiseline, esencijalnih
aminokiselina, nepravilnog lučenja žuči,slabe funkcije jetre, pankreasa, bubrega, mišića.
Da bi organizam mogao pravilno da funkcioniše, pH vrednost tečnosti mora biti blago
alkalna. Ako pH vrednost vaše krvi iznosi 7,3 vi ste zdrava osoba, a padne li ta vrednost
ispod 7,0, onda znajte da imate kiselo stanje organizma. Na pH vrednost ne utiče samo hrana,
nego i drugi metabolitički procesi unutar organizma, probava, disanje i bitno izbacivnje
telesne tečnosti. Povećana kiselost izaziva acidozu, ili što je puno ređe alkalno stanje
alkalozam. Kroz svoju ishranu čovek može sam da utiče na smanjenje otpadnih kiselina, kao
i na povećanje svojih alkalnih zaliha, i time bitno utiče na očuvanje zdravlja i vitalnost
organizma. Ukratko rečeno ishrana sa puno svežeg povrća i neke vrste voća, uglavnom
pripada baznim namirnicama, a one su neophodne za uspostavljanje bitne kiselo-bazne
ravnoteže.
Povrće sa baznim efektom
Kupus, brokoli, plavi patlidžan, šargarepa, celer, krastavac, zelena salata, zeleni pasulj,
zeleni grašak, beli luk, crni luk, pečurke, rotkvice, biber, pšenična trava, lubenica, spanać,
bundeva, krompir, paradajz, karfiol, paškanat, cvekla…
Voće sa baznim efektom
Limun, jabuka, jagoda, malina, kupina, ribizla, kajsija, kokos, suve smokve, grožđe,
grejpfrut, pomorandža, mandarina, banana, kruška, breskva, suvo grožđe, zeleni limun,
tropsko voće, avokado, višnje, ananas…
Namirnice i piće sa baznim efektom
Sokovi od voća i povrća (imati na umu da sok nije isto što i samo voće ili povrće),
mineralne vode, probiotske kulture, melasa, granule lecitina, ljute papričice, cimet, kari,
đumbir, senf, morska so, jabukovo sirće, začinsko bilje.
Minerali sa baznim pH su: kalcijum pH 12, magnezijum pH 9, natrijum pH 14, kalijum pH 14.
“Kiselo” povrće, voće i žitarice
Tikvica, maslina, kukuruz, sočivo (leće), borovnica, brusnica, svo konzervirano i glazirano
voće, šljive i suve šljive (ostavljaju bazni ostatak ali imaju kiseli efekat na telo), svi pasulji
osim zelenog, sve vrste pirinča, ječam, kukuruzni skrob, raž, pšenica, ovas…
“Kisele” namirnice
Belo pšenično brašno i bilo šta spravljeno od istog, hleb, sojino mleko, bademovo mleko,
pirinčano mleko, puter, sir, procesirani sir, sladoled, orasi, kikiriki, puter od istog, “kiseli”
životinjski proteini iz slanine, govedine, junetine, svinjetine, ribe (losos, sardine, šaran, tuna,
bakalar, štuka), ćuretina, školjke, jastog, zečetina, srnetina, kobasice, organsko meso, potom
ulja (suncokretovo, kukuruzno, laneno, maslinovo, susamovo, avokado ulje), mast, šećer (bilo
koji).
Posmatrano sa tačke pH vrednosti tabela ovako izgledala (od
baznih ka kiselim):  pH 9,0 – limun, lubenica  pH 8,5 – dinje, grozđe, peršun, kivi, kruške, ananas, suvo grozđe, sokovi od povrća
i voća, sušene smokve, sušene urme, papričice, mango, papaja, maline, mandarine,
crni luk
 pH 8,0 – sveze urme i smokve, slatke jabuke, kajsije, banane, šargarepe, celer, beli
luk, avokado, grejpfrut, zelena salata, nektarine, breskve, bundeve, spanać, brokoli  pH 7,5 – kisele jabuke, cvekla, kupus, karfiol, djumbir, krompir, jagode, masline  pH 7,2-7,3 – bademi, domaci krastavčići, artičoka, trešnja, krastavci, domaći med,
pečurke, zrele i sveže masline, rotkvice, seme susama, paradajz, maslinovo ulje,
razni začini, kafa u zrnu, kokosovo i laneno ulje  pH 6,7-6,8 šljive, suve šljive, kokos, kozije mleko (homogenizovano), kravlje
homogenizovano i vecina proizvoda od istog, senf, pistaći, razni pasulji,
pasterizovan med, semenke bundeve i suncokreta, vanila, alkohol…
 pH 6,5 – sir, kečap, majonez, integralni pirinač, kokice, kukuruzni hleb, kozije
mleko, sojino mleko, sojin sir, kravlje mleko, guščetina, školjke, ćuretina,
bademovo i susamovo ulje, pačetina, suncokretovo i grožđano ulje  pH 6,0 – riba, voćni sokovi sa sećerom, cigarete, kiseli krastavčići, melasa, hleb od
ovsa, raža, ječma, pirinča, kazein (protein mleka), rafinisane zitarice (tipa corn
flakes), školjke, mast, palmino ulje, zaslađeni jogurt, kikiriki, brusnice, kakao
 pH 5,5 – govedina, gazirana pića, belo brašno, svinjetina, jagnjetina, testa i kolaci
od belog brašna, pržena hrana, svi sećeri, cigarette (fabricke), ćuretina, kvasac,
rafinisana so, obična i jodirana, beli pirinač, ulje od pamuka, sirće (sva osim
jabukovog)  pH 5,0 – veštački zasladjivači
“Kisela” pića i ostalo
Pivo (pH2,5), vino, žestoka pića, kafa (pH4), kakao,zeleni i crni čaj, raznorazna
bezalkoholna gazirana i negazirana pića (koka kola – pH2), svi lekovi, sintetičke psihodelične
droge, pesticidi, aditivi, herbicidi, duvan, kozmetički proizvodi koji nisu prirodnog porekla…
Najefikasniji način za praćenje stanja i održavanje kiselo-bazne ravnoteže jeste poznavanje
PH vrednosti hrane koju jedemo. Osnovno pravilo kojeg treba da se pridržavamo, poznato je
kao pravilo 80:20. To znači da treba da unosimo 80 odsto namirnica koje stvaraju baznu
sredinu, i 20 odsto namirnica koje stvaraju kiselost. Važno je napomenuti da se kuvanjem,
zamrzavanjem i konzervisanjem smanjuje baznost namirnica, pa je poželjno da nam ishrana
bude bazirana na 75 odsto sirove i 25 odsto termički obrađene hrane.
Kako da uspostavimo acido-baznu ravnotežu?
Da bi se uspostavila kiselo-bazna ravnoteža, potrebno je jesti što više svežeg voća,
minimum pola sata pre jela, i povrća, piti dosta vode (dvadesetak minuta pre jela, a ne tokom i
nakon obroka), odnosno u najvećoj meri konzumirati namirnice biljnog porekla.
Meso i ribu jesti bez hleba, krompira i pirinča, obavezno uz veliku porciju sveže sezonske
salate.
Salate začinjavati samo limunom i maslinovim uljem.
Žitarice kombinovati sa medom, rogačem, bademima, cimetom, susamom i drugim
semenkama. Izbegavati pšenični hleb, a što češće jesti proso i kinou.
Začinjavati jela začinskim biljem (dodaje se na kraju pripreme).
Hranu što manje termički obrađivati, ne koristiti industrijsku hranu. Praviti pauze od tričetiri sata između obroka, piti biljne čajeve. Važno je istaći i to da se dužim žvakanjem
povećava baznost hrane, kao i da jedenje u miru i tišini, posebno uz molitvu, smanjuje
kiselost hrane i organizma u celini.
Preporučuje se i redovno upražnjavanje fizičkih aktivnosti umerenog i srednjeg intenziteta,
jer preterivanje u vežbanju može da dovede do stvaranja mlečne kiseline, koja takođe
povećava kiselost organizma.

NAJBAZNIJIH BILJNIH ČAJEVA

Čaj od nane
Veoma bazan, vrlo ukusan i vrlo, vrlo dobar za varenje. Osvežavajući je, prirodan, bez
kofeina i apsolutno preporučljiv za jačanje imuno-biološkog sistema, olakšavanja disanja,
mučnine i gorušice.
Čaj od đumbira
I ovaj „nestašni dečko“ među čajevima je dobar za varenje i gorušicu ali je, takođe, veoma
dobar za cirkulaciju, prehladu, grip, stres i glavobolju.
Čaj od ruzmarina
Mediteranskog porekla, ruzmarin je savršeno bogat antioksidansima. Pošto veoma lako
raste, možete imati svoj sopstveni grm ruzmarina! Veoma je bogat vitaminima A, B1, B2, B3,
B6, B12, C, D, E i K.
Čaj od lavande
Svakako jedan od najmirisnijih i najdelotvornijih kod opuštanja – uklanja nesanicu,
anksioznost i stres i smiruje posle napornog dana. Kao i ruzmarin, lavandu možete gajiti sami
i uživati.
Čaj od šipka
Šipak je plod divlje ruže i veoma pitak kao čaj. Zbog visokog prisustva vitamina C i drugih
vitamina, minerala i tanina, šipak je veliki pokretač energije, a između ostalih kvaliteta jača i
kapilare. Izuzetno je dobar kod prehlada, gripa, glavobolja, stomačnih tegoba i još mnogo
toga!
***
S aspekta zdrave ishrane važno je konzumirati što više sveže i neprerađene hrane. Enzimi
koji su prisutni u svežoj i neprerađenoj hrani omogućuju nam da je dobro varimo. Ako enzime
kuvanjem uništimo, tada njihovu ulogu moraju preuzeti telu svojstveni enzimi iz jetara i soka
pankreasa. Današnje biohemijske analize dokazuju da su zalihe enzima u našem telu
ograničene. Zato nema razloga da ih nepotrebno koristimo. Ako ipak pripremate kuvanu
hranu, koristite preparate s probavnim enzimima
Da bi se održala baznost krvi, telo putem svojih homeostatskih protokola preduzima sve da
bi nas zaštitilo. U nekim slučajevima će izvući kalcijum (koji je bazan) iz naših kostiju ili
zuba i time izbalansirati izrazito kiselo stanje. Naravno, ako to čini učestalo, dovešće nas do
deficita i drugih problema. Najpametnije je da se sami pozabavimo svojim prehrambenim
navikama i ne dovodimo telo do acidoze (dominantna kisela reakcija), što je češći poremećaj
nego alkaloza (dominantna bazna reakcija).
Postoji niz telesnih reakcija koje često dijagnostikuju kao bolesti, npr. kandida (candida
albicans), pojava parazita, herpes, dijareja, alergije, migrene, promene na koži, želudačne
tegobe itd. Posebno treba pomenuti stanje hroničnog umora, koje je evidentno rezultat
poremećaja ravnoteže kiselina i baza, bez obzira na izvorni uzrok kao što je stres, pogrešna
ishrana ili pak kontaminacija toksičnim materijama. Upoznavanje karakteristika biofluida koji
su najčešće i elektroliti može nam dati realnu sliku stanja procesa u organizmu.
Kod neosetljivih ljudi metabolizam je obično previše alkalan. Ovo je povezano sa
manjkom kalijuma i može voditi taloženju kalcijuma, poput arterijskih deformacija i malih
kamenčića. Nedostatak stomačne kiseline dovodi do slabog varenja proteina i apsorcije
minerala. Može doći do porasta sadržaja bakterija u stomaku, što izaziva podrigivanje, zadah i
stomačne probleme. Ovo je slučaj najčešće kod onih osoba koje se stalno prejedaju.
Jedan od ključnih faktora je voda koju mi pijemo. Voda činii do 75% od tela i time u
velikoj meri utiče na vrednost pH tela. Nažalost, većina vode koja se konzumira je kisela
uključujući destilovane vode i dejonizovane vode. Alkalna voda nije lako dostupna u većini
zemalja. Međutim, dodavanjem minerala kalcijuma u vodi za piće, ovaj problem se može
otkloniti.
Drugi ključni faktor je uvođenje nerafinisane morske soli u ishranu. Morska so ne sadrži samo
natrijum hlorid, već i oko 80 mikro elemenata i minerala i nudi izuzetanu mineralnu ravnotežu
u odnosu na unutrašnju sredinu ljudskog tela. Pored toga u redovnu ishranu treba uvesti
namirnice koje stvaraju optimalnu pH baznu sredinu.
Kisela stanje će smanjiti sposobnost organizma da apsorbuje minerale i druge hranljive
materije, smanjiti proizvodnju energije u ćelijama, sposobnost obnavljanja oštećenih ćelija,
umanjiti sposobnost organizma da detoksikuje teške metale..
Kiselost namirnica je česta u našem društvu i uglavnom je vezana za tipično američki uticaj
u ishrani, koja se odlikuje visokim sadržajem kiselosti u proizvodnji životinjskih proizvoda
kao što su meso, jaja i mlečni proizvodi i suviše mala u alkalnim proizvodima, kao što je
sveže povrće. Osim toga, mi jedemo kiseline za proizvodnju obrađenih namirnica kao što su
šećer i belo brašno i kiseline za proizvodnju pića kao što su kafa i bezalkoholna pića.
Koristimo previše dodataka, koji formiraju kiselu sredinu, kao što su veštački hemijski
zaslađivači.
Kiselost vašeg tela odrediće brzinu kojom starite. Seda kosa, bore i opuštena koža mnogo
brže se pojavljuju i brže napreduju ako vaša ishrana i način života podstiču stvaranje kiseline.
-Nivo holesterola raste da popravi štetu koju pravi kisela krv, što dovodi do oštećenja zidova
arterija.
-Istraživanja pokazuju da ćelije raka zahtevaju kiselost da prežive. One bujaju u kiselom
okruženju, ali nisu u mogućnosti da prežive u alkalnom okruženju.
-Većina ljudi doživljava značajno manji bol, kada ima izbalansiranu pH vrednost u telu,
uključujući: artritis, migrenu, i fibromialgiju(bol u mišićima).
Hrana koja podstiče kiselost9
Jedna od namirnica koja najviše podstiče kiselost je koka kola. Ovo piće je izuzetno kiselo
(ph 2,5 do 2,6, u zavisnosti od brenda). Potrebno je 32 čaša neutralne vode ( voda za piće iz
vodovoda je kisela) da neutrališe jednu čašu kole!
Ne treba isključiti sve namirnice koje proizvode kiselinu, već većina hrane (oko 70 %) koju
unosite u organizam treba da podstiče alkalnost.
Ako napravite nekoliko jednostavnih izmena u svojoj ishrani i načinu života kako bi
uspostavili ravnotežu pH vrednosti u svom telu, osetićete neverovatne rezultate kao što su
povećana energija, otpornost na prehlade i grip, smanjenje ili otklanjanje bola.
Zašto bismo trebali ograničiti uzimanje mlečnih proizvoda? Homogenizovano i
pasterizovano mleko uzrokuje nastanak kiselina u velikim količinama. Ali, to ne važi za
majčino mleko kojim se prehranjuju odojčad. Vrlo je štetan sir napravljen od pasterizovanog
mleka.
Zašto bismo trebali ograničiti konzumiranje jaja? I jaja stvaraju kiselost, ali to ne važi za
žumance koje daje baznu reakciju. Žumance se smatra namirnicom koja nije štetna za
zdravlje, s visokom hranjivom vrednošću za mozak, jer sadrži lecitin i holesterol u
uravnoteženim količinama. Ali, žumance ne smemo jesti tvrdo kuvano ili zajedno sa
belancem. Naime, lecitin iz previše kuvanog žumanca stvara kiselost, zato ga radije
konzumirajte sirovog, meko kuvanog ne više od šest nedeljno. Pazite da koristite jaja prirodno
uzgojenih kokoški.
Zašto bismo trebali ograničiti upotrebu pšenice? Gluten uzrokuje nastanak lepljivog sloja
koji može začepiti creva. Radije koristite pirinač, raž, slatki raženi, proseni hleb i hleb od
drugih žitarica.
Prerađena hrana, šećer i so su štetne namirnice koje uzrokuju jako kisele reakcije, pa ih
izbegavajte. Još jednom ću naglasiti važnost pravila 80:20, prema kojem je preporučljivo
konzumirati 80 posto hrane koja stvara baznu reakciju i 20 posto hrane koja stvara kiselost.
Dnevno konzumirajte osam od deset vrsta namirnica s popisa hrane koja stvara baznost.
Meso i ribu ne konzumirajte zajedno sa hranom koja sadrži skrob (hleb), jer takva
kombinacija uzrokuje jaku kiselost. Takođe izbegavajte obroke od dve vrste namirnica s
visokim sadržajem proteina, kao na primer šnicla i jastoga ili divljač i piletinu. Lako svarljive
belančevinaste namirnice, odlične su u kombinaciji s voćem (nastaje blaga baznost). Neke
druge lako svarljive belančevinaste namirnice, kao što su orašasti plodovi i tofu, dobro se
slažu s povrćem koje ne sadrži skrob (dolazi do blage baznosti). Ako pripremite obrok s
desetinom lako svarljive belančevinaste hrane i devet desetina povrća, nastat će umerena
baznost. Kombinacija pasulja i žitarica predstavlja savršeno lagan proteinski obrok koji stvara
blagu kiselost.
Stalno nerviranje, brige, stres i psihička opterećenost, težak fizički rad, nedovoljno sna i
drugi problemi sa kojima se susrećemo dodatno utiču na kiselost organizma. Dugotrajno
uzimanje nezdravih namirnica izaziva mnoge bolesti, uključujući i rak.
Sa druge strane, namirnice poput đumbira, blitve, heljde i bobičastog voća imaju
antikancerogeno delovanje. Hrana koja smanjuje kiselost organizma nije skupa i nedostupna,
ona se nalazi na policama svakog supermarketa.

Važno je imati na umu kakav učinak hrana ima na naše telo, a ne da li je ona kisela ili bazna
sama za sebe. Hrana koja daje kiseli efekat, donosi i ostavlja vodonikov jon u našem telu,
čineći sredinu našeg tela kiselom, a hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, čineći
sredinu našeg tela baznom.
Praktikujte više bela mesa (riba, ćuretina, piletina), a manje crvena (junetina, teletina,
svinjetina, mesne prerađevine). Uz meso jedite svežu salatu. Salate začinjavajte sa sokom od
limuna, a ne sa sirćetnom kiselinom.
Da bismo šanse oboljevanja od raznih hroničnih bolesti sveli na minimum, treba da
održavamo telo u baznom stanju. Ako želimo to da ostvarimo, treba da znamo koja vrsta
hrane nam može pomoći u tome.
Najbolji način za započinjanje dana je i čaša tople vode sa limunom. Ovaj snažni
antioksidans daje vašem organizmu potrebne elektrolite, pomaže varenje, čisti jetru, podstiče
rad creva i jača imuni sistem.
Svakodnevno uzimajte bar litar i po vode i bavite se nekom fizičkom aktivnošću, jer se
kroz znoj ubrzava eliminacija kiselih supstanci iz organizma.
Ravnoteža u organizmu ne zahteva mnogo – hrana koja stvara kiselost u organizmu bi
trebalo da se svede na minimum, dok su zdrava ishrana , umerena fizička aktivnost i
kvalitetne namirnice najvažniji ključ za zdravo funkcionisanje organizma.
Dobra vest je da način života zavisi isključivo od vas samih, pa uz malo volje i svest o tome
koliko je važna ravnoteža u organizmu, zaista možete poboljšati navike i ishranu, a samim tim
učiniti mnogo za sebe.
Saveti za suzbijanje kiselosti
-Pijte vodu sa sokom od pola ceđenog limuna (to podstiče alkalnost) svako jutro. Limun, iako
je kiseo, nakon što ga organizam obradi, postaje alkalan i ima pozitivno dejstvo na organizam.
-Pijte „zelena pića“ tokom dana kako biste imali energiju i uravnoteženu telesnu hemiju.
Zelena pića su u stvari sokovi od ceđenog voća i povrća. Postoje i suplementi(dodaci ishrani)
koji održavaju neutralnu ph vrednost u telu.
-Jedite veliku zelenu salatu uz ručak i / ili večeru.

ZAKLJUČAK
Vežbajte svaki dan da pojačate detoksikaciju i eliminaciju kiselih supstanci iz tela, ipak
ne preterujte, jer preterano fizičko vežbanje do iscrpljenosti stvara neželjenu kiselu reakciju!
Tuširajte se hladnom vodom, pogotovo leti, jer ona proizvodi baznu reakciju u telu.
Jednom nedeljno napravite kupku s nerafinisanom morskom solju (može i obična
kuhinjska so sa kupkom na bazi gline i uljnih ekstrakata bilja) i nakon kupke se istuširajte
hladnom vodom.
Pevajte i igrajte uz vedre pesme svaki dan i održavajte dobro raspoloženje – afirmativnim i pozitivnim stavovima problem pretvorite u izazov.
Napravite pravi izbor namirnica u ishrani kako bi vaš organizam ostao u acido-baznoj
ravnoteži.
LITERATURA
Skripta sa hristomatijom tekstova za obuku: Nutricionizam Prof.dr Momčilo Matić