+381607237853 akademija.purity@gmail.com

UMETNOST I ZABAVA - sa nastave na predmetu scenske šminke

Umetnost i zabava

Kada se spoje umetnost i zabava nastaje kreativni rad ravan umetničkim delima. U poseti Akademiji Purity su danas bili srednjoškolci fizioterapeutsko-farmaceutske škole. Prisustvovali su nastavi na predmetu scenske šminke koju pohađaju studenti prve godine smera Makeup artist. Zadatak je bio da ispolje svoju kreativnost na licima naših posetilaca. Ideje su bile veoma različite a rezultat su bile vesele maske živih boja i formi. Studenti i srednjoškolci su razmenili iskustva, sugestije i ideje. Umetnost i zabava kroz četkice naših studenata izgleda ovako: 

Ako i vi želite da spojite umetnost i zabavu pogledajte OVDE

 

Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha; prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje. Osim ove definicije, ne postoji nijedna druga opšteprihvaćena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a potreba za umetnošću se obično naziva ljudskom kreativnošću. Umetnost, kao i rad, proizvodnja, egzistencija, religija, seks, nauka, filosofija, pripada kulturi. Ona nije samo neodvojiva u formalnom smislu od svega što čini kulturu, već je i u suštinskom smislu jedinstvena s njom. Ona je data kulturom. Bez kulture i svega što čini kulturu, ona i ne postoji. Ova upućenost nije spoljna, već unutrašnja. Ona je organska, pa zato sudbinska i fatalna. Nasuprot tome, takođe i umetnost određuje kulturu i po njoj znamo o kojoj kulturi je reč. Sve ovo je bitno da bi se mogla razumeti umetnost, da bi se shvatilo kako i zašto postoje različitosti u umetnosti, zašto joj se menjaju intelektualni i drugi ukusi, stilovi, pravci. Njen kvalitet i nivo su kulturom određeni. Bez razumevanja ove organske zavisnosti i veze, ne bismo mogli razumeti suštinu. Francuski pisac i intelekualac Andre Malro kaže: „Umetnost nije ukras dokolice, ona je teško osvajanje, jedna od odlučujućih odbrana čoveka od sudbine… umetnost je antisudbina.“ Kvalitet umetničkog dela se obično procenjuje na osnovu količine stimulacije koju ono izaziva — utisak koji ono ostavlja na ljude, broj ljudi u kojima je to delo izazvalo neku emociju, u kolikoj meri to delo se ceni, kao i efekat ili uticaj koji to delo ostavlja danas ili je ostavilo u prošlosti. Većina umetničkih dela koja se generalno smatraju remek-delima poseduje ove atribute. Nešto što stimuliše samo čula ili samo um, ili kad mu je cilj nešto drugo, ne smatra se umetnošću, mada neka dela moderne umetnosti ozbiljno dovode ovu tvrdnju u pitanje. Shodno tome, nešto može biti procenjeno u potpunosti kao umetnost, ili umetnost može biti deo nekog objekta. Na primer, slikarstvo može biti čista umetnost, dok stolica, iako dizajnirana sa praktičnim ciljem i upotrebnom vrednošću, može sadržati elemente umetnosti baš u tom istom dizajnu. Umetnost koja nema funkcionalnu vrednost ili nameru se naziva lepom umetnošću, dok se delatnost koja pored umetničke vrednosti poseduje i funkcionalnu svrhu naziva zanatom. Međutim, objekat može biti klasifikovan i na osnovu namera svog tvorca koje su prisutne (ili odsutne) u samom objektu. Na primer, šolja, koja očigledno ima svoju funkcionalnu vrednost jer se može upotrebiti kao posuda, može biti smatrana umetnošću ako je namera njenog tvorca bila da prevashodno napravi ukras, dok slikanje može biti procenjeno kao zanat ako se masovno proizvodi. U 19. veku, umetnost je bila pre svega okrenuta ka „Istini“ i „Lepoti“. Početkom 20. veka dolazi do ozbiljnog preokreta u poimanju umetnosti sa dolaskom modernizma, a potom u drugoj polovini 20. veka sa nagoveštajima postmodernizma.