SUNČANICA

sunčanica

S E M I N A R S K I R A D
IZ PREDMETA ,,PATOLOGIJE“
SUNČANICA
Profesor: Olivera Matović              Student: Andjela Nikolić

SADRŽAJ
1. Uvod……………………………………………………………………………………………….
2. Sunčanica………………………………………………………………………………………..
3. Termoregulacija………………………………………………………………………………..
4. Klinička slika…………………………………………………………………………………… – Prva Pomoć…………………………………………………………………………………
5. Literatura…………………………………………………………………………………………

Uvod
Bolesti povezane sa toplotom (toplotne bolesti) čine grupu poremećaja nastalih
zbog izloženosti organizma povišenim temperaturama. Možemo ih podeliti na:
1. Lakše poremećaje kao što su: – Toplotni grčevi – Osip
– Toplotna sinkopa
– Sunčanica
2. Teže poremećaje (osoba je vitalno ugrožena)
– Toplotni udar
Da bi razumeli promene koje nastaju moramo prvo objasniti termin
termoregulacije i zašto je ona od životnog značaja za organizam.Sunčanica
Sunčanica je poremećaj regulacije telesne temperature, koja nastaje nakon
intenzivnog izlaganja glave (posebno potiljka) sunčevim zracima. Sunčanica spada u hipertermije (stanja povišene telesne temperature)
izazvane faktorima spoljne sredine, odnosno visokom temperaturom okoline. Ugroženi su svi koji se izlažu sunčevim zracima ako nemaju pokrivenu
glavu. Najosetljivijja su deca,starije osobe,osobe koje boluju od hroničnih bolesti
,sportisti i osobe koje rade na otvorenom ,nezaštićene od sunca. Simptomi su
 jaka glavobolja
 suva koža
 stalno povećanje telesne temperature
 vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje
 zujanje u ušima, poremećaj vida, pa i nesvestica
 puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano
 moguće i povećano znojenje putem kog se gubi znatna količina tečnosti i
minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske
procese u organizmu, pre svega u mozgu

Termoregulacija
Termoregulacija je sposobnost organizma da održava telesnu temperaturu u
optimalnim granicama i jedan od aspekata procesa homeostaze. Mnoge
fizičke osobine materije, od agregatnog stanja preko gustine, rastvorljivosti, napona pare, električne provodljivosti do indeksa prelamanja zavise od
temperature.
Slično, od temeperature zavisi kojom će se brzinom odvijati neka hemijska
reakcija u složenom sistemu funkcionisanja ćelija i tkiva, i koje će reakcije u
njima da se odigraju. To je jedan od razloga što kod životinja i čoveka
postoji nekoliko vrlo složenih mehanizama za održavanje telesne
temperature u optimalnim granicama, kako njeno značajnije odstupanje ne bi
poremetilo funkcionisanje organizma. Ako telo nije u stanju da održava
normalnu telesnu temperaturu ona značajno raste iznad normale. Takvo stanje je poznato kao hipertermije (pregrevanje).
Za ljude, to se dešava kada je telo izloženo konstantnim temperaturama od
oko 55 °C, duže vreme (više od nekoliko sati). Pri hipertermiji povećano je
znojenje kako bi se telo rashladilo, a to se postiže proticanjem veće količine
krvi kroz kožu. Zbog toga u organizmu dolazi do preraspodele krvi ,što može uzrokovati
poremećaje krvnog pritiska i ubrzan rad srca . Telo koristi krv za
rashlađivanje i štiti najvažnije organe. Toplota uzrokuje vazodilataciju
(širenje) krvnih sudova mozga i moždanih ovojnica, što dovodi do njihove
povećane propustivosti. Zbog toga u nekim, težim slučajevima može nastati
edem (otok) mozga ili intrakranijalno krvarenje (krvarenje unutar lobanje).Klinička slika
Prvi simptomi se javljaju 6-12h posle izlaganja suncu. Pacijenti se žale na preznojavanje, crvenilo lica, povišenu temperaturu, glavobolju, mučninu, povraćanje, slabost, pospanost i vrtoglavice. Iako u najvećem broju slučajeva sunčanica prolazi bez posledica, u tezim
slučajevima pacijenti su omamljeni, dezorjentisani, imaju proširene zenice i
gube svest. Prva pomoć
– Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice potrebno je odmah smestiti u
hlad ili rashlađenu zatamnjenu prostoriju. Raskomotiti joj odeću. Postepeno
rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga (sa
ledom) na potiljak i glavu. – Telesnu temperaturu je potrebno stalno kontolisati, a sa hlađenjem se može
prestati tek kada se ona vrati na normalu. Bolesniku davati hladne napitke, ali izbegavati pića koja utiču na krvotok (kafu i alkohol). U težim
slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre
pozvati lekara.Literatura
1. Veliki kućni medicinski priručnik prof. dr Dejvid R. Goldman.
2.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%B
D%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D
0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98

sunčanica, toplotni udar

sunčanica, toplotni udar

sunčanica, toplotni udarsunčanica, toplotni udarsunčanica, toplotni udarsunčanica, toplotni udarsunčanica, toplotni udarsunčanica, toplotni udarsunčanica, toplotni udarsunčanica, toplotni udar