Šta sve moramo znati o pirsingu?

Pirsing je znatno jednostavniji nego tetoviranje. Ne treba tražiti specijalni dizajn i značenje, ili potrošiti sate tražeći sliku. Jeftiniji su od tetovaža, ali ipak razlozi zašto oni mogu biti komplikovaniji su ti što ima različitih stilova. Različite su vrste boli i zarastanje je različito kod svakog pirsinga. Postoji mnogo različitih područja na telu koja se mogu bušiti, tako da se treba prvo dobro informisati o pirsingu i sagledati sve aspekte, pre nego što se odlučite za deo tela na kojem želite da ga uradite.

Ljudi iz skoro svih kultura, kroz istoriju su ukrašavali svoje telo noseći nakit na probušenim delovima tela, često iz religijskih ili mističnih razloga. Arheolozi su pronašli neke mumije sa probušenim ušima koje datiraju iz oko 2000 g.p.n.e. U mnogim savremenijim kulturama ljudi su bušili i ostale delove tela – nos, usne, obraze… Današnja kultura posmatra pirsing, uglavnom, kao modni detalj.

Sedamdesetih godina, samo mali broj žena (i skoro nijedan muskarac) je imao probušene uši. Danas, bušenje ušiju predstavlja nešto najnormalnije. U poslednjih 15 godina sve više muškaraca nosi minđuše.

Danas je pirsing toliko razvijen da se buše gotovo svi delovi tela, i to, i kod žena i kod muškaraca – uši, nos, usta, jezik, bradavice, pupak, genitalije…). Predviđa se da će u narednih 50 godina pirsing raznih delova tela postati popularan isto kao sto je popularno bušenje ušiju.

Nažalost i danas se pirsing radi u veoma nesterilnim uslovima i sa nesterilnom opremom – po kućama, kod prijatelja ili na sličnim mestima, pa je rizik od infekcije dosta veliki. Pirsing je relativno jednostavan postupak ali samo ako onaj ko ga izvodi zna tačno šta radi i ima pravi alat za to, koji mora biti sterilan, kao i nakit koji se ugrađuje.

Danas postoji najrazličitiji nakit koji se koristi za pirsing, pa čak postoje i firme koje se bave izradom samo takvog nakita. Inače, za inicijalni pirsing mora se koristiti nakit od titanijuma, niobijuma, hirurškog čelika ili 14k zlata, nikako nakit od nekog drugog materijala, i to zato što su ovi metali najpostojaniji i ne reaguju sa telesnim tečnostima i ne izazivaju alergijske reakcije (osim zlata u pojedinim slučajevima).

Radni prostor studija u kom ćete uradit pirsing treba da bude čist, sanitarno uredan, i dobro osvetljen. Ako odbijaju razgovarati sa vama o čistoći i sterilizaciji ne radite pirsing na tom mestu. Pre pirsinga bi trebalo potpisati formular kojim dajete do znanja da ste samovoljno odlučili da uradite pirsing i da ste svesni svih odgovornosti i posledica koje pirsing nosi.

Studio mora imati sterilizator – uređaj za sterilizaciju nakita i alata i ultrazvučnu kadicu – za čišćenje nakita i alata. Ako ne postoje ova dva uređaja u studiju, ne radite pirsing kod njih. Pre nego što se počne sa radom, onaj ko izvodi pirsing, mora oprati i osušiti ruke i staviti rukavice. One se moraju nositi tokom celog postupka izrade pirsinga. Ako se zbog nečega na kratko prekine postupak, potrebno je staviti nove rukavice.