PSIHIČKE POVREDE

psihičke povrede

YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku i kozmetologiju „ Purity “
Seminarski rad iz predmeta Patologija
Tema:  PSIHIČKE POVREDE
Profesor: Olivera Matović
Student: Renata Rikić
Br. Indeksa: 16100/20
Beograd, 2021.

SADRŽAJ
1. Uvod……………………………………………………………………………………………………………….
2. Psihičke smetnje, poremećaji i bolesti………………………………………………………………….
3. Trauma…………………………………………………………………………………………………………….
4. Poremaćaji kao posledica traume…………………………………………………………………………
5. PTSP………………………………………………………………………………………………………………..
6. Pomoć i lečenje………………………………………………………………………………………………….
7. Zaključak…………………………………………………………………………………………………………..
8. Literatura…………………………………………………………………………………………………………..

1. UVOD
Pre svega, bitno je definisati šta je to psihičko zdravlje. Psihički zdrava i bolesna osoba nisu
iste dimenzije kao što mnogi zaključuju, ali moguće je istovremeno imati dijagnozu psihičke
bolesti i imati dobro psihičko zdravlje. Psihička povreda ili trauma predstavlja vrstu oštećenja
psihe koji se javlja kao rezultat traumatskog događaja. Kada psihička povreda dovede do
posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), koji uključuje i fizičke promene u mozgu
osoba ima umanjene sposobnosti da se adekvatno nosi sa stresom. Poremećaji se mogu
ispoljiti u vidu raznih simptoma kao što su depresija, anksioznost, panični poremećaji ili
psihosomatske tegobe. Ako se mere pomoći ne koriste nikako ili previše kasno, ovi problemi
se mogu pogoršati i stvarati veće probleme u zajednici.

psihičko zdravlja, psihicke povrede, psihičke

Svetska zdravstvena organizacija psihičko zdravlje ne definiše odsustvom bolesti , već kao
stanje dobrobiti u kojem pojedinac može iskazati svoje sposobnosti, nositi se sa
svakodnevnim životnim stresorima, produktivno raditi i doprinositi vlastitoj zajednici. Iz
takve definicije proizilazi da je ponekad, uz pravilno lečenje, sve to moguće ostvariti i uz
dijagnozu psihičkog poremećaja ili bolesti.U psihijatriji i psihologiji dugo se smatralo da se nastanak poremećaja i bolesti moze odnositi
samo na jedan uzrok, bio on psihološki, biološki ili socijalni. Međutim, lekar i psihijatar
George Engel je verovao da kod svakog pojedinca postoji interakcija njegovih bioloških
faktora (genetka i fiziologija), psihloških faktora (raspoloženje, ličnost i ponašanje) te
socijalnih faktora (porodica i prijatelji, društva u kojem živi kao i političke i ekonomske
situacije) koji zajedno utiču na stepen funkcionisanja. Stoga je Engel razvio biopsihosocijalni
model. Tako možemo zamisliti osobu koja ima genetsku predispoziciju da oboli od velikog
depresivnog poremećaja jer takva dijagnoza postoji u porodici. Zato zbog podrške porodice i
društva i ličnih osobina, poput dobrog nošenja sa stresom ili sklonosti optimizmu, osoba
nikada ne razvije takav poremećaj.

bioloski, psiholoski socijalni psihicke povrede, psihičke

2. PSIHIČKE SMETNJE, POREMEĆAJI I BOLESTI
Psihičke smetnje- su prolazna stanja emocionalne nelagode ili napetosti koja su najčešće
uzrok okolne ili fiziološke promene. Povremeno pogađaju sve ljude i ne ostavljaju posledice
na funkcionsanje. Primer su prilagodba, odnoso nelagoda i strepnja prilikom uklapanja u novu
sredinu.
Psihički poremećaji- predstavljaju smetnju i narušavanje funkcionisanja osobe koja to
doživljava. Poremećaj može biti ograničenog trajanja i ne mora se manifestovati u svim
područjima života. Primer kada se nalazimo u nekoj situaciji gde osećamo veliki strah od
nečega, izbegavamo svesno situaciju kako ne bi bilo neželjenih posledica. Dok u drugim
aspektima života sasvim normalno funkcionišemo.
Psihičke bolesti- osoba koja pokazuje znakve trajno narušenog normalnog, emocionalnog i
socijalnog funkcionisanja. Znakovi se prikazuju u skoro svim aspektima funkcionisanja osobe
i neovisne su o situacijama. Često ponavljajućeg karaktera, sa pogoršanim i mirnim
periodima. Primer je šizofrenija, obuhvata sva područja života. Psihičke bolesti imaju dosta
težu kliničku sliku od poremećaja, zbog čega prilikom lečenja uz psihoterapiju potrebno
konzumirati lekove.
3. TRAUMA
Pojam trauma potiče iz starogrčkog jezika i označava povredu ili ranu. Povreda može biti i
fizička i psihička, i nezavisno prate jedna drugu. Do traume dolazi prilikom nekog
iznenadnog, jednokratnog, ponavljajućeg ili dugotrajnog fatalnog događaja, koji dovodi do
dubokih psihičkih povreda. Trauma može imati odloženo dejstvo koje se može ispoljiti nakon
par nedelja, meseci ili godina. Sve zavisi od individualnih sposobnosti pojedinca da se
suprostavi trenutnim okolnostima.
Tipični uzroci su:  Seksualno zlostavljanje  Nasilje  Pretnja, ucena  Povrede iz detinjstva  Katastrofe (zemljotres, erupcija vulkana, rat, druga masovna nasilja)
Dugoročna izlaganja situacijama kao što su siromaštvo, blaži oblici zlostavljanja npr.
verbalno zlostaljanje. Različiti ljudi drugačije reaguju u određenim situacijama, neke osobe
mogu prevladati traumatski događaj dok kod drugih osoba može izazvati psihičku povredu.
Vrste traume
U medicini se razlikuje više vrsta trauma. Ova razlika može biti važna za tačnu dijagnozu i
lečenje. Stručnjaci dele traume na one „koje su izazvali ljudi“ (teže posledice po osobi) i one
„koje nisu izazvali ljudi“. Međutim, ne dovodi svaka trauma automatski do psihičkog
oboljenja, kod svake osobe je to individualno i utiče puno različitih faktora.

trauma

4. POREMEĆAJI KOJI SE JAVLJAJU KAO POSLEDICA TRAUME
Kada ljudi dožive traumatične događaje koji ugrožavaju život, mogu da nastanu psihički
poremećaji ili da se pojača postojeće psihičko oboljenje. Mogu se manifestovati na razne
načine.
Javljaju se posledice kao:  Gubtak iskonskog poverenja i generalno veliko nepoverenje prema ljudima
oko sebe  Gubitak vrednosti, uverenja i stavova  Osećaj srama i krivnje  Velika plašljivost  Osećaj bespomoćnosti i duboke tuge  Osećaj beznadežnosti i dezorijentisanosti  Socijalna izolacija  Osećaj da si „drugačiji“ ili „lud“  Emocionalna otupelost  Suicidne misli  Kod seksualnog zostavljanja: gubitak ženskog ili muškog identiteta  Poremećaji uspavljivanja/ poremećaji kntinuiteta sna/ rano buđenje  Poremećaj koncentrcije  Zloupotreba alkohola ili drogaFizičke tegobe i oboljenja (psihosomatika)
Kod nekih ljudi (pogotovo žrtava fizičkog nasilja) razviju se posle trumatičnih doživljaja i
fizičke tegobe ili čak oboljenja. Ako duševni teret neke osobe utiče na njeno telo, onda se ta
pojavanaziva psihosomtske tegobe. Psihički poremećaji:  Depresija  Anksioznost  Psihotični poremećaji  PTSP
 Akutni stresni poremećaj  Poremećaj u jelu
Fizičke (psihsomatske) tegobe:  Migrena  Čir na želucu
 Obolenje materice  Astma  Seksualni poremećaji
5. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ-PTSP
Simptomi PTSP-a javljaju se u roku od 3 meseca nakon traumatičnog doživljaja. Ako ovi
problemi ponovo nestanu u roku od mesec dana, to se naziva akutnim stresnim poremećajem.
Traje za razliku od PTSP-a traje kratko i nije potrebno duže lečenje, osim ako tegobe traju
duže može ukazivati na PTSP. Ne javljaju se svi simptomi odmah. Neki ljudi imaju tegobe
kratko posle traume, kod drugih nekoliko meseci posle a kod nekih tek mnogo godina kasnije.
Zato je teško povezati obolenje sa traumom iz života neke osobe. Oboleli često izbegavaju
sećanja i razgovor o traumi, terapeuti često tek posle duge faze stvaranja poverenja saznaju da
je pacijent doživeo nešto strašno. Čak i kad dijagnoza nije poznata postoje određena obeležija
koja pomažu da se PTSP prepozna.
Mogu da se jave sledeći simptomi:
 Oživljavanje događaja
 Izbegavajuće ponašanje
 Negativne misli, raspoloženje i osećaji
 Preterana uzrujnost
Produžena obolenja:
 Panični/ anksiozni poremećaji
 Depresija
 Upotreba alkohola i droga6. POMOĆ I LEČENJE
Psihičke poremećaje trebamo uzeti za ozbiljno kao i fizička obolenja, bitno je da se leče na
profesionalan način. Možete se obratiti sledeći stručnjacima: lekar pshoterapeut, psiholog,
psihoterapeut za decu i omladinu, specijalista za psihijatdiju i psihoterapju, specijalista za
psihosomatsku medicinu i psihoterapiju, specijalista za dečiju i adolescentsku psihijatriju.
Savjetovanja i prava orijentacija- savjetovališta socijalnopsihijatrijskih službi, porodični
lekar, grupa za samopomoć, kao i sajtovi na internetu.
Lečenje se svodi na terapije u vidu razgovora, a to su:
 Bihevioralna terapija
 Psihološki orijentisana psihoterapija
 Analitička psihoterapija/ psihoanaliza
 Stacionirana i ambulantna terapija
Prestanak i ciljevi psihoterapije
Terapija može biti individualna li grupna. Najvažniji ciljevi na početku su: smanjivanje
intruzija, ublažavanje napetosti il ekstremnog nemira/ nervoze i poremećaja sna, smanjivanje
osećaja akutne ugroženosti, otklanjanje načina ponašanja koji su preprika za obradu traume.
Pacijent treba da osjeti sigurnost i poverenje, kako bi terapija bila uspešna. Takođe, veoma je
bitna podrška i pomoć porodice, koja može mnogo pomoći u napredovanju terapije.
7. ZAKLJUČAK
Izabarala sam ovu temu za seminarski rad iz razloga što sam htela da saznam više informacija
i da se edukujem na ovom polju. Naučila sam kroz istraživanje da moramo veoma biti pažljivi
prema osobama koje imaju bilo kakav vid psihičkog stanja, jer su mnogo osetljiviji. Takođe,
ne trebamo ih smatrati „ludima“, već se odnositi prema njima kao i pred svima u društvu.
Tako će se osećati poželjno i manja je verovatnoća za nekim psihičkim napadom. Trebamo
pružiti bilo kakvu pomoć i razumeti njihovo stanje koliko god je to moguće. Simptomi koji im
se pojavljuju nisu znakovi „ludila“ nego normalne reakcije na nenormalne doživljaje!!!8. LITERATURA
 Mental health: strengthening our response- World Health Organization
 Psihologija abnormalnog doživljavanja i ponašanja- Davidson G. C. i Neale J. M.
 Mentalni poremećaji u Republici Hrvatskoj- Hrvatski zavod za javno zdravstvo
 Izvori sa intenet

psihicke povrede, psihičke, psihicke povrede, psihičke, psihicke povrede, psihičke, psihicke povrede, psihičke, psihicke povrede, psihičke