PRIMENA BILJA U KOZMETICI

Primena bilja u kozmetici

Primena bilja u kozmetici poznata je od davnina. U kozmetologiji se koristi veliki broj sirovina prirodnog porekla, zbog velike efikasnosti i malo neželjenih efekata. Mogu biti biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla. Sirovine biljnog porekla su najzastupljenije, dok su sirovine životinjskog i mineralnog porekla sve manje u upotrebi. Razlozi za značajno povećanje primene prirodnih sirovina biljnog porekla bili su: opšti trend vraćanja prirodi, ekološki momenat, mističnost, atraktivnost i egzotičnost.

Biljne sirovine primenjene u kozmetologiji (fitokozmetika) ne dovode do senzibilizacije ili iritacije. Bogate su različitim aktivnim sastojcima koji omogućavaju raznovrsnost njihovog dejstva. Pored već ispitanih i do sada kroz primenu potvrđenih biljnih sirovina, stalno se ispituju nove i uvode se u upotrebu. Imaju značajno mesto u prevenciji starenja kože i njenoj regeneraciji. Uglavnom se koriste više faze prerade bilja kao što su ekstrakti biljaka i različita biljna ulja.

Biljni ekstrakti

Biljni ekstrakti predstavljaju složene smese, hemijski različitih sastojaka, koji ispoljavaju širok spektar bioloških aktivnosti. Dobijaju se ekstrakcijom različitih biljnih organa. Ponekad se iz biljnog materijala izoluju čisti biljni sastojci–izolati, radi ugradnje u kozmetičke preparate. Primenom izolata postiže se veća tačnost u doziranju, lakša je kontrola kvaliteta preparata i lakše se prate efikasnost i bezbednost proizvoda. Međutim, ipak postoji opravdanost za primenu biljnih ekstrakata umesto izolata: često je efikasnost ekstrakata posledica sinergističkog delovanja većeg broja komponenata, kod nekih ekstrakata još uvek nisu jasno definisani aktivni sastojci ili grupe aktivnih sastojaka i znatno su jeftiniji od izolata. Biljni ekstrakti u fitokozmetici treba da su prisutni u preporučenoj koncentraciji, da je delovanje ekstrakata ranije već potvrđeno (u literaturi ili kroz eksperimentalni rad) i da ekstrakti ne ispoljavaju neželjeno dejstvo posle primene.

U praksi se koriste: standardizovani biljni ekstrakti (ekstrakt koji je izrađen u standardizovanom procesu proizvodnje i ima tačno definisanu količinu nekog sastojka ili grupe sastojaka) i normirani ekstrakt (ekstrakt kod koga je njegov kvalitet definisan sadržajem aktivnog sastojka odgovornog za delovanje).

Količina primenjenog biljnog ekstrakta u fitopreparatu zavisi od vrste ekstrakta i od oblika u kome je fitopreparat izrađen. Biljni ekstrakti se koriste u sledećim koncentracijama: tečni ekstrakti: 2-10%, žitki ekstrakti: 2-3%, suvi ekstrakti:1-2%, izolati: 0,25-1%. U zavisnosti od oblika proizvoda i koncentracije biljnih ekstrakata imamo: kreme 1-7%, gelove 30-50%, kreme i losione za masnu kožu 1-7%, kreme i losione za omekšavanje kože 1-5% i preparate za kosu sa 1-5%  količine ekstrakta u preparatu.

Aktivni sastojci biljnih ekstrakata

Najznačajniji aktivni sastojci biljnih ekstrakata su: polifenoli, kumarini, triterpeni, saponini, derivati purina (purinski alkaloidi, alantoin) i drugo. Sposobnost njihove penetracije kroz površinski sloj kože zavisi od lipofilnosti molekula i molekulske mase. Ustanovljeno je da kroz kožu najbolje penetriraju lipofilni molekuli, male molekulske mase (npr. sastojci etarskih ulja), dok hidrofilni molekuli velike molekulske mase, slabo, ili uopšte ne penetriraju (npr. proteini, polisaharidi) krož kožu.