Pravilna nega mešovite kože

Pravilna nega mešovite kože

Pravilna nega mešovite kože na Akademiji Purity.Mešovita ili masna koža najčešći je tip kože u dvadesetima a najviše se javlja u pubertetu. Dobro poznata T – zona zbog prekomernog lučenja lojnih žlezda dok na obrazima i oko očiju je uglavnom suva. Pošto ovakav tip kože ima veliki broj ljudi želeli bi da saznaju kako je pravilno negovati. T-zona je i nakon 40. godine masna a može čak i kasnije.
Pravilna nega mešovite kože.Najvažniji korak kada je pravilna nega u pitanju je temeljno čišćenje lica. Da bismo osigurali pore i da bismo kožu oslobodili sebuma, nečistoća i ostataka šminke, mešovitoj koži se preporučuje svakodnevna nega ujutru i uveče bez korišćenja sapuna.
Za razliku od normalne i suve kože, mešovitoj koži je potrebna češća dodatna nega čak i do dva puta nedeljno uz korišćenje pilinga kako bi se uklonile izumrle ćelije a kako biste dubinski pročistili kožu dobro rešenje su maske sa glinom koje regulišu lučenje sebuma i matiraju kožu.
Piling je proces uklanjanja mrtvih ćelija kože. Može stimulisati protok krvi i povećati stopu obnove ćelija kože. Piling čisti pore i poboljšava teksturu kože, obezbeđujući čistiju i glatkiju površinu za nanošenje šminke. Proizvodi kao što su serumi i kreme takođe mogu da prodru lakše u spoljne slojeve kože nakon tertiranja kože pilingom.Pravilna nega mešovite kože je jako važna.

Više o kursu za KOZMETIČARA klikom OVDE

Pravilna nega mešovite kože,treba koristiti pilinge koji sadrže niske koncentracije alfa-hidroksilnih kiselina (AHA), beta-hidroksilnih kiselina (BHA). Neki proizvodi sadrže granule koje fizički uklanjaju ćelije kože, kao što su mlevene semenke ili kuglice. Previše mehanički piling može da iritira kožu i izazove upalu. Koristite piling samo jednom ili dva puta nedeljno da bi se izbeglo presušivanje kože, što može dovesti do povećanja proizvodnje masnoće.

Masti su velika grupa jedinjenja rastvorljivih u organiskim rastvaračima, ali ne u vodi. Hemijski rečeno, masti su trigliceridi, zapravo triestri glicerola i bilo koje od masnih kiselina. U zavisnosni od hemijskog sastava, mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju na sobnoj temperaturi. Mada se reči ulje, mast i lipid često koriste kao sinonimi, takva upotreba je pogrešna, jer su masti zapravo podgrupa lipida. Preciznije, one uz fosfogliceride, sfingolipide i voskove čine grupu složenih (osapunjivih) lipida. Ulje je, u prehrambenom smislu, mast u tečnom agregatnom stanju. Masti se od ostalih lipida izdvajaju prema sastavu i fizičkim osobinama.

Sve masti se kategorišu u zasićene i nezasićene. Druge opet mogu biti mononezasićene i polinezasićene, dok se drugom podelom dele na prirodne cis-masti i većinom veštačke hidrogenizacijom nastale trans-masti. Zasićene masti su u čvrstom agregatnom stanju i u njihovim molekulima su sve veze jednostruke, dok u nezasićenim ima i dvostrukih veza. Potrebno je imati u vidu da su masti ograničena grupa jedinjenja i da, kako je već napomenuto, obuhvataju samo trigliceride. Dakle, u ovu grupu ne spadaju ostali lipidi kao što su holesterol i slični, iako se to često pogrešno pretpostavlja, što je jedna od posledica mešanja značenja termina lipid i mast.