+381607237853 akademija.purity@gmail.com

OTVORENI PRELOM - sa nastave na predmetu Filmska šminka II

Otvoreni prelom

Studenti smera Makeup artist na predavanju na predmetu Filmske šminke II učili su kako se radi otvoreni prelom. Na predmetu Filmske šminke II studenti teorijski i praktično uče kako se rade povrede, ožiljci, prelomi, posekotine i naprsnuća na filmu. Ovakav otvoreni prelom kamera veoma dobro čita. On treba da bude zastrašujućeg izgleda kako bi u gledaocu izazvali gađenje. Sa materijalima koji se koriste samo za ovakvu vrstu šminke i sa materijalima koji se mogu naći u prirodi studenti su vežbali izvođenje preloma. Otvoreni prelom mora sadržati mnogo guste i retke krvi, pokidanih tetiva i tkiva. Realnost ovakve šminke čine slojevi materijala i šminke. Ovaj prikaz na kameri mora biti idealan i realan kako bi scena bila uspešna. Ako ovaj otvoreni prelom ne izazove doživljaj realnog preloma majstor šminke nije dobro uradio svoj posao. Poznavanje anatomije je ključni segment za dobru šminku. Otvoreni prelom mora imati dobro određeno mesto gde se lomi sama koska. Pogrešno određeno mesto preloma bi značilo veliku grešku koju bi primetilo većina gledalaca. 

Ako i vi želite da naučite kako se radi šminka za film pogledajte OVDE

Film

Film je umetnost, često nazivana sedmom umetnošću, budući da je najmlađa od sedam umetnosti.

Za godinu nastanka filma kao pokretnog sadržaja na filmskoj traci obično se uzima 1895, mada je njegov razvoj bio postepen. Često se naziva sedmom umetnošću (do tada se smatralo da postoji samo šest grana umetnosti), a taj naziv je prvi upotrebio Rićoto Kanudo 1911. godine, u „Manifestu sedme umetnosti“. Kao pioniri filma uzimaju se braća Limijer. Oni su ustvari pioniri dokumentarnog filma i/ili realističnog (mimetičkog) pristupa filmu, dok je vašarski opsenar Žorž Melijes pionir fantastičkog pristupa filmu.

Utisak pokretnih slika se bazira na fizičkoj osobini ljudskog oka-retinalnoj perzistenciji (lat. persistentio retinalis). Naime, mrežnjača (retina) ljudskog oka ima osobinu da produžava trajanje svetlosne draži oko 1/10 sekunde nakon njenog prestanka. Ako vidimo nekoliko statičnih slika koje se brzo smenjuju, prethodna slika nam se „stapa“ sa sledećom i, u slučaju filmskog zapisa, imamo iluziju kontinuiranog kretanja – mada se film sastoji iz niza statičnih slika.