NEKROZA TKIVA POSLE OPEKOTINA

YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku i kozmetoligiju ,, Purity ”
Seminarski rad iz predmeta Patologija
NEKROZA TKIVA POSLE OPEKOTINA
Profesor: Olivera Matović           Student: Aleksandra Senić
br. indeksa:25090/20
Beograd, 2021.

SADRŽAJ
1. Opekotine (uvod) – vrste opekotina
– klasifikacija opekotina
– faze u razvoju kliničke slike
2. Nekroza
3. Pravilo devetki
4. Poremećaji funkcije organskih sistema
5. Posledice opekotina
6. Lečenje opekotina

OPEKOTINE
(uvod)
Opekotine (lat. combustion) su povrede koje se događaju pod uticajem visokih
temperature, koje mogu biti praćene poremećajem opšteg stanja organizma. One
se najčešće događaju slučajno, na random mestu, u saobraćajnim i rudarskim
nesrećama, požarima, ali nisu retke i u domaćinstvu.
Opekotine nastaju delovanjem vrelih tečnosti, para plamena, toplotnog zračenja,
električne struje, hemikalija i radioaktivnog zračenja.
Oštećenja mogu da zahvate različite slojeve tkiva.
Lokalno dejstvo visoke temperature od plamena, toplog vazduha, užarenih
predmeta sa vidljivim posledicama sagorevanja izazivaju OPEKOTINE, a one
nastale od vrele tečnosti i pare su OPAROTINE.
Toplotni izvor izaziva nastanak tkivnih oštećenja direktno (kontaktom) ili
indirektno (zračenjem). Pri direktnom kontaktu sa pregrejanim čvrstim telima (čija
je temperature izuzetno visoka) nastaju duboke opekotine, koje su obično dobro
lokalizovane i ne zahvataju veću povrsinu. Opekotine plamenom najčešće
zahvataju veću površinu tela (zbog odeće koja lako gori).
Vrste opekotina:
1. Termičke
2. Električne
3. Hemijske
4. Opekotine izazvane zračenjem
5. Opekotine izazvane trenjem
6. Inhalacione

Termičke opekotine izaziva otvereni plamen (vatra), para, kontakt sa vrućim
predmetima ili vrela tečnost.
Hemijske opekotine nastaju kao posledica direktnog kontakta tela sa kućnim
ili industrijskim hemikalijama koje mogu biti u tečnom, čvrstom ili gasovitom
stanju.
Opekotine izazvane zračenjem ovako izazvane opekotine nastaju najčešće:
sunčevom svetlošću , svetlošću u solarijumu, jonizirajuće zračenje, X-zraci,
radioaktivnim zračenjem.
Opekotine nastale trenjem nastaju kontaktom sa bilo kojom čvrstom
površinom (kao što su putevi, betonske staze, tepisi, podovi) može izazvati
nastanak opekotina. One nastaju struganjem (abrazijom) koja se pretvara u toplotu koja spaljuje površinu sa kojom je u kontaktu. Opekotine izazvane trenjem
najčešće su na koži kod sportista, bajkera, biciklista i dece (zbog padova).
Inhalacione opekotine su povrede disajnih puteva i pluća. Nastaju kao
rezultat udisanja toksičnih materija u gasovitom stanju kao i vrelog vazduha,
aerosol i vodene pare. Oštećenja disajnih puteva i pluća nastaju najčešće zadesno,
udisanjem dima prilikom požara i često su udružene sa opekotinama kože, ali se
mogu javiti i nezavisno od opekotina kože i drugih organa.
Klasifikaćija opekotina vrši se na osnovu dubine oštećenja i vrste oštećenja
tkiva.

Podela:
1. Opekotine prvog stepena – Epidermalna opekotina (combustion
erythematosa) zahvata epidermis kože.Karakteristike: crvenilo, bol u obliku
pečenja i lakim otokom kože, koja je na dodir bolna i topla, bez plikova i
drugih oštećenja. Ove promene prolaze posle 2-3 dana.
2. Opekotine drugog stepena- Površina opekotina derma (combustion bullosa)
zahvata ceo epidermis i gornju trećinu dermisa. Karakteristike: edem i
formiranje bula, zbog ogoljenosti nervnih završetaka opekotina je jako
bolna. Nakon 3-4 dana od povrede bule se smanjuju, a za 10-12 sana obično
iščezavaju, bez ili sa minimalnim ožiljcima.
3. Opekotine trećeg stepena- Duboka opekotina dermisa(combustion
necrotica). Karakteristike: nekroza dermisa , pojedinih ili svih slojeva kože, a
nekada potkonog i mišićnog tkiva. Epitelizacija je veoma spora od 3 nedelje
i više, ostavljajući za sobom jake oziljke u slučaju spontanog zarastanja.
4. Opekotine četvrtog stepena- Subfascijalna opekotina (carbonisatio).
Karakteristike: potpuno ugljenisanje tkiva. Ovakve opekotine prate izražena
ostećenja: mišića, nerava, kostiju, zglobova, bez obzira na njihovu
lokalizaciju. Zahtevaju hitno hiruško lečenje.

Faze u razvoju kliničke slike:
1. Eritem (crvenilo)
2. Vezikula
3. Bula
4. Erozija
5. Ulkus (čir)
6. Nekroza

NEKROZA
Nekroza predtsvlja smrt ćelije, nastaju delovanjem patogenog agensa. Nastaje
kada se promeni adaptaciona sposobnost ćelije.Postoji koagulaciona nekroza (suva nekroza). Izazvana je smrću ćelija i tkiva od kojih se njegovim isušivanjem formira crna ili tamno-smedja korica. Takodje
koža je čvrsta,suva sa jasno vidljivom granicom povrede.

Kolikvaciona nekroza (vlažna nekroza). Karakteriše je puno mrtvog tkiva i
prisustvo veće količine tečnosti u tkivima (edem) i infekcija. Zahvaćena površina
tela u daljem toku postaje zelenkasto-žute boje, specifičnog neprijatnog mirisa na
trulež iz kojeg izlazi velika količina zelenkaste tečnosti. Koža je otečena, vlažna,
nekada prekrivena mehurima. Tkivo kod ovakvih opekotina ima izgled kuvanog ili
pečenog mesa.

PRAVILO DEVETKE
Za brzu orijentaciju o težini opekotina, na osnovu opečene površine, koristi se
modifikaćija tablice po Berkow-u ili ,,zakon devetki”

U opečenoj povrsini, prema stepenu oštećenja tkiva , mogu se razlikovati tri zone:
1. Zona koagulacione nekroze (na mestu najjačeg dejstva toplote, koja je
prouzrokovala ireverzibilno oštećenje tkiva i trombozu krvnih sudova)
2. Zona staze (koja se karakteriše usporenom lokalnom cirkulacijom, sa
znacima ishemije i poremećaja građe i funkcije zahvaćenih ćelija)
3. Zona hiperemije (nastala usled reakcije zdravog tkiva na povredu, sa
znacima zapaljenja: hipertermijom, otokom, bolo mi poremećajem funkcije)

POREMEĆAJI FUNKCIJE ORGANSKIH SISTEMA
U sklopu opekotinskih bolesti dolazi do: – promena u funkciji endokrinog sistema
– bubreznih poremećaja
– metaboličkih poremećaja
– hemolize eritrocita (koja je posledica toplotno oštećenja eritrcita po
prolasku kroz opečeno područje), praćenje hemoglobinemijom i
hemoglobinurijom
– diseminovane intravaskularne koagulacije
– razvoja ulkusa želuca i dvanaestopalačnog creva u šoku ( Curling-ovog
ulkusa), sa mogućnošću jrvarenja opšteg stanja
– nastanak ileusa (koji se redovno javlja ako je opekotinama zahvaćeno
više od 25% povrsine tela).
Nastanak opsežnih opekotina za organizam predstavlja stres, koji u organizmu
pokreće čitav niz odbrambenih reakcija pri čemu se povećava sekrecija brojnih
hormona (sa ciljem da se suprotstave dejstvu stresova i pomognu vraćanje
organizma u normalno stanje).
Jedan od glavnih karakteristika opekotinske bolesti je nastanak hipermetaboličkog
stanja. U fazi katabolizma, koji se razvija kao odgovor organizma na dejstvo
termičkog faktora, ubrzavaju se metabolički procesi, tako da je njhov intenzitet 2-
3 puta veći od normalnog. Usled pojačanog katabolizma belančevina nastaje
negativni bilans azota, istovremeno se javlja pojačana raugradnja glikoze,
smanjenja sinteza glikogena i neosetljivosti na insulin. Gubitak belančevina u
opečenom području i pojačanom razgradnjom belančevina u okviru reakcije na dejstvo stresova, nastaje hipoproteinemoja sa gubitkom težine. Za organizam je
podnosljiv gubitak težine od 10 do 15%, dok gubitak od 40% uzrokuje letalni ishod.
Usled prekida kontinuiteta kože u opečenom području , koja u normalnim
uslovima predstavlja prvu odbrambenu barijeru, može doći do prodora bakterija
koje su vec prisutne na koži. Njihovim razmnozavanjem nastaju infekcije. Posle
prodora i razmnozavanja u opečenom područji one se šire i na zdravo tkivo i
prodiru u krvotok i izazivaju poremećaj opšteg stanja (sepsu).

POSLEDICE OPEKOTINA
Velike opekotine su skopčane sa dugim periodom lečenja, velikim brojem
operacija, velikim brojem komplikacija, visokim procentom smrtnosti. Osobe koje
su prošle krož višemesečni period lečenja, kao trajnu posledicu imaju crvene,
tvrde i bolne ožiljke, neki funkcionalni deficit, značajne psihičke i emotivne
probleme.

LEČENJE OPEKOTINA
Lečenje opekotina ima više elemenata. Jedan od njih je lečenje lokalne
promene, same opekotine, drugi je lečenje sistemskih poremećaja koji
nastaju u okviru opekotinske bolesti u toku lečenja komplikacija do kojih
dolazi u toku bolesti i lečenja. Uzimajući u obzir mesto na kome se lečenje
primenjuje, kao i stručnost osobe koja ga izvodi. Takodje lečenje opekotina
je dugotrajno i složno, a ishod je često neizvestan, sa brojnim
funkcionalnim, estetskim i psihičkim posledicama.

IZVORI:
https://www.stetoskop.info/plasticna-hirurgija/opekotine–simptomilecenje-i-posledice
https://www.svetmedicine.com/bol/hir/13-opekotine-combustioopekotinska-bolest-opekotinski-sok
Opekotine
https://sh.wikipedia.org/wiki/Opekotina
Knjiga za prvi razred medicinske škole: Prva pomoć Zlatko Veža, Dragana
Pavlovi