ANAFILAKTIČKI ŠOK

YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku i kozmetologiju „Purity“
Seminarski rad iz predmeta Patologija
ANAFILAKTIČKI ŠOK
Profesor: Olivera Matović Student: Darja Drenić
br. indeksa: 15010/19
Beograd, 2021.

Sadržaj
Uvod 3
Anafilaktički šok 4
Česti uzroci anafilaksije 4
Simptomi 5
Komplikacije anafilaktičkog šoka 6
Lečenje 7
Korišćenjem autoinjektora 7
Dugotrajno lečenje 7
Šta raditi u slučajevima anafilaktičkog šoka 8
Zaključak 9
Litertura 10

Uvod
Termin afilaksija оtkrio je francuski fiziolog Charles Richet 1902, a kasnije se promenio u
anafilaksiju zbog lepšeg kvaliteta govora. U svojim eksperimentima, Richet je ubrizgao psu
toksin morske anemone (Actinia) u pokušaju da ga zaštiti.
Anafilaktički šok je retka, ali uzročna alergijska reakcija koja može biti smrtonosna ako je odmah
ne lečite. Najčešće je uzrokovana alergijom na hranu, odnosno insekata ili određene lekove.
Izrazi „anafilaksija“ i „anafilaktički šok“ su termini koji se koriste u sličnom značenju. Oboje se
odnose na tešku alergijsku reakciju. Šok je kada vam krvni pritisak padne tako nisko da vaše
ćelije (i organi) ne dobivaju dovoljno kiseonika. Anafilaktički šok je šok koji je uzrokovan
anafilaksijom.
Potrebna je hitna injekcija leka zvanog epinefrina, a za hitnu medicinsku pomoć treba pozdraviti
911.
Anafilaktički šok
Anafilaksija je teška, potencijalno opasna po život alergijska reakcija. Može se dogoditi u roku
od nekoliko sekundi ili minuta nakon izlaganja nečemu na šta ste alergični.
Anafilaksija dovodi do toga da vaš imunološki sistem ispušta poplavu hemikalija koje mogu
dovesti do šoka – krvni pritisak vam naglo opada, a disajni putevi se sužavaju i blokiraju disanje.
Znaci i simptomi uključuju ubrzan, slab puls; osip na koži; i mučnina i povraćanje. Uobičajeni
pokretači uključuju određenu hranu, neke lekove, otrov insekata i lateks.
Anafilaksija zahteva injekciju epinefrina. Ako nemate epinefrin, morate odmah da odete u hitnu
pomoć. Ako se anafilaksija ne leči odmah, može biti fatalno po život.
Anafilaksija je uzrokovana prekomernom reakcijom vašeg imunološkog sistema na alergen ili na
nešto na šta je vaše telo alergično. Zauzvrat, anafilaksija može rezultirati anafilaktičkim šokom.
Česti uzroci anafilaksije
1. Ubod insekta
2. Namirnice kao što su:  Orašasti plodovi  Školjke  Mleko
 Jaja
3. Agensi koji se koriste u imunoterapiji
4. Određeni lekovi poput penicilina
5. Lateks
U retkim slučajevima aerobik I određene vežbe kao trčanje isto mogu da trigiraju
anafilaksiju.
Simptomi
Simptomi anafilaksije se obično javljaju u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja alergenu.
Ponekad se, međutim, može dogoditi pola sata ili duže nakon izlaganja. Znaci i simptomi
uključuju:  Reakcije na koži, uključujući košnicu i svrab i zajapurenu ili bledu kožu
 Nizak krvni pritisak (hipotenzija)  Stezanje disajnih puteva i otečeni jezik ili grlo, što može prouzrokovati piskanje i otežano
disanje  Slab i ubrzan puls  Mučnina, povraćanje ili dijareja  Vrtoglavica ili nesvestica  Trnci ruku, stopala, usta ili vlasišta  Curenje iz nosa i kijanje  Bol u predelu abdomena
Ako mislite da imate anafilaksiju, odmah potražite medicinsku pomoć. Ako je anafilaksija prešla
u anafilaktički šok, simptomi uključuju:  Gubljenje vazduha  Vrtoglavica  Konfuzija  Iznenadni osećaj slabosti  Gubitak svesti.

Komplikacije anafilaktičkog šoka
Anafilaktički šok može izazvati izuzetno ozbiljno stanje u organizmu. Može vam blokirati disajne
puteve i sprečiti disanje. Takođe može zaustaviti vaše srce. To je zbog smanjenja krvnog pritiska
koji sprečava srce da prima dovoljno kiseonika.
To može doprineti potencijalnim komplikacijama kao što su:  Oštećenje mozga  Insuficijencija bubrega  Kardiogeni šok, stanje zbog kojeg srce ne pumpa dovoljno krvi u telo
 Aritmije, otkucaji srca koji su ili prebrzi ili prespori  Srčani udar  Smrt
U nekim slučajevima ćete doživeti pogoršanje postojećih zdravstvenih stanja.
Ovo se posebno odnosi na stanje respiratornog sistema. Na primer, ako imate HOBP ( Hronično
opstruktivna bolest pluća ), može doći do nedostatka kiseonika koji može brzo da nanese
nepovratnu štetu plućima.
Anafilaktički šok takođe može trajno pogoršati simptome kod ljudi sa multiplom sklerozom.
Što se pre lečite od anafilaktičkog šoka, manje komplikacija ćete verovatno doživeti.
Lečenje
Prvi korak za lečenje anafilaktičkog šoka verovatno će biti trenutno ubrizgavanje epinefrina
(adrenalina). Ovo može smanjiti težinu alergijske reakcije.
U bolnici ćete intravenozno primiti više epinefrina (kroz infuziju). Takođe možete intravenozno
primiti glukokortikoide i antihistaminike. Ovi lekovi pomažu u smanjenju upale u vazdušnim
prolazima, poboljšavajući vašu sposobnost disanja.
Vaš lekar će vam možda dati beta-agoniste kao što je albuterol kako bi vam olakšao disanje.
Takođe možete dobiti dodatni kiseonik koji će vašem telu pomoći da dobije potrebni kiseonik.
Takođe će se tretirati sve komplikacije koje ste razvili kao rezultat anafilaktičkog šoka.
Korišćenjem autoinjektora
Mnogi ljudi u riziku od anafilaksije nose autoinjektor. Ovaj uređaj je kombinovani špric i
skrivena igla koji ubrizgavaju jednu dozu leka kada se pritisnu na butinu. Uvek zamenite
epinefrin pre isteka roka upotrebe, jer možda neće funkcionisati pravilno.
Korišćenje autoinjektora odmah može da spreči pogoršanje anafilaksije i može vam spasiti život.
Budite sigurni da znate kako se koristi autoinjektor. Takođe se pobrinite da ljudi koji su vam
najbliži znaju kako se to koristi.
Dugotrajno lečenje
Ako ubod insekata pokrene vašu anafilaktičku reakciju, serija vakcina protiv alergija
(imunoterapija) može smanjiti alergijski odgovor vašeg tela i sprečiti ozbiljnu reakciju u
budućnosti.
Nažalost, u većini drugih slučajeva ne postoji način za lečenje osnovnog stanja imunog sistema
koje može dovesti do anafilaksije. Ali možete preduzeti korake da sprečite budući napad.  Pokušajte da izbegnete okidače alergije.  Nosite samo-primenjeni epinefrin. Tokom anafilaktičkog napada, možete sebi dati lek
pomoću autoinjektora.

Šta raditi u slučajevima anafilaktičkog šoka
Ako imate ozbiljnu anafilaksiju, odmah potražite hitnu pomoć.
Ako imate epinefrin za automatsko ubrizgavanje (EpiPen), koristite ga na početku simptoma. Ne
pokušavajte da uzimate bilo koju vrstu oralnih lekova ako imate poteškoće sa disanjem.
Čak i ako vam se čini da ste bolji nakon upotrebe EpiPen-a, ipak morate potražiti medicinsku
pomoć. Postoji značajan rizik od povratka reakcije čim se lek potroši.
Ako se anafilaktički šok javlja zbog uboda insekata, uklonite žaoku ako je moguće. Koristite
plastičnu karticu, poput kreditne kartice. Pritisnite karticu uz kožu, gurnite je prema gore prema
ubodu i jednom podignite karticu prema gore.
Ne stiskajte žalac, jer ovo može osloboditi više otrova.
Ako se čini da neko prolazi u anafilaktički šok, nazovite 911, a zatim:  Dovedite ih u udoban položaj i podignite noge. Ovo održava protok krvi do vitalnih
organa.  Ako imaju EpiPen, odmah ga primenite.  Dajte im CPR ako ne dišu dok ne dođe tim hitne medicinske pomoći.
Zaključak
Imati potencijalno opasnu po život reakciju je zastrašujuće, bilo da se to desilo vama, drugima
bliskim vama ili vašem detetu. Razvijanje hitnog akcionog plana za anafilaksiju može vam
olakšati um.
Saradite sa svojim lekarom ili detetovim lekarom da biste razvili ovaj pisani plan, korak po
korak, šta treba preduzeti u slučaju reakcije. Zatim podelite svoj plan sa nastavnicima, dojiljama i
drugim negovateljima.
Ako vaše dete ima ozbiljnu alergiju ili je imalo anafilaksiju, razgovarajte sa školskom sestrom i
nastavnicima da biste saznali koje planove planira da reši u slučaju nužde. Uverite se da školski
službenici imaju trenutni autoinjektor.
Litertura
1. Academic medical center Mayo Clinic
2. US national library of Medicine