MOKRAĆNA BEŠIKA, REZIDUALNI URIN I REFLEKS MOKRENJA

Akademija za estetiku i kozmetologiju ,,Purity“
Dimitrija Tucovića 105, Beograd 11120
Seminarski rad iz predmeta Fiziologija
MOKRAĆNA BEŠIKA, REZIDUALNI URIN I REFLEKS MOKRENJA
Profesor: Olivera Matović          Smer: Estetičar-kozmetičar
Student: Marina Balešević
Beograd, 2021

Sadržaj:
1. Urinarni sistem………………………………………………………………………………………..1
2. Bubrezi…………………………………………………………………………………………………….2
3. Nefron……………………………………………………………………………………………………..3
4. Mokraćna bešika………………………………………………………………………………………4
5. Mehanizam stvaranja mokraće…………………………………………………………………5
6. Refleks mokrenja………………………………………………………………………………………6
7. Zaključak…………………………………………………………………………………………………..7
8. Literatura………………………………………………………………………………………………….8

Urinarni sistem
Urinarni sistem je sistem koji je zadužen za stvaranje I izlučivanje mokraće iz
organizma. Njega čine dva bubrega (ren) I ekstrarenalni putevi u koje spadaju dva
mokraćovoda (ureteri), mokraćna bešika (vesica urinaria) I mokraćna cev
(urethra). Mokraća je tečnost koja sadrži nepotrebne I štetne materije koje
nastaju u organizmu. Ona se posebnim procesom stvara u bubrezima , a zatim
preko mokraćovoda, mokraćne bešike I mokraćne cevi izlučuje u spoljašnju
sredinu.

Bubrezi (ren)
Bubrezi su parni organi i svojim oblikom podsećaju na zrno pasulja. Smešteni su u
retroperitonealnom prostoru, bočno od kičmenog stuba, u visini dvanaestog
grudnog i prva dva lumbalna pršljena. Desni bubreg je postavljen nešto niže jer ga
potiskuje jetra. Na svakom bubregu razlikujemo prednju (pokrivena trbušnom
maramicom) i zadnju stranu, gornji i donji pol, kao i spoljašnju (ispupčenu) i
unutrašnju (udubljenu) ivicu. Na unutrašnjoj ivici se nalazi ulazno polje bubrega
gde u bubreg ulazi bubrežna arterija, a izlaze bubrežna vena i mokraćovod. Na
gornjem polu svakog bubrega se nalazi nadbubrežna žlezda. Na uzdužnom
preseku bubrega razlikuju se tri zone: -Kora – nalazi se spolja, ka površini bubrega i svetlije je boje
Srž – nalazi se u unutrašnjosti bubrega i prepozbaje se po trouglastim tamnijim strukturama (bubrežnim čašicama kojih ima 8-12)                                                                                                                                                      Bubrežna šupljina – okrenuta je ka ulaznom polju bubrega

Nefron (nephron)
Nefron predstavlja najmanju anatomsku i funkcionalnu jedinicu bubrega zasto što
u njemu dolazi do ostarivanja osnovne funkcije bubrega tj. stvaranja mokraće.
Svaki nefron se sastoji od dva osnovna dela: Malpigijevog (bubrežnog) telašceta i
bubrežnog kanalića koji se direktno nastavlja na telašce. Malpigijevo telašce je
okruglastog oblika i sastoji se od opne koja obavija kao klupko uvijeni arterijski
krvni sud. U telašce, iz okolnog tkiva ulazi dovodna arteriola, uvija se u klupko i
napušta telašce pod imenom odvodna arteriola. To klupko ima glavnu ulogu u
stvaranju mokraće koja dalje ulazi u bubrežni kanalić. Početni ili gornji bubrežni
kanalić je prav, a kasnije počinje da se vijuga. Vijugavi deo kanalića se naziva
Henleova petlja, a na kraju se završava donjim ili završnim kanalićem. Više
završnih kanalića, koji potiču iz više susednih nefrona, uliva se u jedan zajednički
kanal, koji se naziva sabirni kanalić.

Mokraćna bešika (vesica urinaria)
Mokraća koja se stvorila u bubregu, preko mokraćovoda koji polaze po jedan iz
svakog bubrega, spušta se do mokraćne bešike. Mokraćna bešika je šupalj organ
loptastog oblika i smeštena je u karličnoj duplji. Na njoj razlikujemo zaobljen vrh
koji je okrenut nagore, telo (središnji deo bešike) i dno tj. donji deo bešike. Na dnu
se nalaze tri otvora koji obrazuju trougao mokraćne bešike. Dva predstavaljaju
otvore koji povezuju mokraćovode sa bešikom, a treći predstavlja otvor kojim
bešika komunicira sa mokraćnom cevi. Mokraćna bešika se kod ženskog pola
nalazi ispred i ispod uterusa, a kod muškog pola iznad prostate. Ona predstavlja
rezervoar za nakupljanje urina i prazni se pokretima kontrakcije. Glatki mišići u
zidu mokrsaćne bešike se nazivaju detrusorski mišići. Oko otvora mokraćne cevi
snopovi detrusorskih mišića formiraju untrašnji uretralni sfinkter koji radi bez
uticaja naše volje. Mokraćna cev (urethra) se razlikuje kod muškaraca i žena po
tome što kod muškaraca ona istovremeno predstavlja i urinarni i genitalni organ.
Kod žena je uretra mnogo kraća i šira neko kod muškaraca, pa to uslovljava lakši
prodor mikroorganizama iz spoljašnje sredine, retrogradno ka mokraćnoj bešici i
lakši nastanak zapaljenja mokraćnih organa.

Mehanizam stvaranja mokraće
Stvaranje mokraće počinje u Malpigijevom telašcetu tako što se, iz krvi koja
protiče glomerulom izdvaja tečnost procesom koji se naziva glomerularna
filtracija. Ta tečnost se naziva primarna mokraća, jer još uvek nije istog sastava
kao mokraća koja će se izbaciti u spoljašnjost. Zatim, primarna mokraća ulazi u
bubrežni kanalić, gde dolazi do promene njenog sastava dejstvom nekoliko
procesa.
1. Proces tubularne reapsorpcije
Tokom ovog procesa, izvesne materije iz primarne mokraće se vraćaju u krvne
sudove oko početnog kanalića.
2. Tublarna ekskrecija
Podrazumeva izlučivanje različitih supstanci iz prostora oko bubrežnog kanalića –
peritublarnog prostora u sam kanalić.
3. Tubularna sekrecija
Odnosi se na stvaranje jona vodonika u ćelijama zida bubrežnog kanalića, koji
zatim prelazi u mokraću i dalje učestvuje u stvaranju amoijaka – jednog od glavnih
sastojaka urina.
Nakon svih procesa, urin je poprimio svoj konačni izgled i sastav, pa se naziva
definitivna mokraća. Prošavši kroz završni kanalić, ona se uliva u sabirni kanalić i
dalje otiče u mokraćne puteve.
5Refleks mokrenja
Mokrenje podrazmeva izbacivanje mokraće iz bešike kroz mokraćnu cev u
spoljašnju sredinu. Obavlja se uz pomoć mišića destrusora mokraćne bešike i
unutrašnjeg i spoljašnjeg sfinktera mokraćne bešike i uretre. U periodu kada se
bešika puni mokraćom, detrusor je relaksiran, a sfinkteri su stegnuti da mokraća
ne bi odmah i nekontrolisano oticala u mokraćnu cev. Kada se u bešici dostigne
određena zapremina mokraće, senzitivni nervi koji polaze iz nje počinju da šalju
nervne impulse do centra za mokrenje u kičmenoj moždini. Refleks mokrenja je
spinalni refleks. Centar za mokrenje šalje impulse koji se preko motornih nerava
vraćaju do mokraćne bešike i izazivaju relaksaciju untrašnjeg sfinktera, a
kontrakciju detrusora. Tako počije istiskivanje mokraće u mokraćnu cev. Da li će
se ona istovremeno i izbaciti iz organizma, zavisi od toga da li će čovek u tom
trentku, svojom voljom relaksirati i spoljašnji sfinkter. Zbog toga je mokrenje
delimično refleksna aktivnost, a delimično voljna, jer se može odložiti za neko
vreme voljom čoveka. Rad bešike kontroliše vegetativni nervni sistem, gde
simpatikus omogućava zadržavanje mokraće u bešici, a parasimpatikus
pražnjenje.
Rezidualni urin predstavlja količinu mokraće koja ostaje u mokraćnoj bešici nakon
mokrenja. Određuje se ultrazvučnim pregledom ili se, u slučaju potrebe, plasira
kateter i tačno izmeri koliko je u bešici ostalo urina nakon mokrenja. Reziduum
ispod 20% kapaciteta se smatra normalnim nalazom. Zaključak
Urinarni sistem predstavlja jedan od vitalnih sistema organa i bez njega nema
života. Kako bi se sačuvala homeostaza celokupnog organizma treba voditi računa
o stanju urinarnog sistema, jer ukoliko on ne radi kako treba, u organizmu će se
nakupljati štetne i nepotrebne materije koje zatim ugrožavaju ostale sisteme
organa, a samim tim i naše celokupno zdravlje. Za zaštitu urinarnog sistema se
treba baviti fizičkom aktivnosti, zdravo se hraniti i unositi dovoljnu količinu
tečnosti na dnevnom nivou. Ukoliko dođe do bilo kakve promene ili infekcije treba
se odmah obratiti lekaru, a zatim početi sa odgovarajućom terapijom.
Literatura
1. Prezentacija iz fiziologije – akademija Purity
2. Anatomija i fiziologija za 1. razred medicinske i zubotehničke škole – Ivan
Anđelković, Aleksandar Stajkovac i Aleksandar Ilić
3. https://globalcaresurgery.info/urologija/dijgnosticke-metode-u-urologijiuroflometrija/