MIRISI U KOZMETIČKIM PREPARATIMA
YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku I kozmetologiju “Purity”
Seminarski rad iz predmeta Hemija u kozmetologiji
MIRISI U KOZMETIČKIM PREPARATIMA
Profesor :Prof.dr. Dragana Sekulović
Student:Anđela Dimitrijević
SADRŽAJ:
Uvod…………………………………………………………………………………………………3
Mirisi u kozmetičkim preparatima………………………………………………………..4
Osobine mirisa…………………………………………………………………………………..4
Prirodni mirisi……………………………………………………………………………………5
Etarska ulja……………………………………………………………………………………….5
Biljni proizvodi…………………………………………………………………………………6
Životinjski proizvodi………………………………………………………………………….6
Sintetički proizvodi………………………………………………………………………….6,7
Mirisne grupe…………………………………………………………………………………….7
Neželjena dejstva mirisa u kozmetičkim preparatima……………………………..7
Zaključak………………………………………………………………………………………….8
Literatura………………………………………………………………………………………….9
UVOD
Kozmetički preparati su svakodnevni deo naših života.Koriste ih osobe svih uzrasta I oba pola, pa čak I bebe od prvog dana rođenja. Pored toliko dobrih dejstava preparata, moramo se malo osvrnuti I na loše strane istih.
Sve više smo u prilici da čujemo o štetnim ili kancerogenim materijama kojima smo okruženi I koje se nalaze svuda, u hrani, piću, pa čak I u kozmetici. Štetne materije mogu biti u sapunima, kupkama, šamponima, kremama, losionima, parfemima, dezodoransima, šminci…
Takođe, ovakvi preparati mogu biti I izazivači jakih alergijskih reakcija I mogu uticati štetno na naše zdravlje. Ovakve stvari kozmetičke industrije žele da zataškaju radi boljeg profita. Sve više počinje da se koristi prirodna kozmetika, zbog manje alergena I štetnih materija koje mogu nepovoljno uticati na našu kožu, jedina mana je što imaju kraći rok trajanja.
U nastavku ovog rada, govorićemo o mirisima koji se koriste u kozmetičkim preparatima.
3
1.MIRISI U KOZMETIČKIM PREPARATIMA
Prvi utisak o preparatu je veoma važan I uglavnom se stiče zbog mirisa. Mirisi u kozmetičkim preparatima nemaju nikakvo pozitivno dejstvo na našu kožu, ali su svakako nezaobilazni sastojak svakog preparata.
Kada je nešto lepog mirisa imamo osećaj da dodatno negujemo kožu, iako to nije tačno. Slično tome, imamo još jedan trač, a to je da je mirišljivi preparat dobar, što je takođe na osnovu nauke dokazano kao netačna informacija.
Jedan od osnovnih postualata prirodne kozmetike je odsustvo sintetičkih mirisa, međutim tokom 19.veka su proizvođači počeli da menjaju prirodne sastojke, sintetičkim alternativama, uglavnom iz ekonomskih razloga.
Postoje tri razloga zbog kojih se koriste mirisi:
-
-
Da učine proizvod privlačnijim za korisnika
-
Da prikriju neprijatne mirise određenih sirovina u proizvodu
-
Da prikriju nepijatan miris tela
-
1.1 OSOBINE MIRISA
Mirisi moraju biti isparljivi, da bismo ih osetili u vaduhu.
Mirisne materije moraju da ispune dva uslova:
-
-
Da su delimično rastvorne u vodi (hidrofilne)-da bi se rastvorile u nosnoj šupljini
-
Da su rastvorljive u mastima (lipofilne)-da bi stupile u kontakt sa receptorima u nosnoj šupljini, koji su građeni od lipida.
-
Trajnost mirisa I osećaj samog mirisa zavisi od kože. Kod osoba sa suvom kožom, miris se mora stavljati češće nego kod osoba sa masnom kožom, jer oni imaju dovoljno vlage koja pospešuje trajnost. pH vrednost kože može promeniti miris I uvek miris treba da biramo sami za sebe, jer tuđakoža drugačije miriše.
4
2.PRIRODNI MIRISI
Prirodni mirisi se dobijaju iz aromatičnog bilja (etarska ulja, aromatične vode, balzami, smole) ili od sekreta životinja (ambergris, mošus, kastoreum, cibet).
Njihovi mirisi traju mnogo kraće od sintetičkih, jer ne poseduju fiksatore koji utiču na jačinu i dužinu trajanja efekta, ali bez njih će miris brzo ispariti.
Prirodni sastojci podržavaju prirodne procese regeneracije kože i to na mnogo nežnije i superiornije načine u odnosu na industrijsku kozmetiku.
Prirodna kozmetika stimuliše prirodne funkcije kože i korisna je za zdravlje kože u bilo kojim godinama.
2.1 ETARSKA ULJA
Etarska ulja su proizvodi biljnih ćelija sa veoka intenzivnim mirisom. Definišu se I kao mešavina lako isparljivih jedinjenja kao što su alkohol, ugljovodonik, keton, kiselina, aromatične prirode. Dobijaju se destilacijom uz pomoć vodene pare ili presovanjem ukoliko je u pitanju citrusno voće.Nalaze se u svim delovima biljke, ali se najviše ulja dobija iz lista I korena biljke.Etarska ulja, kao nemasna, brzo isparavaju I ne ostavljaju mrlje na papiru.
Kako bi ova ulja bila delotvorna moraju biti čista I prirodna.
Imaju širok spektar upotrebe, te ih možemo korisititi za relaksaciju, negu kože, lečenje akni, gljivica, prevenciju kod celulita I strija. Sem nabrojanog upotrebljavaju se za masaže, kupke, inhalaciju, ispranje usta I grla…
Da bismo ih koristili, moramo biti upoznati sa delovanjem I štetnostima pojedinih ulja.Ne smeju se nanositi na kožu nerazblažena, zbog moguće pojave iritacije ili alergijske reakcije. Najbolje bi bilo pomešati ih sa baznim uljima koja pojačavaju njihovo dejstvo, kao što su: kokosovo, maslinovo, ricinusovo…
5
2.2 BILJNI PROIZVODI
Biljna ulja se dobijaju iz koštunjavog voća, iz semenki, mesnatog dela ili plodova biljke.Sadrže nezasićene masne kiseline, dobro se apsorbuju od strane kože I glatka su prilikom nanošenja.
Prirodna ulja su komedogenija u odnosu na sintetička, generalno su masnija. Sklona su oksidaciji (užeglosti) I kako bi se to izbeglo dodaju se vitamin E i C, kao antioksidansi. Kada već upoređujemo sa sintetičkim uljima, možemo reći da prirodna ulja ne zapušavaju pore u odnosu na njih, niti imaju prekrupne molekule, pa mogu lako prodreti u kožu.
Moraju biti hladno ceđena, nerafinisana I bez aditiva.Što se tiče upotrebe, mogu se koristiti pojedinačno ili se mešati sa eteričnim uljima, kako bi se pojačalo njihovo dejstvo.
Neki od biljnih proizvoda su :anis, lovor, neroli, majčina dušica, ljubičica, bor, ruzmarin,paprat, pomorandža, magnolija, ljiljan…
2.3 ŽIVOTINJSKI PROIZVODI
Dobijaju se iz intestinalnog trakta kitova I žlezda dabrova, jelena, cibetke…
Mošus predstavlja klasu aromatičnih supstanci koje se koriste kao bazna nota u parfemskoj industriji. Veoma je jakog mirisa i postaje prijatniji kada se razblaži. Ranije se ovaj proizvod koristio kao fiksator I bio je jedan od najskupljih životinjskih proizvoda na svetu. Međutim, upotreba ove supstance je zabranjena I zamenjena veštačkim mošusom, a jedan od razloga je to što bi se poremetila prirodna ravnoteža, ukoliko bi došlo do velike potražnje nekog mirisa, jer je za jedan kilogram mošusa potrebno ubiti 140-150 jelena.
3.SINTETIČKI PROIZVODI
Mogu biti sintetički ili polusintetički koji nastaju modifikacjom prirodnih. Danas se sve više koriste veštačke komponente u izradi parfema.
Sintetičke materije nastaju u laboratorijama I predstaljaju deo savremene parfemske industrije. Još uvek nije moguće napraviti čist sintetički parfem iz ekonomskih razloga, jer je sintetizovanje sintetičkih citrusnih eteričnih ulja još uvek skupo.
6
Veliki broj ljudi nisu sigurni kada su u pitanju ove materije, jer postoji verovanje da su alergene il kancerogene.
4.MIRISNE GRUPE
Glavne mirisne grupe su:
Citrusni: osvežavajući I čisti mirisi zasnovani na citrusnim notama limuna, narandže, grejpa, mandarine ili bergamonta.
Cvetni: može sadržati jednu ili više vrsta cvetova i dolaze u rasponu od osetljivih do jakih I opojnih mirisa. Najčešče tu spadaju ženski mirisi I mogu se kombinovati I sa drugim mirisnim notama.
Orijentalni: uglavnom sadrže smolu, tople začine, note ambera, cimeta, karanfilića, tamjana…
Drveni: zemljani mirisi čija je paleta široka, ali najčešće se koriste tople prirodne boje sa raznim nijansama: puderastim, dinim, travnim…
Ostale mirisne grupe: kiparisni, aldehidni, aromatični, kožni,fužeri, gurmanski…
5.NEŽELJENA DEJSTVA MIRISA U KOZMETIČKIM PREPARATIMA
Ključni sastojci, koji čine kozmetičke preparate, su konzervansi, zgušnjivači, boje, mirisi…Sve od navedenog može bti okidač za pojavu neke nuspojave.
Bilo da su mirisi veštački ili prirodni, može doći do neželjene reakcije. Većina ljudi smatra da će alergijsku reakciju pre dobiti od veštačkog nego od prirodnog mirisa, ali to ne mora biti tačno. Za prirodne mirise se meša mnogo sastojaka, samim tim je broj alergena veći, ali svakako da veštački mirisi imaju štetniji efekat, jer mogu biti kancerogeni. Na listi sastojaka mogu biti naznačene kao fragrance, perfume, parfum, essential oil blend, aroma.
Da ne bi došlo do bilo kakve alergijske reakcije, uvek je bolje izabrati kozmetiku koja ima oznaku fragrance free ili prirodnu kozmetiku koja uključuje jasno napisane prirodne mirise.
7
ZAKLJUČAK
Na osnovu priloženog možemo videti da sve oko nas može biti potencijalni alergen I da moramo više povesti računa šta koristimo u svakodnevnom životu I čemu izlažemo nas najveći organ.Značaj mirisa u preparatima je važna samo zbog dopadljivosti, ali nema nikakav pozitivan uticaj, dok štetan može imati.
Mirisi u nekom kozmetičkom proizvodu nisu bitni, ali svako voli lepo da miriše, naročito ženska populacija, tako da su na neki način neizbežni. Više pažnje treba posvetiti samim sastojcima nekog proizvoda i biranju istog.
Osobe koje su sklone alergijama treba da urade alergološko testiranje, kako bi znale šta smeju, a šta ne da koriste.
8
LITERATURA
-
https://lepotica.rs/preporucujemo/stetni-i-opasni-sastojci-u-kozmetici-i-kozmetickim-preparatima
-
https://estarcosmetics.wordpress.com/2015/04/29/ulja-u-kozmetickim-formulama/
-
https://www.dropbox.com/sh/dj4ccry9o4iredx/AAAHUvtRqaD1f74OgUo6Fcbpa?dl=0
-
https://www.zenskimagazin.rs/beauty/kozmetika/novi-trend-zivotinjski-sastojci-u-kozmetici-