Mentalno zdravlje čoveka, stres i depresija

Akademija za estetiku i kozmetologiju
,,Purity“ , Beograd
Seminarski rad
Predmet: Coaching
Tema: Mentalno zdravlje čoveka, stres i depresija.
Profesor: Željko Stanojevic

Student: Ivana Petrović

SADRŽAJ
UVOD…………………………………………………………………………………………………….3
Mentalno zdravlje…………………………………………………………………………………….4
Stres……………………………………………………………………………………………………….5
Posledice stresa………………………………………………………………………………………..6
Na sta sve utiče stres?……………………………………………………………………………….7
Depresija…………………………………………………………………………………………………8
Simptomi depresije…………………………………………………………………………………..9

Uvod
Mentalno zdravlje
Mentalno zdravlje je osnova zdravlja ljudi i zajednica, povezano sa ličnim
razvojem čoveka, kao i društvenim i ekonomskim razvojem. Nema zdravlja bez
mentalnog zdravlja.
Postoje dve grupe modela mentalnog zdravlja:
Deskriptivni – naglasak na spoljašnje indikatore mentalnog zdravlja
Eksplanatorni – fokus na procese koji takve indikatore uslovljavaju.
Mentalno zdravlje(SZO) definiše kao stanje dobrobiti u kome pojedinac
ostvaruje svoje potencijale, može se nositi s normalnim životnim stresom, može
raditi produktivno i plodno i sposoban je da pridonosi zajednici. Duševno
zdravlje deo je opšteg zdravlja, a ne samo odsustvo bolesti.
Rizična ponašanja obihvataju: pušenje, prejedanje, zloupotrebu supstanci ex bez
zaštite.
Relacija mentalnih poremecaja i fizičkog zdravlja : anksioznost i netretirana
depresija.
Razvoj depresije pogoršavaju: fizičko zdravlje osobe koje pate od somatskih
bolesti (KVB,šećerne bolesti,karcinoma).
Dobro mentalno zdravlje je sposobnost osobe da misli, uči i živi sa sopstvenim
emocijama i reakcijama drugih.
Loše mentalno zdravlje je povezanost sa smanjenom mogućnošću za socijalnom
uspesnošću. Loši socijalni uslovi kao siromaštvo, nasilje i diskriminacija
negativno utiču na mentalno zdravlje.
Mentalno zdravlje predstavlja profil od najmanje 20 psihičkih funkcija: izgled,
stepen svesnosti, psihomotorno ponašanje, afekat, govor, formalno mišljenje,
pažnja, koncentracija, pamćenje,orijentacija, raspoloženje, energija, opažanje,
sadržajmisli, uvid, rasuđivanje, funkcionisanje u društvu,apstraktno mišljenje,
inteligencija i sugestibilnost.

SOCIO-EKONOMSKI STATUS: Nezaposlenost donosi ne samo finansijski pritisak
već i gubitak samopouzdanja. Odnosi se na osobu koja je izgubila posao kao i
na njegovu porodicu i vodi depresiji i/ili zloupotrebi supstanci.
Siromaštvo, ograničena edukacija i drugi aspekti deprivacije često ograničavaju
mogućnosti prevazilaženjateškoća i povećavaju rizik za nastanak anksioznosti,
depresije i zloupotrebe supstanci.
SOCIO-DEMOGRAFSKI PODACIŽENE: češće pate od depresije, anksioznosti i
poremećaja u ishrani. Demencije su učestanije sa godinama, tako da svaka
4.osoba posle 85.godine ima šansu da razvije demenciju. Manjinjske grupe
(etničke, religiozne, seksualne preference,političke i sl.) su izložene
marginalizaciji.
Kulturna sredina utiče na ispoljavanje depresivne simptomatologije. U Srbiji
kod žena se ispoljava kao opšta slabost i opšte tegobe, preterana briga za
zdravlje do hipohondrijaze, bespomoćnost, beznadežnost, doku muškaraca se
ispoljava kao gubitak interesovanja, prisustvo ideja krivice, psihomotornog
nemira, samoubilačkih ideja.
Mentalni poremećaj je zamišljen kao klinički značajno ponašanje ili psihološki
sindrom koji se dešava u ličnosti i tipično je povezan ili sa bolnim sindromima,
distresom ili sa pogoršanjem jedne ili vise oblasti funkcionisanja, psihološke
nemoći.
Stres
Potiče od latinske reči stringere sto znači pritisnuti, stegnuti, iscediti.
Prvobitno shvatanje stresa seli kao nespecifičan odgovor organizma na
ugrožavajuće stimuluse, menjalo se tokom godina.
Stres kao odgovor na izloženost ekstremnim silama udruženim sa otporom
njihovom nepovoljnom uticaju u naporu da održi psihičko i fizičko blagostanje i
konačno vrati u izvorno stanje.
Odnosi se i na situaciju, tj. stres kao stimulus,koji izlaže ljude krajnjim fizičkim
i psihičkim zahtevima i preti da ih izvede iz ravnoteže. Stres kao proces koji
obuhvata stimulus i odgovor u kontinuiranom međuodnosu.
STRESORI: fizička i mentalna bolest, razvod, smrti ili bolest u porodici,
problemi sa zakonom, osiromašenje, penzionisanje, migracije.
Dele se na traumatske događaje, životne događaje (iznenadno odvajanje od
roditelja, gubitak bliske osobe, bolest) itd.
Traumatski događaj je relativno kratkog trajanja, ali veoma velikog intenziteta,
opasan, ugrožavajući, izvan uobičajenog iskustva osobe.
Trauma i stres su termini koji se često koriste kao sinonimi. Ipak, između ova
dva pojma postoji značajna razlika. Dok stres predstavlja proces koji obuhvata
dešavanja u spoljašjnoj sredini ili u nama koji podstiče psihološke i fiziološke
odgovore koji imaju za cilj da se situacija prevlada, trauma predstavlja
psihološku ranu nastalu delovanjem jednog ili više jakih stresnih događaja, ali i
hronični prisutnih stresnih događaja manjeg intenziteta.
Akutni i hronični stres se razlikuju prema vrsti i učestalosti izazivača takvog
stanja. Za akutni stres je karakterističan jedan događaj koji snažno “pogađa”
organizam uzrokujući trenutnu neprijatnost, napetost i tenziju. Primer akutnog
stresa je opasna situacija u saobraćaju koja ostavlja trenutnu traumu, ali se ne
ponavlja – ovakav stres je prolazan i vremenom se zaboravlja.
S druge strane, hronični stres podrazumeva niz ponavljajućih neprijatnih
situacija koji korak po korak narušavaju psihofizičku ravnotežu, što traje duži
vremenski period. Na primer, stalni problemi u porodici ili na poslu izazivaju
hronični stres jer se neprijatnosti ponavljaju duže vreme.

Posledice stresa se osete u vratu i ramenima
Bolovi u vratu i ramenima ne dolaze samo od neprirodnog položaja tokom
spavanja. Vrat i ramena su često prvi na meti stresa, jer kada smo napeti i
nervozni nesvesno podižemo ramena i ostajemo u tom položaju duže vreme.
Stežu se mišići vrata i ramena, zbog čega se nakon njihovog opuštanja oseća
bol u nelagoda u ovim delovima tela. Zato je potrebna masaža vrata i ramena.
Stres je izazivač migrene i bolova u stomaku
Ako patite od migrene, i bez odlaska kod lekara možete biti gotovo sigurni da je
za to najvećim delom odgovoran stres. Sve počinje do blagih glavobolja koje se
mogu ignorisati, sve dok ne prerastu u nepodnošljive bolove koji vas teraju da
prekinete sve što radite i uzmete jake lekove bez kojih je migrena izuzetno
teška.7
Bol u vilici i stres su usko povezani
Bol u vilici često dolazi od škrgutanja zubima, što je česta navika ljudi koji su
pod stresom. Nekada se ovo čini nesvesno, a škrgutanje zubima može da se
dešava i u snu. Rezultat su bolna vilica i stezanje glavnog mišića vilice, koji
izaziva neprijatan osećaj.
Emotivni stres utiče na srce i kožu
Stres koji doživite negativno se održava i na srce, naročito ako su u datu
situaciju uključene i snažne emocije – ljubav, razočarenje, briga i slično.
Emotivni stres dovodi do učestalog povećavanja krvnog pritiska, što na duže
staze može da izazove pojedine srčane bolesti. Takođe, dugotrajna izloženost
stresu može da utiče i na srčani ritam, što povećava rizik od srčanog udara.
Zdravlje i stres deli redovna fizička aktivnost
Ukoliko se nekoliko puta nedeljno bavite fizičkom aktivnošću koja vas opušta i
smiruje, šanse da se prepustite stresu su minimalne. Joga ili pilates su idealan
izbor za većinu poslovnih ljudi koja se bori sa stresom, a osim ovog, možete se
animirati i nekim zanimljivim hobijem.
Šta god da radite za sebe u svoje slobodno vreme, važno je samo da to bude
aktivnost koja vas neće dodatno opterećivati. Jutarnje trčanje, vožnja bicikla ili
slikanje, sviranje nekog instrumenta ili druženje sa prijateljima mogu biti
odličan lek protiv stresa.

Depresija
Depresija je bolest koju karakterišu istrajna tuga i gubitak interesovanja za
aktivnosti koje inače donose osobi uživanje, kao i nemogućnost obavljanja
dnevnih aktivnosti u trajanju od najmanje dve nedelje.

Depresija nije samo tuzno raspolozenje ili faza koja ce proći.
Depresivne osobe tipično osjećaju žalost i beznađe. One gube sposobnost
osjećanja zadovoljstva i nisu više zainteresirane za aktivnosti koje su ih ranije
veselile i u kojima su uživale. Depresivno se raspoloženje u bolesnika razlikuje
od uobičajene tuge. Ono u sebi sadrži osjećaj duboke patnje i emocionalnoga
bola. Neki depresivni bolesnici mogu biti više iritabilni, napeti i anksiozni nego
žalosni. Karakteristično je njihovo nevjerovanje u mogućnost poboljšanja, iako
je većina zbog same prirode bolesti takvo poboljšanje već više puta iskusila.
Depresija je vrlo često praćena anksioznošću, povećanom potrošnjom i
zloupotrebom alkohola, a ponekad dominiraju somatski (tjelesni) simptomi, što
je osobito često u starijih bolesnika i u slučajevima maskiranih depresija.
Anksioznost je ponekad tako jako izražena da je teško reći radi li se o
anksioznom poremećaju praćenom s depresijom ili depresivnom poremećaju
praćenom anksioznošću. Za takve je slučajeve predviđena dijagnoza anksioznodepresivnog poremećaja.
Kakvi su to psihotični simptomi i kada se javljaju u depresiji?
U vrlo teškim slučajevima depresije pacijenti mogu razviti psihotične simptome,
kao što su halucinacije (priviđanja) ili sumanutosti. Sumanutosti (pogrešna
vjerovanja koja nemaju svoju potvrdu u stvarnosti, lažna uvjerenja, zablude

nastale na nerealnoj osnovi i nedostupne racionalnoj korekciji) i halucinacije
koje odgovaraju depresivnom raspoloženju nazivaju se raspoloženju
kongruentne ili sukladne. To su one koje uključuju osjećaj krivnje, grešnosti,
siromaštva, bezvrijednosti, teške tjelesne bolesti, nesposobnosti. Sumanutosti i
halucinacije koje ne odgovaraju raspoloženju nazivaju se raspoloženju
nekongruentne, ili nesukladne