MENSTRUALNI CIKLUS

AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETOLIJU PURITY
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
PREDMET: FIZIOLOGIJA
TEMA: MENSTRUALNI CIKLUS
MENTOR: STUDENT: Prof. Olivera Matović                          STUDENT: Mina Janićijević
Beograd, 2021

SADRŽAJ:
1.UVOD………………………………………………………………….3
2.RAZRADA………………………………………………………..3-14
Ovarijalni ciklus…………………………………………………….3-9
Uterini ciklus………………………………………………………9-10
Poremećaji menstrualnog ciklusa………………………………..11-14
3.ZAKLJUČAK……………………………………………………………………….14

1.UVOD
O menstrualnom ciklusu:
Menstrualni ciklus predstavlja vreme između dva menstrualna krvarenja. Prvi
dan menstrualnog krvarenja označava početak ciklusa, a njegovim krajem se
označava dan pre početka sledećeg krvarenja.
U toku menstrualnog ciklusa, pod dejstvom hormona, dolazi do promena na
čitavom organizmu ali posebno na nivou jajnika i materice. Menstrualni ciklus
najčešće traje između 21 i 35 dana.
Menarha je termin za prvu menstruaciju i najčešće se javlja između 12. i 13.
godine života (pubertet). Poslednja menstruacija je menopauza i obično
nastupa oko 51 godine života, ona označava kraj germinativnog perioda žene.
(nakon menopauze žena više nije u stanju da zatrudni)
U toku menstrualnog ciklusa, najveće promene se dešavaju na nivou jajnika i
uterusa. Prema tome, možemo posmatrati ovarijalni ciklus i uterini ciklus. Sve promene koje se javljaju u toku menstrualnog ciklusa nastaju pod dejstvom
hormona hipofize: folikulostimulirajući hormon (FSH) i luteinizirajući
hormon (LH), za čiju sintezu je ključan hipotalamus.

2.RAZRADA
a. Ovarijalni ciklus
Da bismo mogli u potpunosti da shvatimo menstrualni ciklus, treba se podsetiti
da u toku embrionalnog razvića nastaje enorman broj primordijalnih folikula,
koji će ostati takvi sve do puberteta. U pubertetu započinje lučenje FSH i LH
čime se ciklično aktiviraju primordijalni folikuli i podležu diferencijaciji.
Ovarijalni ciklus ima tri faze:
1. Folikularna faza
2. Ovulatorna faza – ovulacija
3. Lutealna faza15
Pre svega potrebno je osvrnuti se na folikule.
1. Primordijalni folikuli – nastaju u toku embrionalnog razvića,tako što
svaka primarna oocita biva okružena jednim slojem pljosnatih, folikularnih
ćelija. Na rođenju ih ima preko 1.800.000 ali se njihov broj smanji na 200.000
do puberteta.

………………………………………..slika 1………………………………………………….
2. Primarni folikul – razvija se iz primordijalnog, dolazi do diferencijacije
pljosnatih folikularnih ćelija u kockaste. (rani primarni folikul) (slika 3.2.)

…………………………………………….slika 2……………………………………………..
Folikularne ćelije se dele mitotskom deobom i formiraju više slojeva, što se
naziva zona granulosa. Takođe se u ovom periodu počinje vizuelizovati zona 15
pellucida. To je glikoproteinski omotač koji okružuje jajnu ćeliju. Sintetišu ga
kako oocit tako i folikularne ćelije i ima ključnu ulogu u toku oplodnje. On
omogućava vezivanje spermatozoida i započinjanje akrozomalne reakcije.
(kasni primarni folikul) (slika 3.3.)

……………………………………………slika 3……………………………………………
3. Sekundarni (antralni) folikul – nastaje daljim umnožavanjem folikularnih
ćelija zone granuloze. Između ovih slojeva dolazi do formiranja šupljine – antrum folikula koja je ispunjena folikularnom tećnošću. Oko granuloza ćelija, dolazi do diferenciranja ćelija vezivnog tkiva jajnika i
formira se theca interna i theca externa. One su izuzetno bitna komponenta, jer
njihovim nastankom, folikul postaje osetljiv na FSH i LH. (slika 3.4.)

……………………………………………..slika 4…………………………………………….
*Primarni i primordijalni folikuli nisu osetljivi na hormonske promene, što
znači da ne podležu promenama u toku menstrualnog ciklusa. Samo oni folikuli 15
koji su na početku folikularne faze dostigli stadijum sekundarnog (antralnog)
folikula, ulaze u ovarijalni ciklus i dalje se razvijaju.
4. Tercijarni (de Graaf) folikul – nastaje daljim razvojem folikula, sada pod
uticajem hormona. Najbitnija promena jeste širenje antruma, koji zauzima sve
veću i veću površinu. Na ovaj način folikularne ćelije zone granuloze bivaju
podeljene u četiri grupe:
1. Corona radiata – ćelije koje se nalaze oko oocite. Cumulus oophorus – grupa ćelija koja povezuje oocitu i coronu radiatu sa drugim delovima
folikula
2. Cumulus oophorus – grupa ćelija koja povezuje oocitu i coronu radiatu sa
drugim delovima folikula
3. Periantralne ćelije – folikularne ćelije koje okružuju antrum folikula
4. Membrana ćelije – nalaze se na periferiji, u direktnom kontaktu sa
ćelijama teke interne.

……………………………………………..slika 5……………………………………….

………………………………………………………….slika 6. širenje antruma folikula ……………………………….
Ovarijalni ciklus:
I Folikularna faza
Započinje sa povećanim lučenjem FSH i LH i poklapa se sa menstruacijom i
proliferativnom fazom uterinog ciklusa. Kao što je već naglašeno, samo oni
folikuli koji su u datom trenutku u stadijumu sekundarnog folikula, započinju
dalji razvoj.
Luteinizirajući hormon (LH) deluje na teka ćelije da
luče androgene (testosteron, androstendion i dihidroepiandrosteron). Oni su
prekursori estrogena i difunduju do folikularnih ćelija zone granuloze.
Pod dejstvom folikulostimulirajućeg hormona (FSH), folikularne ćelije
prevode androgene u estrogene (17-β-estradiol, estron i estriol). FSH i
Estrogeni zajedno dalje utiču kako na dalji razvoj folikula, tako i na promene
endometrijuma materice.

………………………………………….slika 7…………………………………………………..
U folikularnu fazu uvek ulazi nekoliko folikula međutim, njihova brzina
razvijanja varira, te uvek postoji jedan prednjačeći (vodeći) folikul i
nekoliko pratećih folikula. Ono što utiče na brzinu rasta folikula jeste količina
FSH receptora na površini granuloza ćelija. (što je veći broj receptora, to se
folikul brže razvija)
Treba naglasiti da je atrezija svakog od folikula moguća u bilo kom trenutku
menstrualnog ciklusa. Ono što inicira njegovu degeneraciju jeste smanjenje
receptora za FSH na folikularnim ćelijama.15
Folikularna faza traje 12-14 dana i pred njen kraj, vodeći folikul dostiže
veličine preko 20 milimetara. Ovakav folikul se naziva preovulatornim i
njegovo pucanje će označiti početak ovulacije.
II Ovulatorna faza – ovulacija
Ovulacija predstavlja proces oslobađanja jajne ćelije iz zrelog preovulatornog
folikula.
10 do 12 sati pre ovulacije dolazi do naglog porasta luteinizirajućeg hormona
(LH), što se naziva LH pik. Ovim započinju strukturelne promene
na preovulatornom folikulu koje će dovesti do njegovog prskanja i
oslobađanja oocite.
III Lutealna faza
Nastupa odmah nakon ovulacije i traje u proseku 12 – 17 dana. Jajna ćelija,
zajedno sa zonom pellucidom i folikularnim ćelijama corone radiate, napušta
jajnik i preko fimbrija dospeva u šupljinu jajovoda. Dalje se, pod dejstvom cilija
epitela jajovoda kreće ka uterusu.
U jajniku ostaje deo folikula i to deo folikularnih ćelija, ćelije teke interne i
externe. Nakon prskanja folikula, antrum folikula biva ispunjen krvlju i tako
nastaje corpus haemorrhagicum koji se vrlo brzo diferencira u corpus luteum. Corpus luteum (žuto telo) je izuzetno bitna
struktura čija glavna uloga jeste
lučenje progesterona. Progesteron ima
uticaja na endometrijum i prevodi ga u
sekretornu fazu. U sekretornoj fazi,
endometrijum je spreman da prihvati plod,
ukoliko je došlo do oplodnje.
Žuto telo će biti hormonski aktivno sve do
kraja lutealne faze, dalje njegova sudbina
zavisi od toga da li je došlo do oplodnje ili
ne.
1. Ukoliko je došlo do oplodnje: ćelije
sinciciotrofoblasta luče β-HCG. On
deluje na žuto telo i održava njegovu
aktivnost. Od ovog trenutka, žuto telo se
naziva corpus luteum graviditatis. Ukoliko NIJE došlo do oplodnje: bez
dejstva β-HCG-a, žuto telo prestaje da luči
progesteron, rudimentira i prelazi u ožiljno
tkivo, corpus albicans.15
b. Uterini ciklus
Predstavlja niz promena koje se dešavaju na materici u toku menstrualnog
ciklusa. Da bi se lakše objasnio uterini ciklus, potrebno je poznavati histološku
građu endometrijuma. Endometrijum se može podeliti na dva sloja:
1. Stratum functionale (funkcionalni endometrijum) – deo endometrijuma
koji u toku menstrualnog ciklusa podleže promenama i ukoliko ne dođe do
implantacije dolazi do nejgovog odlubljivanja (menstruacija). Može se
podeliti na dva dela:
o Stratum compactum – površniji, kompaktni sloj. Sastavljen iz
cilindričnog epitela ispod kog se nalazi stroma sa hipertrofičnim
ćelijama. U ovom delu se nalaze izlazni delovi uterinih žlezda.
o Stratuttm spongiosum – sunđerasti sloj, sa veoma malo strome i
velikom količinom izvijuganih, dubokih uterinih žlezda zbog kojih i
poprima sunđerast izgled. U stromi se nalaze izvijugani krvni sudovi.
2. Stratum basale (bazalni endometrijum) – deo endometrijuma koji se
nikada ne odlubljuje. On sadrži dno uterinih žlezda i začetke krvnih
sudova, od kojih će se funkcionalni sloj regenerisati u toku proliferativne
faze. (slika 3.9.)

……………………………………..slika 9………………………………………
Uterusni ciklus takođe ima tri faze:
1. Menstruacija (menstrualno krvarenje) – traje od 3-5 dana (2-7 dana je
prihvatljivo kao normalno). Dolazi do odlubljivanja funkcionalnog
endometrijuma i izgubi se u roseku 10-80 ml krvi.15
2. Proliferativna faza – poklapa se sa folikularnom fazom ovarijalnog
ciklusa. Usled lučenja velike količine estrogena, dolazi do aktivacije
bazalnog sloja endometrijuma i njegove proliferacije. Na ovaj način dolazi
do potpune regeneracije funkcionalnog sloja endometrijuma.
3. Sekretorna faza – nastupa nakon ovulacije i poklapa se sa lutealnom
fazom ovarijalnog ciklusa. Sa formiranjem žutog tela, luči se velika
količina progesterona. On deluje na endometrijum i dovodi do niza
strukturelnih promena koje ga pripremaju za potencijalnu implantaciju
ploda.
o Stroma: krvni sudovi postaju maksimalno izuvijani, takođe dolazi do
diferencijacije stroma ćelija što se naziva pseudodecidualna
reakcija
o Žlezde: postaju maksimalno izuvijane a u njihovim ćelijama se
formiraju vakuole sa glikogenom. On je izuzetno bitan jer će u daljoj
fazi ishranjivati jajnu ćeliju ili zigot (zavisi da li je došlo do oplodnje
ili ne), sve dok ne dođe do implantacije ili do završetka ciklusa.

……………………………………….slika 10………………………………………………….
Poremećaji menstrualnog ciklusa
1. Predmenstrualni sindrom (PMS)
PMS je bilo koji neprijatan simptom tokom vašeg ciklusa koji može privremeno
poremetiti normalno funkcionisanje. Ovi simptomi mogu trajati od nekoliko sati
do mnogo dana, a vrste i intenzitet simptoma mogu se razlikovati kod
pojedinaca.
Predmenstrualni disforični poremećaj (PMD)
je mnogo teži oblik PMS-a koji pogađa približno 3% -8% žena u
reproduktivnom dobu. PMD zahteva lečenje kod lekara. Prema jednom
američkom koledžu i ginekolozima, gotovo 85% žena ima barem jedan
uobičajeni simptom povezan sa PMS-om tokom reproduktivnih godina.
Procenjuje se da 5% ima simptome toliko ekstremne da ih stanje
onesposobljava.
PMS simptomi
Iako se kod svakog pojedinca simptomi mogu različito dešavati, najčešći
simptomi PMS-a su:
-Psihološki simptomi (depresija, anksioznost, razdražljivost)
-Gastrointestinalni simptomi (nadimanje)
-Zadržavanje tečnosti (otok prstiju, zglobova i stopala)
-Problemi sa kožom (akne)
-Glavobolja
-Vrtoglavica
-Grčenje mišića
-Lupanje srca
-Alergije
-Infekcije15
2. Amenoreja
Amenoreju karakterišu odsutne menstruacije duže od tri mesečna ciklusa.
Vrste Amenoreje
Primarna amenoreja: menstruacija ne počinje u pubertetu
Sekundarna amenoreja: normalne i redovne menstruacije koje postaju sve
abnormalnije i neredovne ili odsutne
Amenoreja se može javiti iz više razloga kao deo normalnog toka života, poput
trudnoće, dojenja ili menopauze. Ili se može javiti kao rezultat lekova ili
medicinskih problema, uključujući:
-Nenormalnost ovulacije
-Rođena mana, anatomska abnormalnost ili drugo zdravstveno stanje
-Poremećaja u ishrani
-Gojaznost
-Prekomerno ili naporno vežbanje
-Poremećaj štitne žlezde
3. Dismenoreja
Dismenoreju karakterišu jaki i česti menstrualni grčevi i bolovi povezani sa
menstruacijom. Uzrok dismenoreje zavisi od toga da li je stanje primarno ili
sekundarno. Sa primarnom dismenorejom, žene doživljavaju abnormalne
kontrakcije materice koje su rezultat hemijske neravnoteže u telu. Sekundarnu
dismenoreju uzrokuju druga medicinska stanja, najčešće endometrioza. Drugi
mogući uzroci mogu biti:
-karlične inflamatorne bolesti (PID)
-fibroidi materice
-abnormalna trudnoća (tj. pobačaj, ektopična)
-infekcija, tumori ili polipi u karličnoj šupljini15
Svaka žena može razviti dismenoreju, ali su u povećanom riziku :
-Pušači
-Oni koji konzumiraju prekomerno alkohol tokom menstrucije
-Žene sa prekomernom težinom
-Žene kojima je prva mestruacija bila pre 11. Godine
4. Menoragija
Menoragija je najčešća vrsta abnormalnih krvarenja iz materice i karakteriše je
obilno i produženo menstrualno krvarenje. U nekim slučajevima krvarenje može
biti toliko jako da se svakodnevne aktivnosti poremete.
Druge vrste ovog stanja, koje se nazivaju i disfunkcionalno krvarenje iz
materice, mogu da budu:
Polimenoreja: Prečesta menstruacija
Oligomenoreja: Retki ili lagani menstrualni ciklusi
Metroragija: Bilo koja neredovna, nemenstrualna krvarenja kao kod krvarenja
koja se javljaju između menstrualnih perioda
Krvarenje u postmenopauzi: Bilo koje krvarenje koje se dogodi više od godinu
dana nakon poslednje normalne menstruacije u menopauzi
Uzroci menoragije:
-Hormonska neravnoteža
-Zapaljenje karlice (PID)
-Fibroidi materice
-Abnormalna trudnoća; tj. pobačaj, ektopična (tubalna trudnoća)
-Infekcija, tumori ili polipi u karličnoj šupljini
-Određeni uređaji za kontrolu rađanja; tj. intrauterini uređaji (IUD)
-Poremećaji krvarenja ili trombocita15
-Visok nivo prostaglandina (hemijskih supstanci koje se koriste za kontrolu
kontrakcija mišića materice)
-Visok nivo endotelina (hemijskih supstanci koje se koriste za širenje krvnih
sudova)
-Bolesti jetre, bubrega ili štitne žlezde
3.ZAKLJUČAK
Odlazak kod ginekologa treba biti redovan, na svakih 6 meseci do godinu dana
maksimum, kako bismo se uverili da nam je zdravlje kako treba, eventualno
istog trenutka pri primećivanju bilo kakvog problema. Time stvaramo
preventivu za nastanak mnogo opasnijih pojava ili bolesti koje se mogu zadesiti
svakoga od nas.
U slučaju nekog od navedenih poremećaja moguća su lečenja:
-Diureticima
-Hormonskim suplementima
-Oralnim kontraceptivima
-Trankvilizatorima
-Vitaminskim ili mineralnim suplementima
-Prehrambenim modifikacijama
-Antidepresivima
-Redovnim vežbanjem
-Operacijama15
LITERATURA
https://euromedic.rs/pregledi/specijalistickipregledi/endokrinologija/endokrinologija-menstrualni-ciklus/
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/?term=menstrual+cycle&filter=simsearch2.ffrf
t&filter=pubt.clinicaltrial
https://www.summahealth.org/medicalservices/womens/aboutourservices/gynec
ological-services/menstrual-disorder