KONTRAINDIKACIJE ZA TRAJNU ŠINKU

Trendovi, internet, brz način života diktiraju potrebu da se fizički izgled stavi na prvo mesto. Baš iz tih razloga je sve veća potreba žena, ali i muškaraca, da izvrše male korekcije koje će pojačati ili izmeniti određene crte na licu.

U XX veku je zabeležen povratak tehnike “crtanja” na licu. O tome možda najbolje svedoče zapisi Džordža Barceta, koji je zaslužan za to što je trajna šminka tokom tridestih godina postala stvar pomodarstva. On je trajnu šminku opisao kao složen tretman gde se biljne boje ubrizgavaju ispod površinskog sloja kože. Da estetika ne mora biti krajnji cilj, pokazuje i povratak tetovaže obrva. Tokom osamdesetih godina prošlog veka većina ljudi je počela da koristi ovu tehniku u nameri da prikrije nedostatke koji su izazvani različitim oboljenjima. Bilo da su u pitanju ožiljci, posledice hemoterapije ili androgene alopecije, trajna šminka je postala idealno rešenje.

Trajna šminka obrava, očiju (tačnije kapaka) ili trajna šminka usana predstavljaju savršeno rešenje za sve dame (a po želji, i potrebama, može biti dobar izbor i za muškarce) koje imaju određene nedostatke na licu i koje bi na ovaj način želele da ih koriguju. To mogu biti asimetrija obrva ili nedostatak istih, asimetrija usana ili pak svetle usne koje nemaju jasne konture, prekrivanje ožiljaka, mladeža, vitiliga, alopecije, zatim senčenje kapaka usled čega dolazi i do lepšeg izgleda trepavica. Osim toga na trajnu šimnku se odlučuju i oni koji žele da uštede na vremenu za šminkanje ili imaju alergije na komercijalnu kozmetiku

2. Trajna šminka

Trajna ili permanentna šminka daje savršen make-up u bilo koje doba dana ili noći, bez bojazni da će boja postati razmazana, promeniti izgled ili nijansu, a idealno je rešenje za sve koje imaju određene alergijske reakcije na klasičnu šminku. Trajnom šminkom naglasiće se prirodna lepota.

Potrebno je naglasiti da se sada trajna šminka očiju, obrva ili trajna šminka usana u mnogome razlikuje od trajne šminke ranijih godina, kada je ovaj trend bio u začetku. Savremene boje koje se upotrebljavaju za ovakve tretmane su mnogo kvalitetnije i standardizovane, a takođe su na bolji efekat i rezultat uticala i savremena aparatura, na kojoj je moguće kontrolisati dubinu unošenja boje u kožu prilikom procedure trajnog šminkanja.

Trajna šminka prestavlja proceduru senčenja i iscrtavanja usana, obrva i/ili kapaka uz pomoć koje se originalno pigmentirana boja ubacuje u površinski sloj kože. Sam trentamn je skoro bezbolan i ne traje preterano dugo, prilično je jednostavan, ali zahteva vrlo profesionalan i odgovoran pristup, kreativnost, preciznost i pouzdanost stručnjaka koji radi trajnu šminku, jer boja ostaje postojana u nekim slučajevima čak i do pet godina. Takođe u trajnu šminku spada i kompletna rekonstrukcija bradavice-areole nakon smanjenja dojke ili operacije karcinoma dojke.

2.1. Trajna šminka obrva

Kada je u pitanju trajna šminka obrava, postoje različite tehnike iscrtavanja a to su japansko iscrtavanje i puder (senčene) obrve. Japanska metoda ili microblading je ručno iscrtavanje metodom dlačica po dlačicu. To je potstupak kojim se uz pomoć posebnih “mikro oštrica” vrši fino nanošenje pigmenta u epidermis i na taj način vrši iscrtavanje dlačica između prirodnih dlačica, kako bi obrve delovale potpuno prirodno.

Za razliku od japanke metode iscrtavanja obrva, puder obrve ili senčenje, podrazumeva korišćenje mašinice za iscrtavanje (senčenje) obrva, tako da se ispod postojećih dlačica iscrtaju/osenče obrve, kako bi obrve izgledale kao da su dopunjene olovkom.

Trajna šminka u tehnici puder je jedna od najpopularnijih tehnika trajne šminke obrva, koja se radi kao blago senčenje na veoma maloj dubini, zbog čega obrve izgledaju gušće, punije i negovanije. Primenom ove metode trajne šminke obrva moguće je postići:

potpuno prirodne obrve
glamurozne obrve
polutransparentne obrve
guste obrve sa mekanom teksturom
otsutnost neprirodnih i grubih kontura obrva
trajnost od jedne do dve godine

Slika 1. Japanska metoda iscrtavanja obrva Slika 2. Japanska metoda iscrtavanja obrva

2.2. Trajna šminka usana

Ukoliko usne nemaju jasno izražene linije, svetle su ili se treba korigovati njihov oblik i veličina za postizanje većeg volumena, izražajnosti ili efekat kakav se dobija upotrebom karmina, trajna šminka usana predstavlja savršenu neinvazivnu, skoru potpuno bezbolnu metodu uz pomoć koje se postiže uvek lep, senzualan i zaovodljiv izgled usana. Može se raditi konturisanje ili rekonstrukcija usana, kao i senčenje, odnosno popunjavanje površine celih usana kako bi se postigao još bolji efekat u smislu trajnog make up-a. Trajna šminka usana traje nekoliko godina, ali to je individualna stvar koja zavisi od metabolizma, vrste boje, prirodnih pigmenata i starosti kože. Boja koja je ubačena u površinski sloj kože vremenom bledi do potpunog nestajanja, pa je poželjno izvršiti korekciju radi osvežavanja izgleda i pojačanja inteziteta boje.

2.3. Trajna šminka kapaka

Ubacivanje boje u regiju gornjeg i/ili donjeg kapka, potstiže se trajnom šminkom očiju koja ima za rezultat produbljeniji pogled, povećanje gustine i boje trepavica, naglašavanje očiju i njihovih kontura… Kada je u pitanju ovakva trajna šminka, alajner kojim se iscrtavaju ivice kapaka moze da bude različitih debljina kao i boja.

Najbolji efekat se potstiže uz pomoć isrtavanja tanke linije oko ruba očiju ali trajna šminka očiju može biti i uočljivija. Kada se radi ovakva trajna šminka alajner na kapcima može da se izvuče celom dužinom ili delimično.

Slika4. Osenčeni alajner

3. Koža

Detaljno znanje o funkicjama kože i strukturi je neophodna kako bismo u potpunosti razumeli kako koža rarguje na unošenje pigmenata i kako različiti slojevi utiču na konačan rezultat.

Moramo shvatiti kako koža rearguje tokom aplikacije boje i kako se regeneriše nakon tretmana. Potrebno je analizarati pojedinosti svake regije koja se tretitra trajnom šminkom. Takođe je neophodno razmotriti sve mogućnosti za kontraindikacije ili specijalne zahvate.

3.1. Struktura kože

Koža se satoji od tri sloja epidermisa, dermisa i hipodermisa. Epidermis je spoljašni sloj na kome se vrši tretman trajne šminke, a dermis je sloj koji se nalazi odmah ispod epidermisa. Oni se drže zajedno pomoću tankog i složenog tkiva koje se naziva bazalna membrana. Hipodermis, koji se satoji od masnog tkiva nalazi se ispod dermisa.

3.1.1. Epidermis

Epidermis je sloj kože koji se tretira tokom tretmana na određenoj regiji. Ovaj sloj se ponaša kao filter kroz koji se implantirana boja vidi tokom tretmana, nakon zaceljena i procesa regeneracije, i tokom svog vremena, sve dok ne izbledi i nestane.

Epidermis se sastoji od nekoliko slojeva ćelija koje, od unutrašnjeg ka spoljašnjem sloju se nazivaju: bazalni, spinozni, granulozni, čisti sloj i rožnati. Keratinociti su najboriniji od svih ćelija.

Epidermis se konstantno regeneriše, i proizvodi nove ćelije kroz mitozu u bazalnom sloju otprilike na svakih 28-35 dana i kreće se ka gore da okupiraju gornji sloj. U ovom procesu, keratonociti stare, menjaju oblik i proizvode keratin, snažan fibrozni protein.

Ćelije melanocita se nalaze u bazalnom sloju. One proizvode pigment koji koži daje boju a naziva se melanin. Pigmentacija kože varira u zavisnosti od nekoliko faktora kao što su godine, hormoni, zračenja sunca, vazduh, voda, zato boja koja se vidi nakon pigmentacije je drugacija od one koja se nalazi u kesici.

3.1.2. Dermis i hipodermis

Dermis je debeo, elastičan ali švrst srednji sloj kože, koji čine 2 podsloja donji i gornji sloj. Hipodermis je najdublji sloj i sastoji se od vezivnih i adipoznih tkiva. Ovaj sloj ne utiče niti je važan za proceduru trajne šminke ili tetovaže.

Adneksi kože – koža proizvodi serije struktura epidermalnog porekla kao što su dlake, nokti, lojne i znojne žlezde. Ove strukture se nazivaju adneksi kože.

3.2. Karakteristike kože u oblasti koja će biti pigmentisana

Tehnika aplikacije mikropigmentacije varira u odnosu na karakteristike epidermisa u oblastima koja će biti pigmentisane gde je boja vidljiva u drugačijem obliku. Specifične strukture/regije kože kao što su očini kapci, obrve, ožiljci i opekotina ili hipo-pigmentacije imaju veoma teške (zahtevne) karakteristike u svojim strukturama. Ove karakteristike se uzimaju u obzir kada se bira boja kao i tehnika rada koja će se koristiti za svaku od tih specifičnih oblasti posebno.

3.3. Funkcija kože

Glavna funcija kože su zaštita, izlučivanje, osetljivost, termoregulacija i metabolička funkcija.

Zaštita-osnovna funkcija epidermisa je da zaštiti telo od infekcja invazije i mikroorganizama kao i zaštita od fizičkih, hemijskih i termalnih materija. Takođe koža predstavlja selektivnu barijeru za određene supstance.
Izlučivanje-znojne i sebumske žlezde luče znoj i sebum. Ovim se stvara zaštita i vlažnost, zaštitni sloj na koži.
Senzori (receptori)-za dodir se nalaze na koži. Nervni završeci, koji se nalaze uglavnom u demisu su osećaj toplote, hladnoće, pritiska čak i bola.
Termo regulacija-koža se ponaša kao termostat i reguliše temperaturu tela.
Metabolik-koža preuzima deo uloge u sintezi vitamina D i u lipidnom metabolizmu.

4. Proces rada

Trajna šminka predstavlja tretman mikropigmentacije organskog pigmenta u epiderm. Ovaj tretman se takođe naziva i PMU (Permanent make-up).

Aparati koji se koriste za trajnu šminku imaju iglice kojima se ubacuje boja u epiderm, u vidu kontura na usnama i očnim kapcima ili u iscrtanu formu obrva. Ubodima igle ne bi trebalo da se povređuju žive ćelije i dodiruje limfa ili krvtok. Zbog toga je trajanje ove tetovaze ograničeno na jednu do pet godina.

Trajna šminka se od tetovaže razlikuje i po bojama koje se koriste. Zastupljene su boje na bazi biljnih pigmenata, dok se kod tetovaže koriste boje koje su sačinjene kako od organskih, tako i od neorganskih pigmenata.

Kada se neko odluči na tretman trajne šminke mora se upoznati sa samim procesom rada i mogućim kontrainikacijima, da postoji mogućnost ponavljanja postupka nekoliko puta jer se vrlo često dešava da koža na pojedinim mestima odbija pigment. Tek kada se iscrtaju buduće konture krejonom ili olovkom, u skladu sa oblikom lica, i kada se klijent složi, može se pristupiti procesu tetoviranja. Tretman nije bolan zato što se pre samog tetoviranja nanosi lokalna anestezija, ipak, osećaj može biti nelagodan, ali i činjenica da se radii iglom kod mnogih izaziva strah, čak i kada se odluče na ovaj korak.

Nakon samog tretmana oseća se zategnutost kože, ali ona se brzo regeneriše. Nakon tretmana moguće je vratiti se svakodnevnim aktivnostima. Preporučuje se da se ovaj postupak ne radi tokom leta kako ne bi doslo do infekcije.

5. Rizici i komplikacije

Sa bilo kojom vrstom tetoviranja, čak i sa trajnom šminkom dolazi do određenih rizika. Glavni rizik od komplikacija i nezadovoljstva jeste ukoliko tretman trajne šminke radi neiskusna osoba pod lošim higijenskim uslovima i sa materijalom sumnjivog porekla.

Nuspojave se mogu odnositi na postupak i naknadnu negu ali takođe i na instrumente i sastav korišćenih boja. Kratkoročni neželjeni efekti uključuju blago oticanje i stvaranje krastice koje obično rešavaju klijenti i pmu umetnik. Međutim kada se pojave veći problemi, poput infekcija i alergijskih reakcija, potreban je lekarski savet. Kada se tretman izvodi u pravilnim higijenskim uslovima i sa sterilnim aparatima i opremom, pojava bakterijkih infekcija je retka. Nesterilisana oprema i igle mogu preneti sve vrste infekcija koje se prenose putem krvi poput hepatitisa. Alergijske reakcije na boje su retke ali kada se pojave mogu biti posebno problematične, jer pigmente je teško ukloniti. Većina alergijskih reakcija koje se javljaju kod trajne šminke se odnosi na crvenu boju. Uopšteno, permanetna šminka uzrokuje malo nelogada, a nuspojave su retke. Neki ljudi imaju nerealna očekivanja i nezadovoljni su svojim kozmmetičkim rezultatima. Klijente treba obavestiti da povećanje tkiva, ubrizgavanje botoksa ili plasticna operacija lica mogu promeniti izgled i dovesti do izobličenja već urađene permanentne šminke.

6. Kontraindikacije

Kontraindikacije su stanja ili bolesti koje ne predstavljaju nešto što će se desiti ako se odradi tretman trajne šminke, već stanja ili bolseti koje ne dozvoljavaju rad same procedure. Kontraindikacije se dele na privremene i trajne kontraindikacije, o čemu će biti više reči u daljem tekstu. Postoje bolesti, medicinski tretmani, prolazna psihološka stanja ili medicinske i hirurške infekcije koje uzrokuju privremenu ili trajnu kontraindikaciju mikropigmentacije. U nekim slučajevima, može se izvesi pod medicinskim nadzorom ili uz autorizaciju.

Pre izvedbe tretmana moramo upoznati klijenta sa kontraindikovanim stanjima i objasniti evenutualne faktore isključenja. Ako je klijent pod lekarskom terapijom znači da postoji problem u njegovom stanju pa se procedura neće uraditi.

6.1. Test boje i osetljivosti

Ovim testom garantujemo da pigment neće prouzrokovati neželjenu reakciju. Test se izvodi sedam dana pre zakazane procedure. Ako se ne pojavi bilo kakva reakcija, procedura se može izvesti. Protokol testa: pripremimo neophodan materijal, dezinfikujemo površine, pripremimo aparat i jednu iglu, pripremimo pigment koji će se koristiti (ako se test vrši na resici uha, 24 sata ne koristiti naušnice), zabeležimo regiju, datum i boju u klijentov karton, dogovorimo datum procedure i baciti sve jednokratne proizvode pred klijentom. U koliko test ne izazove reakciju procedura se može izvršiti.

6.2. Prevetivne mere i kontraindikacije

Pre počinjanja PMU procedure neophodno je preduzeti neke preventivne mere. U obzir treba uzeti i čitavu seriju kontraindikacija koje onemogućuju proceduru za stalno ili privremeno.

6.3. Preventivne mere u slučaju herpesa

Herpes je viralna infekcija prouzrokovana virusom HSV (herpes simplex virus). Virus zahvata kožu i centralni nervni sistem, prouzrokujući male, često bolne blistere na koži i na mukoznoj mebrani. Oko 70% populacije nosi ovaj virus ali samo 20% i oboli. Unutrašnji stres ili spoljni faktori mogu izazvai aktiviranje virusa. U slučaju PMU virus se aktivira odmah nakon početka rada a plikovi se pojavljuju 3-5 dana nakon toga. Ovo nije kontraidikacija procedure već tipičan rizik sa kojom procedura ide.

Slika6.Herpes simplex

6.4. Kontraindikacije

Kontraindikacije se dele na privremene i stalne kontraindikacije. Privremene kontraindikacije su menstruacija, simple ili zoster herpes, konjuktivitis, imunološka slabost, hemoterapija i radioterapija, lokalna infekcija, bakterijske, gljivične ili virusne infekcije. Procedura PMU-a se neće izvoditi ukoliko se klijent nalazi u nekom od ovih stanja. Pacijenti nestabilnog psihičkog stanja koji se leče ili su pod nadzorom lekara ne treba da budu klijenti.

Osobe koje pate od dijebetesa, hemofilije, bolesti srca, HIV-a, osobe sa psihološkim ili emotivnim problemima koje se leče antidepresivima, tabletama za smirenje ili nekim psihotičnim drogama, zatim klijenti pod antibioticima, fungicidima ili sa drugim hroničnim patologijama ne mogu biti tretirani bez dozvole lekara.

Stalne kontraindikacije su klijenti sa neželjenim reakcijama na pigmente, površine prekrivene pigmentnim promenama, keloidima, tumorima, psorijazom… Aplikacija trajne šminke se treba odložiti ukoliko je klijent na tretmanu antiboticima, kostikosteroidima i slično, hemoterapija i radio terapija. Mikropigmentaciju ne treba raditi ako klijent dolazi na neke od ovih procedura osim ukoliko se dobije medicinsko odobrenje jer je moguće da će se klijentovo psihičko stanje popraviti.

Neke žene su više osetljive na bol nekoliko dana pre i tokom menstruacije, usled nižeg praga bola. Žene ne bi trebale ići na mikropigmentaciju tokom trudnoće sa ciljem izbegavanja bilo kakve komplikacije.

Proces trajne šminke se ne preporučuje ukoliko ne prođe bar 3 meseca od bilo kakve hirurške intervencije.

Maloletna lice, trudnice, period laktacije, osobe sa urođenim dijabetom(tip2), sva infektivna stanja kože, upalni procesi, autoimuna oboljenja, alergija na latex, sva virusna stanja i stanja sa visokom temperaturom, koža upaljena od sunčanja su kontraindikovana za ovaj tretman.

6.4.1. Formiranje ožiljka

Ožiljci su promene na koži koje nastaju kao prirodna posledica zarastanja tkiva, odnosno to je pokušaj organizma da sanira oštećenje koje je nastalo usled traume tkiva. Predstavljaju vezivno tkivo sačinjeno od snopova kolagenih vlakana, ali drugačijeg, nepravilnijeg rasporeda u odnosu na zdravu kožu.

Sazrevanje ožiljka, kao i kakav će on biti zavisi od genetike, od tipa kože, od njenog kvaliteta, od toga da li je koža suva, masna, tanka, deblja, kao i od životnog doba klijenta.

Tokom mikropigmentacije dolazi do povređivanja kože. Koža ima veoma visok kapacitet autoregeneracije. Ovaj kompleksni proces formiranja ožiljaka zavisi od dubina rane. Razlikuju se u odnosu na površinske lezije koje utiču samo na epidermis ili dublju povredu koja oštećuje i epidermis i dermis. Odmah po nastanku lezije, telo reaguje i započinje proces formiranja ožiljka. Ožiljak će se zadržati samo dan ili dva ukoliko je samo epidermis oštećen. U slučaju tretmana pigmentacije, rane su malo dublje u koži i utiču na epidermis, čineći proces formiranja ožiljaka malo duže (najčešće tri do pet dana).

6.4.2. Nepravilnosti kože

Kada se otklone sve nepravilnosti kože (ukoliko postoje), tretman trajne šminke se može nastaviti. Serija simptoma može biti indikacija za nekoliko oboljenja:

-subjektivni simptomi su oni koji se osete, kao naprimer znojenje

-objektivni simptomi su oni koje vidimo kao što su crvenilo ili ispucala koža.

Neki od ovih simptoma su alopecija ili gubitak kose, svrab ili purpura…

Znojenje-Jedan posto populacije doživljava svakodnevno i konstantno prekomerno znojenje. Takvo stanje naziva se hiperhidroza. Hiperhidroza je lučenje znoja u količinama većim od potrebne da se organizam rashladi. Najčešće je prisutna na dlanovima, stopalima i ispod pazuha ili na licu. Pored toga što je osoba ometena u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, hiperhidroza može izazvati društvenu anksioznost i neprijatnosti. Iako postoje velike varijacije u znojenju pojedinaca, većina ljudi se znoji prilikom fizičke aktivnosti, stresa, napetosti, boravka u pregejanom prostoru. Pojačano znojenje u hiperhidrozi daleko prevazilazi prirodno znojenje.
Alopecija-ili gubitak kose(ćelavost) je opadanje i gubitak dlaka sa glave ili delova tela. Ćelavost može podrazumevati i uopšteno opadanje kose ili određeni specifični raspored kose, pretežno kod muškaraca. Neki tipovi alopecije mogu nastati zbog autoimunog poremećaja (alopecia areata). Ekstremni oblici alopecije su alopecia totalis koja uključuje potpuni gubitak kose sa glave i alopecia universalis koja podrazumeva gubitak svih dlaka sa glave i tela. Opadanje kose i ćelavost mogu imati veliki broj uzroka kao što su gljivična infekcija (tinea capitis), traumatske promene, radioteraija i hemoterapija, rezultat nedostatka određenih hranljivih sastojaka u ishrani poput gvožđa, kao rezultat autoimunog poremećaja kao i određene povezanosti sa sistematskim lupus erythematosus.
Purpura– je prisustvo krvnih izliva na koži, najčešće kao posledica krvarenja tkiva i sluzokože. U brojne uzroke spadaju i oštećenja zidova malih arterija (nastala usled neke alergijske reakcije ili nedostatka vitamina), kao i nedostatka krvnih pločica ili trombocita (do kojeg dolazi uzled bolesti kao što je lupus erythematosus i komplikacija koje nastaju kod leukemije ili hemoterapje).

Slika7.Alopecija areata Slika 8. Purpura

6.4.3. Poremecaj lojnih žlezda

Purpura

Lojne žlezde su žlezde koje luče sebum. To su žlezde koje su povezane sa folikulom dlake, u većini slučajeva sebum se oslobađa kroz istu poru korz koju raste dlaka. Lojne žlezde služe za proizvodnju i otpuštanje sebuma kako bi se zaštitla i podmazala površina kože. Sebum se sastoji od mast i keratina. Ovo podmazivanje pomaže da se koža ne osuši. Sebum hidrira kožu. Poremecaj lojnih zlezda ne prestavljaju kontraindikaciju za tretman trajne šminke, osim ukoliko se radi o infekcijskoj deformaciji. Izuzetak su lojne ciste ili plikovi u oblasti na kojoj bi trebalo uraditi tretman trajne sminke.

Upala lojne žlezde je posledica bakterijske infekcije. Tada se pojavljuju simptomi kao što je otok, gnoj i bol na mestu upale. Upala lojne žlezde je zapravo upaljena lojna cista. Lojne ciste su uobičajene nekancerogene ciste kože. Ciste su abnormalnosti u telu koje mogu sadržati tečni ili polutvrdi materijal.

6.4.4. Inflamacija

Inflamacija (zapaljenje, upala) predstavlja reakciju tkiva na povredu. Zapaljenje se najčešće vezuje za infekciju, mada uzročnici zapaljenja mogu biti svi etiološki faktori koji uzrokuju oštećenje tkiva: hemijski i fizički agensi, imunološke reakcije organizma.

Ova vrsta oboljenje utiče na tretman. Najčešće upalne nepravilnosti su: psorijaza, herpes simpeks, atopijski dermatitis(ekcemi), urtikarija i hematom.

Psorijaza– psorijaza je veoma često, genetski uslovljeno, oboljenje kože u čijem formiranju učestvuju nepoznati i različiti provocirajući faktori- psihološka trauma, infekcija ili lekovi. Tip nasleđa oboljenja nije u potpunosti razjašnjen, pretpostavlja se da osoba mora biti fenotipski predisponirana. Psorijaza se može manifestovati sa svega nekoliko promena veličine novčića, sa zadebljanom, crvenom kožom prekrivenom beličastim debelim ljuspicama. Njčešće na kolenimima i laktovima, tj. spoljnim stranama ekstremiteta. Takođe, može biti praćena učestalim svrabom ali kod manjeg procenta obolelih. Nasuprot ovom opisu kod nekih osoba se pojavljuju ploče na čitavim površinama tela, lica, poglavine, nekada praćene sterilinim gnojanicama. Psorijaza može čak zahvatiti površinu čitavog tela(eritrodermija), kada je pacijent životno ugrožen. Radi se o imunološkom upalnom procesu kože, koji nije infektivan iako ga nekada mogu isprovocirati bakterijska žarišta u organizmu. Kod 40% obolelih mogu biti zahvaćeni i zglobovi.

Herpes Simpleks– herpes simpleks je virusna infekcija uzrokovana HSV virusom a karakteriše je periodična pojava crvenih vezikula ispunjenih tečnošću na koži i sluzokoži. Najčešće se javlja na usnama i koži oko usta i nosa, zatim genitalija ali se pojavljuje i na drugim delovima tela. Jednom dobijen virus HSV, zauvek ostaje u organizmu, uspavan u našim nervnim ćelijama. Postoje dva tipa herpes simpleksa, tip 1 i tip 2:

Herpes simpleks Tip 1 najčešće dobijemo tokom detinjstva u kontaktu sa prijateljima ili članovima porodice kod kojih je virus aktivan. Veoma lako se prenosi putem dodira, poljupca, kašljanjem, kijanjem i korišćenjem zajedničkog pokućstva, najčešće peškirima ili priborom za jelo.

Herpes simpleks Tip 2 ili genitalni herpes se prenosi polnim kontaktima. Obično se javlja na istom mestu i vezuje se za pad imuniteta. U velikom broju slučajeva virus se prenosi iako nema vidljivih simptoma (asimptomsko širenje virusa).

Atopijski dermatitis(ekcem)– ekcem ili atopijski dermatitis je jedno od najčešćih oboljenja kože, naročito kod dece. Javlja se kod svakog petog deteta, a kod odraslih znatno ređe i nije zarazan. Tačan uzrok ekcema nije potpuno jasan, ali se smatra da do atopijskog dermatitisa dolazi zbog povećane “propusnosti” kožne barijere, zbog čega se koža suši i postaje sklonija iritaciji i upala usled delovanja faktora životne sredine. Takođe, neki ljudi sa ekcemom mogu biti preosetljivi na određenu vrstu hrane zbog čega se simptomi ekcema mogu pogoršavati. Kod oko polovine pacijenata sa teškim oblikom atopijskog dermatitisa, bolest nastaje usled nasleđivanja neispravnog gena za kožu koje se naziva filagrin. Za razliku od urtikarije (koprivnjače), svrab kod ekcema nije izazvan samo histaminom, već i drugim hemijskim medijatorima, tako da antihistaminici ne mogu adekvatno kontrolisati simptome. Ekcem se često udruženo javlja sa astmom, alergijskim rinitisom ili alergijom na hranu. Ovaj red progresije naziva se drugačije i atopijski marš. Kod dece se ekcem često javlja na licu, kao i na laktovima, zglobovima, iza kolena i iza ušiju. Adolescenti i mladi ljudi obično imaju osip na istim mestima kao i deca, kao i na rukama i stopalima. Pacijenti sa neispravnim filagrin genom često imaju ekcem ruke sa velikim brojem malih linija na koži dlanova.

Urtikarija(koprivnjača)– koprivnjača je akutno alergijsko oboljenje. Odlikuje je pojava erimatoznih, jasno ograničenih ploča iznad ravni kože(urtika) sa jakim svrabom. Otok sluznica, kašalj, gušenje su neki od simptoma koji se mogu javiti. Postoje dve vrste urtikarije, a to su akutna i hronična. Akutna urtikarija se javlja povremeno posle konzumiranja određene hrane ili dolaska u kontakt sa određenim okidačem. Može se takođe pokrenuti nealergijskim uzrocima kao što su toplota ili vežbanje, kao i lekovi, hrana, ugrizi od insekata ili infekcije. Hronična urtikarija je retko uzrokovana specifičnim pokretačima, zbog čega alergološko testiranje obično nije korisno. Hronična urtikarija može trajati mesecima ili godinama. Iako je koprivnjača često neugodna i ponekad bolna ne spada u zarazne bolesti.

Hematom– hematomi nastaju usled pucanja krvnih žila. Krv se izlije iz krvnih žila u okolni prostor, odnosno prostor: ispod kože, u zglobu i između mišića. Hematomi označavaju ugruške nastale iz krvi koja se izlila. Modrice su manji potkožni hematom nastali pucanjem kapilara. Veći hematomi nastaju pucanjem ligamenata, mišićnog tkiva ili uganuća. Krv koja se izlila izvan krvnih žila je iritantna za okolno tkivo pa može uzrukovati upalu i oticanje. Organizam će nastojati da sam popravi ugruške i raspuknuti krvne žile. Veće krvne podlive nekada organizam neće moći sam popraviti. Hematomi će uzrokovati sintezu vezivnog tkiva pa čak i ulaganje kalcijuma u to vezivno tkivo. Tada može doći do srastanja kosti u pogrešnom smeru što se mora ispraviti.

6.4.5. Poremećaji pigmentacija

Poremećaji melaninske pigmentacije možemo podeliti u tri grupe: epidermalne hipopigmentacije(hipomelanoze), epidermalne hiperpigmentacije (braon hipermelanoze), dermalne hiperpigmentacije (sivoplavičeste hipermelanoze).

Vitiligo– je hronično oboljenje nepredvidivog toka, koje se karakteriše pojavom belih makula koje odlikuje kompletno odsustvo melanocita i može biti povezano sa nekim drugim bolestima kao što su dijabetes i oboljenje štitne žlezde. Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali kod 50% obolelih javlja se između deste i trideste godine. Podjednako je zastupljen kod osoba oba pola, javlja se kod svih rasa i zahvata oko 1% opšte populacije.

Lentigo– jasno ograničene braon ili tamno braon makule koje se mogu naći svuda po koži, uključujići dlanove i tabane i mukozne membrane. Solarni lentigo nastaje usled hroničnog izlaganje suncu a može se javiti i nakon PUVA terapije i u okviru nekih naslednih oboljenja.

Ephelides– ili pege su male, obično ispod 0,5cm, diskretne, braon makule koje se javljaju na fotoeskponiranim delovima tela. Smatra se da se nasleđuje autozomno dinamantno. Nakon izlaganja suncu javlja se neposredno tamnjenje.

Melasma– je stečena, tamno braon hiperpigmentacija na fotoesponiranim regijama tela, obično lica nastala izlaganjem suncu. Pojava braonkastih do crnih makula na obrazima, nosu, čelu, gornjoj usni, bradi, ređe u mandibularnoj regiji, nepravilnog oblika i ivica.

Tamnjenje (suncanje) znacajno utice na efekat trajne sminke. Neki od abnormalnih pigmentacija na koži mogu biti zbog pega, fleke, nevus, vitiligo, albinizam, mladež, kraste, papilome ili puknuti kapilari.

6.4.6. Patološka stanja

Ako oblast kože koja treba da bude pigmentisana predstavlja patlogiju, tretman trajne šminke se ne može izvršiti dok se stanje potpuno ne promeni. Neke od ovih patologija mogu biti: gangrena, hematom, impetigo, šuga, tumori prekrivenim krljuštima, sistemski lupus, krasta.

Gangrena je naziv za odumiranje tkiva i posledičnu infekciju bakterijama. Gangrena može zahvatiti bilo koji deo organizma, a najčešće su to donji ekstremiteti, nos, creva i pluća. Gangrena primarno nastaje kao posledica nedostatka kiseonika u ćelijama i tkivima, izazvana poremećajem protoka krvi u određenom delu tela, koji u daljem toku poremećaja dovodi do razvoja nekroze i izumiranje gangrenom zahvaćenog dela tela. Postoje tri vrste gangrene a to su suva, vlažna i gasna gangrena.

Impetigo je površna bakterijska infekcija izazvana beta-hemolitičkim streptokokama grupe A ili zlatnim stafilokokama. Karakteristična je za decu predškolskog uzrasta, posebno kod čestih kontakta sa drugom decom tokom boravka u vrtićama. Impetigo se može javiti i kod odraslih, a nastanku infekcije pogoduju stanja oštećene kože, postojanje ekcema, ujed insekta, opekotine i slično.

Šuga je zarazna infekcija kože uzrokovana gnjidom Sarcoptes scabiei. Ovi paraziti su mali i obično nisu direktno vidljivi. Oni žive u koži domaćina, uzrokojući intezivan alergijski svrab. Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje šugu kao bolest povezanu sa vodom. Bolest se može preneti sa objekta, mada do prenosa najčešće dolazi direktnim dodirom, i rizik od oboljevanja je proporcionalan dužini kontakta. Inicijalna infekcija traje 4-6 nedelja nakon čega postaje simptomatičina. Reinfekcija se može manifestovati u toku 24 stata.

Sistematski lupus predstavlja autoimunu bolest čije su glavne odlike zahvaćenost više organskih sistema, prisustvo mnogobrojnih autoantitela, od kojih neka učestvuju u imunološkom oštećenju tkiva. Iako ova bolest može zahvatiti mnoge organe, najčešće su napadnuti koža, bubrezi, zglobovi, hematopoezno tkivo, centralni nervni sistem.

Krasta je skundarna eflorsenca na koži ili rumenom delu usta. Krasta nastaje od sasušenog seroznog eskudata, limfe, gnoja, krvi i raspadnutog tkiva posle prskanja vezikula, bula ili pustule, ili usled prisustva krvi na koži usled erozija i drugih povreda kože, u usnoj duplji posle prskanja vezikula i bula ne dolazi do formiranja krasta jer pljuvačka spira izlivenu tečnost. Krasta češće nastaje kod osoba koje su izložene vetru. Kod takvih bolesnika će se i od najmanje lezije na usni formirati krasta. Kraste su obično nepravilnog oblika. Ako nastaju prskanjem vezikule ili bule kružnog oblika i kraste mogu biti kružne. U zavisnosti od koje vrste tečnosti su nastale, kraste svetlije ili tamnije.

6.4.7. Kožne lezije

Lezija je strukturalna promena na koži koja prouzrokuje ranu ili oštecenje. Povređena koža može ili ne mora biti pigmentisana, u zavisnosti od lezije. Lezije se mogu klasifikovati po obrascima, njihovoj veličini, lokaciji ili uzrocima. Ponekad se nazivaju po osobi koja ih je otkrila. Karakteristična je lezija kože zbog infekcije varičela zoster virusom i naziva se kozice. Veličina lezije može se specifikovati kao bruto ili histološki, zavisno od toga da li su vidljive okom ili uz pomoć mikroskopa.

6.4.8. Primarne i sekudarne povrede

Primarne povrede su rane povrede na koži koje još nisu prošle kroz svoju prirodnu evoluciju ili nisu bile tretirane na neki način. Najčesće su to: papule, nodule, plikovi, pustule, ciste.

Papula je primarna eflorescenca u vidu ograničenog površinskog izdignuća u odnosu na okolnu sluzokožu. Sastavljena je od epitela i krzna. Papule se u osnovi najčešče kružne, ovalne ili poligonalne. Nekadu su za podlogu pripojene širokom osnovom, a nekada su peteljkaste. Papule mogu biti bele, žute, crne, plavičastocrvene ili braonkaste. Boja papula se nekada ne razlikuje od okoline. Papule su po pravilu oštro ograničene od okoline i čvrste su konzistencije.

Nodule od svih su najteži oblik akni. Poznate su još kao ciste, zbog svoje gnojem ispunjene, nalik na džak forme. Ove ciste su najteži oblik infekcije koje se šire do susednog tkiva u predelu primarnog dela infekcije.

Plikovi su ograničeni većeg promera od vezikule, ispunjena bistrim, zamućenim ili hemoragičnim sadržajem. Mogu biti lokalizovani ispod epidermis ili dermisa (plikovi kod opekotina).

Pustula ili gnojanica je ograničeni mehurić ispunjen gnojem, žućkaste ili žućkasto-zelenkaste boje (pustule kod mladalačkih akni).

Cista je šupljina malog promera u nekom od slojeva kože, ima svoj sopstveni zid. Ima nagomilan sadržaj lojnih ili znojnih žlezda u koži (lojne ili sebacealne ciste u masnoj koži).

Sekudrane lezije su one koje su prošle kroz svoj prirodni proces evolucije. Najčesće su: ogrebotine, kraste, erozije, fisure, ulkuse.

6.4.9. Ožiljci i opekotine

Mikropigmentacija na opečenoj koži pruža prilično dobre rezultate jer se dobija preslikavajući efekat i poboljšava se izgled. Ožiljak je sekundarna promena nastala posle zapaljivog procesa, povrede ili intervencije, kada se oštećeni deo kože zamenjuje vezivnim tkivom. Ožiljci na areolama ili na skalpu, usnma i obrvama su takođe pogodni za vizeulno poboljšanje trajnom šminkom.

6.4.10. Alergije

Alergija je stanje hiper osetljivosti od koje neki ljudi pate zbog određenje supstance koja je inače bezopasna po ljude. Alergija se često smatra imunološkim greškama. U slučaju imune reakcije telo proizvodi antitela za borbu protiv strane supstance poznete kao antigen. Antigeni mogu biti hemijske supstance, živa stvorenja, hrana i tako dalje. Do alergijake reakcije može doći i tokom procesa mikropigmentacije. Jedna od osnovnih mera predrostrožnosti je pažljiv odabir pigmenata, korišćenje hipoalargenskih materijala i instrumenata.

7.Istraživanje

Na osnovu mog dosadašnjeg istraživanja o trajnoj šminci i kontraindikacijama, sporvela sam anketu u kojoj je dobrovoljno učestvovalo 20 ispitanika koji (ni)su radili neki od tretmane trajne šminke. Upitnik je izgledao ovako: