ISHRANA DECE U NAJRANIJEM DETINJSTVU

SEMINARSKI RAD

 

ISHRANA DECE U NAJRANIJEM DETINJSTVU

 

Sadržaj:

 

Uvod -3

Metabolizam – 4

Počeci ishrane kod male dece  5-7

Varenje kod male dece 8-9

Ishrana školske dece 10-11

Gojaznost 12-14

Navike u ishrani dece – 15

Zaključak –  16

Literatura -17

 

 

Uvod:

 

„Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude tvoja hrana“  – HIPOKRAT

Dvadeset i prvi vek možda i jeste vek čoveka, vek u kom se otkrivaju najveće tajne neverovatnog i čudesnog ljudskog organizma koji se sam razboljeva, isceljuje, popravlja menja, poboljšava, unapređuje, ali i uništava…  Čini se da nam je dato ( a i jeste) veliko blago:  neverovatan i moćan kompjuter koji u svakoj svojoj ćeliji pohranjuje milione godine mudrosti zajedno sa svim našim iskustvima, i to od trenutka u kom dve najstarije ćelije na planeti,semene ćelije majke i oca,spojivši se otpočinju ples stvaranja života. I zato nemojte da dozvolite da ovo uzvišeno stvaranje života bude slučajan, neželjeni događaj, uteha ili oružje za spasavanje klimavih veza. Učinite ga svojim remek delom.  Pre nego što se poduhvatite stvaranja novog života, reorganizujte svoj.

Psiholozi danas osobu sa traumom već pitaju u kakvim su odnosima majka i otac bili u trenutku začeća.

Bebin život počinje jos dok je u maminom stomaku. Koliko smo nemarni i kako nam je ništavno znanje svedoči i pokušaj da se samo smanji broj cigareta koje buduća majka popuši. Znatno pre samog začeća, i otac i majka bi trebalo da svoja tela očiste od toksina… Kako fizičkih tako i psihičkih.  Rad na sebi podrazumeva brigu o svom telu i svojoj duši,negu i ljubav, posvećenje i dubinu.

Ćelije majke i oca stvaraju ćelije budućeg deteta, i zato im je potrebno najbolje moguće gorivo HRANA.

 

Metabolizam:

 

Je proces iskorišćavanja hranljivih materija iz hrane koja se unosi i pretvaranje te hrane u energiju. Prisutna su dva procesa u toj razgradnji.  Katabolizam-razlaganje i pretvaranje iste u energiju, i anabolizam-proces ugradnje hranljivih sastojaka u ćelije. Ubrazavanje jednog od ova dva procesa dovodi do zdravstvenih poremećaja,prvenstveno kroz promene u telesnoj težini.

Svakodnevni rad vitalnih organa u telu se održava se putem bazalnog metabolizma. Kod nekih osoba on može biti nizak, i tada dolazi do viška telesne mase. ( alergije na neke namirnice mogu usporiti matabolizam pa ih je potrebno izbegavati).

Najbolja hrana za ubrzavanje metabolizma sveže voće i povrće, orašasti plodovi,integralne žitarice.

Važno je unosti namirnice koje sadrže dosta folne kiseline (posebno kod trudnica jer daje bebi veći timus i jači imuni sistem), gvožđa, mangana, cinka, kalcijuma.

Važni su i fizička aktivnost, ( koja deluje na povećanje hormona rasta-somatotropina), pravilno disanje, dovoljno sna, i izbegavanje stresa.

Metabolizam kod dece se razlikuje od metabolizma odraslih. On je usklađen sa brzinom detetovog rasta, pa ukoliko dete duže vreme izbegava hranu, to se odražava na njegov razvoj i kilažu.

Bebe rastu mnogo brže u prvoj godini života, te nije ni čudo što mnogi roditelji kažu da im je vreme “proletelo” uprkos tome što se aktivnosti najmlađih članova porodica u tom period svodi na spavanje, dojenje i malo igre.

Upravo u tom period najočigledniji je ubrzan rast na fizičkom nivou. Primera radi, školsko dete raste oko 2 santimetara godišnje, a u prvih 12 meseci života prosečna beba poraste čak 25.

 

Počeci i ishrana kod male dece

 

Negde do jedne polovine godine života ako majka doji svoje dete i ima dovoljno mleka bebi praktično dodavanje hrane nije neophodno. Kada prođe ovaj period detetu možemo davati određene namirnice kao što su kašice od banane, šargarepe, avokada… Sa dodavanjem hrane detetu ovog uzrasta mora se prići sa puno opreznosti. Važno je znati da je najbolje vreme za davanje hrane posle bebinog buđenja, posebno kada dajemo novu namirnicu da bismo ispitali reakciju na istu. Veliki procenat dece do sedme godine života iste vrste hrane koju su pri prvoj probi odbila neće jesti. Nuditi detetu prvi put novu hranu možemo ali neki zagovornici smatraju da se u jednom obroku mogu izmešati namirnice i takve ponuditi.  Najviše dve do tri, na samoj majci je izbor. Najvažnije je da te namirnice budu organskog porekla.

Najbolje je dete ponuditi čak i do dvadesetak puta  hranom koju uporno odbacuje. Trebalo bi se praviti pauza od par dana pa ponovo pokušati.

Detetova motorika i faza razvoja takođe pomažu da se odredi kada su bebe spremne za čvrstu hranu.

Pre nego što ponudite bebi čvrstu hranu, beba bi trebalo da bude u stanju da drži svoju glavu uspravno. Pored toga, trebalo bi da beba više nema refleks izbacivanja hrane koja nije tečna iz usta. Kada beba izgubi ovu instinktivnu potrebu da izbacuje ne-tečnu hranu, lakše će početi da jede čvrstu hranu.

Bebe instinktivno znaju da regulišu svoj unos hrane. Posao roditelja je da poštuju instinkt svog deteta.

Preobilna ishrana podstiče kod beba gašenje urođene sposobnosti da jedu kada su gladne i prestanu kada su site, što može podstaći prejedanje koje vodi do nezdrave težine.

Bebe od 6 meseci umeju da izraze svoje interesovanje za hranu. Kako ćemo znati da je dosta? Evo nekoliko signala:

-Mlataranje rukama da odgurnu kašiku od sebe

-Okretanje glave od kašike.

-Stiskanje usana kada im se kašika približi.

Izbacivanje hrane koju joj stavite u usta.

-Plakanje.

Većina dece jede onoliko koliko im treba da napreduju.

Maloj deci ne treba davati, hranu koja sadrži bele šećere, slanu hranu i neke začine, posebno začin C koji je dosta zastupljen u domaćinstvima.

Kravlje mleko, posle godinu dana sve češće je uključeno u ishranu deteta, ali u prirodi svaki sisar ima mleko koje je najbolje za njegovu vrstu, i kada prestane da sisa,više se ne vraća na majčinu dojku, i niko nema problem sa kostima. Kravlje mleko je sačinjeno i namenjeno teletu,koje za godinu dana treba da dobije rogive,kopita i 100 kilograma. Zato je to mleko puno masnoća, i puno kazeina, teško je za varenje, izaziva kod dece astmu, alergije, pospešuje upale.

Ishrana dece treba da sadrži  dosta,voća , povrća, žitarica. Odnosno hrane bogate vlaknima. Deca se trebaju navikavati da jedu zdravu hranu u predviđenim obrocima, a između obroka uzimati, vodu,voće, i ceđene sokove.

Umesto slatkiša davati deci  suvo voće, (grožđe, kajsije,smokve, banane,urme, i dr) koja su savršena zamena za prerađene slatkiše,  ukoliko nisu tretirana sumpornim jedinjenjima.  Suvo voće je bazno i puno gvožđa, cinka,magnezijuma, mangana, vitamina B.

Povrće, sadrži veliki broj minerala i jedinjenja koja su izuzetno važna.  ( kupus – vitamin c, karfiol, brokoli, imaju bor, vitamin B, E,cink, cvekla-magnezijum, šargarepa-beta karoten, falkarinol).

Žitarice, posebno proso,heljda,kinoa.

Mahunarke, grašak,pasulj, boranija, sočivo, i njihovo kombinovanje sa integralnim pirinčem je vrlo korisno za pravilan rast, i razvoj jer omogućava prisustvo svih esencijalnih aminokiselina.

U drugoj godini rast se znatno usporava, i mališanu tog uzrasta je potrebno manje energije za rast nego odojčetu ali mu je potrebno zato za njegovu neprestanu aktivnost. Pošto sporije raste potrebno mu je manje kalorija nego u prvoj godini, kad je rast brži. Deca u drugoj godini umaju prirodno mani apetiti nego odojčad. Roditelji koji forsiraju hranu mogu da izazovu još veću tvrdoglavost.

Uzimanje hrane zavisiće i od porodičnih navika,i ukusa. Rano iskustvo u ishrani imaće značajnog uticaja na ono što će voleti da jede ili odbijati kasnije u životu.

Takođe neke vrste hrane koju majka uzima u trudnoći može biti od uticaja na bebim izboru nardnim godinama života.

Ako je majka u toku trudnoće i dojenja koristila određenu namirnicu dete će sa lakoćom prihvatiti ukus ove hrane.

Nakon što dete napuni dve godine, ono može da jede iste namirnice kao i ostatak porodice, ali pobrinite se da se vaša porodica zdravo i pravilno hrani.

 

                                           Varenje kod dece

 

Sistem organa za varenje ima vitalnu funkciju u tome kako telo obrađuje hranu koju jedemo. Mnogo faktora utiče kako naše telo prihvata, obrađuje i koristi hranljive materije. Od pljuvačke i žvakanja u ustima, preko želuca i creva, svaki element ima svoju funkciju.

Najdrastičniji razvoj digestivnog sistema se dešava unutar majčine utrobe i u trenutku rođenja ostaje relativno nezreo. Svi delovi sistema za varenje su prilagođeni za ishranu majčinim mlekom. Usta deteta do 1. godine su mala, relativno dugog jezika i spuštenog svoda nepca. Debeljuškasti obrazi i mesnate desni je prilagođeno funkciji sisanja. U prva tri meseca lučenje pljuvačke je zanemarljivo pod njenim uticajem počinje varenje ugljenih hidrata. Jednjak je značajno duži  (oko 10 cm) u odnosu na telo novorođenčeta nego kod odraslih, kada dostiže 25 cm. Želudac je manji, a tek između 7 do 11 godine života dostiže kapacitet kao kod odraslih. Motorna funkcija je takođe nestabilna sa periodima jačeg intenziteta i pauza. Kada se uvodi mešovita ishrana, pokreti  creva su različitog intenziteta i trajanja i može doći do poremećaja crevne peristaltike. Kiselost i enzimska aktivnost želudačnih žlezda je mala.  Histološka različitost želuca traje sve do druge godine života.

Bebe ne proizvode enzime za varenje ugljenih hidrata na rođenju i nisu sposobne da ih svare još neko vreme. Pankreas ne proizvodi amilazu, enzim za razlaganje ugljenih hidrata, u dovoljnoj količini sve dok ne izađu svi zubići kod deteta što se dešava uglavnom između 2 i 3 godine života.    Creva deteta imaju ulogu varenja, transporta i apsorpcije namirnica. Crevni sokovi su manje aktivni u odnosu na odrasle i imaju slabo kiselu ili neutralnu reakciju pre nego alkalnu.

Dakle, do šest meseci idealna hrana je majčino mleko. Dojenje i majčino mleko je savršene kompatibilnosti sa slabije razvijenim organima za varenje beba, snažno stimuliše imunitet, prenosom antitela sa majke na dete, takođe je jednostavnije, bezbednije i u krajnjoj liniji jeftinije. Ne postoji niti jedna kontraindikacija za dojenje i u drugoj godini života. Nakon šestog meseca povećava se potreba za većom količinom nutrijenata neophodnih za pravilan razvoj i sazrevanje organskih sistema pa je nužno sprovoditi tzv. mešovitu ishranu. Postepeno i polako dodaju se grupe namirnica koje svojim nutritivnim sastavom pogoduju organima za varenje, a obezbeđuju sve neophodno za rast i razvoj.

Dete starosti do jedne godine, pri normalnom dojenju mođe imati 4 do 5 dnevno. Izražena žuta boja sa homogenom strukturom je znak da organi jetra i creva dobro funkcionišu. Zatvori mogu biti posledica jednolične ishrane, ili nedostataka vitamina B ili hrane koja ne sadrži dovoljno vlakana.

Nedovoljna fizička aktivnost, odsustvo boravka na svežem vazduhu i malo izlaganje sunčevoj svetlosti,mogu takođe izazvati zatvor.

Dete treba od najranijeg uzrasta navikavati na redovne jutarnje stolice ili stolice posle doručka.

Uvesti raznovrsnu ishranu, dosta tečnosti i fizičke aktivnosti.

Poremećaj bilo kojeg segmenta sistema za varenje dovodi do raznih tegoba od kojih su najčešći: poremećaj apetita, muka, povraćanje, bol u stomaku, nadimanje, gasovi.

Sve ovo pokazuje koliko je važno, koncipirati dečiju ishranu i prilagoditi je zrelosti organa za varenje.

Još jedan momenat je od velikog značaja, a to je nepovoljan balans mikrobiotskih sojeva u digestivnom sistemu. Ovo može otvoriti ulazna vrata za širok spektar infekcija.

Veoma je korisno dodavati probiotske kulture koje se danas smatraju bitnim imuno stimulatorima, kao i efikasnom prevencijom od infekcija. Posebni preparati za decu do godinu dana uglavnom sadrže probiotske sojeve i omega 3 masne kiseline nužne za pomoć u jačanju odbrambenih funkcija, kao i pravilnom sazrevanju i razvoju zdravog deteta.

 

Ishrana školske dece

 

Rast i razvoj deteta su rezultat genetskih faktora, ali i drugih faktora na koje možemo da utičemo, od kojih je najvažnija ishrana. Pravilna ishrana je osnovna baza dobrog zdravlja deteta i podrazumeva pravilan i raznovrstan izbor namirnica, koja sadrži sve hranljive i zaštitne sastojke i optimalan dnevni unos energije. Pravilnim unosom hranljivih sastojka telo održava vitalnost, aktivnost i otpornost  na bolesti. Uravnotežena ishrana dece zahteva pravilan raspored obroka i raznovrsnost. Količina fizičke aktivnosti u toku dana će uticati na količinu hrane koju će deca pojesti. Kada su deca zauzeta i aktivna, užina im pomaže da održe potreban energetski nivo. Deca koja redovno doručkuju imaju bolju memoriju, stabilno raspoloženje i potreban nivo energije. Stoga je izuzetno važno podsticati decu na doručak, i da ne preskaču obroke.  Dobar noćni san praćen dobrim izborom namirnica za doručak, pomaže detetu da bude budno i skoncentrisano, što vodi i boljim rezultatima u školi.

Za dobar početak školskog dana najvažniji obrok je doručak.

Deca koja preskaču doručak, često odlaze u školu pospana, otežano prate nastavu i dekoncentrisana su. Gladna deca su razdražljiva, slabo zainteresovana za gradivo i slabije pamte od svojih vršnjaka.

Zdrava užina – zdravo dete

Zbog svakodnevnih školskih obaveza i vannastavnih aktivnosti, deci je potreban ravnomerno raspoređen dotok energije. Gladno dete će uvek jesti sve što mu je pod rukom. Zato je najbolje da kuhinju snabdete zdravim “grickalama” koje će dete samo “zgrabiti” i staviti u školsku torbu.

Najlakše je dati novac detetu da kupi užinu, što jeste brzo rešenje, ali nije dobro ni zdravo za dete. U većini slučajeva novac za užinu deca potroše na grickalice i gazirane napitke. Voće zamene slatkišima, a glavno jelo hamburgerom, hot-dogom, pogačicama, čipsom, palačinkom sa eurokremom.

Neka deca rastu brže u određenom vremenskom periodu i dobijaju i gube na apetitu iz nekih razloga. Deca se razlikuju u rastu i skladu sa svojom genetikom. Sve to mogu biti razlozi da se detetu daje veća ili manja količina hrane, koja zadovoljava njegove trenutne potrebe.

Obrok ne treba da bude preobilan, dakle treba da bude količinski prilagođen deci od 7-10 godina.

Najvažnije kod dece školskog uzrasta je uzimanje vode, fizička aktivnost.

Važno je ne davati prerađeni beli hleb, već hlebove pravljenje od celog zrna žitarica.

Mnogo voća koje se na jelovniku deteta treba naći barem dva puta dnevno. Ako dete ne voli preterano voće, napravite mu voćni sok ili frape bez šećera.

Povrće i voće treba jesti svakodnevno, pre svega u svežem stanju, jer su bogat izvor biljnih vlakana, vitamina i minerala, male su kalorijske a velike hranljive vrednosti.

Od mesa preporučuju se nemasne  vrste mesa: juneće, pileće i ćureće belo i morske ribe koje imaju veliku prednost nad mesnim prerađevinama (viršle, salame, paštete, itd).

Ishrana bazirana na brzoj hrani, belom i lisnatom pecivu, čipsu, raznim grickalicama, gaziranom piću, slatkišima, nedovoljna fizička aktivnost i neredovni obroci, takva nepravina ishrana dovodi kod dece do pojave gojaznosti, dijabetesa, visokog pritiska, do povećanja masnoća u krvi, deformiteta kičme, anemije, rahitisa i neotpornosti organizma.

Izvestan broj dece boluje od mentalno uslovljenih poremećaja ishrane, anoreksije (odbijanje hrane) i bulimije (preterano uzimanje hrane i namerno povraćanje), što bi roditelji trebali da prepoznaju i ne ignorišu problem.

 

Gojaznost kod dece

 

Gojaznost  predstavlja sve veći problem u čitavom svetu, i poslednjih godina se zbog ubrzanog povećanja broja gojaznih osoba u opštoj populaciji govori o pojavi epidemije ovog poremećaja ishrane.

Gojaznost ozbiljno ugrožava zdravlje, jer povećava rizik za razvoj drugih ozbiljnih poremećaja, kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes,  ortopedski problemi i psihološki poremećaji.

Deca i mlade osobe koje imaju višak kilograma imaće kada odrastu veliki broj zdravstvenih problema. Takva dece će u velikom slučaju oboleti od šećerne bolesti, arteroskleroze, kteranjem,plodnošću, pravilnim radom srca, bubrega, zglobovima i kičmom, imunim sistemom, mogu biti depresivni i anksiozni.

Deca mogu da postanu gojazna na mnogo načina.

Tipični faktori rizika koji vode do dečije gojaznosti su:

Nezdrava ishrana: Svakodnevno konzumiranje visoko kalorične hrane, uključujući gazirane sokove, slatkiše, torte i kolače i druge namirnice sa prevelikim sadržajem masnoća i šećera u sebi, prerađene hrane.

Premalo fizičke aktivnosti: Deca koja nisu fizički aktivna, i koja vreme provode na pasivan način ispred televizora ili kompjutera igrajući igrice, ne mogu da potroše kalorije koje su uneli u organizam putem nezdrave hrane.

Nedovoljno kvalitetnog sna.

Genetika: Ako je dete rođeno u porodici gojaznih ljudi, veća je verovatnoća da će ono, takođe, biti gojazno. (ali dete ne mora da bude sa viškom telesne težine samo zato što su mu mama i tata gojazni, to su više loše navike).

Psihološki faktori: Deca mogu da potraže utehu u hrani kako bi se izborila sa emotivnim problemima poput stresa i depresije.

Socio-ekonomski faktori: Jeftinija, brza hrana sa dužim rokom trajanja iz prodavnice ili kioska nije i najzdravija opcija za vas.

 

Posledice gojaznosti:

Gojaznost ostavlja trenutne, ali i dugoročne posledice kod dece

Povećava se rizik da takva deca obole od kardiovaskularnih bolesti, i visok krvni pritisak.

Veća je opasnost da obole od dijabetesa.

Povećan je rizik od problema sa kostima i zglobovima, prestanka disanja u snu, društvenih i psiholoških problema (takvi ljudi malo cene sebe i često su depresivni).

Veća je verovatnoća da će deca biti gojazna kada odrastu, sa rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, moždanog udara,  i osteoartritisa.

Istraživanja su pokazala da su deca koja su već sa dve godine postala gojazna imala veće šanse da takva ostanu i kada odrastu, dok je kod 50 odsto svih odraslih ljudi zabeležena gojaznost u detinjstvu.

Na koji način gojaznost može da se spreči?

Postoji mnogo načina koji mogu da  pomognu da dete postane gojazno. Tu su na prvom mestu zdrave životne navike, kao što su pravilna ishrana i fizička aktivnost. Ako dete kao malo stekne ovakve navike, smanjuje se rizik da dete postane gojazno kao i da oboli od bolesti koje gojaznost nosi sa sobom. Zdrave navike u ishrani počinju kod kuće, ali na njih takođe pozitivno mogu da utiču i škola, sredstva informisanja.

Neka dete uči na primeru roditelja.  Pozovite dete da vam se pridruži dok jedete zdravu hranu ili dok vežbate.

Neka se dete što više bavi sportom: Sport koji gledaju na televiziju još je interesantniji ako se njime bave. Neka dete započne sa treninzima u nekom od lokalnih sportskih klubova, zajedno sa drugarima iz škole. Tako će više vremena provoditi napolju i biće više fizički aktivno.

Ne koristiti hranu kao sistem nagrade i kazne: Davanjem slatkiša detetu kao nagradu ili njihovim uskraćivanjem po principu kazne naučićete dete da donosi nezdrave navike u budućnosti.

Istaknite ono što je pozitivno: Podstaknite dete da se igra napolju i jede sveže namirnice tako što ćete mu objasniti zašto je dobro da to radi (neka dete to ne doživi kao nešto naporno).

Budite strpljivi: Prilikom određivanja gojaznosti uzima se visina deteta, pa ako ono još uvek raste, dajte mu vremena pre nego što izvedete brzoplete zaključke.

 

Gojaznost dece, kompjuteri,televizija

Mnogo gledanja televizije znači puno vremena povedenog u sedenju. Kroz televiziju deca prihvataju i lošu hranu koja se nudi kroz reklamiranje. Deca često zahtevaju da jedu uz gledanje televizora ili kompjuter međutim tad osećaj za sitost potpuno zataji,  gledanje televizije ignoriše znak sitosti, pa je tada najbolje dati im neku voćku, ceđeni sok,ili povrće.

Treba voditi računa i o napicima koji se nose u školu. Najbolji i najzdraviji napitak je flaša vode. Umesto gaziranih sokova punih šećera, najbolje je poneti prirodnu limunadu, čaj.

Dobre namirnice: Spada povrće svih vrsta, voće, mahunarke, integralne žitarice, manje količine orašastih plodova, proteini žvotinjskog porekla (posna mesa) ali u manjim količinama i kombinovani sa puno povrća i svežih salata.

Loše namirnice: Industrijski prerađena hrana, proizvodi puni aditiva, rafinisani beli šećer, i proizvodi sa puno veštačkih zaslađivača i dodataka, pekarski proizvodi,beli hleb, so, transmasti, gazirani napici, pržena i pohovana hrana. Sve to bi trebali i deca i odrasli da izbegavaju u svojoj ishrani.

Deca treba da jedu raznovrsnu i kvalitetnu hranu, dobro iskombinovanu, a u tome im roditelji mogu najviše pomoći i najbolje preneti.

 

Navike u ishrani dece

 

Kada je pravilna ishrana u pitanju, lični primer roditelja će biti najbolja “škola” za naše dete.

Kako se sami odnosimo prema hrani, tako će i naša deca. Na žalost, stvorilo se uverenje da zdrava hrana nije ukusna, a sve “zabranjeno” jeste.

Za pravilan rast i razvoj dece ishrana ima ogromnu važnost. Zato, od prvog zalogaja treba učiti decu dobrim navikama, zdravoj ishrani prilagođenoj određenom uzrastu. Pri tome, najveća odgovornost je na roditeljima, jer sve navike deca usvajaju iz porodice, a tako je i kada je u pitanju izbor namirnica koje će se naći na trpezi.

Nepravilna ishrana može biti jedan od uzročnika raznih oboljenja, pa treba posvetiti posebnu pažnju i uložiti sve napore da dete još u najranijem detinjstvu navikne da jede što raznovrsniju hranu. To je jedan od ključnih preduslova za njegovo dobro zdravlje, u detinjstvu, ali i u odraslom dobu.

Svaki roditelj je najveći uzor svojoj deci. Sve ono što rade mama i tata, radiće i njihova deca. To je činjenica. Tako je i sa hranom. Deo roditeljskog vaspitanja je i navikavanje deteta na pravilan izbor hrane, učenjenje da izbegava pre svega slatkiše i bela peciva jer je to hrana koja je jako ukusna, zbog čega je deca obožavaju, ali nisko kvalitetna. Dete treba da stekne naviku na redovne i raznovrsne obroke.

Deca gledaju ponašanje u svom okruženju i to upijaju. Najvažniji period za angažovanje roditelja u dečijem vaspitanju, odrastanju, i stvaranju navika je do 7 godine života. Najbitnije je do tad sta usadimo u dete. U kakvu će osobu dete izrasti zavisi od vrednosti i navika koje će roditelj detetu usaditi od malena.

Poznato je da deca ne rastu samo od hrane, sreca i ljubav su takođe bitni faktor njihovog razvoja,samo što roditelji taj podatak često zaboravljaju.

Ne postoji savršen roditelj na ovoj planeti, niti iko treba tome da teži. Potrebno je biti svestan svojih radnji i pružati pozitivan primer. Deca prolaze kroz razne promene, a usvojene zdrave navike ostaju za čitav život. Tako čak i ako ponekad skrenu sa pravog puta, duboko u sebi će znati kako da se na njega vrate.

 

Zaključak

 

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka.

Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.

Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos prema celokupnom životu i naravno, zdravlje.

Savremena medicina je nakon decenija istraživanja došla do zaključka da je uzrok čovekovih  bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede.

Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu  ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama.

Nutritivne navike su među najvažnijim stvarima koje dete uči. One imaju dugoročne efekte na zdravlje i blagostanje i često ih je vrlo teško menjati.

Adekvatna ishrana je dobra prevencija za zdravstvene probleme kao što su gojaznost, slabe kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takođe pomaže da dete poraste do svog punog potencijala. Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci ima najveći uticaj na to kako će ona učiti da jedu. Najlakše će, naravno, naučiti da se dobro hrane ako se roditelji hrane pravilno.

Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, siru,jajima ), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima – a to je biljna hrana, voće, povrće, integralne žitarice, semenke.

Jelo zauzima centralno mesto u porodičnim okupljanjima i na proslavama. Treba ga učinitim  zdravijim i za sebe i za svoju porodicu. Udaljiti se od masne, slane i prerađene hrane.

Zdravlje vaše dece je u vašim rukama.

 

LITERATURA

 

Prof. dr Momčilo Matić – Skripta sa hristomatijom tekstova za obuku Nutricionizam, Beograd 20018

Prof. dr Momčilo Matić, Kako telo dobija i gubi energiju, Beorad 2016

Časopis Mama i beba, Ishrana školske dece i gojaznost

Maja Volk,  Živa hrana za živu decu i živahne roditelje, Beograd 2014

Food Metters – Globalna zajednica koja menja budućnost hrane i pića, Healthy kids articles and films.

 

 

Predmet: Nutricionizam

Tema: Ishrana dece u najranijem detinjstvu

Predmetni nastavnik: Prof. dr Momčilo Matić

Student: Jelena Petrović

Beograd, 2020.