ISHRANA DECE SVIH UZRASTA

Studijski program: Nutricionizam
ISHRANA DECE SVIH UZRASTA
-seminarski rad Profesor: Momčilo Matić
Student: Petrović Aleksandra
Čačak, 2021

SADRŽAJ
1. Uvod…………………………………………………………………………………………………….3
2. Ishrana u ranom detinjstvu……………………………………………………………………..5
3. Ishrana dece………………………………………………………………………………………….6
4. Ishrana i gojaznost dece školskog uzrasta………………………………………………….7
5. Deca i navike u ishrani – kako da se deca i roditelji oslobode loših navika……..10
6. Kada se formira ukus na hranu kod dece………………………………………………….11
7. Ishrana u pubertetu i adolescenciji………………………………………………………….12
8. Zaključak………………………………………………………………………………………………14
9. Literatura……………………………………………………………………………………………..15

UVOD
Od rodjenja deteta treba obratiti pažnju na njegovu ishranu. Da bi dete usvojilo
zdrave navike na prvom mestu njegova majka tokom trudneće treba da bira
namirnice i da jede nutritivno bogatu hranu, punu vitamina, minerala, vlakana.
Nakon rodjenja detetu će najveći uzor biti roditelji kako za sve tako i za hranu koju
će konzumirati. Što znači ako otac i majka jednu lošu hranu koja je puna aditiva,
nezdravih sastojaka ješče je i dete, ako otac i majka jedu nutritivno bogatu hranu i
dete će se ugledati na svoje roditelje. Zato je važno da roditeljji brinu o svom
zdravlju i zdravlju svog deteta.
Zašto je bitno da nam se deca zdravo hrane, upravo zbog njihovog rasta i razvoja.
Deca treba da izbegavaju grickallice, slatkiše, pekarske proizvode, a više da
konzumiraju voće i povrće.
Jasno nam je svima da dete nekada poželi da uzme i čokoladu ili neku grickalicu i
treba mu dozvoliti ali ne sme svakodnevno da mu se ishrana bazira na takvoj vrsti
hrane.
Najbitnije je da dete usvoji zdrave navike, a kada ih usvoji kroz vreme mu neće
padati na pamet da uzima lošu hranu.
Kao što sa decom razgovaramo kako treba da se ponašaju, ophode prema
drugarima u školi na ulici tako treba razgovarati i o njihovom zdravlju i pravilnoj
ishrani.
Deca koja se zdravo hrane i idu na neki sport to su sigurno zdrava deca.
Zato roditeljima treba da bude važno šta njihova deca unose u svoj organizam.
3 ISHRANA U RANOM DETINJSTVU
Da li će dete konzumirati dobre ili loše namirnice zavisi od roditelja kako su ga
navikli do treće ili četvrte godine života. Do jedne polovine godine života ako
majka doji svoje dete i ima dovoljno mleka bebi dodavanje hrane nije ni potrebno.
Kada dete malo poraste i prestane da doji možemo mu davati kašice od banane,
šargarepe. Najbolje vreme za davanje hrane jeste posle bebinog budjenja,
posebno kada dajemo novu namrnicu da bi ispitali reakciju bebe na istu.
Ako beba odbija odredjenu namirnicu to je znak da je ne prihvata i da je bilo
kakvo silovanje da se namirnica ubaci u bebina usta uzaludno. Veći procenat dece
do svoje sedme godine života iste vrste hrane koje su probala i odbila neće jesti.
Nuditi detetu prvi put novu hranu možemo ali postoje zagovorenici koji smatraju
da se u jednom obroko mogu izmešati namirnice i takve ponuditi. Dve do tri, ne
više (spanać i šargarepa, spanać i krompir, krompir i šargarepa). Najbitnije je da
odredjene namirnice budu organskog porekla zbog alergija.
Kako da dete prihvati odredjenu namirnicu?
Najbolji način jeste da pokušate više puta da date detetu odredjenu hranu. Ovo je
najbolji i najefikasniji način jer će dete prihvatiti hranu, registrovaće je u svom
mozgu i kasnije uzimati čitavog života. Zato ne odustajte, ali pravite pauzu u
nudjenju hrane nekoliko dana pa posle pokušajte ponovo. Iskoristite najbolju
situaciju kada je dete opušteno i dobro, nije preporučljivo nuditi hranu u prisustvu
druge dece jer mogu odvući pažnju i velike su šanse da vam pokušaj propadne.
Nije loše da prvo roditelji probaju hranu koju će dati detetu, ali ne iz iste kašikice
jer kod roditelja mogu biti pristutni infektivni agensi koji neće njima smetati ali
kod malog deteta mogu izazvati alergije.
Malom detetu ne treba davati hranu koja sadrži šećere, slanu hranu i začine jer
davanjem ove hrane maloj deci stvarate naviku da u kasnijem dobu zavole
slatkiše i slanu hranu jer deca nisu predodredjena da jedu slatku i slanu hranu već
roditelji navikavaju dete na tako nešto.
4U ishrani male dece mogu se uključiti izuzetno zdrave namirnice kao što je beli
luk, zeleniš, od začina nana, ali najbolje je početi sa malim dozama i pratiti
reakciju deteta. Malu decu ne treba udaljavati od kuhinje, treba da prate šta se
dešava oko pripreme hrane. Deca će ostetiti miris hrane, nebitno da li je prijatan
ili neprijatan bitno je da ga osete.
Izmedju obroka deci nikako ne treba davati loše namirnice kao što su čips, smoki,
ali zato voda, voće, neki cedjeni voćni sok je već dobar izbor. Deca se moraju
navići da jedu zdravu hranu pogotovu zbog njihovog rasta i razvoja. Uzimanjem
raznih grickalica koje su pune aditiva, soli, šećera detetu će pokvariti apetit i u
većini slučajeva neće ni osetiti da je gladno.
Ako dete ne pojede ceo obrok ne treba ga kritikovati zbog toga već obrok treba
odložiti i dati ga detetu kada stvarno bude gladno.
Najbolje je ličnim primeremo pokazati detetu šta je dobro, a šta loše jer deca se
ugledaju na svoje roditelje.
Potrudite se da pripremljena jela lepo izgledaju i da obroci proteknu u opuštenoj i
mirnoj atmosferi.
Nebitno da li je navika dobra ili loša, to je opet navika, zato treba svaki roditelj da
se potrudi da njegovo dete ima što vise dobrih navika, jer dobre navike su jednake
zdravom životu.

5 ISHRANA DECE
Kombinovanjem namirnica kao što su razne vrste pasulja, sočiva, boranije, graška i
sličnih sa integralnim pirinčem može biti od koristi za pravilan rast i azvoj dece,
mladih i majkama za vreme trudnoće. Ova kombinacija namirnica omogućava
prisustvo svih esencijalnih aminokiselina.
Deci nije preporučljivo davati veće porcije hrane nego što su uobičajene u skladu
sa uzrastom, polom i zdravstvenim stanjem. Veće porcije mogu ostati nezapažene,
a to je najčešće razlog povećane telesne mase kod dece.
U dnevnoj ishrani zastupljenost voća i povrća kod odraslih, a posebno kod male
dece i mladih treba da bude oko 5 porcija, ovu vrstu navike kod male dece treba
razvijati od malih nogu.
Roditelji su dobar primer svojoj deci u izboru hrane, ako vi kao roditelji uzimate
zdravu hranu i uživate u njoj, deci to neće ostati nezapaženo jer deca sve vide. Na
decu ne treba vršiti pritisak da jedu odredjenu hranu, najbolje je u malim
količinama i više pokušaja uvoditi jednu po jednu novu vrstu hrane, ali uvek
roditelji treba da budu prvi koji će uživati u toj vrsti hrane. Jedna takodje bitna
stvar jeste da decu ne treba nagradjivati onom vrstom hrane koju vole jer su pre
toga pojeli hranu koju ne vole. Ne treba odustajati od nudjenja nove hrane koju
dete nije probalo, a pripada zdravoj hrani jer se upornost na kraju uvek isplati.
Redovnim uzimanjem zdrave hrane kod dece neće izazvati pad energije u
organizmu, što je od ogromne važnosti za njihov rast i mentalne aktivnosti. Davati
deci umesto slatkiša suvo voće kao što su kajsinje, banane, urme je najbolji izbor
pre svega zbog njihovog zdravlja i pritom što su puni prirodnih šećera.Evo dobrog
primera i poredjenja dve namirnice, u jednom parčetu pite ili kolaču ima puno
loših masnoća, soli, rafinisanih ulja, manje vitamina i minerala, loših šećera, a dok
u jenoj porciji voća ima puno vitamina, vlakana, minerala, zdravih i prirodnih
šećera. U ovom slučaju pobedila je porcija voća upravo zbog svog nutritivnog
bogatstva koje je neophodno za dobar rast i razvoj deteta.Da bi sprečili povećanu
telesnu težinu kod dece ograničimo im davanje gaziranih napitaka, slatkiša,
nezdravih šećera ili ih u potpunosti izbaciti što je dosta bolji
6izbor. Obroci kojih treba da bude tri u sebi treba da sadrže dosta povrća, žitarica,
voća, mahunarki. Uz obilan doručak i dovoljno sna, vezbanja i uzimanja zdrave
hrane može se sprečiti gojaznost kod dece.
U toku trudnoće veoma je bitno da majke vode računa o svojoj ličnoj hrani, jer
previše ugojene majke radjaju velike bebe, najbolje je u trudnoći dobiti oko 15
kilograma.

ISHRANA I GOJAZNOST DECE
ŠKOLSKOG UZRASTA
Najvažnije kod dece školskog uzrasta jeste uzimanje dovoljne količine vode.
Izostavljanje hleba iz ishrane je velika greška, važno je ne davati školskoj deci
preradjeni beli hleb, već hlebove spremljene od celog zrna žitarice. Roditelji treba
da izbegavaju da deci daju novac da kupuju hranu za vreme pauze u školi, pre ili
posle škole, najbitnije je detetu objasniti da nije sramora ako ponese od kuće ili
kupi neku voćku ili neko povrće. Često se dešava da deca jedu loš obrok da se ne
bi izdvajali iz grupe vršnjaka.
Za školsku decu je jako važno da ne preskaču obroke, obroci moraju biti redovni i
uzeti na vreme. Porcije za školsku decu bez obzira na njihove svakodnevne
aktivnosti ne mogu biti jednaki porcijama odrasle osobe. Ako dete nema apetit ne
ne treba ga siliti da jede po svaku cenu, isto tako ako mu se baš jede treba ga
pustiti jer ništa mu se neće desiti.
Da li dete dobija na težini najbolje možete videti na osnovu njegovog fizičkog
izgleda, struk i trbuh su najbolji pokazatelji. Ako je dete gojazno, postepeno
gubljenje kilograma je najblji način da ih se oslobodi.Roditelji bi trebali znati da
deca ne moraju biti sa viškom telesne težine samo zato što su im mama i tata
gojazni, takva tvrdnja nema opravdanje, to je samo potvrda da se zapravo radi o
lošoj navici roditelja. Preko 50% dece u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu.
7Gojaznost kod dece školskog uzrasta i šta učiniti?
Deca i mlade osobe koje imaju višak kilograma imaće kada odrastu velikih
zdravstvenih problema, skoro da je neizbežno da će takva deca oboleti od šećera,
arteroskleroze, imaće problema sa zglobovima i kičmom, disajnim organima,
kretanjem, plodnošću i još mnogim bolestima.
Najčešći razlozi za prisustvo kilograma kod dece su preterano konzumiranje
hrane, loše kombinovanje hranljivih sastojaka, konzumiranje preradjene i brze
hrane, nedostatak fizičke aktivnosti i vežbanja.
Najbolji način da se uzbegne višak kilograma kod dece je uzimanje kvalitetnih i
zdravih namirnica u ishrani.
Dobre namirnice koje treba konzumirati
U dobre namirnice spadaju povrće svih vrsta, voće, mahunarke, integralne
žitarice, orašasti plodovi, proteini životinjskog porekla.
Loše namirnice koje ne treba konzumirati
Izbegavati hranu kao što su skoro svi pekarski proizvodi, beli šećeri, slatkiši,
sokovi, grickalice, veštački zasladjivači, masna mesa, paste, majoneze, smrznute
proizvode od testa, so u većoj količini, brzu hranu, beli pirinač. Sve navedene
namirnice su jako loše i pune su aditiva i ne sadrže baš puno hranljivih sastojaka.
Kako unošenje veće količine ugljenih hidrata utiče na zdravlje dece?
Koliko je grama masnoće u jednom obroku ili koliko kalorija sadrži jedan obrok to
su uglavnom najčešća pitanja koja se postavljaju da bi se rešio problem telesne
težine. Zdravlje dece najviše se temelji na razumevanju složenih hormonskih
reakcija koje se aktiviraju u svakom trenutku kada unosimo hranu, hrana je
najmoćniji lek za dobro zdravlje. Ako hranom možemo kontrolisati hormone, to je
pravi način da telo ne dovedemo u disbalans i ako znamo kakva če biti
hormonalna reakcija na odredjenu hranu. Insulin skladišti višak glukoze iz ugljenih
hidrata i višak amino kiselina iz protena. Insulin skladišti masnću u masnom tkivu.
Najveći stimulatori zu lučenje insulina su namirnice sa visokim glikemijskim
indeksom kao što su beli hleb i ostale testenine. Kada uzmemo preobilan obrok na
8 primer testenine, a malo proteina stimuliše se prekomerno lučenje insulina.
Insulin tada smanjuje količinu šećera u krvi zbog čega najviše trpi mozak jer nema
dovoljno glukoze jer se sprečava i obnavljanje šećera u krvi iz jetre i dete je tada
dekoncentrisano. Ovaj obrok je poviso količinu ugljenih hidrata i time je došlo i do
povišene količine insulina, istovremeno smanjujući nivo glukagona. Ne može se
razložiti šećer u krvi iz rezervi smeštenih u jetri. Da bismo podigli nivo ugljenih
hidrata da zadovolji potrebe mozga, najčešće se uzima neki slatkiš, koji će
trenutno podići nivo šećera u krvi i tako stalno, time se krug ne zatvara, podiže se
nivo insulina, a pada nivo glukagona. Često uzimanje ove vrste hrane može
dovesti do viška telesne težine. Višak uglenjih hidrata pretvara se u masno tkivo,
iako nisu unete masnoće životinjskog porekla. Ovakav proces stvaranja masnoća
prisutan je kod većine ljudi koji unose veće količine uglenjih hidrata.
Insulin i glukagon su hormoni, ključni za kontrolu glukoze
Unošenje velikih količina ugljenih hidrata u ishrani nije dobar izbor. Jako je važna
brzina ugljenih hidrata u krvotok i oni se po tome medjusobno razlikuju. Najbrže u
krvotok ulazi glukoza, pa galaktoza, pa tek onda fruktoza. Preterano unošenje
žitarica i testenina izazivaju visok glikemijski indeks.
Glikogen se skladišti u jetri i mišićima. Glukoza iz mišića se ne vraća ponovo u
krvotok. Glukoza iz mišića se ne vraća ponovo u krvotok. Rezerve glikogena u jetri
moraju se stalno obnavljati jer se one mogu istrošiti za 11-12 sati. Sav višak unetih
ugljenih hidrata preradjuje se u masno tkivo. Da bi se obezbedile rezerve u slučaju
nestašice hrane insulin sav višak ugljenih hidrata pretvara u masti i taj višak se
teško oslobadja. Previše konzumiranja ugljenih hidrata ima i druge štetne efekte
po zdravlje dece i mladih. Mogu smanjiti apsorciju minerala iz druge hrane,
povlačiti iste iz depoa da bi se neutralisala kisela reakcija koju stvaraju ovi
proizvodi. Mogu izazvati zavisnost, poremećaj varenja. Još od malih nogu decu ne
treba navikavati na slatku hranu jer zabladu je da će dete ako je gojazno u ranom
periodu izvući kasnije i postati vitko.

Fiber and carbs rich foods on a wooden board. Healthy diet eating. Top view

9 DECA I NAVIKE U ISHRANI
Kako da se deca i roditelji oslobode loših navika
Kakvu mentalnu i emotivnu naviku roditelji stvore kod dece, mi sa takvom
navikom i odrastamo. Ponekad ili često roditelji u dobroj nameri greše. Dečiji um
sve upija, u mozgu se stvara buton na kome se beleže sve navike. Najveći broj
navika bile dobre ili loše stičemo u detinjstu. Da bi lošu naviku promenili, moramo
snažno ponavljati više puta novonastalnu dobru naviku i u botonima će se
zabeležiti nova navika i polako potiskivati stara. Našim navika hranimo prvo
mozag pa tek ostatak našeg tela. Roditelji svojim ponašanjem ostavljaju duboke
tragove u našem umu koje u kasnijem životnom dobu ne možemo kasnije u
potpunosti izbrisati. Pobediti lošu naviku možemo ako joj poremetimo ritam i
zamenimo je dobrom navikom.
Zadržavanje suviše loših misli u našem umu troši našu energiju. Ako kažete „samo
još ovaj put“ učvrstiće staru lošu naviku. Potrebno je osnažiti novu dobru naviku, a
ne staru lošu. Naše telo je uvek spremno da odgovori na ono na šta se um
pripremio. Razvijeni putevi u umu i i stvaraju lako ostvarenje namernih navika,
zato ih stalno isprobavajte u vašem umu.
Potreban nam je dodatni napor da se promenimo. On iziskuje opterećenje našeg
tela i uma i mi ga odlažemo i potpuno izbegavamo. Sa dobrom pripremom u
smislu saznanja da će nam posle promene loše navike biti bolje i da ćemo sigurno
imati uspeha zbog promena. Sa pravim trenutkom započinjanja promena i bez
stresa možemo sigurno i uspeti.
Zato roditelji ako ste svesni da imate lošu naviku, promenite je, jer samo ćete na
taj način deci preneti dobru naviku u ranom detinjstvu kada one počnu da se
formiraju. Kod dece se lakše mogu promeniti navike, najbolje do 7 godine života.

10 KADA I KAKO SE FORMIRA UKUS
NA HRANU KOD DECE
Ko čuva sistem organa za varenje? Čulo vida, čulo mirisa i čulo ukusa. Ova čula su
toliko važna da nam oinekad mogu sačuvati i život. Deca se radjaju u proseku sa
oko 10 000 receptora za ukus. U straijem dobu, negde oko 80-te godine broj
receptora opada na oko 3 000.
Deca stvaraju ukuse iz hrane koja im se nudi od najranijeg detinjstva.
Tradicionalna hrana u različitim delovima sveta kod naroda stvara i specifične
ukuse kod dece na tu hranu. Treniranje receptora za ukus počinje još u majčinoj
utrobi. To ukazuje da neke vrste hrane koju majka uzima u trudnoći može biti od
uticaja na bebin izbor i u narednim godinama života. Kada majka doji svoju bebu
hranu koju je jela može uticati na bebu preko majčinog mleka da joj se odredjena
hrana dopadne ili ne dopadne u kasnijem periodu odrastanja. Ako je majka u toku
trudnoće ili u toku dojenja koristila odredjenu namirnicu dete će sa lakoćom
prihvatiti ukus ove namirnice. Možemo zaključiti da ako majka za vreme trudnoće
uzima pretežno zdravu hranu formiraće se ukus kod njihove bebe i kasnije kod
deteta za uzimanje takve vrste hrane. Loša hrana stvoriće ukuse za uzimanje loše
hrane. Prihvatanje zdrave i dobre hrane će se povećati kod dece kada vide da u
okruženju ljudi uživaju u njoj. Najveći uticaj na promenu imaju vršnjaci. Dobru ili
lošu naviku vršnjaci najbolje prenose. Dobar način da se promene loše navike u
ishrani je davanje hrane prvo u malim količinama, a zatim te količine povećavati.
Receptori koji se nalaze u najvećem broju na jeziku mogu registrovati svaki tip
ukusa. Ne postoje receptori samo za slatko, gorko, slano. Koliko je uzor bitan
pokazuje i činjenica kada se neko od poznatih ličnosti pojavi na televiziji i
reklamira namirnicu koja je zdrava. Dete će lakše prihvatiti tu istu namirnicu koju
do tada nije ni volelo. Loša je navika da dete bude nagradjeno onom hranom koju
voli jer je pre toga pojelo nešto što ne voli. Dete će smatrati da je hrana koju ne
voli neprijatna, ali da će nekako izdržati da je pojede jer posle toga sledi ono što
voli.
11 ISHRANA U PUBERTETU I ADOLESCENCIJI
Period kada dece ulaze u puberte kod nas i u Zapadnim zemljama u odnosu na
zemlje Dalekog Istoka počinje mnogo ranije. Na taj početak ishrana ima bitan
uticaj. Hrana koja sadrži puno aditiva, hrana koja sadrži hormone, antibiotike,
pesticide može poremetiti disbalans na nivou hormona u dečijem organizmu.
Takodje velike količine hrane koje sadrže šećer može dovesti do poremećaja i na
nivou ostalih hormona.
Nedovoljno sna i nedpstatak fizičke aktivnosti kod dece može biti od uticaja na
rano ulaženje u pubertet. Period puberteta je izuzetno buran. On izaziva fizičke i
psihičke promene. U adolescenciji obično dolazi do velikih psihičkih promena
unutar ličnosti, ali i do poremećaja u ishrani. Bez obzira na sve te promene ne sme
se dozvoliti da adolescent udje u gojaznost zbog povećane potrebe za hranom.
Pubertet ne opravdava previše uzimanja hrane. Izbalansirana ishrana i dalje mora
biti prisutna, može se povećati unos hrane ali ne previše. Malo više voća i povrća
je najbolji izbor. Nema opravdanja da pojavom ciklusa kod devočica treba
povećati unos hrane. Poremećaj ishrane kroz prejedanje, a zatim povraćanje da bi
se izbacila hrana najčešće je prisutna kod devojčica, dok kod dečaka i nije baš.
Najugoženije su devojčice od 14 do 18 godine, a dečaci od 10 do 15 godine.
Roditelji se moraju uključiti i dati deci podršku da ne ulaze u ovakva stanja. Ovi
poremećaji u ishrani mogu ostaviti trajne posledice po zdravlje dece.
Težak gibitak apetita (anoreksija) je suprotnost od bulimije, sa još nekim dodatnim
poremećajima. Dešava se da su kod nekih osoba prisutna oba poremećaja.
Najbolje rešenje da se izbegnu poremećaji u ishrani i da se održi dobra telesna
težina i ne udje u gojaznost je vežbanje. Deca posle 10 godine života obavezno
moraju imati dovoljno fizičke aktivnosti. Bavljenje sportom je ključno u suzbijanju
viška telesnih masnih naslaga i održavanja dobre telesne težine. Decu treba
podsetiti da što više vremena provedu napolju, a ne za kompijuterom ili u
gledanju televizije. I samo šetnja je veoma korisna da se izbegne višak telesne
težine.
12Umerena fizička akttivnost neće povećati ni potrebu za povećanim unosom hrane.
Ako je fizička aktivnost višeg inteziteta, može se povećati unos hrane ali ne
previše, najpre kroz unos proteina, a ne velikih količina ugljenih hidrata.
Kod dece koja ulaze u pubertet može doći do poremećaja sna. Bavljenje sportom
je i zbog toga važno.
Kriterijumi po kojima roditelji procenjuju svoju decu da li imaju višak kilograma ili
ne često su pogrešni. Čeesto se uporedjivanje vrši sa vršnjacima koji su ekstremno
gojazni. Tako se gubi svest o skladnoj kilaži i pravilnoj ishrani svog deteta. Roditelji
potpuno misle da su njihova deca potpuno zdrava i kada imaju 10, 15 ili 20
kilograma viška.
Za gojaznost dece najveću krivicu možemo prepisati roditeljima. Ne treba
kupovati hranu u pekarama, brzu hranu, gotova jela, torte, gricklaice.

13 ZAKLJUČAK
Roditelji treba da vode računa kako se ophode prema svojoj deci kada je ishrana u
pitanju, iz prethodnog teksta zaključila sam da sve kreće od navika koje dete stiče
gledajući svoje roditelje. Veoma je bitno da roditelji koji se hrane nezdravo
osveste svoje loše navike prvenstveno zbog zdravlja svoje dece, a i zbog njih
samih.
Deca nisu predodredjana da jedu ni previše slatko ni previše slano, mi roditelji im
stvaramo takvu naviku. Na decu nikako ne treba vršiti pritisak da jedu odredjenu
vrstu hrane. Ponekad deca mogu uzeti i nezdravu hranu, ali treba ih učiti da je
zdrava hrana za njih dosta bolja.
Treba dozvoliti deci da sami kreiraju svoja jela, da ga ulepšavaju, serviraju kako se
to njima dopada. Ako zapazite da greše, diskretno ih korigujte ali ispoštujte većinu
njihovih maštarija.
Roditelji često ne shvataju da nepravilnom ishranom seju seme čiji će rod biti
bolest, čak i u periodu odrastanja.
Uz obilan doručak, dovoljna sna i vežbanja na čistom vazduhu i dobrim
konbinovanjem hrane može se izbeći gojaznost kod dece.
Zdravo dete, zdravo potomstvo, to treba da bude cilj celog društva, a posebno
roditelja!
14 LITERATURA
1. skripta sa hristomatijom tekstova za obuku: NUTRICIONIZAM koju je sastavio
profesor dr Momčilo Matić
2. „Hrana koja ubija, hrana koja leči“ Prof. Dr Momčilo Matić
3. „ Kako telo dobija i gubi energiju“ Prof. Dr Momčilo Matić
4. „Najbolji recepti iz prirode za um i telo“ Prof. Dr Momčilo Matić
5. „Gospodari zdravlja, geni, emocije, ishrana“ Prof. Dr Momčilo Matić
15