Select Page

ISHRANA DECE SVIH UZRASTA

YORK UNIVERSITY USA

Akademija za estetiku i kozmetologiju „Purity“ Seminarski rad iz predmeta Ishrana PRAVILNA ISHRANA SPORTISTA

Profesor: Momčilo Matič

Student: Aleksandra Lalić  br. indeksa: 1752/19

Ishrana dece svih uzrasta

Onog trenutka kada žena i muškarac požele da se ostvare u najbitnijoj ulozi svog života
odnosno da postanu roditelji jedna od glavnih stvari koje treba da uradi je da svoje telo dovede do
balansa kako fizičkog tako i emotivnog.

Uz umerenu fizičku aktivnost, pravilnog disanja, dovoljno sna i izbegavanje stresa i
stresnih situacija veoma je važna i ishrana. Ako su roditelji imali loše navike u ishrani kao što je
pušenje, unos kofeina, alkohola, prerađenog šećera, prerađene hrane koja je puna aditiva
potrebno je pre začeća preći na zdrav način ishrane. Zdravim načinom ishrane omogućavamo da i
buduća beba bude zdrava.
Ishrana svakog čoveka i deteta treba da se sastoji od 50% ugljenih hidrata (voće,
krtolasto povrće, mahunarke, integralne žitarice i med i od toga 70% hrane treba da bude u
sirovom stanju(voća i povrća)), 40% proteina (povrće, orašasti plodovi, semenke, proteini
životinskog porekla sa malo masti, mahunarke i integralne žitarice koje sadrže proteine i ugljene
hidrate), i 10% masti (nerafinisana ulja hladno ceđena, prečišćen puter(GI) orašasti plodovi i voće
koje sadrži i proteine i masti – avokado, kao i domaći orah, lešnik, badem i sl.).- preuzeto iz
skripte

Ovakv odnos namirnica ili približno tom odnosu u svakom obroku daće najvećem broju
osoba dovoljno energije što znači da će metabolizam biti brz i održaće normalnu telesnu težinu.
Svakodnevni rad vitalnih organa neće biti toliko opterećan. Važno je napomenuti da je između
obroka potrebno napraviti pauzu od unošenja hrane 3,5-4h kako bi naši organi za varenje
neometano svarlili unetu hranu. Bazno-kisela ravnotežu u našem organizmu ovakvim odnosom
namirnica će biti u balansu i ako dodamo ljubav, smeh, izražavanje naklonosti i poštovanje jedni
prema drugima dobijamo mogućnost za stvaranje jednog novog zdravog života.
Da bi izbegli unos folne kiseline u vidu suplemenata koji je potreban organizmu žene pre
začeća, može se kroz ishranu uneti ovaj važan vitamin (žitarice, spanać, kelj, soja, zelena salata,
špargla, brokoli, citrusno voće, pasulj, grašak, sočivo…). Prirodnom i zdravom ishranom trudnica
održava svoj organizama, ali isto tako preko posteljice ploda omogućava da plod normalno dobija
na težini i visini.

Ishrana u trudnoći
Kalorijski unos trudnice raste u toku trudnoće ali nije neophodno da trudnica
udvostruči unos kalorija. Kako bi žena održala vitalnost i odgovarajuću kilažu za vreme trudnoće,
a istovremeno obezbedila sve potrebne sastojke za pravilan rast i razvoj bebe, neophodno je da se
pridržava nekih jednostavnih pravila u ishrani za vreme trudnoće. Pod pojmom zdrave i pravilne
ishrane u trudnoći podrazumeva se i umerena psihofizička aktivnost tokom trudnoće kao
prevencija brojnih oboljenja i poremećaja trudnoće.
Voće i povrće (Preporuka je da se unosi četiri do pet porcija voća i povrća na dan, bez
kombinovanja ove dve vrste namirnica u istom obroku (zbog vlakana u povrću koja se duže vare – dolazi do vrenja šećera iz voća što može izazvati gasove, iritaciju i gorušicu), osim nekih
ceđenih voćnih sokova u kombinaciji sa sokovima od povrća).
Proteini- Najzdraviji izvor proteina predstavljaju riba, teletina, piletina, jaja, plodovi
mora. Kinoa je poznata kao kompletni protein i sadrži sve esencijalne aminokiseline. Dobri
izvori proteina su takođe sočivo, mahunarke, orašasti plodovi, kao i pečurke.
Od velike važnosti je unos više gvožđa u toku trudnoće iz razloga što se gvožđe se nalazi
u sastavu hemoglobina, glavnog proteina crvenih krvnih zrnaca, koji prenosi kiseonik kroz
organizam. U toku trudnoće, količina krvi majke se udvostručuje, tako da je neopodan veći unos
gvožđa kako bi se stvorilo dovoljno hemoglobina. Vitamin C pomaže da se gvožđe bolje
absorbuje iz hrane. Kod većine žena na početku trudnoće postoje dovoljne zalihe gvožđa koje
zadovoljavaju povećane potrebe organizma, barem do trećeg ili četvrtog meseca trudnoće.
Ukoliko su zalihe nedovoljne i majka postane anemična, postoji veći rizik od prevremenog
porođaja, male telesne mase bebe, umora, iritabilnosti i depresije u toku trudnoće. Ukoliko se
anemija javi kasnije u trudnoći, postoji rizik od gubitka veće količine krvi za vreme porođaja.
Simptomi koji ukazuju na nedostatak gvožđa su slabost, zamor, lupanje srca, vrtoglavica, bledilo
sluznice u ustima, na usnama, na koži.
U namirnice bogate gvožđem spadaju; teletina, ćuretina i piletina, ostrige, losos, tuna, sušene
kajsije, žumance, brazilski orah, bademi, tamno zeleno povrće, integralni pirinač, proso, lisnato
povrće, pasulj, sočivo, grašak, voće sa košticama, suncokretove semenke, integralne žitarice,
crveno meso …
Kombinovanjem paprike crvene boje i ostalih namirnica koje sadrže dosta vitamina C (limun,
pomorandža, avokado) sa spanaćem može biti od koristi u boljoj iskorišćenosti gvožđa u
organizmu.
Čajevi svih vrsta, a posebno zeleni i crni čaj uzeti u većim količinama (supstance koje se nalaze u
čaju) mogu uticati na slabiju iskorišćenost gvožđa iz namirnica koje uzimamo u ishrani. Na
slabiju apsobciju gvožđa u organizmu može uticati i previše uzimanje ovsenih i pšeničnih
mekinja i ostalih pahuljica, koštunjavog voća, čajeva (posebno ako se piju uz hranu), ali i mlečne
čokolade, mleka i mlečnih proizvoda. (preuzeto iz skripte „Nutricionizam“)
Masnoće- Priprema namirnica sa rafinisanim uljima su veoma loš izbor u ishrani i mogu izazvati
zdravstvene poremećaje. Visok unos masnoća može povećati rizik od dijabetesa kod bebe u
budućnosti, istakli su naučnici sa Univerziteta u Ilinoisu. Masti su veoma važne za funkciju
mozga jer iz njih dobijamo energiju. Mononezasićena i polinezasićena ulja koja se nalaze u
maslinovom, kokosovom, susamovom, bundevina ceđena na hladno koja su organskog porekla
najbolji su izbor za zdravlje majke i ploda. Industrijski proizvedena ulja mogu povećati potrebu
za važnim antioksidansom vitaminom E, jer se u ovom slučaju njegova količina smanjuje,
posebno kod trudnica i majki koje doje decu. Izbacivanjem ovih ulja iz ishrane zaštitiće svoje
bebe u dobroj meri. Vlakna-Žitarice sa celim zrnom, mahunarke, voće i povrće su bogate vlaknima. Uzimanje hrane
bogate vlaknima obezbeđujemo pravilno varenje, smanjenje holesterola u krvi, usporava se
apsorpcija šećera u crevima i sporije se oslobađa isti u krvotok. Postepeno razlaganje hranljivih
sastojaka, vezivanjem vlakana za vodu iz debelog creva stvara se meka stolica, Vlakna hrane
ogroman broj korisnih bakterija, delujući kao prebiotici. Uz pomoć redovnog konzumiranja
hrane koja sadrži vlakna sprečiće se češta pojava hemoroida kod trudnica.

Ishrana novorođenčadi
Najbolja ishrana za odojče je majčino mleko ne samo zbog hemijskog sastava prilagođeno
potrebama odojčeta već i zbog emocionalne stabilnosti bebe. Majčino mleko sadrži sve što bebi
treba u prvih šest meseci života – hranljive materije, minerale, vitamine, vodu, antitela koja jačaju
imunitet kod beba. Od velike je važnosti da majka unosi namirnice koje su kvalitetne i
raznovrsne da bi imala kvalitetno mleko koje prenosi na svoju bebu i time smanjuje šansu za
nastajanje kasnijih bolesti u životu – alergije koje su sve ćešće kod dece, astme, raznih vrsta
infekcija, dijabetesa… Ključ za izbegavanje ovih bolesti je upravo jak i dobar imuni sistem. Da bi
se održao dobar imuni sistem bitno je da majka doji dete minimum šest meseci. Majka kada doji
bebu prenosi enzim delta 6 desaturase koji beba nema do 6-og meseca. To je enzim koji stvara
gama linolinska kiselinu koja je jako bitna za pravilan razvoj bebe, posebno razvoj mozga i
inteligencije. Deca koja su sisala imaju manji rizik od razvijanja gojaznosti, ali i manju potrebu
za protezama jer im se vilica bolje razvija, pa zubi kasnije bolje rastu. Ali ako majka uzima
prerađenu hranu koja je puna aditiva, hranu koja je lošeg kvaliteta ili loše pripremljena , hranu
koja u sebu sadrži prerađeni šećer onda je veći rizik od pojave gore pomenutih bolesti. Dojenje
je besplatno, a fabričke dohrane za bebu su dosta skupe i nisu dobar izbor.
Ishrana bebe od šest meseci- Majčino mleko zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe do šestog
meseca. Nakon navršenih šest meseci života bebe može da se unosi jedna po jedna namirnica
počevši od voća i povrća. Dobar izbor za početak su: jabuka, banana, bundeva, šargarepa,
krompir, spanać, žitarice (proso, palenta, pirinač, kinoa), meso. Bebi se dodaje po kašičica
dnevno a za nedelju dana može da dobije pasiranu jabuku ili šargarepu u obliku kašice. Bitno je
da se svaka nova namirnica daje u prepodnevnim časovima da bi majka mogla da isprati
eventualne promena kod beba. Ako beba ne prihvata neku hranu onda posle nekog vremena treba
pokušati ponovo ili napraviti kombinaciju sa dve vrste namirnica.
Od sedam do osam meseci kombinuju se kašice od već prihvaćenih namirnica sada rendano ili
seckano na komdiće. Beba može da proba teletinu, žumance i džigericu. Žumance treba da bude
dobro kuvano (5-7 minuta) i da se daje postepeno (1/8, ¼, ½ pa tek onda celo). Kada beba
prihvati celo žumance ono se može davati dva puta nedeljno u kombinaciji sa drugom hranom. Od devet do deset meseci- U devetom mesecu bebi se uvodi doručak. To može da bude kačamak,
popara, kiselo mleko (iz organskog uzgoja)… Od desetog meseca beba može da jede kuvanu ribu
(pastrmku, oslić), čorbe od pasulja, graška ili boranije.
Dodavanjem šećera ili soli u hranu koja beba ne prihvata čini se ogromna greška zato što se
aktiviraju receptori za ukus kod beba i samim tim se stvaraju loše navike. Izbor kupovnih kašica
je takođe loš izbor za bebu zato što često sadrže više vode, skroba i šećera nego hrana pravljena u
kućnim uslovima. Kukuruzni skrob ili pirinčano pa čak i pšenično brašno služe za njihovo
zgušnjavanje, a u neke kašice se dodaje so ili šećer da bi se popravio ukus (www.yumama.com).
Što se tiče popularnih žitarica za bebe koje se prodaju u vidu praha ili ljuspica tu se mogu naći
gore pomenuti dodaci plus razne vrste emulgatora i dodatka vitamina što je potpuno bespotrebno
ako majka doji svoju bebu i uvodi joj zdrave namirnice pune hranljivih sastojaka. Mala je
verovatnoća da voće i povrće koje se koristi za pravljenje kašica nije hemijski tretirano isto važi i
za meso sa farmi. Kada bi voće i povrće bilo organskog porekla a stoka i živina sa farmi uzgajana
na slobodnoj ispaši bez veštačke hrane cena kašica bi znatno skočila.
Namirnice koje se daju bebama moraju biti organskog porekla da bi se izbegao unos hemikalija
kojim je tretirano voće i povrće i isto tako da bi se izbegao unos antibiotika, pesticida, herbicida,
hormona rasta, itd. Koji su prisutni u sadržaju stočne hrane i samim tim i u mesu.
Najbolje posuđe za pripremanje hrane je vatrostalno, emajlirano i posuđe od nerđajućeg čelika.
Najbolji izbor trebalo bi da bude kuvanje na pari zato što se čuvaju svi dragoceni sastojci
namirnica. Na kraju kuvanja se mogu dodati hladno ceđena nerafinisanog ulja u malim
količinama. Lična higijena i higijena namirnica u svakom pogledu mora biti besprekorno
zastupljena.
Ne sme se zaboraviti ni unos vode. Dobar izbor je flaširana voda u staklenoj ambalaži, zato što je
plastična ambalaža lošiji izbor za čuvanje vode posebno na visokim temperaturama ili kada je
ambalaža izložena sunčevoj svetlosti zbog oslobađanja toksina iz plastične ambalaže. Potrebno je
bebi davati male količine vode u gutljajima i tako je navikavati i ubuduće da pije vodu najbolje
između obroka a nikako odmah posle završenog obroka. Dnevna potreba odojčeta kasnije detata
za vodom zavisi i od telesne mase. Primer: ako dete ima 10 kilograma, potreba za vodom je oko
0,300 ml dnevno (72 / 2 = 36 /18 = 2).
Ishrana deteta od dvanaest meseci
Krajem 12. meseca, kada dete već jede raznovrsnu hranu koja odgovara njegovom uzrastu i
potrebama organizma, ono iz uzrasta odojčeta prelazi u uzrast malog deteta (od 1- 3 godine).
Ovo je vrlo važano i osetljivo razdoblje u kome se formira osnova za pravilan odnos prema hrani
koji će dete imati i kao odrasla osoba. U velikom broju slučajeva deca sa navršanih dvanaest
meseci života moraju krenuti u jasleni boravak zato što porodiljsko odsustvo ističe majkama. Tu
nastaje prvi problem u ishrani, vrsti hrane i kombinovanju namirnica kao i emocijalnog stanja
deteta.

Jelovnik je preuzet sa stranice predškolske ustano “11. April“

U jelovniku predškolske ustanove može se primetiti prisustvo namirnica koje nisu dobre za
normalno funkcionisanje dečijeg organizma. Šećer- Šećer može pospešti nastanak dijabetesa, smanjiti imunitet, povećati gojaznost, izazvati
gorušicu, smanjiti normalne nivoe minerala i vitamina B, povećati nivo masnoća, izazvati
promene na koži i još mnogo toga.
SO- Uzimanje većih količina soli važi za odrasle osobe, više od 3-4 grama može podići nivo
krvnog pritiska, zadržavati vodu u organizmu izazivajući otoke, a u najgorem slučaju posle
dugotrajne upotrebe u velikim količinama kod već prisutne arterioskleroze moždani i srčani udar.
Za decu od godinu dana do predškolskog uzrasta nije potrebno dodavanje soli u ovakvom
jelovniku obzirom da već postoje suhomesnati i mlečni proizvodi koji su prepuni natrijuma.
Beli hleb- Beli hleb povećava gojaznost, stvara kiselu reakciju u telu a pritom krade minerale koji
su već prisutni u organizmu.
Suhomesnati proizvodi- Popularne kobasice u svom sastavu mogu sadržati 25% sojinog proteina,
15% živinskog mesa, 7% samog mesa, 5% skroba, 3% aroma i 45% testa od mesa (samlevena
kuvana kaša od kože, iznutrica i tetiva)
U jelovniku se može primetiti da se hrana ne kombinuje pravilno, protein sa ugljenim hidratima
se ne kombinuju (hleb I meso, krompir I meso). Kombinacije ovih namirnica izazivaju loše
varenje i mogu dovesti do fermentacije u želucu. Voće se ne preporučuje posle jela a u ovom
jelovniku se voće konzumira odmah nakon jela. Može se zaključiti da kombinovanje namirnica I
same namirnice u ovom jelovniku mogu biti raznovrsnije sa više voća a manje mleka, mlečnih
proizvoda I suhomesnatih proizvoda. Pri tom ako je dete emocionalno nestabilno, odnosno ako
je adaptacija na jasle otežana onda će zasigurno biti pad imuniteta I dete će često biti bolesno.
Kombinovanjem namirnica kao što su razne vrste pasulja, sočiva, boranije, graška i sličnih sa
integralnim pirinčem može biti od koristi za pravilan rast i razvoj dece, mladih i majkama za
vreme trudnoće. Ova kombinacija omogućava prisustvo svih esencijalnih aminokiselina.
(preuzeto iz skripte)

Ishrana dece školskog uzrasta
Pravilna ishrana je osnovna baza dobrog zdravlja deteta i podrazumeva pravilan i
raznovrstan izbor namirnica, koja sadrži sve hranljive sastojke i optimalan dnevni unos energije.
Pravilnim unosom hranljivih sastojka telo održava vitalnost, aktivnost i otpornost na bolesti.
Roditelji moraju da imaju na umu da deca oponašaju odrasle u svemu, pa i u načinu ishrane.
Navike koje se steknu u porodici najčešće se održavaju tokom celog života, kako pri izboru
namirnica, tako i u načinu pripreme. Ukoliko roditelji imaju loše navike u ishrani ili ne vole neke
namirnice, i deca će to prihvatiti. Tako, na primer, dete koje odrasta u porodici gde se ne jede
voće ili hleb od celog zrna žitarice, ili gde se ne jede brokoli, teško da će kasnije poželeti da
proba njihov ukus. Zato decu treba navići na što raznovrsnije namirnice da bi se navikli na njihov
ukus. Dete kroz učestvovanju u pripremanju hrane, biranje I kombinovanje užine koje će poneti u školu razvijaju pravilan odnos prema ishrani I značaju hrane za održavanje dobrog zdravlja.
Deca školskog uzrasta treba da imaju pet obroka dnevno, podeljena u tri glavna (doručak, ručak,
večera) i dve užine od toga zastupljenost voća i povrća kod dece i mladih treba da bude oko 5
porcija (jedna banana, jedna šargarepa, jedna šolja graška ili jagoda i malina, jedna pomorandža,
jedan krastavac jednako je pet porcija). Obroke treba uzimati uvek u istom ritmu, na tri do četiri
sata. Doručak je izuzetno važan obrok i ne treba ga preskakati. Deca, koja ne doručkuju, imaju
slabiju koncentraciju, pamćenje i rezultate od dece koja doručkuju.
Količina fizičke aktivnosti u toku dana će uticati na količinu hrane koju će deca pojesti. Kada su
deca zauzeta i aktivna, užina im pomaže da održe potreban energetski nivo. Zbog želje da se deca
što više igraju ili ne propuste druženje sa vršnjacima vrlo često ne sažvaću dovoljno hranu neko
je gutaju. Bitno je da roditelji decu nauče da steknu naviku da dobro sažvaću hranu. Sažvakana
hrana je dovoljno usitnjena i tada hrana ulaskom u želudac manje opterećuje isti i lakše se vari.
Ta hrana odlazi iz želuca u tanko crevo i pošto je dobro sažvakana, postaje više alkalna (bazna).
Roditelji su dobar primer svojoj deci u izboru hrane. Ako roditelji uživate u izboru zdrave hrane,
deci to neće ostati nezapaženo. Deca sve snimaju. Još jači utisak ostavljaju ona deca koja jedu
zdravu hranu na svoje vršnjake koji se nezdravo hrane. Redovno snabdevanje zdravom hranom
kod dece neće izazvati pad energije u organizmu, što je od ogromne važnosti za njihov rast i
mentalne aktivnosti. Davati deci umesto slatkiša (čokoladice, bombone i sl.), suvo voće, koje nije
tretirano sumpornim i drugim jedinjenjima (grožđe, kajsije, banane, urme, smokve i dr.) puni su
prirodnih šećera je dobar izbor. Povremeno se deci može dozvoliti da pojede i loš obrok da se ne
bi u potpunosti izdvajalo iz grupe vršnjaka. Bitno je da deca ne stiču naviku da konzumiraju
hranu dok gledaju u televiziju ili telefon. Oni tada ne razmišljaju o unosu hrane i ignorišu znak
sitosti, takođe hrana se neće dobro razložiti i dete neće primiti sve hranljive sastojke iz namirnice
koju konzumira.

Ishrana u pubertetu i adolescentiOmiljena hrana adolescenata su čips, bombone, cola, ice cream, gazirana pića, mleko, šnicle,
hamburgeri, špagete, pica, piletina, pomfrit, sladoled, pomorandže, jabuke, hleb. Povrće i voće
nije popularno. Uglavnom se “gricka” iz socijalnih razloga, a ne zbog gladi. Tako da adolescenti
konzumirajući takvu hranu imaju probelem sa povećanim unosom ukupnih i zasićenih masti,
holesterola, trans masti, soli i šećera koji se brzo apsorbuje. Adolescenti uglavnom izlaze i
konzumiraju hranu po tržnim centrima u mcdonalds-u i sličnim prodavnicama brze hrane ne zato
što je vole nego zato što je to popularno. Ovakva hrana sadrži veliku količinu kalorija, soli, mast
i aditiva, a malu količinu vlakana, vitamina i minerala. Kako adolescenciju karakteriše ubrzan
rast i razvoj upravo zbog toga mladima je potrebna raznovrsna ishrana koja može zadovoljiti
njihove povećane potrebe za energijom i nutrijentima. Jedna od karakteristika adolescencije je i
nezadovoljstvo izgledom. Posebno kod devojčica često dovodi do pribegavanja iscrpljujućim
dijetama kojima se telesna težina nastoji dovesti do idealnih granica. Poremećaj ishrane kroz
prejedanje (bulimija), a zatim povraćanje, da bi se izbacila hrana najčešće je prisutna kod
devojčica, dok su dečaci manje više pošteđeni. Najugroženije su devojčice između 14 i 18 godina, a dečaci od 10 do 15 godine. Težak gubitak apetita (anoreksija) je suprotnost od bulimije,
sa još nekim dodatnim poremećajima.
Roditelji se moraju uključiti i dati deci podršku da ne ulaze u ovakva stanja. Ovi poremećaji u
ishrani mogu ostaviti trajne posledice po zdravlje dece.
Da bi se sprečio poremećaj u ishrani i da bi se održala dobra telesna težina i ne uđe u gojaznost je
vežbanje i fizička aktivnost. Kod dece koja ulaze u pubertet može doći i do poremećaja sna.
Bavljenje sportom je i zbog toga važno. Bavljenjem sportom je ključno u suzbijanju viška
telesnih masnoća. Treba decu podsetiti da što više vremena provedu napolju, ako su
zainteresovani mogu zajedno voziti rolere ili biciklu sa roditeljima ili džogirati u jutarnjim
časovima. Adolescenti traže često kućnog ljubimca i to najčešće psa pa bi možda bila dobra ideja
usvojiti nekog psa o kome bi to dete brinulo i teralo ga na laganu fizičku aktivnost u vidu šetnje i
istrčavanja ljubimca. Dete dobija mogućnost da i ono nekoga uči i postavlja pravila ponašanja.
Istovremeno se razvija i empatija, tj.saosećanje kada je nešto muči, jer je ona bespomoćno biće
koje zavisi od drugih. Kada deca uoče da lepo vode računa o ljubimcima, njihovo samopouzdanje
raste. Ljubimac je uvek tu za njih, posvećen, otvoren za igru i maženje. Nikada nije konkurencija,
ne prosuđuje njihovo ponašanje, ublažava stres i smanjuje agresivnost. Dete nikada nije samo,
naročito jedinci. Životinjica popunjava prazninu, „razume“ dete, maženjem neverbalno
komuniciraju, a i verbalno. Dete može da se žali, traži utehu, ljuti. Kao i u svim uzrastima kod
adolescenata je potrebna raznovrsna ishrana u vidu ugljenih hidrata, proteina, masti. Puno voća i
povrća, mesa, celih žitarica…
Dobro dete je zdravo dete. Deca i mladi ako se pravilno hrane stiču ogromne zalihe u
organizmu koje će kasnije moći da crpe. Da bi sprečili nastanak bolesti bitno je da se pravilno
hranimo, pravilna ishrana i dobre navike se formiraju od prvog zalogaja. Deca u svom rastu treba
da imaju raznovrsne namirnice i kod dece ne sme da se štedi. Kada stvorimo raznovrsnost
namirnica deca će imati bogatiji jelovnik i neće odbijati nove ukuse. Decu treba upoznati sa
hranom koja je zdrava a koja je loša hrana i učiti decu kako se priprema zdrava hrana. Isto tako
je potrebno usaditi naviku detetu još u školskom uzrastu da u svojoj torbi uvek ima flašicu vode.
Isto kao ishrana i hidratacija veoma je važno da deca steknu naviku da se redovno bave fizičkom
aktivnošću i što češće borave na svežem vazduhu. Roditelji svojim ponašanjem ostavljaju
duboke tragove u našem umu koje u kasnijem životnom dobu nikada ne mogu u potpunosti
izbrisati. Zato roditelji, ako znate da imate lošu naviku, promenite je, jer samo ćete na taj način
deci preneti dobru naviku u ranom detinjstvu kada one počinju da se formiraju.
Napeta, zanemarena, nesrećna, usamljena deca mogu u takvim stanjima povećati unos loše
hrane. Bezuslovno voljena deca od strane roditelja, sa pravilnom ishranom i redovnim fizičkim
aktivnostima retko kada imaju višak telesne težine i sve posledice koje ovo stanje prati.LITERATURA
Prof. dr Momčilo Matić – Skripta sa hristomatijom tekstova za obuku Nutricionizam, Beograd
2018
Časopis Mama i beba,
Websajt www.bebac.com
https://www.medicinskaedukacija-timkme.com/wp-content/uploads/2016/03/ISHRANADECE.pdf
https://www.yumama.com/beba/zdravlje-beba/4492-domace-ili-kupovne-kasice.html
Predmet: Nutricionizam
Tema: Ishrana dece svih uzrasta
Predmetni nastavnik: Prof. dr Momčilo Matić
Student: Branka Mitić
Beograd, 2020

POSTANI I TI NUTRICIONISTA

Više informacija na telefon 0607237853