Dejstvo terapeutske masaže na lumbalni sindrom

  DIPLOMSKI RAD

         Dejstvo terapeutske masaže na lumbalni sindrom

 

 

Student:                                                                                                                      Mentor:

Milena Todorović                                                                                            Prof.dr Milena Đorđević

Broj indexa Es/Unm 05/11

Beograd, 2020.

 

SADRŽAJ

 

 

UVOD…………………………………………………………………………………………………………………………………………………..  7-9

1.PREMA KLINIČKOJ SLICI  ODNOSNO, GLAVNIM  KLINIČKIM MANIFESTACIJAMA,   LUMBALNI SINDROM SE DELI NA: …………………………………………………………………………………………………………………………………………………….  10

1.1  Šta je potrebno uraditi pre terapije-masaže…………………………………………………………………………………………… 11

1.2  Akutna i hronična   oboljenja……………………………………………………………………………………………………………………………………………….. 12

1.3 Lekovi protiv bolova…………………………………………………………………………………………………………………………  13

1.4  Kreme protiv bolova- kožni flasteri……………………………………………………………………………………………………  14

1.5 Faktori nastanka lumbalnog bola…………………………………………………………………………………………………………15

1.6 Dijagnoza…………………………………………………………………………………………………………………………………………16

1.7  Kliničke manifestacije……………………………………………………………………………………………………………………….17

1.8   Suštinski razlog nastanka lumbalnog bola,                                                                                                                  mišićna slabost kao posledica inaktivnosti………………………………………………………………………………………………..17-18

 

1.9   Mišićni disbalans…………………………………………………………………………………………………………………………..18

1.10 Najčešće mehaničke promene…………………………………………………………………………………………………………..19                                 na kičmi koji zrokuju lumbalni bol

2. KIČMENI STUB ( COLUMNA VERTEBRALIS )……………………………………………………………………………..20-22

2.1 Kičmena moždina( medulla spinalis)  i nervi ( n. spinalis)……………………………………………………………………23-28

2.2 Najčešće kičmene bolesti………………………………………………………………………………………………………………….29-37

3. LUMBALNI SINDROM (SYNDROMA LUMBALE)………………………………………………………………………..37

3.1 Anatomija lumbosakralne regije………………………………………………………………………………………………………..38

3.2  Pršljenovi lumbosakralne regije……………………………………………………………………………………………………….39

3.3  Analus fibrosus, Nucleus pulposus ………………………………………………………………………………………………….40

3.4  Intervertebralni disk……………………………………………………………………………………………………………………….41

3.5 Nucleus pulposus…………………………………………………………………………………………………………………………….46

3.6  Krsna kost ( os sacrum)……………………………………………………………………………………………………………………42

3.7  Trtična kost ( os coccygis)……………………………………………………………………………………………………………..43

3.8 Ligamenti lumbalnog dela kičme………………………………………………………………………………………………………43-44

3.9  Nervni elementi lumbosakralne regije……………………………………………………………………………………………….44-45

3.10 Mišići lumbosakralne regije……………………………………………………………………………………………………………46

 

4. STAVOVI I POLOŽAJI   U……………………………………………………………………………………………………………47-50                                CILJU   ZAŠTITE   LUMBALNOG   DELA   KIČME
5. ISHRANA ZA KOSTI I ZGLOBOVE…………………………………………………………………………………………………………………………………51-54

5.1 Šta treba izbaciti ili maksimalno smanjiti…………………………………………………………………………………………………………………………………………….. 54-55

6. UZROCI LUMBALNOG BOLA (ANAMNEZA)………………………………………………………………………………..56

6.1 Klinički nalaz………………………………………………………………………………………………………………………………….57-59

6.2 Terapeutska masaža-dejstvo………………………………………………………………………………………………………………60

7. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………………………………………………………….61-63

LITERATURA

 

UVOD

 

Živimo  u doba  sa vrlo malo telesnog kretanja, u kojem je, naravno, većina populacije bez kondicije i sa viškom kilograma, zadebljanje struka, butina, zadnjica… Ljudima koji imaju 10 procenata prekomerene težine udvostručuju se šanse da  pate  od simptoma  lošeg  zdravlja poput zamora, nemogućnosti pravilnog disanja, lošeg varenja i jakog bola u leđima. Preterano gojazni ljudi nisu svesni kakvo opterećenje nameću svojoj kičmi. Ljudi sa većom telesnom težinom  imaju loše telesno držanje. Svoju  prekomerenu  težinu nose ispred sebe, što njihova leđa  krivi i dovodi do prekomerenog ulegnuća i jakih bolova u kičmi. To  preterano isteže  određene  kičmene ligamente i smanjuje obim foramina (otvora) kroz koje se protežu  kičmeni nervi   i tako se povećava  rizik kompresije nervnh korena.                   S godinama ljudi nabace težinu, ne zato što više jedu već zato što nemaju dovoljno fizičke aktivnosti.

Lumbosakralni  bolni  sindrom   je  najčešća   bolna   manifestacija   savremenog čoveka.  Uobičajeni   predmeti   istraživanja   su   prevencija, dijagnostika,  lečenje  i  rehabilitacija ove  bolne  manifestacije.  Lumbosakralni   bolni   sindrom   predstavlja   najčešći   uzrok   hroničnih  tegoba  (bolova)  kod osoba starijih od 45   godina.  Statistički je utvrđeno da oko  80% ljudi, u  toku svog  života,  pati  od  bolova  u  donjem delu  leđa, koji su najčešće toliko  jaki    da  onemogućavaju redovni posao, pa čak  i normalnu dnevnu  aktivnost.

Lečenje   ovog    oboljenja  je  kompleksno  i  u  njegovoj  terapiji  se   upotrebljavaju  razne  metode,  a 5%  ovih pacijenata  predstavljaju kandidate za operativni zahvat.   Pod   lumbalnim  bolnim  sindromom  se podrazumijevaju bolovi  i ostale tegobe koji  remete  normalnu funkciju lumbosakralnog  dela kičmenog stuba.

Pod   ovim   pojmom    su  obuhvaćeni  sledeći  nazivi:  lumbago,  išijas,  lumbalna  išijalgija, lumbalna  diskopatija, spondiloza,  isl.     Akutni      bol  u  donjem  delu  leđa često  se  širi  u  jedan  ili  oba  donja  ekstremiteta  ili prema    lateralnim  delovima  lumbosakralne   regije.   On  je najčešće prouzrokovan   akutnom   traumom  ili  inflamacijom  nervnih  korenova   i  okolnog  vezivnog  tkiva,  zatim  mišića,   tela   kičmenih   pršljenova,    hrskavice   zglobova,   zglobnih   nastavaka     (f aset   zglobova),  i   na  kraju  prednjeg  i  zadnjeg  longitudinalnog  ligamenta.

 

Svi  ovi  nabrojani   tkivni     elementi  lumbosakralne  kičme  su  vrlo  senzibilni   i  njihova  čak  i  manja  povreda  može da prouzrokuje vrlo jak bol.

 

U    biomehaničkom   tumačenju   etiopatogentskih  faktora   u  nastajanju   lumbalnog   sindroma  naročit  značaj   se   pridaje  mehaničkom   opterećenju   tog segmenta   kičmenog  stuba. Držanje  tela za vreme stajanja, sedenja  ili  ležanja veoma  je bitno za lokomotorni aparat. Kičmeni stub   ima važnu ulogu   u   pravilnom držanju tela.  Postoje  mnoge   tegobe    koje  su  posledica  nepravilnog  držanja  kičmenog  stuba  pri  hodu,  stajanju ili  radu.

Pre svakog početka terapeutske masaže,  obavezno je znati tačnu  dijagnozu pacijenata. Terapeutska   masaža  se  koristi  kao  sastavni  deo drugih terapija. Bitno je poznavanje patologije procesa, zbog čega je osoba došla  na mas-ažu. Lekar treba da dijagnostikuje bolest i prepisuje  masažu a terapeut je sprovodi. Najbitnije  je da  znamo da  se u akutnim fazama bolesti  i odmah nakon povreda osoba ne  masira.

Masažom  se  borimo   protiv  svakodnevnog  strstresa,  brzog načina života  ali  treba  je uvek  raditi blagovremeno  pre  njegovog  nagomilavanja i  negativnog  delovanja  na  kičmeni stub, srce, krvne sudove, mišiće i nervni sistem.  Masažu uvek treba da obavlja pravilno samo stručni terapeut sa izvežbanim pokretima,  poznavljanjem  anatomije  i   problema  tela  vezanih za masažu. Takođe, obavezno  mora  poznavati  preparate  sa  kojim  postiže dobre rezultate   kao  i  aromaterapiju. Pokreti masaže tela  idu  uvek sa  periferije ka srcu  i  prate prirodne tokove krvotoka  i  limfe.    Postoji  više  vrsta  različitih masaža,  ali  nijednom  manipulacijom  ne  smeju  se  ostaviti  tragovi  rada  na  koži, a posebno ne modrice. Masaža  stimuliše  cirkulaciju  krvi,  što  je  naravno  jako  dobro   za   zdravlje čitavog tela, povećava dovod kiseonika do tkiva i snižava krvni pritisak, opušta  napetost mišića i povećava elastičnost zglobova.  Danas uobičajeno dugo sedenje za računarom je veliki neprijatelj zdravlja kičme i čest uzrok diskus hernije,  koja se najčešće javlja u tridesetim i četrdesetim godinama života. Lečenje može biti hirurško, kada se operativnim putem uklanja i nehirurško.

Primenom terapeutske masaže, u organizmu nastaje  niz lokalnih  i  opštih reakcija. U  tim  reakcijama  učestvuju  svi  organi  i  tkiva,  i nikako ne  sme  se  izostaviti ljudska  psiha,  naročito  nervni sistem.   Masaža   je  nesumljivo najprijatnija  vrsta  fizikalne   terapije,  koja  godi  svim  uzrastima,  posebno   osobama   sa   lošom  cirkulacijom   i određenim bolovima u kičmi.

 

Osnivač   savremene  terapeutske   masaže  smatra  se  ruski  lekar Zabludovski,  koji  je  sproveo  istraživanja  o   primeni   i  dejstvu   masaže,  govoreći  o  njenom  doprinosu  terapiji   i  o  tome  kada  je   treba  primenjivati. Sam  osnovni      pojam   masaže   govori  da   ne treba  rešavati  posledice,  već uzroke  nastanka  tih  problema.    Terapeutska   masaža  ima  za  cilj  da  proizvede  određene terapijske   efekte   i  benefite,    obično  je  umerenog intenziteta. Pritisak  je  nešto između  relaks  i sportske masaže. Može  da   predstavlja  osnovnu  terapiju   ili   može da  bude dopuna drugim  terapijama  kod  popriličnog broja obolenja.     U   današnje  vreme, vrlo često je  pogodna    kod   bolova   u leđima,  glavobolje,  problema  sa  varenjem. Efikasna  je  kod  zgrčenih mišića, iščašenja.                    Ima blagotvorno dejstvo  u slučajevima  respiratornnih problema.   Pomaže    dosta   onima   koji   pate od problema sa   krvotokom, proširenih  vena,   grčeva,  otoka   udova,    teških   nogu.   Ublažava    reumatske  bolove.  Podstiče  smanjenje   masnih   naslaga  i daje  tkivu  bolji   tonus. Veoma   je  dobra   za  centralni    nervni   sistem,    ubrzava  metabolizam, opušta  mišiće. Terapeutska   masaža,  kako  joj  samo ime  kaže  ima  za  cilj terapeutsko   dejstvo  na organizam. Iako  je  često opuštajuća,  krajnji  cilj ove vrste masaže nije opuštanje.   Ciljevi     terapeutske    masaže   variraju    u    zavisnosti   od   potrebe pacijenta.

U   većini    slučajeva    se  masaža  preporučuje   kao dopuna   kompletnom   programu  rehabilitacije,  odnosno  terapije.   Terapeutska    masaža   predstavlja   spoj  dugih   kružnih  pokreta,  stiskanja   sa    rukama  i    laktovima.  Za   dobru,    uspešnu masažu uvek  je važna energija  koju prenosimo na  klijente, i kojim tehničkim merama

Bitno  je  i  ulje   koje  se   nanosi  na kožu.    To   su    eterična ulja koja kroz kožu  brže  stižu  do  krvotoka  nego neke supstance  koje  unosimo  oralnim  putem.     Jako  je   važno  da  baznomasažno ulje nije parafinsko  koje nam kožu  čini jako masnom  i tada, dejstvo  masaže  nije  baš  adekvatno,  korisno.  Dobra  bazna  ulja u  kombinaciji sa eteričnim uljima,  daju  i  dobar  miris,  ali i što je najbitnije,   leče  klijente. Eterična ulja su  kontrolisanog kvaliteta i mešana su sa 100./. uljnom bazom, dodatno   obogaćena   mešavinom     esencijalnih ulja koja znatno redukuju bol i uspešno otklanjaju nakupljenu napetost. Ovom    masažom   pospešuje  se  mikrocirkulacija  i   opuštanje     mišića   leđa  i  vrata,  uspešna  je  kod  razbijanja naslaga   mlečne   kiseline  (čvorica),  otklanja  se   stres  i   snažno deluje na opuštanje svih  blokada u  telu. Savršen    izbor nakon   napornog   radnog  dana  ili  nakon   nekog  vrlo stresnog  događaja. Trajanje ove masaže je 30 minuta i uglavnom se radi masaža leđa i  ramenog pojasa.

 

1. PREMA KLINIČKOJ SLICI, ODNOSNO, GLAVNIM KLINIČKIM MANIFESTACIJAMA, LUMBALNI SINDROM SE DELI NA:

 

-Nespecifični  lumbalni  sindrom  (čini  ga  95%  obolelih),  gde  nije  precizno  potvrđen patoanatomski uzrok bola.

-Sindrom radikulopatije (čini ga manje od 5% obolelih), gde se bol širi niz jednu ili obe noge zbog pritiska na koren nerva uzrokovan najčešće hernijacijom diska.

-Sindrom  sa specifičnim simptomima (čini ih manje od 2% obolelih), gde dolazi do ozbiljnih sfingterskih poremeć-aja    pražnjenja  bešike  i  creva  uz  paraparezu  oba  donja  ekstremiteta (sindrom Caude ekvine).                               Ovakva   stanja se moraju dijagnostikovati hitno u cilju sprovođenja operativnog lečenja.

Na osnovu karaktera i dužine trajanja,  bol se može klasifikovati u dve grupe: brzi i spori bol.

Brzi bol je oštar, oseti se oko 0,1 sekundu nakon nadražaja, obično je izazvan mehaničkim i termičkim stimulusima, dok   su osobine  sporog  bola  dugotrajnost,  nastaje jednu   ili više sekundi 18 nakon dejstva nadražaja i najčešće je izazvan   hemijskim   stimulusima. Bol   se može   podeliti i na osnovu lokalizacije: na  površini organizma (iz kože i sluzokože) i duboki bol  (mišići, tetive,  krvni sudovi  itd).

 

 

1.1  Šta je potrebno uraditi pre terapije-masaže

Pre  svakog  tretmana,  terapeut  treba  biti upoznat   sa zdravstvenim stanjem klijenata i o posedovanju  određenih   kontraindikacija   ili  korišćenj  lekova.  Precizna  anamneza i klinički pregled pacijenta  su  ključni  u   postavljanju adekvatne dijagnoze i terapije.   Inicijalna pitanja u anamnezi;    U čeproblem?   Koje regije su zahvaćene?                     Kako se bol menja, da li pri sedenju, stajanju ili hodanju?                                                                                                 Da li je bilo sličnih epizoda bola i koliko su trajale?                                                                                                            Da li  ima simptoma iritacije bešike ili creva?

Jako je bitno znati tačnu kliničku sliku, dijagnozu, želje i potrebe pacijenata, i  uzroke lumbalnog  bola.  Bitno   je  znati  čime  se   bavi  pacijent. Obavezno  pitanje,  da  li se  na  poslu  stalno saginjete,  uvijate,  konstantno dižete  teret  ili ga nosite, da li redovno  vozite automobil i više nego što je potrebno, da li pušite više od  20  cigareta dnevno,  da  li ste imali bol u leđima u  prošlosti, da  li  ste visoki  i vitki, da   li  vas  bole  leđa  kada  stojite  ili  hodate, da  li  se bol  pojača  kada  sednete.  Lekar  treba  da  dijagnostikuje bolest i prepisuje  masažu  a  terapeut da je sprovede.  Poželjno je poneti nalaz krvii, snimak kičme. Što je jako bitno,  svaki  terapeut  treba  pokazivati  iskrenu  i  veliku želju da  pomogne pacijentu da se reši bolova, zbog kojih dolazi na terapije kod njega.

1.2  Akutna i hronična oboljenja

Akutni bol je simptom (znak) nekog oboljenja, kratkotrajan   je  i  prolazi   izlečenjem  ili   spontanim  prestankom oboljenja   koje   ga   izaziva.  Akutni   bol može upozoriti i na simptome bolesti, infekcija i sl.                                         Bol se smatra akutnim ako traje manje od 6 nedelja.

Hronični  bol  traje mesecima ili godinama, nema odbrambenu ulogu i remeti  životne i  radne aktivnosti.  Drastično narušava kvalitet života. On nije simptom, već samostalno oboljenje. Za hroničnu bol se može  reći  ako  traje  duže od 12 nedelja. Ako je akutni bol najveći prijatelj, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj.

Subakutni   lumbalni bol sa trajanjem epizode od 4 do 12 nedelja. Bitno je imati na umu da osobe sa akutnim bolom ne smeju da idu na terapeutske masaže dok akutni bol ne prođe. Može doći do određenih kontraindikacija.

Dok traju bolovi u akutnoj fazi sindroma, nema terapeutske masaže ni naglih pokreta.

U subakutnoj fazi kada se bolovi umire, može se primeniti masaža koja će u mnogome dovesti do poboljšanja jer će poboljšati cirkulaciju segmenta i relaksirati napetu muskulaturu.

Terapeut bi trebao biti svestan  opreza upotrebe  masaže kod osoba  s  hroničnim bolom.  Masaža  može  potencirati snažne  psihofizičke  efekte  i  time  nenamerno  uzrokovati  lažnu  nadu  kod pacijenta.                                                Kod  svih  pacijenata,  ciljevi  terapije moraju biti postavljeni na početku i tretman treba biti prekinut kada su ciljevi postignuti.

 

 

1.3 Lekovi protiv bolova

Kod lečenja bola, lekari obično počinju sa davanjem oralnih analgetika, kao   što su  Acetaminofen ( Paracetamol) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su Diklofenak, Brufen, Nimulid, Ibuprofen.                                      Ovi lekovi smanjuju upale (inflamaciju) i  ublažuju bol, naročito onaj koji   je vezan  za   artritis, tendinitis,   povrde nerava,  blage  do   umerene  bolove  kod   bolesnika  sa   tumorima, i druge oblike hroničnih bolova.

Kod   veoma   jakih   bolova,  lekari se okreću upotrebi  jačih analgetika;  Antikonvulzivi.  Lekovi  koji se koriste za lečenje konvulzivnih poremećaja,   takođe  su efikasni u tretiranju hroničnih bolova. Lekovi prvobitno namenjeni da kontrolišu napade, takođe mogu biti korisni u lečenju uklještenog nerva izazvanog diskus hernijom. U   ove   lekove spadaju ; Mesantion, Dijazepam, Neurontin.

 

Narkotici; Ozbiljni lekovi za najgore hronične bolove. Opioidni lekovi kao što su Kodein, Fentanil, Morfin, i Oksi-kodon  deluju  na  receptore za bol u nervnim ćelijama i veoma su efikasni u kontroli hroničnih bolova.

Opojna sredstva:   Ukoliko   se  bol   ne smanji pomoću  lekova  koji  se  izdaju  bez   recepta,  lekar  može prepisati kombinaciju oksikodona-acetaminofena   u  kraćem vremenskom periodu. Pospanost, mučnina, konfuzija i „zatvor“ su moguća neželjena dejstva ovih lekova.

Za   opuštanje  mišića: Mišićni relaksanti se takođe mogu prepisati ako imate mišićni spazam. Pospanost i  ošamuć-enost su uobičajeni neželjeni efekti ovih lekova.

Injekcije kortizona: Kortikosteroidi   koji smanjuju upalu mogu  se dati putem   injekcije direktno   u   područje  oko kičmenih nerava. Snimak kičme može pomoći u preciznijem mestu uboda.   Povremeno se  može pokušati sa lekom i oralnim putem da  bi se smanjio otok   i  upala.

1.4  Kreme protiv bolova- kožni flasteri

Nalaze se u proizvodima kao što su Aspercreme, Bengay, Radikulin, suspstanca  koja smanjuje  upale  i  ublažava bol; i kontrairitanti kao Kamfor, Eukaliptus ulje i mentol, koji ublažavaju bol tako što izazivaju hlađenje ili zagreva-nje  na bolnom mestu.  Transdermalni  flaster  koji  sadrži  lidokain  može  da  dovede  do  smanjenja  hroničnog  bola.           Lidoderm  i Lidopain su dva lidokain kožna flastera koja su u najčešćoj upotrebi.

Među  najnovijim  narkoticima  za   lečenje  hroničnih   bolova su;

Duragesic (Fentanil) transdermalni kožni flaster je narkotik za lečenje umerenih do jakih hroničnih bollova.

1.5 Faktori nastanka lumbalnog bola

Vrlo često, bolovi nastaju i pri dugotrajnom vršenju neke radnje (vožnja automobila, dugo stajanje, hodanje,višesat-ni  rad na računaru, dizanje  tereta  bez  zaštitnih  položaja  savijene  noge  u  kolenu i kuku, ), razne  traume kao što su  saobraćajni  udesi,  povrede  u  sportu…

– Od čestih uzroka tegoba u leđima treba spomenuti i gojaznost kao vrlo negativna faktor ( masne naslage u lumbos-akralnom  delu  kičme i trbuha).                                                                                                                             Savetuje  se  obavezno  smanjiti  TT  odogvarajućom ishranom   i  aktivnostima, vežbama  za  jačanje trbušno-leđne prese.

-NAPETOST MIŠIĆA

Nastaje  u  donjem delu leđa gde često i dolazi do stalnih mišićnih kontrakcija. Bol može nastati iznenada u trenutku povrede ili kasnije kada se mišići ohlade. Kao posledica bolnosti mišića  nastaje  refleksni  grč  i  napetost  mišića.

-ISTEGNUĆE LIGAMENATA

Može nastati prilikom nepravilnog dizanja tegova ili podizanja predmeta, nepravilnog držanja leđa.  Može  se  javiti nakon nošenja tereta ili spavanja u nezgodnom položaju.

-POVREDE FASETE

U članku objavljenom u jednom medicinskom žurnalu 1927. Godine,  istaknuto je  da   bol u leđima   može  poticati  od   povreda  fasetnih  zglobova  na  obe  strane kičme. Ovi mali zglobovi mogu se lako povrditi kod uganuća trupa, i mogu da izazovu bolni pritisak na kičmne nerve.

 

 

 

1.6 Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu sledećeg kliničkog pregleda;

Rendgenski snimak L-S kičme  ( X- rays, Ro,  Rtg )

Običan rendgenski snimak ne otkriva diskus herniju, ali se može uraditi  kako bi se isključili drugi   uzroci   bolova  u leđima, kao što su infekcija, tumor, krivina kičme i položaj ili slomljena kost.

Kompjuterizovana tomografija  ( CT skener MDCT)

Izvodi seriju rendgenskih zraka iz različitih pravaca i zatim ih kombinuje kako bi stvorio  slike  poprečnog  preseka kičme i strukture oko nje.

Magnetic Resonance Imaging   (MRI )

Radio talasi i jako magnetno polje koriste se za stvaranje slika unutrašnje strukture vašeg tela.

Elektromišićna neurografija      ( EMNG)

Elektromioneurografija pomoću koje se može odrediti kretanje električnih  impulsa duž  nervnog tkiva.  Ovo  može pomoći da se utvrdi lokacija oštećenog nerva.

Mijelografija                             (MGT)

Ubaci se boja (kontrastni materijal) u kičmenu tečnost, a zatim se  izvrši snimanje rendgenskim  zracima. Ovaj  test može pokazati pritisak na kičmenu moždinu ili nerv usled više herniranih diskova ili drugih stanja.

Rendgen  i  Skener  koriste  rendgensko  zračenje koje je  štetno za organizam, a ašto se tiče magnetne rezonance, ni na jedan način ne šteti. Sem, što traje dugo od pola sata  do sat vremena, i to jedino može biti problem za  klaustofo-bične ljude ( osobe koje se plaše zatvorenog prostora).

 

 

1.7  Kliničke manifestacije

Bol u slabinskom delu

Širenje bola u nogu

Analgična skolioza

Mišićna slabost radikularne simptomatologije

Ispad osetljivosti-radikularno

Slabost tetivnih refleksa

Rigidnost- zategnutost mišića u slabinskom delu kičme

Smanjena pokretljivost slabinske kičme

Kliničkim pregledom mora se detaljno  utvrditi  položaj tela, pokreti  kičme, tj. mesto   najveće  osetljivosti,  pokreti ekstremiteta i svaki neurološki deficit, a potom  analiza laboratorijskih,  rendgenoloških,  elektro – dijagnostičkih   i drugih  pregleda,  u  zadnje vreme i  C.T  skener  dijagnostika.   (1, Adams R.D., I SAR., 1977, 12, Caillet R., 1968)

 

1.8   Suštinski razlog nastanka lumbalnog bola, mišićna slabost kao posledica inaktivnosti

Mišići  trupa  koji  su  veza  trupa  i  karlice su:                                                                                                                mišići zadnjeg dela leđa (nalaze se pored kičme obostrano – m.m. extensores trunci),                                                  glutealni mišići (m.gluteus minimus, medius et maximus),                                                                                                sa prednje strane trupa, trbušni mišić (m.rectus abdominis) i fleksor natkolenice (m.iliopsoas),                                       i saobe strane trupa bočno (m.m.lat. flexores trunci:m.obliquus abdominis ext, m.obliquus abdominis int, m.  quadr-atus lumborum ).

 

 

Lumbalna regija predstavlja mesto gde se trup spaja sa karlicom, a karlica sa nogama i čini jedan od najpokretljivij-ih  delova kičmenog stuba, a u isto vreme je to deo koji trpi najveće opterećenje. Ujedno, to je i mesto gde se nalazi težište čitavog tela ili, tačnije rečeno, njegovo središte.                                                                                                      Telo čoveka se u prostoru nalazi u labilnoj ravnoteži koja, da bi se održavala,  zahteva  konstantnu,  preciznu  akciju velike grupe mišića.

 

Površina oslonca su stopala, težište tela je najčešće 1 metar od podloge, a kompletno  opterećenje  težine   tela i  sile zemljine teže u lumbalnoj kičmi. Mišićna slabost najčešće kao posledicu ima loše posturalno držanje tela i lošu biomehaniku.To je i razlog zbog čega bi trebalo da navedene mišićne grupe budu jake. Stabilnost veze trupa-karlice i nogu proističe iz mišićne mase i snage navedenih mišićnih grupa. Suština telesnog vežbanja, gde je akcenat na stv-aranju   pelvitrohanteričnog  midera,  je  u  što boljoj zaštiti kičme.

 

1.9   Mišićni disbalans

 

Mišićna snaga pojedinačnih mišića i mišićnih grupa trebalo bi da bude izbalansirana, harmonična i ujednačena.Telo čoveka je simetrično.Preko 640 mišića se nalazi u čovekovom telu. Svaki od tih mišića ima svoju osnovnu funkciju. U svakoj situaciji tela, postoje mišići koji vrše određeni pokret (agonisti) kome se suprostavljaju mišići  koji  isti  taj pokret onemogućavaju/otežavaju (antagonisti). Ukoliko postoji bilo koji mišićni disbalans, mišićni tonus se poveća-va, a  sam mišić gura kosti i zglobove  iz svog fiziološkog položaja, tako da  kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje.

 

 

1.10 Najčešće mehaničke promene na kičmi koje uzrokuju lumbalni bol

Spondiloza (spondylosis) – okoštavanje dva ili više susednih pršljenova, kao   posledica   degenerativnih   promena.

Spondilolisteza (spondylolisthesis) – pomeranje pršljena put napred u odnosu na susedne pršljenove,  kao  posledica traume.

Spinalna stenoza (stenosis spinalis) – suženje kičmenog kanala, kao posledica degenerativnih  i upalnih  procesa  na jednom  ili više diskusa. Česta  je  kod  starih osoba. Hernija diska (discus hernia) – pucanje spoljnog omotača diska i ispadanja mekog pulpoznog sadržaja koji čini disk u okolni prostor.

 

Sindrom piriformisa (Sy. m.piriformis) – mišićni disbalans pelvitrohanterične muskulature vodi  pomeranju  u zglo-bu  kuka  i karlici, čime se provocira mišić  piriformis, koji vrši pritisak na  išijadični  nerv (n.ishiadicus).

 

2. KIČMENI STUB ( COLUMNA VERTEBRALIS )

Kičma  čoveka  izgrađena  je   iz  33–34   pršljena  i  postavljena je u  srednjoj  liniji  zadnje  strane  vrata  i  trupa. Postavljena  je  u srednjoj liniji gornje strane vrata i trupa  i čini osnovu  čitavog skeleta. Prostire se od baze lobanje do vrha repa. Uloga  kičme  kod  čoveka se ogleda u  nošenju i prenošenju težine gornjeg dela tela na karlicu i donje udove. Unutar  kičmenog stuba se nalazi kanal u kome je smeštena kičmena moždina sa odgovarajućim  omotačima i korenovima kičmenih nerava.

Slika 1  Kičmeni stub

Kičma se deli na pet delova:

– vratni ili cervikalni deo    (  Vertebrae cervicalis  )    7 vratnih pršljenova

– grudni ili torakalni deo     (  Vertebrae thoracicae )   12 grudnih pršljenova

– slabinski ili lumbalni deo (  Vertebrae lumbales   )   5 slabinskih pršljenova

– krsno-trtični deo               ( Os sacrum )                    5 krsnih pršljenova

– repni deo                          ( Os coccygis )                  4-5 trtičnih pršljenova

Kičma štiti  kičmenu  moždinu  od    povređivanja.   Istovremeno,  kičma daje čvrstinu i potporu telu.  Iz glave,  gde je smešten  mozak, kao deo centralnog nervnog sistema,  nastavlja se  kičmena moždina  koja  prolazi kroz  kičmeni kanal.  Kičmeni kanal sačinjavaju koštani otvori  u  svakom pršljenu.  Iz kičme se dalje granaju periferni  nervi  koji oživčavaju celo telo.

Kičma  se  sastoji  od   pršljenova,   a  svaki  pršljen  sa  susednim i  gore  i  dole, predstavlja zglob. S obzirom da su pršljenovi  po sastavu  koštana  masa, da ne bi došlo do trenja, između  svakog  pršljena  je  smešten  po  jedan  disk  koji je od  pulpoznog mekanog tkiva, sa funkcijom amortizacije pokreta i sprečavanja trenja koštanih zglobnih pov-ršina tela pršljena. Kompaktnost, čvrstina i elastičnost kičme se obezbeđuje ostalim  mekim tkivom  koje   i  počinje  i završava sa koštane mase pršljenova.

 

Deformiteti kičmenog stuba:

Skolioza( Skoliosis)

Kifoza      ( Kyphosis )                                                                                                                                                           Lordoza    ( Lordosis)                                                           

Slika  2      Skolioza              Kifoza         Lordoz21

-Kifoza (kyphosis) je deformitet koji karakteriše povećanje  fiziološke krivine grudnog  dela  kičme  prema   natrag. Slabiji razvoj prednjeg dela pršljena formira klinasti  pršljen, a njena posledica je kifoza.  Kifoza  ili  grba može biti zaobljena  kada  je  grade  više  pršljenova  i nazivamo je kifozom okruglih leđa. Takođe srećemo i oštrougle kifoze nastale deformacijom jednog ili dva tela pršljena.

 

-Lordoza  (lordosis) je povećanje prednje krivine cervikalnog ili lumbalnog dela  kičme u kombinaciji sa lumbosak-ralnim  uglom  i  naginjanjem  karlice  prema  napred.  Normalna vrednost lordoze u lumbalnoj regiji iznosi 15 –30 stepeni.

 

-Skolioza (scoliosis) je bočna lateralna i rotatorna krivina kičmenog stuba nastala usled deformacije  jednog  ili više tela pršljenova, međupršljenova, međupršljenskih  hrskavica  ili usled  slabosti ligamenta  i  mišića kičme. Primarna krivina ( jedna  ili više), je početni stadijum deformiteta,  a sekundarna ili kompenzatorna krivina razvija se naknad-no  u cilju održavanja uspravnog stava glave, trupa i karlice.

 

2.1  Kičmena moždina ( medulla spinalis)  i nervi ( n. spinalis)

Kičmena  moždina  (  medulla  spinalis) predstavlja  deo  centralnog  nervnog sistema,  zajedno  sa  mozgom.  Lokalizovana  je  duž  celog  kičmenog    stuba,  odnosno   celom  dužinom   kičmenog  kanala  od   prvog   vratnog  pršljena,  atlasa,  pa do  baze  trtične kosti pri njenom nastanku.

Kako se organizam, tj. telo sa sve kičmenim stubom razvija i raste, Kičmena moždina se povlači   sve do  visine   2. Slabinskog pršljena. Od  tog mesta na dole, ka trtičnoj kosti, se pruža u vidu formacije konjskog repa – cauda eqina.

Slika 3  Prikaz građe i izgleda kičmene moždine

Kičmena   moždina   je tanka,   spljoštena   u   njenoj sagitalnoj  ravni,  a  na  bočnim stranama  ima    useke  (sulcus laterelis  anterior  et  posterior) u  visini  kojih  izbijaju  prednji  i zadnji     korenovi     kičmenih živaca.      Takođe,     kičmena moždina  se  sastoji  iz  sive  i  bele  mase,  gde  siva  masa obavija    centralni    kanal    u obliku    slova H  H,    a    bela  okružuje sivu.

 

Od   kičmene  moždine  polazi  31  par kičmenih  živaca  (nervi  spinales) koji   inervišu   određene  delove   trupa  i  udova.  Kičmeni  živci  su  podeljeni  tako  da   je  prvih  8 vratnih  (nn.  cervicales),  12  grudnih  (nn.  thoracici),  5  slabinski  (nn.  lumbales),  5  krsnih (nn. sacrales) i 1 trtični (n. coccygeus).  Kičmeni živac izbija iz bočnih žljebova kičmene moždine pomoću dva korena, od kojih je prednji motoran, a zadnji senzitivan.

Van  kičmenog  kanala  pojedini  nervi  obrazuju  spletove  iz  kojih  izlaze  periferni neravi.    Kao  što  je  na   slici  prikazano (slika br.   )  različitim  bojama,  kičmeni  nervi  koji  izlaze  na  određenom      nivou  kičmene  moždine,  inervišu  određene  delove  tela.  Ovo  je  posebno bitno jer svaki mehanični pritisak na neki deo  kičmene  moždine može izazvati motorne ili senzitivne poremećaje na odgovarajućim delovima tela.

Slika 4.   Izgled kičmenih nerava

 

 

 

Slika 5.  Izgled kičmenih nerava

Lumbosakralnu regiju čine dva  velika nervna spleta:  slabinski  nervni  splet (plexus lumbalis) i  krsni  nervni  splet (plexus sacralis).

 

 

 Plexus  lumbalis grade prednje grane  lumbalnih  spinalnih  nerava,  odnosno rr.anteriores  nn. Lu- mbales I-IV(L1,  L2,  L3,  L4).

Koreni  deo  ovog  nevnog  spleta  se  nalazi bočno od lumbalnog dela kičmenog stuba,  sakriven  u  dubokom  delu m.psoas major-a. Po izlasku iz m. psoas  majora,   sve  grane plexus  lumbalis-a  nalaze   se   u    retroperitonealnom  prostoru  abdomena.

Završne  grane  su: n. iliohypogastricus, n. ilioinguinalis, n.genitofemoralis, n.cutaneus femoris lateralis, n. femoral-is,  n.obturatorius. Prve  tri  grane  pripadaju  trbuhu,  a  nozi  daju  neznatne  kožne grane, dok druge tri grane pripadaju u celosti donjem ekstremitetu. Bočne grane ovog spleta su za m. quadratus lumborum, m. Psoas major, m. Psoas minor i mm. Intercostales.

 

Slika 6  Pleksus lumbalis

 

 

Plexus sacralis nastaje od prednjih  grana  lumbalnih  spinalnih  nerava rr. Anteriores  nn. Lumbales IV,V  (L4,  L5)  povezanih  u zajedničko  stablo truncus  lumbosacralis i  prednjih  grana  sakralnih  spinalnih  nerava rr.  Anteriores nn.Sacrales I-III  (S1,  S2,  S3).

Koreni  deo  sakralnog  nervnog  spleta  nalazi  se  u  karlici,  na  prednjoj strani m.piriformis-a.  Bočne grane  ovog spleta su rr.musculares, n.gluteus superior, n.gluteus inferior, n.cutaneus femoris posterior.

Završna grana sakralnog spleta je n.ischiadicus.

Slika 7.  Pleksus sacralis        Slika 8.  Lumbosakralni splet

 

 

 

N.ischiadicus je najširi i najduži  nerv tela. Iz karlice  izlazi kroz foramen  infrapiriforme,  najlateralnije postavljen.  Spušta se preko  malih  mišića  dubokog  sloja  sedalnog  predela,  i  nastavlja  u  zadnji  predeo  buta.        Senzorna inervacija vertebralnih i  paravertebralnih struktura potiče od zadnjih primarnih grana i meningealne grane spinalnih nerava.

 

 

Slika 9  N.Ischiadiku

2.2 Najčešće kičmene bolesti

-Spondiloza

Radi se o degenerativnoj bolesti kičme koja je, uz nasledni faktor, najviše vezana za stil života.  Nedovoljna  fizička aktivnost, dugo sedenje, loše držanje i prinudni položaji u toku rada su glavni razlozi nastanka ove bolesti. Spondiloza pogađa jednu trećinu stanovništva i spada u najčešće bolesti na našim prostorima.

Degenerativne promene ili okoštavanje mogu da se dese na bilo kojem delu kičme. Bolest izaziva bolove i značajno otežava svakodnevni život te je lečenju potrebno pristupiti čim se pojave prvi simptomi.   Najčešće se   dešava da se pacijenti žale na ukočenost u vratu i ramenu ili na bolove i ukočenost u krstima.      Degenerativni   procesi najčešće zahvataju više pršljenova.

-Spondilolisteza (  spondylolysthesis )

Se karakteriše  klizanjem, najčešće petog lumbalnog pršljena, preko sakruma, retko, četvrtog i trećeg.

 

                                                     Slika 10  Spondiloza i Spondilolisteza

 

 

-Skolioza, lordoza i kifoza

Kriva kičma je veoma čest uzrok bolova, sve više i kod vrlo mlade populacije.

-Diskus hernija

Jedno od najtežih oboljenja kičme je diskus hernija. Radi se o izmenjenom stanju    diskusa    usled   degenerativnih promena ili usled povrede kičme. Diskusi su vodeni jastučići smešteni u 24 šupljine između  slobodnih pršljenova  i ponašaju se kao zglobovi jer omogućavaju pokrete u sva četiri smera. Vremenom, usled gubitka vode,  diskus   gubi svoju elastičnost te postaje porozniji i može da sklizne iz svog  prirodnog  ležišta, što  stvara bolove.

Loše  držanje, anomalije, gojaznost i deformiteti kičme ubrzavaju starenje diskusa.    Danas uobičajeno dugo sedenje za računarom je veliki neprijatelj zdravlja kičme i   čest uzrok diskus hernije, koja    se najčešće   javlja u tridesetim   i četrdesetim godinama života. Lečenje može biti hirurško, kada se operativnim putem uklanja i nehirurško.

Slika 11 Diskus hernija

-Radikulopatija (radiculopathia)

Oboljenje korena živaca.

Slika 12 Radikulopatija

 

 

 

-Subluksacija (subluxatio)

Iščašenje   zgloba   ili LUKSACIJA (LUXATIO)  zgloba,  je gubitak međusobnog      kontakta između dve  zglobne površine.   Nakon   iščašenja pogođeni   zglob,  odnosno   delovi   tela   oko  njega   su   nepokretni, deformisani  i u abnormalnom položaju.     Ako su   dve zglobne površine nakon njihovog pomeranja u delimičnom kontaktu,  onda, takvo   stanje (povredu) nazivamo  SUBLUKSACIJA  ( subluxatio).    Subluksacija    se odnosi na blago izmeštanje zglobova iz svoje pozicije.

Slika 13   Subluksacija

 

 

-Išijas (lumboišijalgija)

je   termin    koji se odnosi na bolove u donjim leđima, a koji nastaju kada dođe do upale nerva   išijadikusa.     Kada se upali usled neke povrede ili pritiska na njega, izaziva bol koji ide od lumbalnog dela leđa, a  može se proširiti na kukove, zadnjicu i noge.

 

Slika 14 Kompresija korena ishijadičnog nerva                                      Slika 15 Sciatic nerve                                        od strane degenerativno izmenjenog diskusa

 

 

-Hemivertebra

Ova anomalija je najčešće udružena sa anomalijama rebara ili bolje rečeno, ( spojena ili prekobrojna rebra ).

 

                                                                        Slika 16 Hemivertebra

 

 

-Spina bifida

Izostanak   srastanja   obe   osnove  neuralnog luka, najčešće u petom lumbalnom (L5) ili prvom sakralnom pršljenu (S1).

Slika 17 Spina Bifida

 

-Osteoartritis

Bolest lokomotornog sistema, degenerativne bolesti.    Zahvata   zglobove   šaka   (Heberdenovi i Bušarovi čvorići), noseće   zglobove   donjih ekstremiteta (kolena, kukove, skočne zglobove) i kičmeni stub (diskartroza i spondiloza).

 

 

-Spinalna stenoza

Predstavlja   suženje   spinalnog   kanala,   rezultat toga je suženje kanala kroz koji prolaze nervi i pritisak na korene nerava i kičmenu moždinu.

 

                                                                      Slika18 Spinalna stenoza

-Prolaps

Ispadanje   slabinskog   i   drugih   međupršljenskih diskusa sa oboljenjem korena živaca  ( radikulopatijom).

                                                                                  Slika 19 Prolaps

-Dorsalgia                                                                                                                                                                           Akutni   bol  u  donjem  delu leđa.

 

3. LUMBALNI SINDROM (SYNDROMA LUMBALE)

Je     skup    različitih  simptoma   i   znakova   koji  se  karakterišu  akutnim    bolovima  ili hronično prisutnim bolom u  lumbosakralnom   delu         kičmenog   stuba,     uz   moguću  pojavu   grča  paravertebralne  muskulature   i   ograničenjem   pokretljivosti   lumbalnog  dela   kičme.  Lumbalni   sindrom   naziv   je za bol u slabinskom  delu  kičme, odnosno   krstima. Bol   može   biti  veoma    jak, nekad    povremen,   pojavljuje se   postepeno    ili naglo  i,  nažalost,  često  se ponavlja. Većina populacije pati od lumbalnog bol u   sadašnjem vremenu.

Analizom    pokreta svakog segmenta kičme gde su bile prisutne degenerativne   promene na diskusima, ustanovlje-no    je  da   je    jedan  od   najznačajnijih   simptoma  lumbalnog bola,   lumbalna   segmentna    nestabilnost(LSN). Najčešće   do oštećenja dolazi u toku naglog pokreta u kičmenom stubu, pod uslovima velikih opterećenja,   kao što je naglo dizanje tereta, ali i usled lošeg držanja tela,  mišićne slabosti,  mišićnog  disbalansa.

Lumbalni bol je kompleksni bolni sindrom uzrokovan promenama na lumbo-sakralnom segmentu kičmenog stuba i promenama u neuromatriksu bola.

 

Slika20 . Lumbalni deo kičme ( Spinal Columna Vertebrae )

 

3.1 Anatomija lumbosakralne regije

 

Građa lumbalne kičme je prilagođena njegovoj osnovnoj ulozi. Glavni zadatak ovog dela skeleta je   da   podupire i nosi težinu gornjeg dela tela koju ravnomerno prenosi na karlični  pojas i   donje   ekstremitete     kao i   povećanje površine pršljenova koje je u funkciji podnošenja i amortizovanja povećanja statičkog opterećenja.  Sa    obzirom da za ovaj deo nisu pripojena rebra, lumbalna regija ima relativno širok obim pokreta.

Sa druge  strane,     lumbalni   deo   kičme   služi   za  smeštaj   caudae  equinae     kao    završnog    dela    kičmene     moždine    iz  koje    se   izdvajaju   nervi   koji   inervišu   lumbalnu    regiju i donje   ekstremitete.        Od  svih  elemenata  lumbosakralne  regije, svakako,   oni koji nas    najviše  interesuju   su   vezani  za lokomotorni sistem   i   vezani   su    za    već    pomenute    uloge    potpore,   ravnomernog    prenosa  težine,  te   amortizovanja statičkog opterećenja.

 

Elementi lumbosakralne regije su pripadajući deo kičmenog stuba sa svojim:

– koštanim elementima i međupršljenskim diskusima, fibroznim trakama koje se protežu duž celog  kičmenog stuba, zglobovima pršljenskih nastavaka, i posebnim međupršljenskim vezama;

– mišićnim elementima;

– nervnim elementima kičmenog kanala, gde spadaju kičmena moždina i kičmeni nervi koji izlaze iz međupršljenskih otvora.

Lumbalni   deo  kičmenog   stuba   predstavlja      završni   deo   osovinskog   skeleta   i   ima   raznovrsne funkcije u organizmu. Gledano   u   celini,  građa   ovoga   dela   organizma   je   prilagođena      njegovoj   osnovnoj    ulozi.  Počev  od  grudnog  dela  kičme  pa   do  završetka,   poprečni  presek  pršljenova  lumbalne   regije   se    povećava.  Kako  je  osnovna  uloga  ovog  dela  skeleta  da   podupire  i   nosi  težinu  gornjeg   dela   tela    koju   ravnomerno  prenosi  na  karlični pojas    i    donje    ekstremitete,  povećanje  površine     pršljenova     je   u funkciji podnošenja      i   amortizovanja   sve   većeg statičkog   opterećenja.Za ovaj deo kičme nisu pripojena rebra, lumbalna regija   ima, relativno širok obim pokreta

 

3.2  Pršljenovi lumbosakralne regije

U ovom delu kičmenog stuba nalaze se lumbalni pršljenovi, krsna kost i  trtična kost.   Posebne   odlike   lumbalnog pršljena se ogledaju u njegovoj specifičnoj građi kao najčvršćeg nosača težine i tereta.

Lumbalni   pršljenovi   su   najveći  pršljenovi pokretnog dela kičmenog stuba( L1-L5).                                                     Peti lumbalni pršljen L5,  je največi   pršljen   u   telu,   klinastog izgleda. Na   svakom  pršljenu  razlikuju  se;  telo,  dva luka  i  nastavci.  Tela   i   lukovi ograničavaju  pršljenski  otvor ( foramen vertebrale). Karakteristika slabinskih pršljenova   je masivnost    i  bubrežast oblik, kao   i   nejednakost    prednjih   i   zadnjih   dužina    pršljenskih  tela,   nastala    zbog    nepravilnog   opterećenja njihovih    gornjih    i    donjih   površina  ( 6, M.  Bošković,   1973,  22,  Gueyis Anatomy, 1984,  44,  I. Nagulić, 1975).

Uspravan   hod  je  uticao  na  stvaranje  ugibanja   lumbalne  kičme,  tako da zadnja  tri  lumbalna    pršljena   imaju visinu u svom prednjem delu veću nego u zadnjem. Poprečni  nastavci  su dugački, na vrhu zaravnjeni i snažni.

Pršljenska tela su međusobno povezana sinartrotičnim zglobovima koje čine  analus   fibrosus   i    brojni   ligamenti lumbosakralne regije.

 

                                                                         Slika 21  Lumbalni pršljenovi

 

3.3  Analus fibrosus

Formira  prstenasti  omotač  diska i  sastoji se iz  fibrokartilaginoznih masa u kojima   najviše   zastupljeno  vezivno   tkivo    koje    je   raspoređeno u vidu koncentričnih lamela ( 10-12),   koso    postavljenih   od   jednog   do  drugog pršljena.   Analus   fibrosus   nema   krvnih sudova,   ishranjuje  se  difuzijom.

 

                                                               Slika 22 Analus fibrosus, Nucleus Pulposus

3.4 Nucleus pulposus

Smešten   je   u   sredini   analusa  fibrosusa,  između srednje i zadnje trećine diska.   Sastavljen   je   iz     kolagenih   vlakana,   hidrofilnog   polisaharaidnog kompleksa,   hondroitin   sulfata  i   hijaluronske   kiseline.  U     ovu   masu  su utopljena  elastična  vlakna. Kao  što  je  poznato  intervertebralni disk nema krvnih sudova,   već   se   ishranjuje imbibicijom preko analus fibrosusa i hrskav-ičave ploče (22, Gueyus Anatomy, 1984, 43, Mijanović B., 1978).

3.5  Intervertebralni disk

Je   bikonveksna   ploča   koja   se   nalazi između dva susedna pršljena.  Kičma odraslog   čoveka  ima ima 23 diska   i   oni   čine   25 procenata   od   ukupne dužine   kičmenog  stuba  iznad   os-sacruma-a.

 

                                                                          Slika 23 Intervertebralni disk

 

Intervertebralni   disk   čini analus  fibrosus, nukleus  i  kartilaginozne ploče.

Funkcija  diska  je  statička, biomehanička i kinezimehanička, što  se     ogleda   u     povezivanju   pršljenskih   tela, međusobno   pokretljivosti   kičme   i   obezbeđenja    prenošenja     tereta  za vreme kretanja(29, Kubik C.S.,  1967)

 

 

3.6  Krsna kost ( os sacrum)

Krsna   kost  (os sacrum)  je neparna,   simetrična   kost   koja  je u vidu klina umetnuta između karličnih kostiju, na koje prenosi težinu trupa i pritisak.

Postala  je  srašćivanjem   5 pršljenova.  Ona   je   trouglastog   oblika,   okrenuta vrhom na dole.                                  Na   njenoj prednjoj, konkavnoj strani ( facies pelvina)   nalaze   se  4     parna  otvora   ( foramina sacralia pelvina),  između    njih   su    poprečne linije  ( linea transversa)   koje  označavaju  mesta srašćenja krsnih pršljenova. Zadnja strana krsne kosti (facies dorsalis)  je konveksna   i   hrapava.                                                                                            Na  njoj postoje 4  parna otvora   (foramina sacralia dorsalia)  i   5  uspravnih  koštanih    grebenova  koji  su  nastali   srašćenjem  nastavaka    krsnih   pršljenova.   Krsni   kanal (canalis  sacralis)  povezan  je  sa    prednjim   i   zadnjim krsnim  otvorima  kojima  prolaze prednje i zadnje grane krsnih živaca i krvnih sudova.

Slika 24  Krsna i Trtična kost

 

 

3.7  Trtična kost ( os coccygis)

Trtična   kost  ( Os coccygis)   ili   završni  deo  kičmenog stuba  koja  je  nastala  srašćenjem  četiri  do   pet trtičnih pršljenova. Trtični   pršljenovi su  jako zaakržljali, izuzev  prvog  koji gradi  gornji  deo trtične kosti.

3.8 Ligamenti lumbalnog dela kičme

Imaju   veoma  značajnu  ulogu u stabilnosti i elastičnosti kičmenog  stuba, kao i u održavanju uspravnog stava tela.

–Ligamentum    longitudinale   dorsale   prostire    se   od     unutrašnje  ivice   foramen       occipitale    magnum    i  gornje ivice  zadnje   strane  atlasa  i  sa  zadnjih  strana svih pršljenskih tela, gradeći   tako  prednji  zid kičmenog    kanala.    Ovaj  ligament  je     tanji od ventralnog     i     labavim   vezama    je   u   kontaktu   sa pršljenskim telima,   ali je   zato   čvrsto  pripojen za   spoljašnju lamelu zadnje strane nucleusa pulposus-a.                Na   ovaj  način   analus  fibros-us     je   pojačan   jakim    ligamentom    prema   kičmenom   kanalu    u   kome   se nalaze    kičmena    moždina   i  njeni izdanci.   Pomenuto    pojačanje  izostaje  u  dorzalnom  delu  gde je  hernijac-ija  diska najčešća  (   6, M.  Bošković,   1973,   22,  Gueys Anatomy,  1984).

-Ligamentun longitudinale ventrale–   proteže   se   od  baze lobanje do  srednjeg vertebralnog dela sakralne kosti. Ovaj ligament je čvrsto pripojen za prednje površine pršljenskih tela,    a   slobodno    klizi  preko    prednjih  strana analusa fibrozusa. Njegova   najdublja   vlakna   mešaju se sa intervertebralnim diskom i prostiru od jednog pršljena do diska susednog pršljena.

-Intertransverzalni ligamenti– spajaju  procesuse transverzuse susednih pršljenova i najbolje su razvijeni u lumba-lnoj  regiji.

-Ligamenta flava–    imaju   značajnu  ulogu     u   održavanju   uspravnog  stava napora   i zamora mišića.   Ona   u lumbalnom delu mogu dostići debljinu i  do  7 mm.  Pripajaju  se  na  prednju  površinu  gornjeg   pršljenskog   luka   jednim krajem,  a   drugim    na    zadnju    površinu    luka   sledećeg    donjeg    pršljena, obrazujući   na  taj   način  zadnju    stranu    kičmenog    kanala,   a    zajedno  sa   analusom   fibrozusom  formiraju oluk u   intervertebralnom otvoru   kroz  koji klizi odgovarajuće stablo perifernog nerva, zajedno  sa  krvnim sudovima, pri izlasku iz  kičmen-og   kanala.

-Supraspinalni i intraspinalni ligamenti–  nalaze     se  između   susednih proce-susa.   Supraspinalni   ligament  je  tanak  i  sastavljen   je     iz     velikog   broja elastičnih vlakana, koja  omogućavaju laku pokretljivost pršljenova.

Intraspinalni ligamenti– su   takođe    tanki       i     vrlo     slabi,   spajaju   jedan   spinozni   procesus sa susednim.

-Dura mater-   je tvrda  moždana  opna,   oblaže   u   kičmenom kanalu kičmenu moždinu  i conus terminalis.  Služi   kao   mehanička  zaštita i odvaja kičmenu moždinu i likvor od direktnog kontakta sa ligamentima i koštanim  elementima  kičmenog stuba.

-Conus medularis–   je   završni   deo   kičmene   moždine.  Na    rođenju   dopire   do   trećeg   lumbalnog pršljena,   dok  je   kod odraslog  čoveka u visini prvog lumbalnog pršljena,    odakle se izdvajaju nervna vlakna za   inervaciju donjih ekstremiteta. U ovoj  regiji je jako razvijen epiduralni venski splet. Lumbalna punkcija se najbezbednije  vrši u horizontalnoj liniji  koja spaja  oba  bedrena grebena tj. između trećeg i četvrtog lumbalnog pršljena.

 

3.9  Nervni elementi lumbosakralne regije

U    lumbosakralnoj   regiji     smeštena     su     dva     velika     spleta   nerava; Plexus Lumbalis i Plexus Sacralis.

U ovoj regiji iz kičmene moždine polaze: 5slabinskih, 5krsnih, i jedan trtični živac. Plexus lumbalis  (slika )  nastaje iz 1,2,3, a delimično i 4 slabinskog živca. Ima 6 završnih grana, a najvažnije su: n.femoralis i n.obturatorius.

-PLEXUS LUMBALIS  nalazi se ispred poprečnih nastavaka  lumbalnih pršljenova, između  površnog   i dubokog snopa m. psoas maiora.  Ovaj   splet  čine  prednje  grane četiri prva lumbalna živca   (nn. Lumbales I, II, III, IV ) sa svoje   tri   spojnice ( ansae  lumbales I. II, III,) .    Potiče    iz   prednjih  grana  prvog, drugog  i  trećeg    lumbalnog  korena,  nishodne   grane   dvanaestog   torakalnog    i   ushodne  grane četvrtog lumbalnog korena.

 

 

Najvažnije   završne   grane  su; n.femoralis, koji se izdvaja iz drugog, trećeg i četvrtog lumbalnog korena, inerviše m.quadriceps femoris,   m.iliopsoas,  m.sortorius,  m.pectineus,   dok  kožne    grane   inervišu   prednju   unutrašnju stranu buta, kolena i potkolenice.      N.cutaneus femoris inerviše bočni deo spoljašnje i prednje strane   natkolenice.

-PLEXUS SAKRALIS  potiče iz lumbalnog stabla L-4, L-5, i krsnih korenova S-1, S-2, S-3.                                            Najvažnija grana je n. Ischiadicus,   najduži  i  najsnažniji nerv u  ljudskom organizmu.  Iz   male   karlice   izlazi  iz zgloba kuka, ide zadnjom stranom   natkolenice.

Ovaj živac ima dva stabla; n. Peroneus communis i n. Tibialis koji se razdvajajju u potkolenoj jami.   U natkolenici, n. Ishiadicus daje grane za m. Semimembranosus, m. Semitendinosus i m. Biceps femporis.   Oštećenja  ovog nerva  najčešće   nastaju   kod   zapaljinskih   i tumorskih   procesa u maloj karlici i kičmenom kanalu, kod discus herniae i iščašenja zgloba kuka

-PLEXUS  ISHIADICUS    predstavlja    srednji    deo   lumbosakralnog   pleksusa. Daje   ogranke   za   inervaciju  mišića  rotatora  i  grane  za  inervaciju čahure zgloba kuka i  za  periost  (tuber ossis ishii, trochanter major et min-or ).

Završna  grana  plexusa  ischiadicusa  je   n. ischiadicus  koji    potiče   iz   svih 5 korenova,  u  visini   od    četvrtog   lumbalnog   do   trećeg  sakralnog  korena,   najdeblji  je  nerv  u organizmu,  prečnika 2 cm,  pruža se  od sakralnog spleta   do  vrhova   prstiju   donjih   ekstremiteta.   Izlazi   iz   karlice,   kroz    foramen  piriforme,  između  velikog  trochantera   i   sedalnog   ispupčenja.   Zadnjom   stranom    natkolenice   spušta   se  do  poplitealne  jame  gde   se  deli  u  dve završne grane; n. tibialis i n.peroneus communis.

-NERVUS ISHIADICUS     je   glavna završna grana plexus sacralis-a, najduži je nerv u čovečijem  organizmu. Iz male  karlice izlazi  iz zgloba kuka, ide   zadnjom stranom nadkolenice.   Ovaj   živac   ima   dva stabla: n. Peroneus communis i n. Tibialis koji se razdvajaju u potkolenoj jami. U natkolenici, n. ishiadicus   daje   grane  za m. semim-embranosus, m. semitendinosus i m. biceps femporis.   Oštećenja   ovog   nerva   najčešće  nastaju kod  zapaljenskih i tumorskih procesa u maloj karlici  i kičmenom kanalu,   kod Duscus Herniae i   iščašenja zgloba kuka.

 

3.10 Mišići lumbosakralne regije

Mišići   koji   se    nalaze    pored   kičmenog   stuba,   a  vezani su za lumbosakralnu regiju spadaju u  mišiće leđa. Možemo   ih   podeliti   na  površinske mišiće, koje čine tri sloja. Prvi sloj su m.trapezius, m.latissimus  dorsi,  drugi  sloj  su   mm.  rhomboidei,  m.  levator  scapulae,  a  treći   sloj čine m.  serratus posterior  superior  et  inferior.

U održavanju   uspravnog   stava   i  pokretanju   učestvuju   mnogi mišići, a od posebnog  značaja za rehabilitaciju  lumbalnog  sindroma  je pelvifemoralna  muskulatura  koju  čini m  iliopsoasi  mišići trbušnog  zida  svrstani  u  dve  grupe.  U  prednje  bočnu  grupu  spadaju m.transversus  abdominis  i m.obliqus  internus    abdominiskoji  obrazuju snažnu aponeurotičnu ploču u čijoj duplikaturi se nalaze dva  mišića,  pravi  trbušni  mišić  (m.rectus  abdominis)   i  piramidni  (m.pyramidalis).  U  zadnjem trbušnom zidu nalazi se četvrtasti mišić (m.quadratus lumborum).   Svi ovi mišići vrše fleksiju,bočno savijanje i rotaciju trupa.

 

 

4. STAVOVI I POLOŽAJI   U   CILJU   ZAŠTITE   LUMBALNOG   DELA   KIČME

 

Kičmeni stub trpi pojačano opterećenje pri podizanju i prenosu tereta, tako da je  jako bitan pravilan  položaj  tela, pravilni pokreti, saginjanje, i pre svakog podizanja nekog tereta ili otvaranja mašine za veš, obavezno čučnuti.

Neke od fizičkih, radnih i aktivnosti svakodnevnog života vam ne prijaju, jer  izazivaju bol,  najčešće u  lumbalnom (krsnom) delu kičme. Očito da je problem u pogrešnom načinu  izvođenja  ili preteranom trajanju  aktivnosti.    Telo čuvamo i štitimo kroz zaštitne položaje i pokrete.

Najveće opterećenje tela trpi krsno-lumbalni deo kičme, mesto gde se trup vezuje    za karlicu i donje   ekstremitete. Držanje tela ili posturu sačinjavaju osnovne karike otvorenog  kinetičkog lanca:   stopala,  kolena, karlica,   kičmeni stub, ramena, glava i vrat.

Pomeranja težišne linije su uvek praćena dodatnim utroškom energije za održavanje položaja,  a  uz   opštu  mišićnu slabost prisutan je i bol. Zaštitni položaji i pokreti u akutnoj (bolnoj)   fazi nam pomažu da bol otklonimo. Preventivno, zaštitni položaji i pokreti nam štite telo da do bola i ne dođe.

Opis najčešćih aktivnosti svakodnevnog života koje bi pravilnim izvođenjem eliminisale bol u lumbalnoj kičmi.

U zaštiti lumbalne kičme, najvažnije je da se pravilno odredi  i niveliše radna površina.   Svaka  radna   površina   bi trebalo da bude u visini struka.

Iz stojećeg položaja, šake bi trebalo da su potpuno opružene pored tela i dlanovi potpuno spušteni na  radnu  površi-nu. Iz tog položaja, lumbalna kičma je potpuno zbrinuta. Ukoliko aktivnost duže traje (više od 15 minuta), potrebno je rasteretiti obe noge. Najprostije je da uzmete stoličicu (hoklicu), spustite je na pod i s vremena na vreme podignite jednu, pa drugu nogu na nju.

 

Slika  25 Pravilno i Nepravilno podizanje tereta

 

Sedeći   položaj   se   najčešće   vezuje   za   radni   položaj. Važno   je da vam kičma stoji pravo, da  se ne   povijate napred, nazad, levo, desno.    Radna   stolica  mora da bude udobna, sa naslonom koji je podesiv, a ukoliko ga nema, uzmite manji peškir, urolajte ga i stavite iza lumbalne kičme. U   obzir   dolaze   i   jastuci   otprilike   te debljine.

Naslon za leđa po pravilu bi trebalo da je visine do gornjih uglova lopatice.

Rukohvati sa strana se preporučuju.

Prilikom određivanja visine radne stolice, potrebno je da oba stopala budu na podu.

 

 

Slika 26   Nepravilno sedenje        Pravilno sedenje

Slika 27 Važno je  da radna površina stola bude u nivou struka.

 

Ukoliko   je   radna   površina   stola   viša   od struka,   podignite   sedalni   deo   stolice   do visine struka, a    da  bi vam   stopala   imala    oslonac, uzmite   manju   stolicu   (hoklicu), te je stavite ispod stopala  . Neka  vam ona bude oslonac za oba stopala, dok su noge savijene u kolenima i sa sedalnom površinom zaklapa ugao od 90 stepeni (napred – nazad, levo – desno, rotacije, združeni pokreti)

Svaka   aktivnost   koja   je usmerena   ispod nivoa struka trebalo bi da se izvede iz čučnja, a ne fleksijom (savijanje trupa napred), bočnom fleksijom (savijanje trupa u stranu) ili rotacijom trupa.

Potrebno   je   da   čučnete,   obavite   aktivnost   i ustanete iz čučnja.  Pri tom, kimčmeni   stub stoji pravo. Naročito su   interesantne kratkotrajne aktivnosti    koje iziskuju brzi pokret savijanja trupa   (napred ili u stranu ili združeno i napred i u stranu) čime se mogućnost nastanka lumbalnog bola povećava.        Kao posebno loš položaj za lumbalnu kičmu treba navesti pranje veša u kadi, usisavanje i ulazak i izlazak iz automobila.

5. ISHRANA ZA KOSTI I ZGLOBOVE

Ključni   element u održavanju zdravlja kostiju i zglobova je KALCIJUM.    Bez njega, kosti  neće imati neophodnu čvrstinu, a svaki pokret zglobova će biti nepodnošljivo bolan.   Postoje suplementi bazirani na ovom elementu,    ali najbolje je unositi ga preko hrane.

U namirnice bogate kalcijumom spadaju:

MLEČNI PROIZVODI  Jedna šolja mleka sadrži više od 300mg kalcijuma, što   je 30% od   preporučenog    unosa. Jogurt je takođe bogat kalcijumom, ali i dobar izvor proteina, koji dodatno pomaže u izgradnji i  očuvanju    tkiva u ljudskom telu.Voćni jogurt sadrži manje kalcijuma i proteina od običnog. Birajte  proizvode  koji  u sebi imaju mali procenat mlečnih masti.

Za   osobe   koje su netolerantne na laktozu, postoje mnoge mlečne alternative istovetne nutritivne vrednosti. U tom slučaju, koristite sojino ili bademovo mleko.

ZELENO LISNATO POVRĆE

Spanać,  kelj, kupus, zelena salata, prokelj i  slično povrće u sebi ima dosta kalcijuma, ali i vitamina C i selena.Šolja barenog zeleniša u sebi sadrži 250mg kalcijuma, odnosno 25% preporučenog dnevnog unosa.

ŽITNE PAHULJICE

Žitne pahuljice ili cerealije, koje obično jedemo za doručak, su često obogaćen raznim   vitaminama i   mineralima. Verovatno niste znali da je jedan od dominantih elemenata u njihovom sastavu upravo kalcijum.

Pažljivo čitajte sastav na pakovanju, jer količina kalcijuma varira u zavisnosti od vrste cerealija i proizvođača.

Pomešajte  jednu   šolju  pahuljica  i jednu šolju mleka i dobićete idealan doručak sa dnevnom dozom kalcijuma, dovoljnom za održavanje jačine kostiju i zglobova.

 

NAMIRNICE  BOGATE  VITAMINOM  D

On se retko javlja u hrani, pa se često dešava da ljudi imaju problem sa ovim vitaminom.    On   je veoma važan, jer pomaže telu da lakše apsorbuje kalcijum.Primarni način za unos vitamina D u telo je putem sunčevih zraka, ali  ako živite u mestu gde nema uvek mnogo sunca, morate ga nadoknaditi putem hrane.Za većinu ljudi, izlazak na  sunce i boravak napolju minimalno 15 minuta je sasvim dovoljan da se skupi neophodna količina vitamina D.

Najznačajnijih izvora vitamina D u namirnicama:

MASNA RIBA

U njoj se nalazi sav potreban vitamin D, ali i veoma zdrave omega-3 masne kiseline.   Najbolji  izbor bi  bio    sveže meso tune ili konzervirana tuna (u vodi, ne u ulju), kao i losos i sardine.  Ulje  jetre  bakalara  je  takođe dobar izvor vitamina D i možete ga uzimati u vidu suplemenata, kojeg možete kupiti u svim dobro snabdevenim   prodavnicama zdrave hrane.

ŽUMANCE

Dva jajeta dnevno su dovoljna da unesete nutrijente za ceo jedan dan, a žumance je posebno važno u   našem sluča-ju , zbog prisustva velikih količina vitamina D.   Žumance   važi za  najbogatiji deo jajeta. ŽITARICE

Osim što   predstavljaju izvor veoma važnog kalcijuma, u njima se može pronaći jednako značajan vitamin D.

ZNAČAJAN JE I VITAMIN C

On   ima  sposobnost da  vrši reparaciju  tkiva, pa i hrskavicu koja   se nalazi u sastavu zglobova. Vodite  računa  da ga uzimate svakodnevno u neophodnim količinama, koje ne bi smele da prelaze 2000mg dnevno.

 

 

Namirnice koje u svom sastavu imaju vitamin C su:

CITRUSNO VOĆE

Narandže, limun, grejpfrut, limeta i mandarine obiluju vitaminom C.   Njihovim   unosom,  smanjićete   otoke   oko zglobova. Čuvaju vezivna tkiva kostiju od daljih oštećenja.  Uzimajte ga u svežem obliku i   brzo ćete    regenerisati svoj skelet i hrskavicu, a takođe zaštititi i ceo organizam.

BOBIČASTO VOĆE

Ova grupa   voća je pravi eliksir zdravlja i  predstavljaju  odlične  zaštitnike  za   vaše kosti   i zglobove zahvaljujući prisustvu vitamina C među mnogobrojnim korisnim hranljivim materijama.  Posebno  se   ističu borovnice i maline, jer su bogate antioksidansima i polifenolom, zaslužnima za podsticaj jačanja celokupnog skeleta.Sprečavaju gubitak koštane mase nakon menopauze.Naravno, pored malina i borovnica, tu su i kupine, ribizle, godži  bobice i brusnice.

PARADAJZ

Zahvaljujući vitaminima C i K, paradajz je veoma poželjna hrana kod obolelih od artritisa, ali i svih ostalih koji žele da ojačaju svoje kosti i zglobove.Koliko utiče na kosti, toliko pozitivno deluje i na zdravlje zuba, kože i kose.Možete jesti i crveni i zeleni, nezreo paradajz, koji sadrži sve hranljive materije kao i onaj u zrelom obliku.

Povećajte otpornost kostiju i zglobova VITAMINOM K.

Njegovim unosom, kosti će vam biti jače, ali će se stvoriti važna zaštita protiv preloma i raka kostiju.

ŠLJIVE

Ovo voće,   pogotovo   u   sušenom obliku, sadrži veliku količinu vitamina K. Ako ih   redovno jedete, biće uvećana gustina вaših kostiju, a samim tim i njihova čvrstina.Flavonoidi, prisutni u njima, takođe pomažu pri zaštiti koštan-og tkiva.  Podstiče se  stvaranje novih kostiju, a sprečava gubitak starih.  Ovako  se stvara odlična zaštita od razvoja osteoporoze i artritisa.

SIR

U sebi sadrži vitamin K, koji je sintetizovan pomoću bakterija u toku procesa fermentacije.   Konkretno kod sira, za to su zaslužne propionske bakterije.Osim vitamina K, u siru se može naći i vitamin D.   Najbolji primeri su emental i gauda, kao i kozji sir.Birajte samo one sireve koji su napravljeni od kvalitetnog, organskog mleka.

 

5.1 Šta treba izbaciti ili maksimalno smanjiti

SO

Koristi se da bi se poboljšao ukus hrane i produžio njen vek trajanja.

Ishrana koja uključuje velike količine soli može uticati na slabljenje kostiju i zglobova.

KAFA

Jedna   šolja   kafe   dnevno   neće   loše   uticati   na vaš organizam, ali veće   količine uticaće   na   to da vaše kosti izgube dragoceni kalcijum  .Neka vaša maksimalna dnevna doza kofeina bude 300mg i ne više od toga.         Kofeina   nema   samo u kafi, već i u energetskim pićima,   koka-koli, nekim čajevima i u toploj čokoladi.   Okrenite   se zdravijim   alternativama  za piće. Neka   vaš   izbor   budu voda, sveže   ceđeni sokovi   i bezkofeinski čajevi.

ALKOHOL

Ako u sebe unesete previše alkohola, vaše telo neće pravilno apsorbovati vitamine i minerale

Zdrav i izbalansiran režim ishrane pomoći će vam da izgradite jaku strukturu kostiju i zglobova od najranijeg životnog doba i održati njihovo dobro stanje i u daljoj budućnosti.

Brinite o sebi na vreme da se ne bi kasnije mučili sa bolom i otežanim kretanjem, kao i javljanjem različitih oboljenja.Ojačajte svoj skelet na potpuno prirodan način.Regulišite svoj svakodnevni jelovnik i učinite svoj život lakšim i lepšim, i  pre svega – zdrav.

 

6. UZROCI LUMBALNOG BOLA (ANAMNEZA)

Tegobe u vidu bola u leđima su veoma česte.U ovom slučaju,   moj ispitanik,  dugi niz   godina unazad ima problem sa lumbalnim delom kičme. Prinuda posla je bila takva da  se nakon   nekoliko godina  javljaju  bolovi u  donjem l/s delu leđa.

Sve  je  počelo 2008 godine, ali ona to  ništa nije gledala ozbiljno. Nemarno je pristupila   poblemu.                              Od 34-e godine života radila  je teške fizičke poslove koji  nisu dobri  za  kičmu,   pogotovo.    Zbog  posla kojim se bavila (  tada je bila  spremačica ) bila je  primorana da  diže teret težine oko  50-ak kilograma, što je bilo previše za njene godine, pogotovo za lumbosakralni L/S deo kičme.

Bitno   je   znati    i imati na umu, da je kičma ta  koja  strada  i podizanjem tereta pa čak i od 10- 20 kilograma. Ipak sva ta njena hrabrost, i sav trud,  ostavio je jako težak uticaj na nju i na kičmu.

Često  je   imala   nepravilno dizanje tereta( ma koje težine) gde se trup savija i rotira, nagli, brzi pokreti, dugotrajno hodanje, stajanje. Pušač je, a  i  ishrana joj nije bila adekvatna.

Kako su  godine prolazile, polako je počela da oseća jake bolove u donjem delu leđa, ili lumbosakralnom l/s. Radilo se  i o bolu koji se širio  niz nogu, većinom levu, do prstiju stopala, i sve to je postepeno prelazilo u Lumboishialgi-ju   ili Išijas ( to je skup simmptoma izazvan kompresijom ili nadražajem jednog od pet korenova išijadičinog živca, ishiadicus).

Među   određenim  simptomima, dominira bol koji je lokalizovan u donjem delu leđa, krstima, sedalnom regionu sa opet, širenjem bola u nogu. Pri tome je osećala trnjenje, imala je jednostavno i slabost mišića.  Tada, na svoju ličnu odgovornost u akutnoj fazi, bez konsultacije stručnog lekara,  pila je nesteroidne antiinflamatore ( NSAIL), većinom, Diklofen ili Brufen. Simptomi bolova su se pojačivali odmah nakon prestanka dejstva tableta, isto i tokom naglih pokreta, kod promene položaja, poput sedenja, ležanja ili stojeći.

 

 

6.1 Klinički nalaz

2014 godine, otišla je prvi put kod lekara, Neurologa. zbog izrazito jakih bolova u  leđima   (lumbo-sakralni deo),  koje je konstantno  unazad  imala 5-6 godina.

Tokom tih bolova, pila je Dikloffenak duo,  lokalno takođe   Dikloffen mas,  ali  ipak,  ništa  to  njoj  nije  pomoglo. Jačina i mesto bola je bila ista.

Nakon  urađenog  EMNG-a  ukazano  je na  postojanje RADIKULOPATIJE S1 obostrano (radikulopatija-oboljenje korena živaca).                                                                                                                                                                    Radila je objektivan fizikalni pregled,  odgovarajući  klinički  test Lazarevićev test  ( On je specifičan diferencijalno dijagnostički test, pri čijem izvođenju  dolazi do  refleksne reakcije organizma   na    istezanje  oštećenih  lumbalnih korenova. Test se izvodi u dorzalnom ležećem plođaju bolesnika sa ispruženim nogama,  levom rukom se  potiskuje koleno odozgo na dole, a desnom hvata peta odozdo i ispružena noga podiže naviše težeći  da   se   trbuhom napravi ugao od 90./..)  i bio je negativan.

Stajanje na peti i prstima bilo je uredno.  Dijagnoza; m544-Lumboischialgija, m54-Dorsalgija- glavna dijagnoza          Preporučene terapij;  Metafex tbl  2×1-dve nedelje, posle  po potrebi  Magnezijum 375mg,  vitamin  B6 caps 2X1m, Optimum B complex caps,  2×1,  Trittico R tbl. Movalis tbl. Ništa  joj od tih tableta nije pomoglo. Bol je  i dalje bio prisutan.

-02.06.2015. Prvi pregled MR/LS

Nalaz  odgovara  početnim  degenerativnim   promenama  lumbalne kičme sa  protuzijom  diskusa  u  nivou   L4-L5 umerenog stepena desno,  L2-L3, L4-L5,  L5-S1 -lakog stepena.   Savet,  UZ abd.   Lekove   je opet   pila  na  svoju odgovornost,   terapiju nije tada imala.

 

-06.06.2015. Interna ambulanta (UR.C)

Dg; N13 Eho nalaz;                                                                                                                                                               Levi   bubreg sa dve parapijelične ciste.Ostali nalaz uredan. Sediment urina. Nema indikacije za hitnim nefrološkim lečenjem.

-29.06.2016. CHP VMA ( ORTOPEDSKI PREGLED)

Bila  je povređena u saobraćajnoj nezgodi, učestvovala je kao putnik u gradskom prevozu.                                            RTG L-S kičme- karlice sa kukovima, oba kolena i skočna zgloba: Nije bilo znakova akutne lezije.

Dg; contusio cum axcoriatio cutis cruris bill, Contusio  hemithorcia dex, Contusio capitis.

MSCT pregled glave- nalaz uredan

MSCT vratne kičme- Subluksacija C1,2

Dg; Subluxatio art lat C1,2

-04.07.2016. VMA NEUROHIRURGIJA MR VRATNE KIČME

Pregled   je rađen u T2 FR FSE, sekvenci u sve tri ravni i sagitalno u T1 FSE i T2 FSF RFSE  sekvenci.  Ispravljena fiziološka lordoza vratne kičme. Nema znakova fraktura  ni luksacija vratnih pršljenova.

Buldžing   i.v   diskusa C3,C4, i C5  sa diskretnom redukcijom prednjeg likvorskog prostora bez kompresije medule spinalis i korena spinalnih nerava. U  mekim  tkovima  ne  uočavam  promene  u  morfologiji  i  intenzitetu  signala.

-05.07.2016. NEUROHIRURGIJA VMA

DG: Distorsio et dinstansi collumnae vertebralis reg. Cervikalis. Hernia disc reg C3et C4 et C5.                                        -Konstantno je imala 2017-2018 god bolove u lumbo-sakralnom delu kičme.  Morala je opet da radi MR L-S kičme, 2019god.

-19.05.2019. URGENTNI CENTAR  (ORTOPEDIJA)

Dg; Gonarthrosis, non specifikata – M17,9 ( degenertivno obolenje kolena)

-25.09.2019.  MR PREGLED L/S DELA KIČME

Dg; M511/ Prolapsus disci intervertebralis aliorum cum. Radiculopathia  ( Ispadanje ili prolaps slabinskog  i drugih međupršljenskih diskusa sa oboljenjem korena živaca – radikulopatijom ).

Sadašnji   nalaz   je u minimalnoj  progresiji  od  predhodnih  MR pregleda.    Ukazuje   na  ANTEROLISTEZU  L3  pršljenskog tela, i   akšeg  stepena  sa  PROTRUZIJOM  I.V  diskusa  uz  suženje  spinalnog   kanala   bez  značajne radikularne   kompromitacije na protruziju  degenerativno  izmenjenog  I.V diskusa  u nivou L4-L5,  lakšeg stepena sa   IRITACIJOM    NERVNOG    KORENA   L4     forminalno  desno,    L5  u   recesusu, obostrano,   uz  suženje spinalnog  kanala   AP 9mm,  na   diskopatiju   u nivou   L5-S1   sa lakom iritacijom nervnog  korena S1 u recesusu, desno, na spondiloartrozu i spondilozu.   Nakon svih ovih nalaza nije in edukovana hitna neurohirurška intervencija, potrebno je da se sprovede fiz. Terapija ( Neuro. H. Nikola Repac).

 

6.2 Terapeutska masaža-dejstvo

Od jula meseca, 2019  godine, po zajedničkom dogovoru počela sam da joj  radim  terapeutske  masaže  u  lumbo-sakralnom delu kičme.  Ali naravno, pre samih  seansi   terapije  sam  pažljivo  pročitala  njene  dijagnoze,  odredila pravila   ishrane, i   polako  sam  počela  sa  terapijom.  Pritisak  mi  je bio negde između relax i terapeutske masaže.

Koristila sam  Bengay kremu, ona poboljšava cirkulaciju u koži i ublažava bol na samom mestu primene. Nakon te-rapeutske masaže, radila je   i vežbe koje se odnose na lumbalni deo ( ujutru i uveče).

2x  Nedeljno   je  sve to rađeno. Nakon  svakog  završenog   tretmana, bolovi su znatno manji. Po  dogovoru, počela je da brine više o sebi i svom zdravlju. Vodila je računa o ishrani, ali prvenstveno zbog zdravlja.

Masaža  ima  jako  blagotvorno  dejstvo, ali, pošto,  ona ima težu kliničku sliku,  kada  god  završimo  sa   seansama masaža, bolovi se postepeno vrate,   i traju kratko,  budu u  akutnoj fazi, pa se postepeno vrate u hroničnoj.

Ponekad popije nesteroidne tablete( BRUFEN, Diklofenak) da bi ublažila bol ili jednostavno samo miruje.

 

 

 

7. ZAKLJUČAK

 

Lečenje   lumbalnog sindroma je  u većini slučajeva  konzervativno,   samo  u  manjem broju   slučajeva  sprovodi   se hirurško lečenje. Cilj   je  osloboditi  pacijenta bolova i zaštitnog antalgičkog spazma leđnih mišića, posebno  ako se radi o akutnoj fazi, kao i zaštiti korenove od daljeg oštećenja, najčešće medikamentoznom terapijom.  Lečenje   u hroničnom  stadijumu  i  u   periodu bez jako izraženih tegoba ima za cilj da spreči nove recidive u vidu rekurentnih epizoda pogoršanja.

Od medikamentozne terapije u svim fazama u zavisnosti  od vrste bola   primenjuju se nesteroidni antiinflamoatorni lekovi (NSAIL), opioidi, miorelaksansi, antidepresivi, kortikosteroidi, neuroleptici, anestetici.

Elektroterapija (TENS, intereferentne struje, dijadinamične struje) i laser terapija spadaju u najčešće upotrebljavane fizikalne agense kod lečenja lumbalnog bola ali su i druge fizikalne procedure u redovnoj upotrebi.

U poslednjih petnaest godina, mnoga istraživanja dokazuju da se intenzitet bola kod pacijenata hroničnim  lumbaln-im   bolom   može   efikasno   redukovati  laseromniske frekvencije  i  transkutanom  elektro-nervnom stimulacijom (TENS) za čiju efikasnosti u sanaciji intenziteta bola još uvek ne postoji dovoljan broj dokaza.

Ergonomsko savetovanje pacijenta predstavlja važnu meru u lečenju i sprečavanju novih recidiva.   Pacijent se kroz ergonomske savete obučava za izvođenje i korišćenje zaštitnih pokreta i položaja.

Biomehanički gledano, pacijenta treba naučiti da što manje i što ređe vrši fleksiju i ekstenziju u   lumbalnom  delu kičmenog stuba.  Pacijenta treba  naučiti  da  dizanje   tereta vrši  iz čučnja, iz  položaja fleksije u  kuku i  kolenima, korišćenjem ekstentora kolena i kuka uz očuvanje lumbalne lordoze.

 

Radi zaštite fasetiranih apofiznih zglobova, pacijent se obučava da pri pokretima izbegava  torziju  kičmenog  stuba.

Istovremeno im se daju ergonomski saveti u vezi pravilnog izvođenja pokreta i držanja tela  u  različitim aktivnosti-ma svakodnevnog života.

Indikacije   za   operativno lečenje su sindrom   Caudae equinae, pojačanje neurološkog deficita  i  jak bol u trajanju dužem od 6 meseci koji se ne smanjuje konzervativnim tretmanom.

Terapeutska  masaža   predstavlja   spoj   dugih kružnih   pokreta,   stiskanja   sa   rukama i  laktovima,   dodatno obogaćena mešavinom esencijalnih ulja koja  znatno   redukuju bol i uspešno otklanjaju nakupljenu napetost. Ovom masažom   pospešuje   se mikrocirkulacija i opuštanje mišića leđa i vrata, uspešna je kod razbijanja naslaga  mlečne kiseline (čvorica), otklanja se stres i snažno deluje na opuštanje svih blokada u telu.

Trajanje   ove  masaže je 30 minuta i uglavnom se radi masaža leđa i ramenog pojasa.   Njome se  preko kože deluje na mišićni, nervni i limfni sistem, pa se na taj način može ne samo smanjiti bol i napetost u mišićima, već  i  ublažiti određena oboljenja tkiva i organa.  Terapeutska  relax  masaža  počinje laganim pokretima koji opuštaju i zagrevaju mišiće. Potom  postaju  intenzivniji  čime  se delovi tela priprema za jaču obradu.

Pokreti   terapeuta   zavise   kako od oboljenja tako i od vrste obolelog mesta, a cilj je pospešivanje mikrocirkulacije kako bi se otklonile tegobe. Terapeutska masaža ublažava bol, napetost i ukočenost vrata, ramena,  grudnog      koša i donjeg dela leđa. Koristi se i kod oboljenja kičme, kao i kod diskushernie.

TERAPEUTSKA MASAŽA je posebna tehnika prilagođena tretiranju nekog problema na mišićnom sistemu  tela  a zbog savremenog načina života najčešće je to bol u leđima (vratni i lumbalni deo kičme kao najslabije tačke). Usled okolnosti  u  kojima  se  svakodnevno  nalazimo,   mišići neretko  zauzimaju  stanje  hipertonusa (povišenog tonusa-zgrčenosti) koje   prati   smanjena   funkcionalnost i simptomi   u vidu vrtoglavice, glavobolje, trnjenja ekstremiteta, ukočenosti i slično. U tim situacijama terapeutska masaža je ono što će sasvim sigurno umanjiti problem već   samo jednim tretmanom, dok se sa maksimalno četiri   masaže  u    nizu, mišićni i koštano-zglobni sistem vraćaju u stanje potpunog zdravlja i bezbolnosti

 

 

 

A za pravi efekat potrebna je bar jedna serija koja obuhvata od 5 do 10 masaža. One se mogu raditi svakog dana ili svakog drugog

Terapeutska  masaža  u  kombinaciji sa relaksacionom masažom ne samo da opušta telo nego pomaže da se saniraju pojedini problemi sa mišićnim tkivom koje pacijent može imati.   Masaža  takođe može poboljšati  cirkulaciju   koja omogućava transport kiseonika i hranljivih materija do ćelija mišića i pomaže eliminaciju produkata mišićnog rada i otok mišića.

Ovi   efekti   poboljšanja cirkulacije imaju   takođe   svoju  ulogu kod nekih upalnih procesa   poput artritisa. Masaža ima opuštajuće efekte na telo, snižava frekvenciju otkucaja srca, usporava disanje i snižava krvni pritisak, a utiče na podizanje imunog sistema i umanjuje efekte stresa.   Ozbiljan bol u leđima nakon pada ili povrede treba  da se proveri od strane lekara.

Takođe,   masaža   pospešuje   limfni   sistem. Zahvaljujući njoj,  sistem  brže eliminiše otpadne i otrovne supstance akumulirane u našem telu.   Naš   prvi  instinkt   prilikom  povrede  nekog  dela tela jeste postavljanje ruke na bolno mesto. Može se reći da je isceljujući dodir   i potreba za njim, nešto što smo dobili već  samim rođenjem.

Masaža je mnogo više od  terapeutskog dodira. Njena dobrobit  ne ograničava se samo na kožu  i  meka tkiva već se benefit  masaže prenosi i na cirkulaciju, vegetativna  tkiva  ali i nervni sistem.

Ostali   znaci upozorenja uključuju gubitak kontrole creva ili bešike, slabost nogu, groznicu i bol prilikom kašljanja ili mokrenja. Ako imate neki od ovih simptoma, zajedno sa bolovima u leđima, hitno se obratite lekaru!

 

 

 

LITERATURA

 

1. Danica Obradović, Ljilja Mijatov-Ukropina, Ljubica Stojšić: Osteologija za studente medicine, Novi Sad 2000. ISBN 978-86-489-0274-0
2. https://www.vesti-online.com/najcesce-bolesti-kicme/
3. http://medicinskilatinski.blogspot.com/https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&ved=2ahUKEwjAsKKLpaLqAhWiBRAIHT5VBicQFjAAegQIBBAB&url=https%3A%2F%2Fwww.stetoskop.info%2Fsportska-medicina%2Fdeformiteti-kicmenog-stuba&usg=AOvVaw293FuzkD1nlk-4bPNlWHvu
4. https://www.nika.rs/kako-zastititi-kicmu/
5. https://www.prirodnolecenje.com/hrana-za-jacanje-kostiju-i-zglobova/
6. https://www.bionet-skola.com/w/Ki%C4%8Dmeni_nervi
7. http://apeironsrbija.edu.rs/Centar_za_izdavacku_djelatnost/Radovi/Specijalisticki/sinisanikolic.pdf
8. https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:9831/bdef:Content/get
9. 6, M. Bošković,   1973,   22,  Gueys Anatomy,  1984

10.Kičmeni stun Prof. Dr Zdeslav B. Milinkoić, Mr sc . med . dr Vladan B. Stevanović

11.Bol u leđima Donald Norfolk

12. Anatomija čoveka   Dr Marjan S. Bošković                                                                                                                 Deskriptivna i Funkcionalna
13. Lumbalni sindrom Prof. Dr sci. Nikola Sekulović Dijagnostičke metode i terapija     Prof. Dr sci Vladislava Veselinović- Potić Doc. Dr sci. Miroslav Samardži