Select Page

ADITIVI U HRANI

YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku i kozmetologiju „Purity“
Seminarski rad iz predmeta Ishrana
ADITIVI U HRANI
Profesor: Momčilo Matić Student: Sanja Kostovski

Beograd, 2020.

SADRŽAJ:
1. UVOD ………………………………………………………………………………………………………………….3
2. ADITIVI U ISHRANI- KLASIFIKACIJA I FUNKCIJA ADITIVA ………………………5
2.1 Boje …………………………………………………………………………………..5
2.2 Konzervansi ………………………………………………………………………….7
2.3 Antioksidansi …………………………………………………………………………8
2.4 Emulgatori …………………………………………………………………………..10
2.5 Zgušnjivači ………………………………………………………………………….10
2.6 Želatini ………………………………………………………………………………10
2.7 Stabilizatori …………………………………………………………………………10
2.8 Regulator kiselosti ………………………………………………………………………11
2.9 Pojačivači ukusa …………………………………………………………………….12
2.10 Antibiotici …………………………………………………………………………..13
2.11 Zaslađivači ………………………………………………………………………….13
2.12 Dodatne hemikalije …………………………………………………………………15
3. ADITIVI – DODATAK ISHRANI ILI DODATAK BOLESTI ………………………16
4. ZAKLJUČAK ……………………………………………………………………………17
LITERATURA …………………………………………………………………………….183

1. UVOD
Prehrambeni aditivi su supstance, koje se ne konzumiraju kao hrana niti su tipičan
sastojak hrane, ali se dodaju namirnicama tokom proizvodnje, pripreme, oblikovanja, prerade,
pakovanja i transporta. U uslovima praktične primene su potpuno bezopasni po ljudsko
zdravlje, a služe za poboljšanje organoleptičkih svojstava namirnica (boja, ukus, miris i
konzistencija).
Danas, kada se hrana sve manje priprema kod kuće, uporedo sa brzim razvojem
prehrambene industrije, sve više idustrijskih proizvoda i gotovih jela se isporučuje na tržište.
Sve ovo zahteva duži rok trajanja proizvoda, zaštitu od kvarenja, atraktivniji izgled na tržištu,
željeni ukus, miris, boju ili neke druge vrednosti, neophodne kako bi se zadržao kvalitet
proizvoda tokom transporta i skladištenja. Ovi ciljevi se mogu postići ukoliko se koriste
aditivi u prehrambenoj industriji.
Proizvođači koriste aditive u hrani ne samo zbog tehnološki, već i iz ekonomskih
razloga. Njihova upotreba smanjuje cenu proizvoda, pomaže u povećanja profita time što
skraćuje proces proizvodnje, te menja skupe sastojke jeftinijim. Šećer se menja
zaslađivačima, meso proteinskim alternativama, gubici nastali kvarenjem hrane znatno se
smanjuju produženjem roka trajanja hrane.
Zbog upotrebe aditiva moguća je snabdevanje stanovništva hranom preko cele godine
i to u poželjnom obliku, boji i konzistenciji. Zahvaljujući aditivima sezona namirnice ne
postoji, a vek trajanja produžuje. Supstance za konzerviranje sprečavaju ili usporavaju
razmnožavanje mikroorganizama koji mogu uzrokovati kvarenje hrane. Prehrambeni aditivi
moraju biti označeni na originalnom pakovanju proizvoda tako da je naveden naziv (npr. boja,
konzervans itd.) i naziv aditiva odnosno E-broj. Kroz istoriju ljudi su prerađivali hranu i
koristili razne supstance koje danas ubrajamo u aditive.
Republika Srbija odobrava upotrebu samo onih aditiva koji se nalaze na listi aditiva
odobrenih za upotrebu u EU. Svaki aditiv u hrani odobren u Evropskoj Uniji, nalazi se na listi
aditiva i označen je slovom E i odgovarajućim brojem. Broj odgovara broju aditiva, prema
međunarodnom sistemu numeracije. Aditivi u prehrambenim proizvodima su ušli u ovu listu
nakon dužeg istraživanja. Na međunarodnom nivou, svim pitanjima koja se odnose na aditive
u hrani bave se Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i zajednička, stručna komisija
FAO/WHO (JECFA), Organizacija iz Ujedinjenija. Proizvođač je odgovoran za pravilno
određivanje kategorija. Upotrebu nekog prehrambenog aditiva zakonodavac odobrava pod
uslovom da aditiv ne ugrožavati ljudsko zdravlje, da je aditiv tehnološki neophodan i da
aditiv ne sme služiti obmanjivanju potrošača.
Tačno je da se aditivi ispituju pojedinačno da bi se odobrilo njihovo korišćenje.
Postavlja se pitanje šta se događa sa aditivima prilikom kuvanja, pečenja, prženja ili drugih
vrsta termičke obrade. Šta se događa kada se nađu u kombinaciji sa drugim aditivima iz hrane
koju konzumiramo, ili kakva je sinergija ili antagonizam sa ostalim vrstama hrane koja ne
sadrži aditive?


2. ADITIVI U HRANI – KLASIFIKACIJA I FUNKCIJA ADITIVA
Sistem E brojeva u označavanju aditiva uveden je u Europi radi lakšeg regulisanja
prehrambenih aditiva, a prihvaćen je i od strane komisije Codex Alimentarius. Broj – E služi
kao potvrda toksikološke evaluacije (ocjene rizika po zdravlje) i klasifikacije pojedinog
aditiva. Označavanje aditiva omogućava njihovu jednostavniju identifikaciju u
prehrambenom lancu. Svaki broj identificira određeni aditiv i zamjenjuje njegov često dug i
kompleksan hemijski naziv koji zauzima dosta prostora na deklaraciji. Jedinstveni sistem E
brojeva olakšava uvoz i izvoz hrane između različitih zemalja. Popis započinje s brojem E100
i zavrsava sa E 1599.
Odbor za javno zdravlje Evropskog parlamenta, pozivajuci se na načelo opreza
2000.godine sastavuo crnu listu aditiva koji migu naneti štetu ljudskom zdravlju. U tekstu
ispod navedene grupe aditiva navodimo i one sa crne liste.
2.1 Boje– dodaje se i intenzivira boja u hrani, izgubljena za vreme pripreme ili
skladištenja.
Kreću se u brojčanom rasponu od 100-199
100-109 žuta
110-119 narandžasta
120-129 crvena
130-139 plava i ljubičasta
140-149 zelena
150-159 smedja i crna
160-199 zlatne i druge
E-102 (tartrazin), ovaj aditiv može izazvati alergije, smetnje u disanju, osip na koži,
hiperaktivnost kod dece. U nekim slučajevima može izazvati anafilaktički šok. Zabranjen je
u Norveškoj i Austriji.6
E-104 (kinolinsko žuto), može izazvati alergiju, promene na koži (čist kinolin davan
životinjama, može izazvati kancerogene procese kod istih). Zabranjen u SAD, Japanu,
Nemačkoj i Australiji.
E-110 (narandžasta azo boja), može izazvati urtikariju (koprivnjaču), upalu sluznice nosa
(posebno kod osoba osetljivih na aspirin), nastanak astme. Ispitivanja na životinjama su
pokazala da može izazvati kancer bubrega. Zabranjen u Rusiji, Danskoj, Norveškoj i
Švedskoj.
E-123 (amarant) pretpostavlja se da može uticati na pojavu astme, promene na koži, hiper
aktivnosti. Zbog sumnje da izaziva kancer, zabranjen je u SAD, Rusiji, Austriji, Norveškoj.
E-124 (crvena azo boja), pored hiperaktivnosti, alergija, na pokusnim životinjama dokazano
je da može izazvati kancerogene promene. Zabranjeno u SAD i Norveškoj.
E-127 (crvena sintetička boja), zbog sadržaja joda ne preporučuje se osobama koje imaju
poremećaj u radu štitne žlezde. U jednom delu grupe ispitivanih životinja došlo je do
kancerogenih promena u štitnoj žlezdi. E-128 (crvena boja) može izazvati kožne promene, astmu, alergije, hiper aktivnost, posebno
kod osoba osetljivih na aspirin i benzojevu kiselinu. Zabranjen u SAD, Švedskoj, Norveškoj,
Japanu, Kanadi.
E-132 (sintetičko plava boja), može izazvati povišenje krvnog pritiska, alergije, smetnje u
disanju, nadražaj na povraćanje. Posebno je loše prisustvo ove boje u suhomesnatim
proizvodima. Na ispitivanim životinjama došlo je do oštećenja gena. E-133 (sintetičko plava boja), smatra se da može izazvati alergije i kancerogene promene.
E-151 (sintetičko crna boja), pretpostavlja se da može izazvati hiperaktivnost, promene na
koži, astmu, posebno kod osoba osetljivih na aspirin i benzojevu kiselinu. Zabranjen u
Norveškoj, Finskoj, Kanadi, Japanu, SAD.
E-153 (biljni ugalj-pepeo), sumnja se da nečistoće nastale obradom mogu izazvati
kancerogene promene, zabranjen u SAD.
E-154 (sint – smeđa boja), može izazvati astmu, promene na koži, alergiju, hiperaktivnost. U
ispitivanju na životinjama velike doze mogu oštetiti unutrašnje organe. Zabranjen u skoro
svim evropskim zemljama, SAD i Australiji.
E-162 (prirodna crvena boja), ne preporučuje se kod male dece zbog veće koncentracije
nitrata u cvekli od koje se ova boja dobija. Sveža cvekla sadrži takođe nitrate ali u toj
kombinaciji prisustvo nitrata nije opasno. Ipak mala deca treba da izbegavaju velike količine
cvekle.
E-171 (titan dioksid – bela boja), zabranjen u Nemačkoj u hlebu i testeninama.7
E-173 (aluminijum – srebrnasto siva boja), kod osoba koje imaju oboljenje bubrega može doći
do taloženja aluminijuma u organima, a posebno na nervnim ćelijama mozga. Može uticati na
nastanak Alchajmerove bolesti – gubitak pamćenja.
E-175 (zlatna boja biljnog porekla), može izazvati promene u krvnoj slici. Često korišćenje
nije poželjno.
2.2 Konzervansi – produžavaju rok trajanja namirnica, štiteći ih od propadanja ili
trovanja izazvanog mikroorganizmima (bakterije, plijesni, gljivice)
Kreću se u brojčanom rasponu od 200-299
200-209 sorbati
210-219 benzoati
220-290 sulfati
230-239 fenoli i formijati
240-259 nitrati
260-269 acetati
270-279 laktati
280-289 propionatio
290-299 drugi
E-210 (benzojeva kiselina), može izazvati astmu, alergijske reakcije. Postoje sumnje da u
kombinaciji sa tartrazinom može izazvati hiperkinetički sindrom kod dece. Česta upotreba
nije preporučljiva.
E-211 (natrijum benzoat), može izazvati koprivnjaču. U 1 l industrijskog soka od
pomorandže, nalazi se oko 100 miligrama ovog aditiva.
E-214 (etil.p-hidroksibenzoat), u pokusima na životinjama utvrđeno je da deluje
omamljujuće, izaziva i širenje krvnih sudova i grčeve u istim. Može izazvati alergiju.
Česta upotreba nije preporučljiva.
E-215, E-216, E-217, E-218 kod pojedinih osoba mogu izazvati alergije, česta upotreba nije
preporučljiva.8
E-220 (sumporni dioksid), kod osetljivih osoba može izazvati mučninu i glavobolju. Može
izazvati i povišenje krvnog pritiska, upalu očiju, napade astme, otežano disanje,
smanjenu apsorpciju vitamina B1. Preporučenu vrednost od 0,7 mg/kg telesne težine je
lako prekoračiti. Jedno slatko vino sadrži od 300 do 400 mg ovog konzervansa.
E-221 (natrijum sulfid), osobama koje boluju od kožnih alergija i astme, česta upotreba nije
preporučljiva. Ista preporuka je i za E-222, E-223, E-224.
E-226 (kalcijum sulfid), zabranjen u Australiji, izbegavati ga. To važi i za E-227, E-228. E-234 (nizin), česta upotreba nije preporučljiva zbog moguće pojave određenih vrsta
rezistentnih oblika bakterija. E-235 (natamicin), može izazvati mučninu, nadražaj na povraćanje, dijareju, osip na koži.
Upotrebljava se kao lek kod gjivičnih oboljenja kože.
E-249 (kalijum nitrit), u hrani za decu nije dozvoljen. Može poremetiti transport kiseonika u
krvi. Može izazvati mučninu i glavobolje. Urađene studije ukazuju da može biti kancerogen
zbog stvaranja nitrozamina u našem telu. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-250 (natrijum nitrit), određena istraživanja pokazuju da može izazvati širenje krvnih sudova
i sniziti krvni pritisak. Kod male dece može izazvati hiperaktivnost. Visoke doze mogu
izazvati trovanje. Na temperaturi višoj od 130 stepeni (prženje i pečenje) mogu nastati
kancerogeni nitrozamini pa česta upotreba nije preporučljiva.
E-251 (natrijum nitrat) kod male dece, beba, može izazvati smanjeni dovod kiseonika u
krvi. Česta upotreba nije preporučljiva. Isto važi i za E-252.
E-280 (propionska kiselina), može izazvati migrenozne glavobolje. U ogledima na
životinjama utvrđene su promene (oštećenja) na želucu. Česta upotreba nije preporučljiva.
Ovo važi i za E-281, E-282, E-283.
E-284 (borna kiselina), najviše se skuplja u masnom tkivu i centralnom nervnom sistemu.
Kod čestog korišćenja može izazvati dijareju i oštećenje unutrašnjih organa, gubitak
kose, poremećaj menstruacije, anoreksiju. U kozmetičkim sredstvima za decu ispod 3
godine je zabranjena. Ovo važi i za E-285
2.3 Antioksidansi – produžavaju rok trajanja namirnica, štiteći ih od propadanja
prouzrokovanog vazduhom (oksidacija), npr. neprijatni mirisi, promena boje
svežeg voća i povrća itd.;
Kreću se u brojčanom rasponu od 300-399
300-305 askorbati (vitamin C)
306-309 tokoferol (tokoferoli vitamin E)9
310-319 galati i eritobati
320-329 laktati
330-339 citrati i tartarati
340-349 fosfati
350-359 malati i adipinati
360-369 sukcinati i fumarati
370-399 drugo
E-310 (propil galat), može omesti apsorpciju gvožđa, izazvati alergije, osip kože i iritaciju
želuca. Kod dece može izazvati plavkastu obojenost kože (cijanoza) zbog niske koncentracije
kiseonika u krvi. To je i razlog da se ovaj antioksidans ne bi smeo stavljati u dečiju hranu.
E-315 (izoaskorbinska kiselina), sumnja se da može sprečiti apsorpciju vitamina C u našem
telu.
E-320 (butilhidroksianisol – BHA), moguća je opasnost od taloženja koncentracija holesterola
u krvi. Može izazvati alergije, hiperaktivnost kod dece. Zabranjen je u Japanu.
E-321 (butilhidroksitoluen – BHT) može izazvati krvarenja, oticanje tkiva, slabost, lošu
probavu. Za 50% blokira holin esterazu (enzim koji razlaže acetil holin) u mozgu. Smanjuje
produkciju serotonina za oko 40% i smanjuje potrebu za snom. Česta upotreba nije
preporučljiva.
E-337 (natrijkalijum tartarat) može izazvati preterano pražnjenje creva. Osobe sa povišenim
krvnim pritiskom, oštećenjem bubrega, morale bi ga izbegavati.
E-338 (fosforna kiselina) može uticati na smanjenje koštane mase, osteoporozu, stvaranje
kamena u bubrezima, posebno uzete u velikim količinama. Može omesti apsorpciju
kalcijuma, gvožđa i magnezijuma i izazvati kalcifikaciju posebno u bubrezima. Može izazvati
hiperaktivnost sa poremećajem koncentracije kod dece. Česta upotreba, posebno u velikim
dozama nije preporučljiva.
E-339 (natrijum fosfat), prevelike doze ovog fosfata mogu omesti apsorpciju drugih minerala.
Česta upotreba nije preporučljiva.
E-340 (kalijum fosfat), česta upotreba nije preporučljiva. To važi i za E-341 i E-343.
E-363 (jantalna kiselina), može izazvati dijareju i mučninu. Zabranjen u Australiji.
E-385 (kalcijum-dinatrijum EDTA) može izazvati poremećaj u metabolizmu minerala. U
dodiru sa kožom može izazvati alergije. Zabranjen u Australiji. Izbegavati ga.10
2.4 Emulgatori – omogućavaju da se formiraju ili održavaju homogene smese, dvije
ili više nespojivih faza, poput nafte i vode u namirnicama;
2.5 Zgušnjivači – povećavaju viskoznost namirnica, formiraju i održavaju željenu
konzistenciju prehrambenog proizvoda;
2.6 Želatini – daju namirnici teksturu, formiranjem gela;
2.7 Stabilizatori – održavaju homogenu disperziju supstanci u namirnicama
(sprečavaju nanošenje slojeva), stabilizuju i intenziviraju boju;
Kreću se u brojčanom rasponu 400-499
400-409 alginati
410-419 prirodne gume
420-429 ostala priodna sredstva
430-439 polioksiletanski spojevi
440-449 prirodni emulgatori
450-459 fosfati
460-469 spojevi celuloze
470-489 masne kiseline
490-499 drugo
E-400 (alginska kiselina), može smanjiti apsorpciju kalcijuma, mangana, gvožđa i cinka pa 11
česta upotreba može dovesti do njihovog deficita u našem telu. Ovo važi i za E-401, E-402,
E-403, E-404, E-405. E-406.
E-407 (karagenan), velike doze ovog aditiva mogu smanjiti apsorpciju kalijuma, može
izazvati alergiju, a u spoju sa etilenovim oksidom mogu nastati izrazito kancerogena
jedinjenja. Izbegavati ga. To važi i za E-407a.
E-416 (karaja guma), može smanjiti apsorpciju kalcijum a u nekim slučajevima izazvati
alergiju. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-420 (sorbitol), zabranjen u namirnicama namenjenim bebama i maloj deci. Veća količina
može izazvati dijareju. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-421 (manitol), može izazvati alergiju. Nije dozvoljen u namirnicama za bebe i malu decu
jer kod istih može izazvati dijareju, mučninu čak i disfunkciju bubrega. Česta upotreba nije
preporučljiva.


E-422 (glicerol), unos većih doza može izazvati dodatnu potrebu za tečnošću, dijareju,
povišen nivo šećera u krvi, glavobolje, povraćanje.
E-432 (polioksietilen – 20), u organizmu može podići nivo otrova koji se rastvaraju u
mastima. Zabranjen u nekim zemljama. Izbegavati ga. To važi i za E-433, E-434, E-435 i E436.
E-442, E-444, E-445 nedovoljno ispitani.
E-450 (dinatrijum difosfat) velika količina fosfata može omesti apsorpciju kalcijuma, gvožđa
i magnezijuma u organizmu. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-451 (pentanatrijum trifosfat) unos većih količina može izazvati dijareju, nizak krvni
pritisak, plavetnilo kože, grčeve u mišićima, povraćanje. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-463, E-470a, E-474 i E-470b su zabranjeni u nekim zemljama, izbegavati ih.
E-476 (poliglicerol – poliricinolat), dnevni unos se lako prekorači sa konzumiranjem 100
grama čokolade. U ogledima na životinjama, davanje velikih doza, ustanovljeno je povećanje
jetre i bubrega. Mogu nastati oboljenja creva i alergije. Česta upotreba se ne preporučuje.
E-483 (stearil tartarat), zabranjen u nekim zemljama, izbegavati ga.
E-491 (sorbitanmonostearat), dnevna doza se lako prekorači pri unosu od 150 grama keksa,
čokolade ili 300 grama nekih drugih slatkiša. Velike doze u ogledima na životinjama izazvale
su oštećenja bubrega, žučne kese, jetre, dijareju i kamenje u žučnoj kesi. Česta upotreba se ne
preporučuje.
E-492 (sorbitantristearat), E-493, E-494 i E-495 su zabranjeni u nekim zemljama, izbegavati
ih.
2.8 Regulator kiselosti – kontroliše kiselost ili baznost namirnice radi dobijanja
željenog ukusa, regulatori pH12
Kreću se u brojčanom rasponu od 500-599
500-509 anorganske kiselinei baze
520-529 sulfati i hidroksidi
530-549 alkalni spojevi
550-569 silikati
507-579 stearati i glukonati
582-599 drugo
E-507 (hloridna kiselina), u kombinaciji sa formaldehidom može biti kancerogen (štetno
jedinjenje).
E-508 (kalijum hlorid), kod većih količina može postaći iritaciju želuca i creva, može izazvati
probleme na nivou cirkulacije, slabost i mučninu. Posebno je opasan za malu decu. Česta
upotreba nije preporučljiva.
E-512 (kositar-II-hlorid), izbegavati ga.
E-514 (natrijum sulfat – gorka so), može poremetiti balans vode u telu.
E-517 (amonijev sulfat), u većim dozama može izazvati povišen nivo kiselina u krvi i
poremećaje digestivnog trakta.
E-520 (aluminijum sulfat), veće doze mogu podići taloženje aluminijuma u organizmu,
posebno kod bubrežnih bolesnika i Alchajmerove bolesti. Ne preporučuje se česta upotreba.
To važi i za E-522 i E-523.
E-524 (natrijum hidroksid), E-525, E-526, E-527 i E-529 su bezopasni u malim količinama.
E-541 (natrijumaluminijum fosfat – kiseli) može se dovesti u vezu sa nastajanjem
Alchajmerove bolesti, zabranjen u Australiji. Bubrežni bolesnici bi trebalo da ga izbegavaju.
Ne preporučuje se česta upotreba. To važi i za E-554, E-555, E-556, E-559.
2.9 Pojačivači ukusa – poboljšavaju postojeći ukus, miris i aromu namirnica, služe da
zamene so, Nalaze se u testeninama, pekarskim proizvodima, slanim štapićima,
gotovim jelima, margarinima,vegg+etama, mleku, salamama, džemovima, ribljim
konzervama…
Kreću se u brojčanom rasponu od 600-699
620-629 glutamati
630-639 inozinati13
640-drugo
E-620 (glutaminska kiselina),prirodni pojačivač ukusa i zamena za so, aminokiselina, biljnog
ili životinjskog porekla. kod osetljivih osoba nakon jela, posle dva sata, može se javiti osećaj
utrnulosti u potiljku, rukama i leđima. Može se javiti lupanje srca, glavobolja i slabost.
Asmatična deca i deca sa ekcemima, trebalo bi ga izbegavati. Moguće su i alergijske reakcije.
U većim koncentracijama može doći do oštećenja moždanih ćelija, Alchajmerove i
Parkinsonove bolesti.
E-621 (mononatrijum glutaminat – MSG), može izazvati jezu u stopalima, drhtavicu,
glavobolje, vrtoglavicu, mučninu, lupanje srca, depresiju, bolove u grudima, napetost, žeđ,
crvenilo lica, hiperaktivnost posebno kod dece, oblivenost hladnim znojem, alergije, bolove u
vratu i rukama, opštu slabost, pad nivoa serotonina. U ogledima na životinjama može postaći
nervne ćelije na odumiranje. Posebna štetnost je izražena u kombinaciji sa aditivima E-626 do
E-635. Zabranjen u hrani za decu.
E-622 (monokalijum glutaminat), može izazvati povraćanje, dijareju, grčeve u telu, mučninu.
E-623 (kalcijumov diglutaminat), ne preporučuje se česta upotreba. To važi i za E-625.
E-626 (guanilna kiselina), može podići nivo mokraćne kiseline. Osobe sa gihtom
(nagomilavanje mokraćne kiseline u zglobovima), trebale bi da ga izbegavaju. To važi i za
E-627, E-628, E-629, E-630, E-631, E-632, E-633, E-634. Nijedan od ovih aditiva nije
dovoljno ispitan zato ih treba izbegavati. Svi ovi aditivi su zabranjeni u dečijoj hrani.
E-635 (dinatrijum-IV-ribonukleotid) može izazvati svrab i osip na koži. Može izazvati
poremećaje metabolizma mokraćne kiseline. Zabranjen u Australiji.
Ovi aditivi pripadaju grupi pojačivača ukusa i služe da zamene so u određenim proizvodima.
Nalaze se u testeninama, pekarskim proizvodima, slanim štapićima i ostalim trajnim slanim
proizvodima, žvakaćim gumama, mekim sirevima, mastima, supama, gotovim jelima,
margarinima, vegetama, mleku, salamama i kobasicama, džemovima, ribljim konzervama,
prelivima za salate, majonezima, instant hrani, konzervisanoj hrani i…
2.10 Antibiotici
Kreću se u brojčanom rasponu od 700-799
2.11 Zaslađivači
Kreću se u brojčanom rasponu od 900-99914
900-909 voskovi
910-919 sintetičke glazure
920-929sredstva za poboljsanje
930-949 plinovi za pakovanje
950-969 zaslađivači
990-999 srdstva za penjenje
E-903 (karnaba vosak), može izazvati alergijske reakcije.
E-904 (šelak), može izazvati osip kože i alergijske reakcije.
E-905 (mikrokristalni vosak), može vitamine koji su rastvorljivi u mastima sprečiti da se
dobro apsorbuju. Može se povezati sa kancerom creva.
E-907 (hidrogenizovani poli-1-decen), nedovoljno ispitan, zabranjen u Australiji.
E-942 (kiseonikov oksid), može uzrokovati neurološke poremećaje, oštetiti DNK, izazvati
kancer, pobačaj, štetan je za jetru i bubrege.
E-950 (acesulfam-K), spada među deset najopasnijih aditiva, za sve životinje na ogledima
potvrdilo se da uzrokuju kancer i povećavaju izgled za pojavu istog i kod ljudi. Postoje dokazi
da redovna upotreba može dovesti do gojaznosti.
E-951 (aspartam – tihi ubica u žvakama), dnevna doza ovog zaslađivača ne bi trebala biti
veća od 40 mg/kg telesne težine. Ima ga u više od 6000 proizvoda. Reklamira se kao
bezopasan. Istraživanja pokazuju da može doći do trovanja aspartamom, može izazvati
glavobolje, umor, vrtoglavice, povećanje telesne težine, slabost vida, uznemirenost i
razdražljivost, ubrzan rad srca, povraćanje, gubitak pamćenja, bol u zglobovima, grčeve u
telu, neplodnost, gubitak sluha, zavisnost, pobačaj. Sumnja se da aspartam može izazvati
degenerativne promene na mozgu, multiplu sklerozu, tumore mozga, epilepsiju, mentalnu
zaostalost, defekte kod porođaja, Parkinsonovu bolest, Alchajmerovu bolest, hroničan umor.
Kod trudnica može loše delovati na plod. Veoma je štetan prilikom zagrevanja namirnica koje
ga sadrže. Pošto povećava apetit, može dovesti do povišenja telesne težine. Aspartam se
razlaže na fenilanalin (aminokiselinu), aspartičnu kiselinu i metanol izuzetno štetne za
zdravlje dece. Jedan litar pića s aspartamom sadrži oko 56 miligrama etanola (dozvoljena
doza je 7,8 miligrama). Aspartam je 200 puta slađi odšećera.
E-952 (ciklaminska kiselina), u ogledima na životinjama kojima su date veće koncentracije
ovog aditiva, utvrđeno je da uzrokuje kancer žučne kese. Smanjuje plodnost. Uzrokuje
migrene. Samo jednom čašom osvežavajućeng napitka koji sadrži ovaj zaslađivač, deca mogu15
prekoračiti dnevnu dozu od 7 mg/kg telesne težine. U Americi i Velikoj Britaniji zabranjeni
su zbog sumnje da izazivaju kancer.
E-953 (izomalt), može prouzorkovati nadutost i dijareju. Da se to i desi, dovoljno je pola table
dijetalne čokolade. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-954 (saharin), je 500 puta slađi od šećera. Pošto se proizvodi iz toluena, može biti
kancerogen. U ogledima na životinjama došlo je do pojave kancera žučne kese. Izbegavati ga
potpuno.
E-955 (sukraloza), smatra se boljim zaslađivačem od acesulfama, aspartama i saharina.
E-962 (aspartam-acesulfamova so), izbegavati, veoma štetna kombinacija hemikalija.
E-966 (laktitol), može izazvati naduvenost creva i dijarju. Kod osoba koje nemaju laktazu
izazvaće smetnje u varenju. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-967 (ksilitol), može izazvati pojavu kamenja u bubrezima i dijareju na ogledima kod
životinja.
2.12 Dodatne hemikalije
Kreću se u brojčanom rasponu od 1100-1599
E-1200 (polidekstroza A I N ), može izazvati dijareju i smanjiti apsorpciju nekih hranljivih
materija. Konzumiranje velikih doza nije preporučljivo.
E-1201 (polivinilpirolidon), može izazvati česte upale kože. Upotreba nije preporučljiva. To
važi i za E-1202.
E-1520 (propilen glikol), postoje sumnje da kod unosa velikih količina može biti otrovan,
može izazvati srčani napad, ekcem i slabost nervnog sistema. Prisutan je i u dečijim lekovima
i u kozmetici.
Ovi aditivi se dodaju proizvodima kao zaslađivači za dobijanje glazure sa izraženim
sjajem. Nalaze se na ljusci voća, pekarskim proizvodima, kafi, voćnim jogurtima,
pudinzima, bezalkoholnim pićima, kečapu, supama, voćnim kremovima, desertima,
desertima od povrća, žvakaćim gumama, skoro u svim vrstama poslastica,
sladoledima, lekovima (sirupi za decu), kozmetici, mesnim konzervama i …
Iz gore navedenih saznanja sledi rasplet dileme:16
3. ADITIVI – DODATAK ISHRANI ILI DODATAK BOLESTI
Prehrambenih aditivi se koristi u svakodnevnoj upotrebi, i ako je za neke od njih je
dokazano da su toksični ili čak kancerogeni. Migrena, alergije, astma, poremećaji ponašanja
dece i debljina povezuju se s aditivima u prehrani. Ispitivanja njihove toksičnosti provode se
testiranjem na životinjama dok je sasvim nepoznato, kako aditivi deluju na naše telo. Isto tako
postavlja se pitanje kako i na koji način aditivi deluju na bolesne, stare osobe i na decu.
Pošto su količine dodataka hrani koje se dodaju vrlo male i postoji nebrojeno mogućnosti
njihovih kombinacija vrlo je teško otkriti kada imaju negativan učinak na zdravlje. Posledice
dugotrajne izloženosti često mogu promaknuti, ali kad se promatra na nivou populacije
odnosno porasta novonastalih oboljenja kod iste, lakše se može uočiti i povezanost. Najčešći
poremećaji su alergije i netolerancija na hranu. Problem može biti to što i najmanji trag ovih
supstanci kod osoba koje su sklone alergijama mogu završiti fatalnim ishodom.
Alergije na hranu su relativno retke, oko 3% dece i oko 1% odraslih sve ostalo se može
podvesti pod netoleranciju na hranu koja je mnogo češća i proporcionalna je sa unosom veće
količine aditiva. U budućnosti se može očekivati sve više slučajeva netolerancije na hranu jer
se sve više konzumira industrijski procesirana hrana. Nova istraživanja su pokazala da jedna
osoba na svakih pedeset ima neki oblik preosetljivosti na hranu. Ako pogledamo simptome
koji se javljaju kod alergija i uporedimo ih sa simptomima koje se javljaju kod netolerncije na
hranu, uočićemo da se netolerancija na hranu manifestuje na nervni sitem dok kog alergija ih
nema.17
Simptomi alergije su : mučnina, povraćanje i dijarea, kijanje, curenje iz nosa, suzenje očiju,
teško disanje, urtikarija, crvenilo, upala, svrbež, ekcem
Simptomi netolerancije na hranu: migrene, depresija, anksioznost, slabo pamćenje, slaba
koncentracija ili promene raspoloženja, osip, ekcem, povraćanje, mučnina, teško disanje,…
4. ZAKLJUČAK
Potencijalna opasnost po zdravlje ljudi krije se u aditivima, koji su dozvoljeni za
upotrebu, tačnije u količinama i kontinuitetu konzumacije. Što se aditivi duže uzimaju, to je
mogućnost akumulacije u našim organima veća a time i opasnost po zdravlje kod male dece i
starijih osoba. Neke supstance u prerađenoj hrani ne moraju izazvati poremećaje na nivou
zdravlja ali skup svih zajedno u kombinaciji sa drugim namirnicama i supstancama, načinom
termičke obrade može stvoriti problem posebno kod osetljivije populacije.
Aditivi, kad uđu u naše telo teško se izbacuju sistemom organa za eliminaciju
(bubrezi, koža, creva, jetra) jer se ljudski organizam prema njima ponaša kao i prema
lekovima. Telo nije u stanju da ove otrovne materije izbaci i onda ih deponuje.
Nagomilavanjem toksina dovodi do povećanja telesne težine, usporavanja metabolizma,
propadanja ćelija i organa. Ako je organizam preopterećen otpadnim materijama njegova
sposobnost da upotrebi ranljive satojke iz unete hrane biće u ynačajnoj meri smanjena.
Poznata je činjenica da je kod dece do tri godine starosti sistem za detoksikaciju (lekova,
aditiva) u jetri još nedoovljno razvijen, a kod starijih ljudi njegov kapacitet je smanjen, pa je
sasvim jasno kakav rizik po njih predstavlja upotreba ovih hemikalija.
Na unos aditiva u organizam znatno utiču loše prehrambene navike, koje se često
nesvesnog karaktera implementirane jou porodicu, drustvo, stil života.18
Trebalo bi se što manje koristiti prerađene namirnice, jer one gube sve svoje hranljive
sastojke i nanose štetu organizmu. Potrebno je jesti sto više voća, povrća, semenki, orašastih
plodova, mahunarki, po mogućnosti organskog porekla. Veštčke boje koje koristimo u ishrani
treba zameniti prirodnim bojama iz biljaka (cvekla, aronija, sušena nana) rafinisane šećere
medom ili nekim prirodnim zaslađivačem. Najbolje je što više koristiti sezonsku hranu i hranu
sa podneblja gde živimo.
Nije mudro unositi u organizam sve što nam se nudi u ovom ubrzanom globalističkom
svetu, gde vladaju zakoni potrošačkog društva, a posledice se nažalost, veoma kasno se uoče.
LITERATURA
1.Prof.dr Momčilo Matić (2018) Skripta sa histomatijom tekstova za obuku: Nutricionizam
2. Šalig, Sanela (2014) Zagreb
3. Kulier I (1986) Znate li šta jedete? Zagreb, Nakladni zavod Znanje.
4.McCann D, Barett A, Cooper A, Crumpler D, Dalen L, Grimshaw K, Kitchin E, Lok K et
al. (2007) Food additives and hyperactive behaviour in 3-year-old and 8/9-year-old children in
the community:
5. Vinković Vrček I (2010a) Aditivi u hrani: vodič kroz E-brojeve. Zagreb, Školska knjiga.
6.Vinković Vrček I (2010b) Što je E-broj? Priroda: 54-5

POSTANI I TI NUTRICIONISTA

POSTANI ESTETIČAR KOZMETIČAR, MAKE UP ARTIST ILI WELLNESS I SPA TERAPEUT