ZNAČAJ KRETANJA I FIZIČKE POKRETLJIVOSTI

Značaj kretanja i fizičke pokretljivosti

U  današnje  vreme  razvoj  novih  tehnologija, savremeni  način  života, pomeranje  granica  radnog  vremena  i  stalna  borba  za  bolje  materijalne uslove života, doveli su do nastanka hipokinezije, kao i drugih bolesti, koje nastaju  kao  rezultat  neaktivnosti  i  smanjenja  otpornosti  organizma  na spoljašnje  uticaje.

Pod  “spoljašnjim  uticajima” podrazumevamo faktor stresa  koji  je  stalno prisutan, neredovnu  i neadekvatnu  ishranu, koja ĉesto dovodi  do  pojave  gojaznosti, razne  oblike   štetnog  zračenja  (tv, mobilni telefon, računari), cigarete, piće, kao i druge spoljne faktore koji negativno utiču  na  zdravlje  ljudi.

Do  hipokinezije  i  dolazi  upravo  tako što  je  ljudima  tj. savremenom čoveku, danas sve lako dostupno i što mu ne treba neka duža vremenska  kretnja  da  bi  lakše  obavio  nešto,  već  to  sada  nadomešćuju savremene tehnologije, a to se nažalost pokazalo kao veoma loše rešenje po ljudsko zdravlje. Kod osoba koje nisu  redovno fizički aktivne, dolazi do povećanja procenta smrtnosti   i   to   za   2,5   puta,  do porasta   oboljenja   kardiovaskularnog i respiratornog    sistema, kao i povećanja  mogućnosti  nastanka  malignih oboljenja.

Svi  ovi  činioci  upućuju  na  neophodnost  uvrštavanja  fizičke  aktivnosti  u svakodnevni  život,  jer  čak  za  50%  mogu  da  smanje nastanak   gore navedenih oboljenja (Mitić, 2001). U  mnoštvu  ponuda  fizičke  aktivnosti,  trening   pokretljivosti predstavlja najpristupačniji  oblik  upražnjavanja  fizičke  aktivnosti. Njega  podjednako mogu  koristiti svi, bez  obzira  na starost, pol, stepen fizičke pripremljenosti, telesnu konstituciju ili nadarenost u sportu. Njegovo uvrštavanje među ostale svakodnevne aktivnosti ne bi trebalo da predstavlja  problem  baš  zbog  njegove  prilagodljivosti    upražnjavanja  u odnosu  na  mesto  na  kojem  se  nalazimo  (priroda, kuća, kancelarija), starosno  doba, fiziološko  stanje itd. Takođe,  ne  zahteva  nikakve  posebne sprave i rekvizite i može se izvoditi svuda i u svako vreme.

Pokretljivost (gipkost, fleksibilnost) je sposobnost  da  se  izvede pokret što veće amplitude (Perić,2000;  Fratrić, 2006), tj.  sposobnost da  se  izvede određeni obim pokreta u zglobu (Stefanović  i  Jakovljević, 2004). Ona  u najvećoj  meri  zavisi  od  elastičnosti  mišića, tetiva  i  ligamenata kao  i  od strukture  koštanog  tkiva  i  zglobova (Vasović,2004). Povećanjem pokretljivosti, smanjuje  se mogućnost  povređivanja  ligamenata  i  mišića,  i poboljšava  se izvođenje  ukupne  strukture  kretanja.

Merilo  pokretljivosti  je maksimalna amplituda pokreta u jednom ili više zglobova. Za  njen  razvoj nije  potrebno  trošiti  mnogo  energije, tako da vežbe pokretljivosti ne izazivaju zamor. U najvećem broju sportova nije  potrebna  maksimalna  pokretljivost,  nego  tzv.  optimalna.  Ako  je  nivo pokretljivosti  niži,  otežana  je  tehnika  kretanja (Fratrić,  2006). Optimalna pokretljivost  obezbeđuje  porast  otpornosti  mišića  od  povreda,  a  takođe pomaže  u  elementima  pokreta  kada je  on  nedovoljan (McBride,  Bandy, 1998).

U  svakodnevnom  životu  i  sa  zdravstvenog  aspekta, najveći  znaĉaj  ima pokretljivost  zglobova  kičmenog  stuba, ramena i kuka, pa  zato  razvoju pokretljivosti ovih zglobova treba  posvetiti  najveću  pažnju  u  fitnesu. Upražnjavanjem  vežbi  pokretljivosti  tj.  istezanja, odlažu  se  i  umanjuju tegobe koje nastaju usled degenerativnih promena zglobova, kao posledica starosti.

Funkcionalni  efekti  fizičkog  vežbanja, a  samim  tim i treninga pokretljivosti, ogledaju  se  u  porastu  funkcije  aparata  za  disanje i kardio-vaskularnog  aparata, zatim pozitivno utiču na  mišiće, kosti  i  zglobove, aparat za varenje, nervni sistem i psihičku ravnotežu.