Akademija za estetiku I kozmetologiju purity

Beograd

 

Seminarski rad

 

Predmet: Hemija u kozmetologiji

Tema: Znacaj proteina u kozmetickim preparatima

Profesor: Dr. Dragana Sekulovic               Student:Nikola Grzunov

 

 

Jun

 

 

Sadrzaj

 

1.Proteini………………………………………….3

2.Znacaj proteina u kozmetickim preparatima………………………………………5

3.Literatura……………………………………….8

 

 

 

Proteini

Proteini ili belančevine su prirodni polipeptidi koji su izgrađeni od velikog broja aminokiselinskih ostataka, koji su poređani u linearne lance i spojeni međusobno peptidnim vezama između ugljenikovog atoma i amino grupe dve aminokiseline. Sekvenca amino kiselina u proteinu definisana je u genima i sadržana u genetičkom kodu. Genetički kod određuju 20 „osnovnih“ amino kiselina. Proteini mogu da deluju zajedno da bi tako lakše dostigli određene funkcije i zato se vezuju u stabilne komplekse. Kao i svi biološki makromolekuli, kao što polisaharidi i amino kiseline, i proteini ulaze u sastav živih organizama i učestvuju u svim procesima među ćelijama. Mnogi proteini su enzimi koji katališu biohemijske reakcije i značajni su za metabolizam. Drugi imaju strukturne ili mehaničke funkcije kao proteini u citoskeletu, koji formiraju “kičmu” koja čini oblik ćelije. Značajni su u ćelijskom prenosu signala, adheziji ćelija, imunološkom sistemu i ćelijskom ciklusu. Neophodni su u našoj ishrani, jer životinje ne mogu da sintetišu sve amino kiseline, i moraju neke da uzimaju iz hrane. Reč protein potiče od Grčke reči πρώτα što znači “ najvažniji, prvi ”. Proteini se nalaze u raznim vrstama prehrambenih namirnica. Može se gotovo reći da su u većim ili manjim količinama zastupljeni u svoj hrani osim u rafiniranim šećerima i mastima. Hrana životinjskog porekla poput mesa, riba, jaja, mleka, jogurta i sira dobar je izvor proteina u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Sadrže veliku količinu proteina, ali su i izvor svih esencijalnih aminokiselina. Mnogi mikroorganizmi i biljke mogu da biosintetišu svih 20 aminokiselina, dok životinje i čovek moraju da se podvrgnu određenoj vrsti dijete tj. ishrani[21]. Mnogi enzimi koji imaju glavnu funkciju u ljudskom organizmu nisu stalno prisutni i moraju se unositi. Proteini mogu biti svrstani u tri klase: globularni proteini, fibrilarni proteini, membranski proteini. Skoro svi globularni proteini su rastvorljivi, a mnogi od njih su i enzimi. Fibrilarni proteini su veoma izduženi molekuli, čija sekundarna struktura čini dominantan strukturni motiv. Najčešće imaju strukturnu ili motornu funkciju. U njih spadaju α i β keratin, fibronektin, kolagen, elastin. Membranski proteini se dele na integralne i periferne. Integralni su čvrsto ugrađeni u membranu za koju su vezani hidrofobnim vezama. Periferni se lako odvajaju od membrane, za koju su najčešće vezani preko integralnih proteina, elektrostatičkim interakcijama i vodoničnim vezama. Proteini u zavisnosti od svoje građe, provode čitav niz različitih aktivnosti unutar organizma. Prvi i osnovni zadatak proteina je njihova neophodnost u procesu rasta i razvoja. Za bilo koji deo našeg tela koji prolazi kroz proces rasta ili regeneracije proteini su neophodni u svakodnevnici.

 

Znacaj proteina u kozmetickim preparatima

 

U proizvodnji kozmetičkih preparata koriste se proteini dobijeni iz različitih prirodnih izvora. Funkcionalna svojstva proteina u nezi kože i kose su hidratacija, povećanje elastičnosti, stvaranje osećaja mekoće i davanje sjaja kosi. Osim proteina u nativnom obliku, koriste se i njihovi derivati: hidrolizati proteina i kopolimeri hidrolizata (najčešće kvaternizovani i acilovani kopolimeri, kao i kopolimeri sa sukcinilnom kiselinom i silikonima). Najznačajniji faktor od koga zavise funkcionalna svojstva proteina i njihovih derivata je molekulska masa. Poznato je da visokomolekularni proteini na koži ili kosi stvaraju zaštitni film, hidrolizati sa lancima srednje veličine odlikuju se visokom supstantivnošću, dok niskomolekularni proteinski sastojci („mikroproteini”) imaju određenu sposobnost penetracije. Jedan od proteina koji se dugo koristi za izradu kozmetičkih preparata je kolagen, zbog izrazitog efekta hidratacije. Pojava bolesti „ludih krava” (Bovine Spongiform Encephalopathy) i novi propisi u kozmetičkoj industriji, uslovili su da se goveđi kolagen zamenjuje visoko kvalitetnim ptičijim ili ribljim kolagenom. Kao proteinske kozmetičke sirovine životinjskog porekla, koriste se i derivati keratina, kazeina, proteina svile i školjki. Međutim, zbog sve strožijih zakonskih propisa u kozmetičkoj industriji, za izradu kozmetičkih preparata široko se primenjuju proteini biljnog porekla. Najviše se koriste proteini iz semena biljaka familija Poaceae (pšenica, pirinač, ovas i kukuruz) i Fabaceae (soja, grašak), proteini semena drveta Moringa oleifera (Moringaceae), kao i proteini algi. Upotreba raznih sredstava koji sadrže proteine u kozmetičke svrhe ima dugu tradiciju. Postoje zapisi o tome da je rimska carica Popeja za kupanje umesto vode, koristila mleko magarca čime je čuvala estetski izgled kože.

Poslednjih decenija XX veka, proteini su postali veoma atraktivni i visoko cenjeni sastojci kozmetičkih preparata.

U savremenoj kozmetologiji primenjuju se različiti proteinski sastojci. Njihova primena se zasniva na činjenici da su to jedinjenja koja ulaze u sastav kože, kose i noktiju i da narušavanje njihovog odnosa i fiziološkog statusa u koži i njenim izdancima izaziva estetske promene kao što su: atonija, dehidratacija, pojava bora i druge nepoželjne pojave.

Kožni proteini, prvenstveno kolagena i elastična vlakna, odgovorni su za čvrstinu, elastičnost i otpornost kože.

Za kozmetičku upotrebu najznačajniji su skleroproteini kolagen, elastin i keratin, kao i njihovi derivati kondezati sa tenzidima, masnim kiselinama i drugim, i drugi složeni spojevi. često se koriste i neuropeptidi, koji opuštaju mišiće lica i imaju slično dejstvo kao botoks, ali su daleko neagresivniji jer sadrže manje botulin toksina. Ovi peptidi idealni su za nazolabijalne bore, jer one najčešće nastaju ponavljanjem određenih pokreta i mimikom. Najpoznatiji neuropeptid je Argirelin (acetil heksapeptid-8).

Takođe, često se koriste takozvani peptidi nosioci koji prenose nutritivne elemente poput bakra, magnezijuma ili nekih drugih. U zavisnosti od toga za koji su element vezani, oni mogu imati različita svojstva, pa tako oni koji prenose bakar, na primer, mogu smanjiti upale kože. Isto tako, oni redom podstiču elastičnost kože i doprinose blistavom tenu.  Palmitoil tetrapeptid-7. On štiti kožu i potkožno tkivo od oštećenja koja najčešće nastaju usled upala. Kao sastojak krema protiv bora, on deluje tako što ciljano deluje protiv supstanci koje su odgovorne za upalu kože.  Palmitoil pentapeptid-4. njegovo primarno dejstvo je skoncentrisano na stimulisanje proizvodnje kolagena. Zaminljivo je da je on sintetizovan kako bi delovao protiv strija, pa je tek naknadno otkriveno njegovo dejstvo na bore. Palmitoil oligopeptid koji podstiče regeneraciju kože tako što stimuliše proizvodnju kolagena, elastina i glikosaminoglikana (najpoznatiji molekul ovog polisaharida je hijaluronska kiselina). Takođe, pod dejstvom ovog peptida epidermis se zadebljava i deluje u suštini kao retinol, samo daleko manje agresivno.

Literatura

 

  1. https://minutzamene.com/peptidi-u-kozmetici/
  2. http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0004-19630405665M
  3. http://www.bionet-skola.com/w/Proteini
  4. https://www.zdravisimo.com/blog/sta-su-proteini-i-u-kojoj-hrani-ih-najvise-ima.html
  5. https://onaportal.com/prirodna-kozmetika-u-sluzbi-lepote-i-zdravlja/

 

POSTANI I TI KOZMETICAR-ESTETICAR

OVDE

vise informacija na telefon

POZOVI

ZNACAJ PROTEINA U KOZMETICKIM PREPARATIMA