ZATVORENE POVREDE

ZATVORENE POVREDE

Akademija za estetiku i kozmetologiju „Purity“
Seminarski rad iz predmeta Patologija
ZATVORENE POVREDE
Profesor: Olivera Matovic
Student: Teodora Samardzija
Broj indeksa: 4349/19
Beograd, 2021.

Sadrzaj
Uvod 3
Podela povreda 4
Klinicki oblici zatvorenih povreda 5
Zatvoreni prelomi kostiju 6
Crush i Blast sindrom 7
Lecenje zatvorenih povreda 8
Kriterijumi za klasifikaciju povreda i zbrinjavanje povreda 9
Literatura 103
Uvod
Povreda (trauma) je nasilno oštećenje tela (zdravlja), izazvano isključivo dejstvom
spoljašnjih faktora, za razliku od oboljenja, kao prirodnog oštećenja zdravlja, koje
se razvija spontano, pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih), tako i unutrašnjih
(endogenih) činilaca.
Definicija povrede : telesno oštećenje na organskom nivou, koje nastaje kao
posledica akutnog izlaganja energiji (mehaničkoj, toplotnoj , električnoja ,
hemijskoj ili zračenju)4
Podela povreda
1. Mehaničke povrede
Otvorene
Zatvorene
2. Fizičke povrede
Termičke povrede
Električne povrede
Povrede izazvane bukom, vibracijama i ultrazvukom
Povrede zračenjem – radioaktivne
3. Asfiktične povrede
Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva (sufokacije)
Povrede koje nastaju stezanjem (strangulacije)
4. Hemijke povrede (trovanja)
5. Nutritivne povrede (nasilna glad i žeđ)
6. Psihičke povrede
7. Bakterijske povrede
Povrede se dele prema:
-mehanizmu nastanka5
-vrsti objekta ili supstance koja je dovela do povrede
-mestu nastanka povrede (delu tela)
-aktivnosti povređenog
-uloge ljudske namere da nanese povredu
Klinicki oblici zatvorenih povreda
Povrede kod kojih ne postoji prekid kontinuiteta kože i sluzokože. Ovde spadaju:
-potres (comotio)
-pritisak (compresio)
-nagnječenje (contusio)
-uganuće (dystorsio)
-iščašenje (luxatio), može biti i otvorena povreda
-prelom kosti (fractura), može biti i otvorena povreda
Posebni oblici zatvorenih povreda su:
-Postkompresivni sindrom (crush sindrom)
-Sindrom udarnog talasa (blast sindrom)

zatvorene povrede

Nastanak povrede
Zatvorene povrede nastale tegljenjem ili razvlačenjem dovode do rastrgnuća
pojedinih tkiva, pa i do odvajanja pojedinih delova tela (prst, ruka, stopalo itd.).
Pod jačim udarima može doći do povrede omotača mišića i ispadanja mišića iz
njegovog ležišta — .mišićna kila.
Pri zgnječenju dubljih tkiva može doći i do povrede kostiju, pri čemu ne dolazi do
preloma, nego samo do povrede pokosnice, sa manjim ili većim izlivom krvi pod
samu pokosnicu, što izaziva jake bolove. Dalje, dolazi u obzir i kontuzija zglobova, 6
sa ili bez izliva krvi u zglob. Ako pri kontuziji zgloba dođe i do uvrtanja zglobnih
veza koje se tegljenjem povrede, onda tu kontuziju zovemo uganuće zgloba.
Zatvoreni prelomi kostiju
Prema uzroku prelomi mogu biti:
-patoloski(nastaju spontano il uz malu silu usled nekog patoloskog procesa na
kosti)
-traumatski(usled dejstva mehanicke sile na prethodno zdravu kost)
Prema prelomnoj liniji mogu biti:
-poprecni
-kosi
-spiralni
-prelomi sa vise fragmenata
Prema medjusobnom odnosu prelomljenih fragmenata:
-bez dislokacije (prelomljeni fragmenti su u kontaktu
-sa dislokacijom ( fragmenti pomereni na vise nacina)
Dijagnoza preloma:
-anamneza
-klinicka slika
-rendgenski snimak
Prva pomoc kod preloma
Privremena hemostaza,prvi zavoj,transportna imobilizacija,hirurski
tretman,fizikalna terapija i vezbe.7
Crush i Blast sindrom
Kraš sindrom, traumatska rabdomioliza, sindrom priklještenja mišića, ishemijska
nekroza mišića ili Bywatersov sindrom), je ozbiljno medicinsko stanje, sa
sistemskim manifestacijama, izazvano snažnom kompresijom (priklještenjem)
udova ili drugih delova tela, koja je trajala dovoljno dugo da znatno poremeti ili
prekine cirkulaciju (protok) krvi. Karakteriše se pojavom šoka i akutnom
bubrežnom insuficijencijom, kao posledicom, pritiskom (priklještenjem) izazvane
destrukcije skeletnih mišića.
Posle oslobađanja priklještenih delova tela postoji slobodan vremenski interval u trajanju od nekoliko časova, kada
se povređena osoba oseća relativno dobro. Nakon toga razvija se otok i pad temperature povređenog uda sa
oslabljenim pulsom ili bez pulsa u njemu, i oštećenom funkcijom živaca (gubitak osećaja).Naglo oslobađanje
povređenog uda nastaje „reperfuzijski-sindromom “ koji prati akutna hipovolemija i poremećaji metabolizma.Iz
nekrozom oštećenih mišića (mioliza) oslobađaju se toksini, koji prodiru u sistemsku cirkulaciju i bubrege i izazivaju
mioglobinuriju (izlučivanje mioglobina iz mišića preko mokraće), što izaziva prvo smanjenje (oliguria) a zatim i
potpuni prekid (anuria) izlučivanja mokraće iz bubrega. Ovo stanje može izazvati nagli nastanak šoka i smrt kojoj
prethodi srčana aritmija.Ako ne nastupi smrt u ovoj fazi, nakon dva do pet dana javlja se opšte poboljšanje, ali otok
na udovima zaostaje i pojačava se. Nakon ovog perioda može doći do trajnog poboljšanja ili ponovnog pogoršanja
sa smrtnim ishodom.
Blast povrede, su složene (udružene) fizičke povreda tkiva i organa koja nastaje
nakon direktnog ili indirektnog dejstva udarnog talasa eksplozije. Blast povrede
nastale u toku eksplozije, najčešće su iz grupe mehaničkih povreda i mnogo su
teže ako nastanu u zatvorenom prostoru.8
Lecenje zatvorenih povreda
Lečenje zatvorenih povreda, kao što su laki uboji, lakše potkožne modrice i male
kontuzije kostiju, jednostavno je. Povređeni deo tela treba ostaviti da miruje, na
povređeno mesto staviti hladni oblog od obične vode ili burovog rastvora.
Povređeno mesto ne sme se trljati ili masirati, jer ga time i dalje povređujemo i
otežavamo lečenje.
Teže povrede, kao što su hematom, uganuće zgloba, povreda mišića, mišićnog
omotača i kosti, i povreda živca, treba prepustiti lekaru, koji će oceniti težinu
povrede i opasnost koja preti od nje. Do dolaska lekara treba povređeno mesto
imobilisati, tj. čvrstim vezivanjem okolnih zglobova učiniti ga nepokretnim, i staviti
burov oblog.9
Kriterijumi za klasifikaciju povreda i zbrinjavanje povreda
Kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda decidirano su navedeni samo za teške
telesne povrede i usklađuju se sa Krivičnim zakonom države na čijoj teritoriji se
vrši njihova procena .U praksi sudske medicine u Srbiji primenjuje se pet
kvalifikatornih elemenata;
1. Opasnost po život
2. Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa
3. Oštećenje zdravlja
4. Nesposobnost za rad
5. Unakaženost
Zbrinjavanje povreda
Preduslovi:Za adekvatnu i uspešnu realizaciju zbrinjavana povređenih bitno je
ispunjenje sledećih preduslova:
-Uvežbanost tima za zbrinjavanje povreda (traume) u svim vremenskim i
prostornim uslovima
-Pravilna procena mesta događaja kako bi se prepoznale opasnosti i mehanizam
povrede
-Pravilna procena situacija u kojima se zbrinjavanje može izvršiti samostalno, a
kada je potrebno pozvati dodatnu pomoć
-Pravilna procena trenutka pristupa povređenom, kao i kada napustiti mesto
događaja
-Adekvatan pristup povređenom, koja pitanja postaviti povređenom, koje
postupke preduzeti, kada ih preduzeti i kako ih izvesti brzo i pravilno10
Literatura
https://sr.wikipedia.org/sr/Povreda#Mehani%C4%8Dke_povrede
Povrede – definicija i podela
https://narodnilek.com/2013/04/11/zatvorene-povrede-hematom-uganucezgloba-povreda-misica-misicnog-omotaca-i-kosti/
http://www.jumedicinskadoboj.com/uploads/18751/documents/Hirurgija_Zatvorene_mehanicke_povrede
1.pdf1

ZATVORENE POVREDE ZATVORENE POVREDE ZATVORENE POVREDE ZATVORENE POVREDE ZATVORENE POVREDE ZATVORENE POVREDE ZATVORENE POVREDE