+381607237853 akademija.purity@gmail.com

VITILIGO

AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETIKOLOGIJU PURITY

 

VITILIGO

DERMATOLOGIJA  SA MIKROBIOLOGIJOM

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

STUDENT                                                                                 MENTORKA                                                                                                                                                                                MILENA TODOROVIĆ                                                Prof. SVETLANA GRUBOR                                                                                                                                                                     ES/UNM 05/11

BEOGRAD 2019

 

SADRŽAJ

1.UVOD                                                                     1

2.ETIOLOGIJA                                                           2

  1. KAKO SE MANIFESTUJE VITILIGO 3

4.UZROK                                                                    4

5.PSIHOLOŠKE POSLEDICE                                     5

6.KLINIČKI OBLICI                                                   6-8

7.DIJAGNOZA I LEČENJE                                         9

8.ZAKLJUČAK                                                           10

9.LITERATURA

 

 

 

 

 

 

 

 

UVOD

Vitiligo ili leukodermija je hronično stečeno oboljenje kože, koje se javlja u vidu glatkih, belih mrlja na različitim delovima tela. To je jedno od najčešćih oboljenja iz grupe hipopigmentacijskih poremećaja. Tačan uzrok bolesti je složen i nije u potpunosti razjašnjen. U 30% slučajeva bolest je nasledna. Pretpostavlja se da dolazi do razaranja melanocita (ćelija koje proizvode kožni pigment melanin) iz još nepoznatih razloga. Kao ostali činioci koji doprinose bolesti se pominju ponovljene opekotine od sunca, traume, emocionalni stres, a sve češće se vitiligo posmatra kao autoimuno oboljenje. Ova bolest nije zarazna i javlja se u svim životnim dobima, kod oba pola. Incidenca obolevanja iznosi oko 1-2%.Naziv vitiligo potiče od latinske reči vitium (mana) ili vitelius (bele mrlje na telećem krznu).                           Vitiligo se javlja u vidu jasno ograničenih mlečno belih polja različite veličine, obično kružnog oblika i obično simetričnog rasporeda. Promene su najčešće na koži iznad zglobova prstiju, laktova, kolena, oko prirodnih otvora (oči, nos, usta, anus, vagina), oko pupka, u pazušnim jamama itd. Ponekad može biti zahvaćena i oralna ili genitalna sluzokoža i dlake. Kod polovine obolelih fleke se pojavljuju pre njihove 20-e godine. One mogu da rastu ili da ostanu iste tokom vremena. Zabeleženi su i slučajevi repigmentacije, a delovi kože zaraženi vitiligom mogu da se pomeraju, da menjaju oblik isl.

 

 

1

ETIOLOGIJA

Vitiligo je povezan sa autoimunim i zaraznim bolestima, pogotovo hipo- i hiperfunkcijom tiroidne žlezde. Ispitivanje koje je sproveo Engleski medicinski žurnal (England Journal of Medicine), koja je obuhvatila 656 ispitanika iz 114 porodica, ukazala je na povezanost ove bolesti sa nekoliko mutacija na NALP1 genu. Ovaj gen, koji se nalazi na 17. hromozomu, je deo kaskade koja reguliše inflamaciju i smrt ćelija, uključujući i ćelije bele krvne loze zadužene za imuni odgovor. Gen NALP1 je dobro izražen u T ćelijama i Langerhansovim ćelijama, koje su deo autoimunskog sistema kože.U jednoj od mutacija na NALP1 proteinu, aminokiselina leucin je zamenjena histidinom. Originalna struktura proteina je dobro očuvana u toku evolucije kod velikog broja vrsta, što svedoči o njegovoj izuzetnoj važnosti.Normalna proteinska sekvenca u NALP1 genu (normalna DNK) ima sledeću strukturu

TCA         CTC     CTC     TAC    CAA

Ser           Leu     Leu     Tyr      Gln

S   L          L          Y         Q

U nekim slučajevima vitiliga, prvi leucin je zamenjen histidinom u toku mutacije:

TCA         CAC    CTC     TAC    CAA

Ser           His      Leu     Tyr      Gln

S   H         L          Y         Q

Leucin je neutralan i hidrofoban, a histidin je pozitivno naelektrisan i hidrofilan, tako da je logično očekivati da nemaju istu ulogu.

2

KAKO SE MANIFESTUJE VITILIGO

Vitiligo se manifestuje pojavom jasno ograničenih makula (mrlja) mlečno-bele boje, okruglog ili ovalnog oblika, različite veličine, koje su simetrično ili asimetrično raspoređene na koži. Mogu se međusobno spajati. Nema subjektivnih simptoma. Vitilignozne promene su osetljive na sunčeve zrake (nedostatak zaštite melanina), usled čega može lako nastati solarni eritem.Najčešća mesta na telu koje zahvata vitiligo su:                                                 Izloženi delovi tela (šake i lice);                                                                                           Regije oko telesnih otvora:                                                                                       oči, nozdrve, usta, pupak, genitalije;                                                                                        Pazuh i prepone;                                                                                                            Oštećeni delovi kože (npr.opekotine i posekotine).                                                                 Vitiligo se može javiti u bilo kojoj godini života, ali otprilike polovina onih koji imaju ovaj poremećaj, dobila ga je pre svoje dvadesete godine. Teško je predvideti tok bolesti, ali obično napreduje polako, sa periodima stabilnosti koja često traje nekoliko godina. Promene bez pigmenta polako menjaju svoj oblik i veličinu, a koža oko njih može biti tamnija nego obično. Dlake koje rastu iz oblasti zahvaćenih vitiligom mogu da zadrže svoju normalnu boju ili da pobele. Spontana repigmentacija je moguća i javlja se u 6-44% slučajeva, ali je kozmetski nezadovoljavajuća.

 

 

 

3

UZROK

Pojavu depigmentiranih žarišta na koži uzrokuje uništenje pigmentnih stanica (melanocita) u epidermisu.Pojavu depigmentiranih žarišta na koži uzrokuje uništenje pigmentnih stanica (melanocita) u epidermisu. Postoji više teorija o uzrocima i mehanizmu uništenja melanocita, koje se međusobno dopunjuju, ali nijedna nije razjašnjena u potpunosti. Određeni provocirajući faktori poput emocionalnog stresa, sunčanih opeklina te ponavljanjih trauma mogu uticati na neposrednu pojavu bolesti.

U razgovoru sa bolesnicima često se saznaje da je do prve pojave belih mrlja na koži došlo nakon stresnog događaja (npr. saobraćajne nesreće, straha, smrti u porodici, neuspeha u školi, rastave…), nakon preboljene druge bolesti ili pak neke traume.Vitiligo je često udružen s nekim autoimunim bolestima; najčešće s bolestima štitnjače (u 30% slučajeva), šećernom bolesti, pernicioznom anemijom i alopecijom areatom.Pojavu depigmentiranih žarišta na koži uzrokuje uništenje pigmentnih stanica (melanocita) u epidermisu.

 

 

 

 

 

4

PSIHOLOŠKE POSLEDICE

 

Vitiligo može da ima ozbiljan uticaj na mentalno stanje i zdravlje obolelih. Ovo se naročito odnosi na tamnopute pacijente, kod kojih je razlika između normalne i depigmentisane kože posebno izražena.U nekim kulturama oboleli od vitiliga su „označeni“. Oni se ponekad smatraju zlim ili izopačenim i ostali članovi zajednice ih izbegavaju. Oboleli takođe mogu da se osećaju depresivno, zbog ovih etiketacija. Sa druge strane, ljudi sa vitiligom mogu da prođu bez ikakvih psiholoških posledica i da nastave normalan život

 

 

 

 

 

 

 

 

 

5

KLINIČKI OBLICI

Vitiligo se zavisno o proširenosti i distribuciji depigmentiranih područja klasificira u tri osnovna oblika: lokalizirani, generalizirani i univerzalni.     Lokalizirani vitiligo javlja se u 2 % bolesnika i može biti žarišni ili segmentalni. Žarišni tip zahvata jedno manje područje kože. Kod segmentalnog,promene se javljaju na području određenih anatomskih regija kože (dermatoma), npr. jednostrano je zahvaćen deo lica, trupa ili ekstremiteta. Ovaj tip vitiliga je vrlo otporan na lečenje.

Generalizirani vitiligo je najčešći oblik i javlja se u oko 90% bolesnika. Deli se na akrofacijalni (prvenstveno zahvata lice i okrajine) i prošireni koji se manifestuje obostranim, simetričnim depigmentacijama najčešće smeštenim na licu, vratu, trupu, laktovima, šakama, zapešćima, oko skočnih zglobova te na stopalima.

Univerzalni vitiligo javlja se kod 8% bolesnika i zahvata preko 80% celokupne površine kože. Tok bolesti je najčešće sporo progresivan, ali kod određenog broja obolelih vitiligo može mirovati i više godina. Kod nekih bolesnika može doći do potpunog gubitka pigmenta unutar kratkoga vremena (6 do 12 mjeseci) od početka bolesti.

 

 

 

 

6

 

 

 

 

 

 

7

 

 

 

 

 

 

 

 

8

DIJAGNOZA I LEČENJE

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, a potvrđuje patohistološkim nalazom (nakon biopsije).Postoje brojni načini da se obolela koža „kamuflira“ upotrebom šminke i ostalih kozmetičkih proizvoda. Jedan od načina uključuje izbegavanje sunčanja, kako bi se smanjila razlika između pigmentisane i obolele kože. Ipak, sunčevi zraci mogu i da podstaknu regeneraciju melanocita i povratak normalnog pigmenta.                                   Fototerapija je takođe blagotvorna. Izlaganje dugotalasnim ultraljubičastim zracima u kombinaciji sa lekom Psoralen (terapija poznata kao “PUVA”) dala je dobre rezultate. Takođe se koriste i ultraljubičasti zraci talasne dužine 311-313 nm, koja ne uključuje upotrebu lekova. U tu svrhu se koriste posebne fluorescentne lampe ili uređaji sa optičkim vlaknima, koji tretiraju velike površine u kratkom vremenskom intervalu.Krajem oktobra 2004. godine lekari su uspešno izveli transplantaciju melanocita u područja kože zahvaćena vitiligom, što je rezultovalo potpunom repigmentacijom. Procedura podrazumeva uzimanje tankih slojeva pigmentisane kože iz glutealne regije pacijenta. Iz nje se zatim izdvajaju melanociti i pripremaju za presađivanje. Površina koja se tretira se pripremi pomoću medicinskog lasera i nakon toga se ugrađuju pripremljeni melanocitni „kalemovi“. Nakon tri nedelje taj deo se izlaže ultraljubičastom svetlu, a isti postupak se ponavlja i nakon dva meseca. Kod velikog broja pacijenata (73-84%) usledila je potpuna repigmentacija.Osim ovih metoda lečenja, koriste se i kortikosteroidi (lokalno tokom 1-2 meseca), depigmentacija preostalih pigmentnih delova kod veoma proširenih vitiliginoznih promena itd.

9

 

ZAKLJUČAK

Pacijentu treba skrenuti pažnju da zasad nema pouzdanog leka za vitiligo. Repigmentacija je spora i obično nekompletna. Takodje treba ukazati na opasnost od sunčanih opekotina na vitiliginoznim povšinama i potrebu fotoprotekcije.U lečenju vitiliga, sa ciljem da se postigne repigmentacija depigmentovanih ploča, mogu se primeniti: topikalni kortikosteroidi, imunomodulatorne kreme – inhibitori kalcineurina (pimekrolimus i takrolimus), UVB i PUVA terapija, terapija laserom, a u nekim slučajevima i hirurška intrevencija (minitransplantacija pigmentovane kože na vitiligo ploče). Takođe se savetuje i primena kozmetskih korektivnih kremova (kamuflaža).Kod generalizovanih oblika vitiliga sa očuvanim malobrojnim ostrvcima zdrave kože, kod koga je lečenje ostalo bez efekta, može se uz pristanak pacijenta, oprezno sprovesti depigmetacija primenom depigmentišućih sredstava.    Koji će vid lečenja vitiliga biti primenjen odlučiće dermatolog posle pregleda, a na osnovu lokalizacije, raširenosti promena, kao i uzrasta pacijenta.

 

 

 

 

 

 

10

LITERATURA

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Витилиго

www.beoderma.com/vitiligo

POSTANI I TI KOZMETICAR-ESTETICAR

OVDE

vise informacija na telefon

POZOVI