Vitamini

Vitamini

Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju.

 

Vitamini su organska jedinjenja koja organizam čoveka nije u stanju da sintetiše (izuzev holekalciferola, vitamina K i delimišno riboflavina), te se moraju unositi hranom. Vitamini nastaju u biljkama uz pomoć sunca i/ili u bakterijama; u nekim slučajevima mogu nastati u ljudskom ili životinjskom organizmu.

 

Vitamine delimo po rastvorljivosti u: vodi (hidrosolubilni) i ulju (liposolubilni: A, D, E, K). Rastvorljivi u vodi se posle nekoliko sati izlučuju iz organizma, a rastvorljivi u mastima se akumuliraju u jetri; u slučaju dijete bez masti-ulja, umesto uljanih kapsula koje se cele progutaju, uzima se suvi oblik koji se sažvaće.

 

 

 

Postoji oko 40-tak različitih tvari poznatih kao esencijalni nutrijenti u čovjekovoj prehrani. Od tih 40-tak, 13 ih je prepoznato kao vitamini, 15 ih je prepoznato kao esencijalni minerali, minerali u tragovima ili elektroliti. Ostalih 12 su amonokiseline.

 

Ime, vitamin, dao je poljski biokemičar Kazimierc Funk 1912. godine. izolirajući kristalnu tvar iz riže. Vita latinski znači život, -amin znači Amin; mislilo se da vitamini pripadaju aminima, što naravno nije točno, ali je ime ostalo do dan danas.

 

 

 

Vitamin T i U

Ovi vitamini nisu pravi vitamini jer su ih izmislili marketinški stručnjaci.

• Vitamin T
• Vitamin U

Vitamini topljivi u vodi[

Ovi vitamini se vrlo lako apsorbiraju direktno kroz gastrointestinalni trakt u krv. Kada se apsorbiraju, cirkuliraju kroz tijelo i spremni su za potrebe organizma. Većina vitamina topljivih u vodi nije pohranjena u tijelu u većim količinama kroz duži period. Kad koncentracija pređe određenu količinu, tijelo ih izbacuje van preko urina. U tim trenutcima urin je bijele boje, za razliku od normalne žute boje urina.

• Vitamin B1 (Tiamin)
• Vitamin B2 (Riboflavin) – vitamin G
• Vitamin B3 (Niacin) – vitamin P
• Vitamin B5 (Pantotenska kiselina)
• Vitamin B6 (Piridoksin)
• Vitamin B7 (Biotin) – vitamin H
• Vitamin B9 (Folna kiselina) – vitamin M
• Vitamin B12 (Kobalamin)
• Vitamin C (Askorbinska kiselina)

 

 

Vitamini topljivi u mastima

Ovi vitamini potrebuju dodatne tvari, emulgatore, kako bi se mogli pretvoriti u kemijski spoj koji se sad može apsorbirati u krv. Kada je apsorbiran, vitamin topljiv u mastima putuje do mjesta u tijelu gdje se posprema za potrebe organizma. Kada organizam treba vitamine, oni se putem specijalnih proteina nosača dovode do tog mjesta.

• Vitamin A
• Vitamin D
• Vitamin E
• Vitamin K

 

Vitamini antioksidansi[uredi – уреди | uredi izvor]

Stanični metabolizam za proizvodnju energije neophodno treba kisik. U njegovom nedostatku javljaju se tzv. slobodni radikali. Za normalno funkcioniranje organizma slobodne radikale je potrebno kontinuirano neutralizirati. U tu svrhu služe antioksidansi:

• vitamin A (beta-karoten)
• vitamin C (djeluje zajedno s vitaminom E)
• vitamin D (sintetizira se pomoću sunčeve svjetlosti)
• vitamin K (ima ulogu u mehanizmu zgrušavanja)

Vitamin A

 

Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, puteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama.

 

Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.

 

Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla (ribi, džigerici, i mlečnim proizvodima) ovaj vitamin a je u obliku retinola i dehidrationola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamnin koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, kripto-karoten, beta-karoten, i gama-karoten. Najvažniji provitamin A je beta-karoten.

 

 

 

Vitamin B1

 

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.

 

Vitamin B2

 

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

 

 

Vitamin B3

 

Vitamin B3 je neophodan za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje.

Vitamin B5

 

Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

 

Vitamin B6

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

 

Vitamin B12

 

Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži kobalt. Kobalamin sintetišu isključivo neki mikroorganizmi, ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

Vitamin C

 

Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 50-60 mg kod zdravih osoba, a kod osoba koje puše, izložene su zagađenjima, stresu, bolestima, hiruškim zahvatima itd. oko 2 g dnevno^[1]. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.

Vitamin D

 

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imunski sistem i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.

 

Vitamin E

 

Vitamin E je žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja, i štiti srce i krvotok. Nedostatak ovog vitamina izaziva poremećaj rada mišića i nervnog sistema.

 

 

Vitamin F

 

Vitaminom F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. On pomaže sprečavanju taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose. Usled nedostatka vitamina F nastaju ekcemi i akne.

 

 

 

 

Vitamin H

 

Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika.

 

Vitamin K

 

Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.

 

Antivitamini

 

Antivitamini su antagonisti (imaju suprotno delovanje) skoro svim vitaminima. Nisu poznati samo za vitamine A i D. Slični su po sastavu vitaminima i mogu se, kada nema dovoljno vitamina, ugraditi u odgovarajuće koenzime. Na taj način se koenzimi ne aktiviraju što remeti normalno odvijanje fizioloških procesa u organizmu. Ako se pravilnom ishranom unosi dovoljna količina vitamina, oni ne dozvoljavaju antivitaminima da se vezuju.

 

Dobijanje vitamina

 

Većina važnih vitamina, kao što su vitamin A, B1, B2, B3, C, D3 i drugi, dobijaju se uglavnom na dva načina:

• organskom sintezom
• fermentacijom.

 

Vitаmini se nalaze u vodi i mаsti

Vitamini rastvorljivi u vodi rastvaraju se lako. Bez obzirа nа to da li ih telo iskoristi ili ne oni se izlučuju kroz urin. Pošto ih telo nemože skladištiti važno je unositi ih redovno i svakodnevno. Mnoge vrste vitamina rastvorljivih u vodi se mogu sintetisati samo uz pomoć bakterija, kao što su vitamini B .

Vitamini rastvorljivi u masti se apsorbuju kroz crevni trakt uz pomoć lipida (masti). Zbog toga što su veće šanse da se akumuliraju u telu u masnim tkivima i jetri, mogu pre da dovedu do hipervitaminoze nego vitamini rastvorljivi u vodi. Vitаmini rastvorljivi u masti mogu da se skladište nekoliko dаnа, a neki i do 6 meseci! Kаdа su organizmu neophodni, posebni nosioci u vаšem telu će ih odneti tаmo gde su potrebni.

Većinom, vitamine unosimo sa hranom, ali neki se dobijaju na druge načine. Na primer, mikroorganizmi u crevima – poznatiji kao “crevna flora” – proizvode vitamin K i biotin, dok se jedan oblik vitamina D sintetiše u koži uz pomoć prirodnog UV zračenja sunčeve svetlosti. Ljudski organizam može proizvesti neke vitamine iz tako zvanih provitamina koje unosimo hranom. Primjeri uključuju vitamin A, proizveden od beta karotena koji se nalazi u voću i povrću, ili niacin proizveden iz aminokiseline triptofan.

Uloga vitamina

Niz uzroka može da proizvede nedostatak vitamina u isharni:

• Zbog neadekvatne ishrane ili stroge dijete
• Pušenje ili konzumiranje drugih droga
• Usled povećanih vitaminkih potreba kod dece za vreme naglog rasta,trudnocće, dojenja i ozbiljne infekcije
• Zbog neuravnotežene ishrana , modnih trendova i problema sa zubima
• Zbog nepotpune probave i apsorpciju hrane (stariji ljudi, alkoholičari)
• Kod dugotrajne upotrebe određenih lekova
• Zbog pojedinih oboljenja

 

 

 

 

Vitаmini hrаne telo

Telo je moćnа mаšinа, sposobnа dа se samoregeneriše. Ali jednа stvаr koju ne može dа urаdi je dа proizvodi vitаmine. To znači da moramo da ih unosimo preko hrane, jer rаzličite nаmirnice sаdrže rаzličite vitаmine. Ključ je dа se unose rаznovrsne nаmirnice dа bi se iskoritio аsortimаn vitаminа.

Vitаmin A

Ovаj vitаmin igrа veomа veliku ulogu za vid. Vitаmin A pomаže dа vidite u boji. Pored togа održava zdrаvu kožu.

Kojа je hrаnа bogаtа vitаminom A?

• Jetra- pileća, svinjska, goveđa
• Nаrаndžаsto voće i povrće (kаo što su dinjа, mrkvа, slаtki krompir)
• Tаmno zeleno lisnаto povrće (kаo što su kelj i spаnаć)
• puter
• jaja
• papaja
• mango
• mleko

Kompleks vitаmina B

Postoji više vrsta vitаmina B. Evo liste: B1, B2, B6, B12, nijаcin, folna kiselina, Biotin, i pаntotenskа kiselinа. Vitаmini B su vаžni za metabolizam- oni pomаžu dа se stvara energija, kаdа je vаšem telu potrebnа. Ovа grupа vitаminа je tаkođe uključena u izrаdu crvenih krvnih zrnаcа, koje nose kiseonik kroz telo.

Kojа je hrаnа bogаtа vitаminom B?

 

• Žitаrice, kаo što su pšenicа i zob
• Ribe i morski plodovi
• Živina i mesа
• Jаjа
• Mlečni proizvodi, kаo što su mleko i jogurt
• Lisnаto zeleno povrće
• Pаsulj i grаšаk

Vitаmin C

Ovаj vitаmin je vаžаn zа čuvаnje tkivа, kаo što su desni i mišići. Vitamin C je tаkođe od ključnog znаčаjа аko dobijete rez ili rаnu, jer pomаže dа zаrаste. Ovаj vitаmin takođe pomаže imunomsistemu da odoli infekcijama i bolestima.

Kojа je hrаnа bogаtа vitаminom C?

 

• Agrumi, kаo pomorаndže
• Dinjа
• Jаgodа
• Pаrаdаjz
• Brokoli
• Kupus
• Kivi
• Slаtkа crvenа pаprikа

Vitаmin D

Vitаmin D je potreban zа jаke kosti! Tаkođe je odličаn zа formirаnje jаkih zubi. Vitаmin D pomаže telu da аpsorbuje potrebnu količinu kаlcijuma.

Kojа je hrаnа bogаtа vitаminom D?

 

• Mleko sa vitаminom D
• Som
• Losos
• Skuša
• Tunjevina
• Žumаncа
• Jetra
• Riblje ulje

Vitаmin E

Ovаj vitаmin održаvа mnogo tkivа u telu, kаo što je tkivo u očima, kožu i jetru. Štiti plućа od zаgađenog vаzduha, uz to je vаžan zа stvаrаnje crvenih krvnih zrnаcа.

Kojа je hrаnа bogаtа vitаminom E?

 

• Žitаrice, kаo što su pšenicа i zob
• Pšenične klice
• Lisnаto zeleno povrće
• Sаrdine
• Žumаncа
• Koštunjаvo voće i semenke

 

Vitаmin K

Vitаmin K pomaže u funkciji zgrušavanja krvi.

Kojа je hrаnа bogаtа vitаminа K?

 

• Lisnаto zeleno povrće
• Mlečni proizvodi, kаo što su mleko i jogurt
• Brokoli
• Sojino ulje

 

 

 

Vitamin A

Nemojte da kuvate namirnice na visokim temperaturama, jer tako se uništava vitamin A oksidacijom.

Vitamini B

Izbegavajte dugotrajno pranje, potapanje ili kuvanje namirnica sa vitaminom B jer su rastvorljivi u vodi i vrlo se lako gube. Čak i kratko ključanje uništava i do trećine vitamina B12 i do 50% folne kiseline.

Vitamini C

Vitamin C se gubi ako se izlaže visokim temperaturama. Najbolje je da s enamirnice sa vitaminom C konzumiraju sirove.

Vitamini E

Izbegavajte prženje i pečenje jer se gubi i do 50% vitamina.

 

Student: Olivera Mirković

Smer: Estetičar – kozmetičar

Seminar iz ishrane: Vitamini

Mentor : prof. Momčilo Matić

Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity