Select Page

VIRUSNE INFEKCIJE KOŽE

SEMINARSKI RAD

 

VIRUSNE INFEKCIJE KOŽE

 

 

Sadržaj:

 

1. Uvod……………………………………………………………………………………………………………….3

2. Građa virusa………………………………………………………………………………………………….3

3. Životni ciklus virusa……………………………………………………………………………………..4

4. Bolesti uzrokovane HPV……………………………………………………………………………..4

4.1 Verrucae vulgares………………………………………………………………………………………4

4. 2 Verrucae tabana………………………………………………………………………………………..5

4.3 Verrucae planae juveniles…………………………………………………………………………5

4.4 Condylomata acuminata…………………………………………………………………………..5

5. Bolesti uzrokovane Herpes simplex virusima…………………………………………..5

6. Herpes Zoster………………………………………………………………………………………………..5

5. Molluscum Contagiosum…………………………………………………………………………….6

6. Hand, foot and mouth disease (HFMD)……………………………………………………7

7. Zaključak…………………………………………………………………………………………………………7

8. Literatura………………………………………………………………………………………………………..8

 

 

 1. Uvod

 

Virusi su acelulatni mikroorganizmi koji mogu da se razmnožavaju samo u ćeliji domaćina. Oni ulaze u organizam preko kože i sluznica (nos, usna duplja, genitalije).
Neprestano su prisutni u svakodnevnici kao pojam stalne, često veoma ozbiljne pretnje zdravlju, ne samo ljudi nego i drugih organizama – biljaka, životinja, bakterija.

 

2. Građa virusa

 

Virusi su najčešće izgrađeni od samo 2 komponente: nukleinske kiseline i proteina ( kapsida), koji zajedno grade nukleokapsid. Mali broj virusa sarži i dodatni omotač izgrađen od lipida i glikoproteina (lipidi su poreklom od ćelijske membrane domaćina). Mogu sadržati i enzime koji im omogućuju da napadnu ćeliju kao i enzime za razmnožavanje u toj ćeliji.

Nukleinska kiselina je ili DNK ili RNK, pri čemu oba tipa mogu biti i jednolančane i dvolančane. Prema tome, viruse delimo na DNK i RNK viruse.
Nukleinska kiselina čini genom, koga čini jedna kopija gena. Virusni genom može sadržati od nekoliko do nekoliko stotina gena.

Kapsid je omotač koji se nalazi oko nukleinske kiseline i sastoji se od jednakih proteinskih jedinica – kapsomera. Proteini kapsida imaju svojstva antigena – indukuju stvaranje i reaguju sa antitelima.
Kapsid ima nekoliko uloga:

  • Štiti nukleinsku kiselinu od enzima ćelije domaćina
  • Omogućava prenošenje nukleinske kiseline od jedne do druge ćelije domaćina
  • Reaktivne grupe u kapsidu omogućavaju da se virus veže za receptore na ćeliji domaćina

Za sve do sada poznate RNK viruse utvrđeno je da se razmnožavaju u citoplazmi ćelije domaćina. DNK virusi, sa svega nekoliko izuzetaka, razmnožavaju se u jedru ćelije domaćina. DNK virusi su herpesvirusi (izazivaju oralne i genitalne infekcije, mononukleozu…) i adenovirusi (respiratorne i crevne infekcije). RNK virusi su retrovirusi (izazivač AIDS-a), virusi izazivači rubeola, zaušaka, besnila…

Virusi koji inficiraju bakterije i u njima parazitiraju se nazivaju bakteriofagi.

 

3. Životni ciklus virusa

 

Virusi se razmnožavaju umnožavanjem. Ćelija domaćina, po ulasku virusa u nju, proizvodi nekoliko desetina do nekoliko stotina virusnih nukleinskih kiselina i na hiljade proteinskih kapsomera, a nakon toga se ovi delovi spajaju u veći broj virusnih čestica.

Osnovne faze životnog ciklusa su:

  • Adsorpcija – vezivanje virusa za površinu ćelije domaćina. Pomoću reaktivnih grupa kapsida virus na ćeliji domaćina pronalazi osetljivo mesto – receptor (obično protein) i veže se za njega. Ćelija koja nema odgovarajući receptor ne može da bude zaražena tim virusom.
  • Penetracija – ulazak virusa u ćeliju. Uglavnom ulaze pinocitozom. Kod virusa sa dodatnim omotačem penetracija se vrši tako što se dodatni omotač stapa sa ćelijskom membarnom, a nukleokapsid se ubacuje u ćeliju. Bakteriofag svojim enzimima razlaže zid bakterije, praveći otvor, kroz koji ubacuje svoju nukleinsku kiselinu.
  • Dekapsidacija – vrši se po ulasku virusa u ćeliju. Enzimi ćelije domaćina razlažu kapsid, a virusna RNK ili DNK se oslobađa. U ovoj fazi se ne može utvrditi prisustvo virusa u ćeliji usleg razloženog kapsida.
  • Sinteza virusnih komponenti – ćelija obavlja replikaciju virusne DNK ili RNK, koja obezbeđuje sintezu proteina virusa.
  • Sazrevanje virusa – stvara se nukleokapsid
  • Oslobađanje viriona – virion se oslobađa iz ćelije domaćina na nekoliko načina. Može doći do lize ćelije, sto dovodi do same smrti ćelje, zatim egzocitozom, pri kojoj virus od membrane pokupi jedan deo kao svoj dodatni omotač… oslobađanje viriona može da izostane, tada virusi ugrade soju DNK u DNK domaćina i replikacijom se prenose na nove ćelije. Takvi virusi se nazivaju provirusi (latentni, mirujući virusi). Oni gube sposobnost infekcije, ali se pod određenim uslovima ili spontano mogu ponovo aktivirati.

 

4. Bolesti uzrokovane HPV

 

  • Verrucae vulgares su virusna kožna infekcija. Nastaju infekcijom HPV – humanim papilloma virusima, tip 1,2,4. Izgledaju kao tvrde hiperkeratotiče papule, uglavnom su sivkaste,smeđe ili boje kože. Površina im je neravna, hrapava i tvrda. Mogu se videti i crne tačke – trombozirani kapilari. Prenose se direktnim kontaktom, preko predmeta, instrumenata ili autoinkulacijom – osoba zarazi sama sebe unošenjem virusa sa postojećih bradavica i širenjem na zdravu kožu. Najčešće zaraženi delovi tela su dlanovi, tabani, pregibi, otkriveni delovi tela. Najupornije su oko noktiju, odnosno subungualne ili periungualne bradavice.
  • Verrucae tabana nastaju na mestu pritiska pri hodu ili stajanju. To je zadebljani sloj orožalih ćelija, koja su beličaste ili žućkaste boje. Okružena su hiperkeratotičnim prstenom, te liče na žulj. Mogu se pojaviti pojedinačno ili u grupama. Više su pljosnate, pa rastu u dubinu, što izaziva bol. Uklanjaju se tečnim azotom – krioterapijom, elektrokoagulacijom, ekskohleacijom kiretom ili radiotalasno.
  • Verrucae planae juveniles su pojedinačne ili grupisane zaravnjene papule boje kože ili bele kafe. Najčešće se pojavljuju na koži lica. Uglavnom se javljaju kod dece i adolescenata, ali mogu se javiti i kod ostalih starnosnih doba. Mogu spontano da nestanu tokom nekoliko meseci. Leče se krioterapijom u nekoliko seansi, kod mlađih adolescenata se primenjuje elektrokoagulacija. Najefikasnije u lečenju se pokazala primena radiotalasa.
  • Condylomata acuminata su polne bradavice koje nastaju na koži spoljnih genitalija, sluznicama, perianalno. Prenose se polnim kontaktom. Mogu biti uzrokovane HPV virusom niskog (tipovi 6,11) i visokog rizika (tipovi 16, 18, 31, 33 35). To su šiljati izraštaji, mekani, ružičasti, često vlaže. Spajanjem može doći do stvaranja karfiolastog izraštaja – na peteljci su, neravne površine. Brzo se šire i to je prekanceroza za razvoj karcinoma kože grlića materice, vulve ili penisa. Mogu se ukloniti radiotalasno, krioterapijom, hirurškim putem ili lokalnom primenom citostatskih kremova – podofilina. Najefikasnije je se pokazala kombinacija ovih metoda.

5. Bolesti uzrokovane Herpes simplex virusima

 

Virus Herpes simplex (HSV) tipa 1 i 2 izaziva infekciju usana, lica i genitalne regije. Infekcija se manifestuje pojavom crvenila kože prekrivene gusto grupisanim sitnim mehurićima. Moguća komplikacija može biti sekundarna bakterijska infekcija. Lečenje se sprovodi simptomatskom lokalnom terapijom – lokalni aciklovir, foskarnet i cinkova pasta. Kod srednje teških infekcija HSV lokalizovanih genitalno dodatno se uzima aciklovir, valaciklovir ili famciklovir oralno.
Virus ostaje u organizmu u latentnom obliku, pa se njegovom aktivacijom ponovo javlja infekcija.

 

6. Herpes Zoster

 

Uzrok bolesti je virus Varicella zoster. Primarna infekcija tim virusom izaziva varičele (kod nas poznatije kao Ovčije boginje),što se uglavnom događa u detinjstvu, do petnaeste godine. Lako prenosi: vazduhom, kapljičnim putem i neposrednim dodirom sa obolelim. Inkubacija traje 2 – 3 nedelje, a to je period od zaražavanja do pojave prvih simptoma bolesti.

Početni stadijum varičele traje 1 – 2 dana i odlikuje se: malaksalošću, povraćanjem, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima,povišenom telesnom temperaturom.
Sledi eruptivni stadijum varičele, tj. pojava vezikuloznog osipa – vezikula – vodeni mehurić, praćen svrabom. Prvo se pojavljuju na trupu, kosmatom delu glave i licu, zatim na rukama i nogama, može se javiti i na sluznicama usta i oka. Ovaj stadijum traje 5 – 8 dana, vodeni mehurić se zatim suši i pretvara u kraste.Ovaj stadijum takođe može biti praćen povišenom temperaturom.

Zatim sledi stadijum povlačenja bolesti kada nestaju opšti simptomi varičele a na koži se nalaze sasušene vezikule, kraste, iza kojih ostaju mrlje bez pigmenta, ponekad plitki ožiljci uzrokovani bakterijskom infekcijom vodenih mehurića. Bolest prolazi za 10-15 dana.
Lečenje se sprovodi: izolacijom obolelog i simptomatskim merama – svakodnevnim kupanjem, kupkama u rastvoru dezinficijensa(blagi rastvor hipermangana) kako bi se sprečila bakterijska superinfekcija, nežnim posušivanjem tela, talkiranjem(talk sa anestezinom).

Sekundarna infekcija Herpes zoster virusom nastaje aktivacijom latentnog virusa kod osoba koje su preležale varičele i zato je znatno češći kod odraslih. Do tri nedelje pre pojave kožnih promena javljaju se bolovi, osećaj peckanja u području kože u dermatomu koji inerviše zahvaćeni nerv. Na zahvaćenoj koži prvo se javlja crvenilo, potom gusto grupisani mehurići ispunjeni gnojem ili krvlju. U terapiji najvažnije mesto zauzimaju analgetici radi sprečavanja bolova, aciklovir oralno, vitamin B i po potrebi lokalno antibiotska mast, kao i puder sa anestezinom.

 

7. Molluscum Contagiosum

 

Uzročnik je Molluscum contagiosum virus – MCV. Kako se virus širi sa osobe na osobu kontaktom s oštećenom kožom, može se preneneti i preko predmeta. Kod zaražene osobe, virus se vrlo lako širi dodirom ili grebanjem i na druge delove tela. Najčešće se manifestuje papulama oblika kupole, staklastog sjaja, veličine 1 do 5mm. Infekcija je lokalizovana na najpovršniji sloj epidermisa, pa ne ostaju ožiljci, osim u slučajevima grebanja koji dovode do oštećenja dubljih slojeva i bakterijskih infekcija. Većina promena nestaje u roku od dve godine (najčešće do 9 meseci). Sve dok su prisutne kožne izrasline, moguće je širenje infekcije. Sa nestankom lezija, nestaje i mogućnost širenja zaraze. Za razliku od herpes virusa, koji ostaju u inaktivnom stanju i nakon nestanka promena kože ili sluznice, Molluscum contagiosum virus nestaje u potpunosti zajedno sa papulama.

 

8. Hand, foot and mouth disease (HFMD)

 

Krajem devedesetih godina prošlog veka počela je da se javlja u vidu epidemija u dalekoistočnim zemljama. Od 2011. zabeležena je i u Americi, pa se širi i u ostalim delovima sveta. Javlja se najčešće u dečijem uzrastu, do pete godine, ali mogu i odrasli da se zaraze ovim virusom. Prenosi se direktnim kontaktom, preko predmeta gde se nalaze virusi, kapljičnim putem (putem kašljanja i kijanja) ili preko stolice zaražene osobe.
Uzročnici su Koksaki virusi (najčešće CV-A16) i enterovirusi (najčešće EV71). Nakon kontakta sa virusom nastaje period inkubacije koji traje 3-6 dana, kada se javljaju nespecifični simptomi – povišena telesna temperatura, bol u grlu, pojačan sekret u nosu. Pored toga može da se javi malaksalost, muka, povraćanje i gubitak apetita. Na kraju se javlja osip, koji je lokalizovan uglavnom na dlanovima, tabanima i oko usana i u usnoj duplji, a može da se javi i na drugim delovima tela. Promene su prvo tačkaste i crvene, a onda nastaju plikovi. Posle 7 do 10 dana bolest se u većini slučajeva završava, a smatra se da je dete zarazno prve nedelje od početka bolesti.
Lečenje se zasniva na simptomatskoj terapiji, sa ciljem ublažavanja simptoma bolesti.
Ukoliko postoji povišena temperatura, daju se antipiretici iz grupe paracetamola ili ibuprofena. Za osip mogu da budu od koristi u prvoj fazi bolesti rastvori koji isušuju promene, kao što je tzv. krečno mleko, koje se koristi i kod drugih virusnih osipa. Kada promene prestanu da se šire i postanu suve, mogu se koristiti kreme koje pomažu regeneraciji kože, uglavnom sadrže pantenol.

 

9. Zaključak

 

Virusne infekcije su veoma rasprostranjene i uglavnom bezopasne. Kao prevenciju možemo se truditi da ojačavamo naš imuni sistem, ako znamo da je osoba zaražena izbegavati blizinu i fizički kontakt kako sa tom osobom, tako i sa predmetima sa kojima je i ta osoba dolazila u kontakt. Uglavnom su privremene, mogu se uklanjati, lečiti, često i spontano prolaze. Ukoliko mi imamo virusnu infekciju, potrebno je da obavestimo ljude sa kojima dolazimo u kontakt, da bi oni sprečili nastanak iste.

 

10. Literatura

 

 

 

Seminarski rad

Predmet: dermatologija sa mikrobiologijom

Tema: Virusne infekcije kože

Student: Anastasija Lazić

mentor: Prof. dr Svetlana Grubor

Beograd, 2019.

 

 

 

 

POSTANI I TI ESTETIČAR - KOZMETIČAR

VIDI OVDE

Više informacija na telefon 0607237853