+381607237853 akademija.purity@gmail.com

AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETOLOGIJU PURITY

*Make-up artist*

 

 

 

 

VIDNI SISTEM

SEMINARSKI RAD IZ ANATOMIJE

 

 

 

 

 

        Mentor:                                             Autor:

        Prof. Olivera Matović                        Marija Vujković

 

 

SADRŽAJ

  • Uvod
  • Spoljašnji (pomoćni) delovi oka
  • Unutrašnji delovi oka
  • Glavne structure oka
  • Tečnosti oka
  • Mišići oka
  • Nervi oka
  • Funkcionalna anatomija oka
  • Krvni sudovi oka
  • Zaključak
  • Literatura

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

UVOD

 

Proces viđenja sastoji se od više hemijskih i bioelektričnih procesa kojima se prikupljene informacije obrađuju u vizuelnoj percepciji. Čim uđu u oko svetlosni zraci se prelamaju, refrakcija je prelamanje svetlosti na zakrivljenim površinama. Organ vida je paran organ,nalazi u orbiti ,a njega čine očna jabučica, očni živac I pomićni organi oka.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Spoljašnji  (pomoćni) delovi oka , imaju zaštitnu funkciju,a to su:

 

Obrve sprečavaju slivanje znoja sa čela u oči.

Očni kapci štite od različitih uticaja, oni su spolja prekriveni kožom, a iznutra sluzokožom – Vežnjača, a na krajevima se nalaze trepavice.

Trepavice štite očnu jabučicu.

Suzne žlezde luče suze, oblaže unutrašnju stranu kapka I prednji deo jabučice osim rožnjače.

Očni mišići pokreću očne jabučice u svim pravcima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Unutrašnji delovi oka:

 

Cornea zakrviljena prednja površina oka, mesto gde svetlost ulazi u oko

Bulbus oculi smeštena je u očnoj duplji i u njoj se nalaze čulne ćelije, prijemnici svetlosnih draži. Odatle se nadražaj kroz, očni nerv, prenosi do centra za vid, koji se nalazi u potiljačnom del mozga. Tu nastaje osećaj vida. Ili može da se kaže, da u centru za vid nastaju slike.

Choroidea predstavlja najveći deo srednjeg omotača očne jabučice, koji se još naziva sudovna opna oka. Pretežno je građena od vezivnog tkiva kroz koje prolaze krvni sudovi, koji se granaju i snabdevaju kiseonikom površnije i dublje slojeve oka. Ostali deo sudovnjače čine cilijarno telo i dužica, koji se nastavljaju na sudovnjaču i tako obavijaju čitavu površinu oka.

Sclera gusto vezivno tkivo koje je u kontinuitetu sa durom mater oko optičkog nerva.

Iris obojena dijafragma koja prelazi preko prednjeg dela očne jabučice.

 Pupila otvor u centru dužice čiji dijametar kontrolišu mišići dužice.

 

 

 

 

GLAVNE STRUKTRUKTURE OKA:

 

Lens

Retina – unutrašnji ćelijski sloj oka

Optički  nerv (n. Opticus, II kranijalni nerv) – izlazi na zadnjem polu oka, mesto izlaska na retini se zove slepa mrlja

 

TEČNOSTI OKA:

Humor aquosus,

–  Humor vitreous

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mišići oka:

 

Ukupno ih ima 6 od kojih je 4 pravih I 2 kosa.  Imaju zadatak da pokreću očnu jabučicu u različitim pravcima.

Pravi mišići su:

gornji (musculus rectus superior),

donji (musculus rectus inferior),

spoljašnji (musculus rectus lateralis) i

unutrašnji (musculus rectus medialis).

Kosi mišići su:

gornji (musculus obliquus superior) i

donji (musculus obliquus inferior).

 

 

 

 

 

 

 

Nervi oka:

 

 

Živac pokretač oka ili okulomotorni živac ( nervus oculomotorius) je motorni kranijalni nerv, koji inerviše poprečno-prugastu muskulaturu očne duplje (sa izuzetkom gornjeg kosog i spoljašnjeg pravog mišića), a sadrži i parasimpatička nervna vlakna koja inervišu dva glatka mišića unutar očne jabučice.

Živac polazi od dva jedra smeštena u srednjem mozgu: jedra okulomotornog živca ( nucleus nervi oculomotori) i pomoćnog okulomotornog jedra ( nucleus oculomotorius accessorius). On izlazi na prednjoj strani srednjeg mozga i prostire se koso unapred i upolje kroz zadnju i srednju lobanjsku jamu i nakon toga ulazi u očnu duplju kroz gornju orbitalnu pukotinu.

Posle ulaska u očnu duplju, živac se deli u dve grane: gornju (lateralis ramus superior) i donju ( ramus inferior). Gornja grana oživčava gornji pravi mišić i mišić podizač gornjeg očnog kapka. Donja grana inerviše unutrašnjidonji pravi i donji kosi mišić, a sadrži i parasimpatička vlakna koja prelaze u tzv. okulomotorni koren. Iz njega vlakna dolaze do cilijarnog gangliona, koji je pridodat oftalmičkom živcu, a odatle polaze postganglijska vlakna koja ulaze u sastav kratkih cilijarnih živaca ( nn. ciliares breves) i oživčavaju cilijarni mišić i mišić sfinkter zenice.

 

 

 

 

 

Funkcionalna anatomija oka:

 

Svetlosno – prelomni deo oka – dioptrijski aparat – providne strukture koje propuštaju i prelamaju svetlost:

Rožnjača – predstavlja manju,prednju petinu fibriozne opne očne jabučice. Ona je prozračna I služi za prolaz svetlosti, ali osim toga, ima ulogu konveksno-konkavnog sočiva, koje prelama svetlosne zrake.

Očna vodica bistra bezbojna tečnost koja ispunjava prostor prednje i zadnje očne komore, a neposredno je stvaraju pos4ebni nastavci cilijarnog tela.

Sočivo – smešteno iza dužice, a ispred staklastog tela. Očno sočivo je providno, elastično i dvogubo ispupčeno. Može da menja oblik delovanjem cilijarnog tela, refleksno fokusira određeni predmet u koje oko gleda, bilo da je predmet blizu ili daleko.
Ova sposobnost oka se naziva AKOMODACIJA OKA.

Staklasto telo ispunjava  unutrašnjost očne jabučice. Jako je rastresito i želatinozno. Osnovna mu je uloga da daje oblik očnoj jabučici i da delimično ishranjuje očno sočivo i mrežnjaču.

Mrežnjača – je omotač koji oblaže unutrašnju površinu očne jabučice. Sadrži gusto raspoređene čulne ćelije, fotoreceptore, čepiće i štapiće.

Čepići se nalaze u žutoj mrlji smeštenoj na zadnjem polu očne jabučice, na mestu sabiranja svetlosnih zraka. U njoj se stvara jasan lik gledanog predmeta i ona omogućava raspoznavanje boja (centralni vid).

Štapići su smešteni u ostalim delovima mrežnjače i određuju vidno polje (periferni vid). Tako je omogućeno kretanje u prostoru i viđenje pri slaboj svetlosti.

Štapići i čepići sadrže fotosenzitivni pigment. Nervni produžeci čepića i štapića obrazuju očni nerv, mesto na kome on napušta očnu jabučicu je označeno kao slepa mrlja, na njoj nema fotoreceptora.

 

 

KRVNI SUDOVI OKA

Arterije – slepi deo mrežnjače I površinski slojevi njenog optičkog dela dobijaju arterijske sudove iz sudivnjače preko pigmrntnog sloja

Središna arterija mrežnjače ulazi u otički živac iza očne jabučice I prateći osovinu živca njegovih vlakana, dospeva do papile optičkog živca na mrežnjači.

Slepoočne arterijice

Nazalne arterijice mrežnjače

Makularne arterijice

Vene – skupljaju se u središnu venu mrežnjače ( v. centralis retinae) koja napušta očnu jabučicu kroz papilu optučkog živca I uliva se u gornju oftalmičnu venu ili u neku od njenih pritoka.

 

 

 

 

 

ZAKLJUČAK

 

         Kako mi zapravo vidimo, svetlosni zraci prolaze kroz providne delove oka (rožnjaču, zenicu, sočivo i staklasto telo), prelamaju se i sabiraju na mrežnjači, na njoj nastaje lik koji je umanjen i obrnut. Očni nervi sprovode nervne impulse iz oba oka do potiljačnog dela kore velikog mozga, gde u centru za vid nastaje osećaj vida. U moždanim centrima se koriguje primljena slika i mi predmet vidimo u obliku i položaju vernom orginalu koji posmatramo.

Konveksno (sferno sočivo) fokusira svetlost

Konkavno sočivo rasipa svetlost

Žižna daljina sočiva je udaljenost iza konveksnog sočiva na kojoj se paralelni zraci koji prolaze kroz konveksno sočivo skupljaju u zajedničku žižnu tačku.

 

 

 

LITERATURA

Školski anatomski atlas, anatomija I fizologija – Ivan Anđelković, Aleksandar Stajkovac, Aleksandar Ilić

Anatomija čoveka – Slavoljub V. Jovanović, Nadežda A Jeličić

Anatomija čoveka – Marijan Bošković

Dodatni internet izvori:

 https://www.shtreber.com/culni-organi-coveka-culo-vida

https://sh.wikipedia.org/wiki/Ljudsko_oko

http://www.fasper.bg.ac.rs/do2016/nastavnici/Milovanovic_Maja/predavanja/14%20-%20Culo%20vida.pdf

 

POSTANI I TI KOZMETICAR-ESTETICAR

OVDE

vise informacija na telefon:

POZOVI

VIDNI SISTEM