VAŽNOST VODE U OČUVANJU DOBROG ZDRAVLJA

DIPLOMSKI RAD

VAŽNOST VODE U OČUVANJU DOBROG ZDRAVLJA

 

 

SADRŽAJ

1. Uvod…………………………………………………………………….………………………………………………..3
2. Hidratacija i dehidratacija organizma………………………………………………………………….4
3. Voda u ćelijskom i vanćelijskom prostoru…………………………………………………………..5
4. Važnost prisustva vode u koži, kosi i noktima…………………………………………………….8
5. Važnost vode u očuvanju dobrog stanja mozga,bubrega i jetre………………………11
6. Celulit, masno tkivo i voda…………………………………………………………………………………13
7. Dnevni unos vode………………………………………………………………………………………………15
8. Diuretici i voda…………………………………………………………………………………………………..16
9. Kvalitet i vrste pijaće vode………………………………………………………………………………….17
10. Istraživanje………………………………………………………………………………………………………….18
11. Zaključak…………………………………………………………………………………………………………….23
12. Literatura………….…………………………………………………………………………………………………25

 

 

 

1. Uvod

 

Definicija vode

Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika, hemijske formule H2O. Njene osnovne karakteristike su odsustvo boje, mirisa i ukusa. Fizičke osobine vode su: boja, mutnoća (izgled), miris, ukus i temperatura.

Voda je kvantitativno najzastupljeniji sastojak organizma, jer čini preko 60% telesne mase odraslog čoveka, a u dece i više. Količina vode u organizmu je uglavnom konstantna, što se postiže adekvatnim unošenjem i eliminacijom.

 

2. Hidratacija i dehidratacija organizma

 

Voda se unosi u organizam putem hranjivih namirnica i raznih napitaka. Apsorbuje se uglavnom iz tankog creva, mada se manji deo vode može apsorbovati i iz debelog creva. Voda se transportuje kroz ćelije tankog creva u krv po principima osmoze, što znači da se ,,kreće“ isključivo sa mesta niže na mesto više osmotske koncentracije. U tankom crevu mora vladati hipotonična sredina u odnosu na sredinu u krvi da bi se voda apsorbovala. U suprotnom, voda se neće apsorbovati, već se izbacuje iz organizma digestivnim putem. Zahvaljujući osećaju žeđi, svesno se kontroliše unošenje vode u organizam. Centar za žeđ se nalazi u hipotalamusu.

Međutim, određena količina vode se stvara u organizmu kao rezultat odvijanja oksidacionih procesa u ćelijama i to je metabolička ili endogena voda (400ml) za 24 časa.

Eliminacija vode iz organizma se odvija na razne načine:

• preko bubrega – urinom;
• preko kože – znojenjem;
• preko pluća – izdahnutim vazduhom;
• preko digestivnog trakta – stolicom.

Najveća količina vode se iz organizma eliminiše preko bubrega urinom. Prilikom obimnih povraćanja, dijareja, znojenja može se izgubiti znatna količina vode iz organizma, što uzrokuje dehidrataciju.

 

3. Voda u ćelijskom i vanćelijskom prostoru

 

Voda u organizmu se deli na intraćelijsku i ekstraćelijsku. Intraćelijska voda se nalazi u ćelijama i u njoj se odigravaju reakcije intraćelijskog metabolizma. Ova voda uglavnom nije slobodna, već je vezana za razne hidrofilne koloide, pre svega belančevine. Ekstraćelijska voda je heterogena i čini je:

• voda krvne plazme;
• međućelijska (intersticijska) tečnost;
• voda vezivnog tkiva;
• transcelularna voda – voda koja ulazi u sastav cerebrospinalne tečnosti,očne vodice, digestivnih sokova.

U odraslih osoba odnos intraćelijske prema ekstraćelijskoj tečnosti iznosi 2:1. voda i elektroliti se aktivno razmenjuju između ova dva prostora transportom kroz ćelijske membrane. Transport vode kroz ćelijske membrane zavisi od osmotskog, onkotskog i hidrostatskog pritiska.  

Osmotski pritisak je određen molarnom koncentracijom osmotski aktivnih supstanci, kao što su elektroliti i glukoza u svim prostorima (intra- i ekstraćelijskim) i iznosi 300-400 mOsmol/L. Promena koncentracije elektrolita, odnosno osmotskog pritiska u jednom prostoru uslovljava kretanje vode ka mestu većeg osmotskog pritiska. Ovaj proces traje sve dok se osmotske koncentracije ne izjednače sa obe strane membrane.

Onkotski pritisak je određen sposobnošću proteina da vezuju vodu, s obzirom na to da su u pitanju hidrofilne čestice. U krvnoj plazmi su glavni nosioci onkotskog pritiska albumini – najzastupljenija kategorija belančevina ove telesne tečnosti. U slučaju značajnijeg sniženja koncentracije albumina u krvnoj plazmi javlja se povećan izlazak vode iz krvnih sudova u okolno tkivo, pa nastaju otoci ili edemi.

Mehanizam vode i elektrolita se u organizmu reguliše složenim neuro-humoralnim faktorima. U regulaciji metabolizma vode, ključnu ulogu imaju hormoni vazopresin ili antidiuretički hormon (ADH) i aldosteron. Promenu količine vode i elektrolita u krvnoj plazmi signaliziraju odgovarajući osmoreceptori i volumenski receptori. Osmoreceptori se nalaze u hipotalamusu i karotidnim arterijama, a volumenski receptori se nalaze u srčanim pretkomorama i šupljim venama. Povećanje osmolalnosti krvne plazme (smanjeno unošenje vode) koja uglavnom zavisi od koncentracije elektrolita, predstavlja stimulans koji se refleksnim putem preko osmoreceptora prenosi do hipotalamusa, gde se sintetiše antidiuretski hormon, a on se prenosi do zadnjeg režnja hipofize (neurohipofize) i odatle direktno oslobađa u krv. Ovaj hormon deluje na nivou bubrega, gde povećava resorpciju vode u distalnim i sabirnim bubrežnim kanalićima. Ovo ima za posledicu zadržavanje vode u organizmu, što znači da se smanjuje njena eliminacija putem urina. U suprotnom, kada je osmolalnost krvne plazme smanjena (povećano unošenje vode), ne dolazi do lučenja antidiuretskog hormona, pa se više vode eliminiše iz organizma urinom. Drugi hormon koji učestvuje u regulaciji metabolizma vode je aldosteron – hormon kože nadbubrežne žlezde. Aldosteron deluje na nivou bubrežnih tubula, gde povećava reasorpciju Na i Cl, a smanjuje reasorpciju K. Zbog povećanog zadržavanja ovih elektrolita u organizmu, imajući u vidu da su dobro hidratisani, zadržava se i određena količina vode.

 

4. Važnost prisustva vode u koži, kosi i noktima

 

Voda, kao i vazduh, je nepohodna za život. Kod odrasle osobe voda čini 65 % ukupne težine. Tako da, osoba koja ima 70kg u sebi ima 49 litara vode od kojih se 15% nalazi u koži. Uloga vode ovde je od presudnog značaja. To je jedan pravi rezervoar sa kojeg drugi organi zahvataju vodu i tako se omogućava razmena sa okolinom. Voda se premešta iz dermisa ka površini natapajući različite slojeve. Taj odliv vode je nazvan Neosetni gubitak tečnosti. Prirodno obložen hidrolipidnim filmom na površini, rožnati sloj (površinski sloj epidermisa) sprečava isparavanje vode. U slučaju narušavanja te barijere, neosetni gubitak vode se ubrzava čineći kožu suvom. Voda koja se nalazi u dermisu ne cirkuliše više do epidermisa, hidrolipidni film više nema svoju ulogu. Cela serija činilaca može biti uzrok dehidratacije.

Koža je izuzetno osetljiva na svaki gubitak vode zato je obdarena mehanizmom hidroregulacije.

1) Kožna hidroregulacija

Koža se sastoji od 70% vode. Oko 75% se nalazi u dubini dermisa gde voda ima važnu ulogu u otpornosti kože. Hidratacija epidermisa je rezultat učešća dva elementa: statične  i dinamične vode koja cirkuliše. Hidroregulacija omogućava ravnotežu ova dva vodena činoca i ona je jedini garant fizičkog integriteta i funkcionalnosti kože. Hidroregulacija čini da 3 glavna faktora intervenišu: prirodni faktori regulacije, lipidi iz rožnatog sloja i akvaporini .

2) Faktori hidroregulacije (prirodni faktor hidratacije ) su molekuli koji imaju sposobnost da  fiksiraju vodu u središte rožnatog sloja, za njih kažemo da su održavaoci vlažnosti. Najpoznatiji prirodni faktori regulacije su urea i mlečna kiselina. Druge supstance koje se koriste u kozmetici, a imaju ista svojstva su pre svega glicerin i ksilitol.

Uticaj vode na nokte:
Nokti gube vodu sto puta brže nego koža. Gubitkom vode nokti se listaju i lome, rastu nadole, nisu glatki. Pojačana hidratacija najviše može da pomogne. Kalcijum ne utiče na čvrstinu nokatne ploče, tj. tvrdoću nokta. Nokti su krti i listaju se najviše zbog isušivanja, tako da njihova savitljiost i mekoća zavise pre svega od količine vode koju sadrže. Osim krema i pakovanja za vraćanja vlage, takođe postoje i razne maske, npr. od mleka.

Uticaj vode na kosu:
Kvalitet vode kojom se pere kosa,  igra veliku ulogu u njenom izgledu i kvalitetu. Osobine koje utiču na njeno zdravlje su pre svega vruća voda, zatim jedna od njih je i tvrdoća voda, tj. prisustvo minerala u vodi. Tvrdoća vode predstavlja nivo soli kalcijum karbonata i magnezijum sulfata u vodi. Sigurno je da ove soli imaju uticaj na kosu. Tvrda voda pojačava lomljenje kose. Potrebno je da se koriste adekvatne hidrantne maske za kosu, kao i ulje koje će nahraniti dlaku iznutra i sprečiti gubitak vlage.

Osim vode, na kvalitet kože, kose i noktiju značajnu ulogu ima balansirana ishrana koja prvenstveno podrazumeva pravilno unošenje vitamina, minerala i oligoelemenata.
Takođe, umereno i pravilno izlaganje kože sunčevim zracima je značajan faktor u postizanju dobrog  kvaliteta kože, kao i adekvatna nega.

 

Uloga barijere kože i voda

 

Rožnati sloj čine ćelije čija jezgra više nisu učvršćena lipidima koji se nazivaju interkorneocitarni lipidi. Kvantitet i kvalitet tih lipida je neophodan za integritet rožnatog sloja i za njegovu ulogu barijere. Kada dodje do njihovog nedostatka ili uništavanja, povezanost među ćelijama više nije osigurana. To rezultira povećanjem fenomena znojenja, koje se takodje naziva neosetni gubitak tečnosti. To je trajno, lagano, ispravanje vode koje je prisutno u organizmu. Dobro hidirirana koža mora da ima sposobnost da sačuva svoju vodu, otuda važnost interkorneocitarnih lipida.

Akvaporini su unutrašnji kanali kojima voda putuje kroz epidermis. Ti proteini su proizvodi keratinocita ( ćelija epidermisa )  i čine deo njene membrane koja omogućava prolazak molekula vode. Ta cirkulacija je nepohodna koži . Zapravo epidermis nije prožet krvnim sudovima. Svi elementi koji su neophodni za život ćelije (mineralne soli, vitamini, nutritivni elementi) koji su dopremljeni krvlju do dermisa dolaze do skupa površinskih slojeva zahvaljujući akvaporinima. Bez njih epidermis ne bi mogao da se hrani.

 

5. Važnost vode u očuvanju dobrog stanja mozga, bubrega i jetre

 

Održavanje relativno konstantne zapremine i stabilnog sastava telesnih tečnosti je suštinsko za homeostazu organizma. Neki od najčešćih i najznačajnijih problema u kliničkoj medicini proističu iz abnormalnosti u kontrolnim sistemima koji održavaju ovu konstantnost telesnih tečnosti, što je najbolji pokazatelj značaja vode za funkcionisanje tkiva i organizma u celini.

Nedostatak tečnosti koja pokreće ceo organizam, čisti toksine iz vitalnih organa i donosi hranljive materije do ćelija može da ostavi dugotrajne posledice po zdravlje organizma, zbog čegaje neophodno svakodnevno voditi računa o količini unosa najzdravije tečnosti. Glavobolja, problemi sa varenjem, smanjena koncentracija i radna sposobnost samo su neke od posledica nedovoljnog unosa vode.

Čak 80 odsto mozga čini voda, koja učestvuje u prenošenju nervnih impulsa. Dokazano je da gubitak vode u telu od samo dva odsto dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. Simptomi teške dehidratacije mogu, takođe, da se odraze na mozak i dovedu do pojave konfuzije ili, u ekstremnim slučajevima, kome.

Dve najznačajnije uloge bubrega su – da oslobode telo otpadnih materijala koji su uneti ili proizvedeni metabolizmom i kontrola zapremine i sastava telesnih tečnosti.

Za vodu i gotovo sve elektrolite u telu, ravnoteža između unosa (hranom ili metaboličkom proizvodnjom) i izdavanja (izlučivanjem ili metaboličkom potrošnjom) održava se u najvećoj meri bubrezima. Ova regulaciona uloga bubregao država stabilnu spoljašnju sredinu ćelija, neophodnu za izvođenje raznovrsnih ćelijskih aktivnosti.

Mnoga naučna istraživanja pokazala su da veći dnevni unos tečnosti ima protektivan uticaj na bubrege. Moguće naučno objašnjenje je upravo u  činjenici da bubreg igra ključnu ulogu u održavanju bilansa tečnosti u našem telu. Nedovoljan unos tečnosti stimuliše lučenje hormona vazopresina, koji može dovesti do oštećenja bubrega. Naime, ovaj hormon delovanjem preko V2 receptora dovodi do progresije različitih bubrežnih oboljenja i povećanja krvnog pritiska. Isto tako, najnoviji podaci ukazuju da ovaj hormon delovanjem preko V2 receptora koji se nalaze u jetri i pankreasu, može igrati ulogu u nastanku metaboličkog sindroma i šećerne bolesti. Zaključak svih studija je da umereno povećan unos tečnosti (dva do tri litra dnevno) ima povoljan efekat na bubrege.

Jetra je veliki, hemijski vrlo reaktivan organ sa visokim stepenom metabolizma, koji raspoređuje supstrate i energiju iz jednog metaboličkog sistema u drugi, obrađuje i sintetiše različite supstance koje se transportuju u druge delove tela i ima mnoge druge metaboličke uloge. Zbog mnogostrukog značaja jetre u očuvanju normalnih funkcija organizma, izuzetno je važno omogućiti njen pravilan rad, što se osim adekvatnom ishranom postiže i unošenjem dovoljne količine tečnosti u vidu čiste pijaće vode. Osim što hidrira naše telo, voda pomaže i eliminaciju štetnih toksina iz organizma.  Takođe, bikarbonati iz vode poboljšavaju sekretornu funkciju jetre, što se ispoljava holagognim dejstvom. Pod njihovim dejstvom povećava se biligeneza i dolazi do boljeg pražnjenja žučne kese.

 

6. Celulit, masno tkivo i voda

 

Masno tkivo je specijalizovano vezivno tkivo u kome dominiraju masne ćelije adipociti – lipociti- masno tkivo u telu muškarca zauzima 15-20%, a kod žena 20-25% telesne mase. U njemu se skladišti najveća količina energije u obliku masti – triglicerida, znatno više energije nego u mišićima i jetri u obliku glikogena. Potkožno lokalizovano masno tkivo predstavlja toplotni izolator. Ima važnu ulogu u oblikovanju tela. U dlanovima, tabanima, orbitama obezbeđuje potpornu funkciju, gde se zadržava i tokom gladovanja. Razlikuju se dva tipa masnog tkiva: belo – unilokularno i mrko – multilokularno.

Unilokularno – belo ili žuto masno tkivo ima različitu lokaciju u organizmu što zavisi od pola, uzrasta i ishrane. Najvećim delom, ovo masno tkivo leži potkožno, u hipodermisu, obrazujući sloj pod nazivom – panniculus adiposus. Izgrađeno je od masnih ćelija – adipocita, koje su grupisane u režnjiće razdvojene vezivnim pregradama. Adipociti su krupne, sferične ćelije. Najveći, centralni deo ćelije zauzima masna kap, dok su jedro i ćelijske organele svedene na uzan pojas u perifernom delu ćelije. Dobro je vaskularizovano i predstavlja glavni depo energije tela odraslih osoba i glavni termoizolator.

Multilokularno – mrko masno tkivo karakteriše fetus, a prisutno je i u toku prvih godina života.

Kada dođe do nagomilavanja masnoće i toksina ispod kože, kao posledica poremećaja mikrocirkulacije potkožnog tkiva, vezivno tkivo slabi i stvaraju se deformiteti kože koji podsećaju na pomorandžinu kožu – celulit.

Iako celulit može biti i genetski uslovljen, najčešći faktori koji ga izazivaju su: nepravilna ishrana, stres, pušenje, konzumiranje alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti, tesna odeća.

Najčešće se javlja ma butinama, listovima, sedalnom regionu, donjem delu leđa.

Eliminacija celulita predstavlja dugotrajan proces u kome, pored uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti, ključnu ulogu zauzima unos tečnosti – vode.

Pijenje više vode može biti jedan od najjednostavnijih tretmana protiv celulita. Voda deluje kao prirodno sredstvo za čišćenje, ispiranje toksina iz tela. Ne samo što je najjednostavniji tretman, već je i najzdraviji način borbe protiv celulita. Voda hidrira ćelije masti i izbacuje nagomilane toksine. Omogućava limfnom sistemu bolji rad i sprečava zadržavanje tečnosti, što je još jedan od faktora odgovornih za nastanak celululita.

 

7. Dnevni unos vode

 

Voda se unosi u telo iz dva glavna izvora: (1) unosi se u obliku napitaka ili vode u hrani, što zajednički normalno dodaje oko 2.100 ml/dan telesnim tečnostima i (2) sintetiše se u telu kao rezultat oksidacije ugljenih hidrata, dodajući oko 200 ml/dan. To obezbeđuje ukupan unos vode od oko 2.300 ml/dan. Međutim, unos tečnosti je veoma različit među pojedincima, čak i kada je reč o istoj osobi, količina se razlikuje po danima u zavisnosti od klime, navika i stepena fizičke aktivnosti. Preporuke Svetske zdravstvene organizacije upućuju da je dnevno potrebno uneti bar 8 čaša tečnosti, što je 2.000 mililitara, a pri visokim temperaturama vazduha i kada smo fizički aktivni unos je potrebno povećati.

Istraživanje o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti odraslih koje su sproveli stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Medicinskog fakulteta u Beogradu i Udruženje građana „Delpas“ (a koje je objavljeno na portalu „Južne vesti“ 9.10.2014. godine) pokazalo je da je prosečni unos tečnosti kod Srba oko 1.344 mililitra dnevno, što je manje od preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

 

8. Diuretici i voda

 

Diuretici su lekovi koji povećavaju izlučivanje jona natrijuma i vode iz organizma putem bubrega. Njhovo primarno dejstvo je smanjenje reapsorpcije jona natrijuma i hlora iz filtrata, a sekundarno-povećano izlučivanje vode, srazmerno povećanju ekskrecije natrijumhlorida. Primenjuju se primarno kod sledećih stanja: akutni edemi (zadržavanje vode), hronični edemi, insuficijencija bubrega, insuficijencija srca, hipertenzija. Osim toga diuretici se primenjuju i u slučajevima: forsirane diureze radi eliminacije otrova kod trovanja, diabetesa insipidusa.

 

9. Kvalitet i vrste pijaće vode

 

Kvalitet vode se ispituje prema preporukama, smernicama i pravilnicima merodavnih ustanova i zavoda na međudržavnom i državnom nivou. U našoj zemlji kvalitet vode za piće propisan je Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. glasnik SRJ, br 42/98) koji je usaglašen sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije i direktivama Evropske unije.

Voda iz vodovoda mora da zadovolji zahteve Pravilnika o vodi za piće. Može da potiče iz podzemnih ili površinskih vodenih tokova i sme hemijski da se obrađuje da bi se dovela na nivo kvaliteta vode za piće.

Flaširana voda može biti prirodna mineralna, izvorska ili stona voda. Najčešće flaširana voda kod nas jeste prirodna mineralna voda. Izbor flaširane vode koju ćemo koristiti zavisi od trenutnih potreba našeg organizma. One mogu sadržati različit nivo natrijuma i minerala, magnezijuma, sulfata, kalcijuma, hlorida, bikarbonata, fluorida i gvožđa.

Filtrirana voda se dobija ubacivanjem u različite bokale sa filterima ili nastavcima na vodovodnim cevima i česmama. Ovo je vrsta vode koja ne podleže kontrolama za razliku od svih gore navedenih kategorija. Kontroli podležu bokali, filteri i njihovi materijali, ali ne i voda koju oni proizvode. Suština ovih sistema se nalazi u filterima koji se koriste. Filteri su najčešće višeslojni i mogu da se sastoje od aktivnog uglja, peska, jona srebra i drughih materija. Na ovaj način filtrirana voda će biti istog hemijskog sastava,l jedino će imati manje organskih materija u odnosu na onu koju smo sipali. Bitno je naglasiti da ovakvi sistemi ne pretvaraju vodu sa česme u mineralnu ili izvorsku i da zahtevaju izuzetno održavanje.

 

10. Istraživanje

 

Prikaz rada tretmana hidratacije kože lica:
Istraživanjem je obuhvaćeno 10 klijenata koji su imali dehidriranu kožu lica, približnog stepena dehidratacije.
Svi klijenti imali su između 30-40 godina.
Tretmani hidratacije koji su sprovođeni obuhvatali su:  čišćenje kože lica,vrata i dekoltea, masaža, piling, aplikacija seruma, maska i završna nega. Osim kozmetičkih tretmana, svi klijenti pridržavali su se pravilnog režima ishrane i unošenja dovoljne količine tečnosti.
Tretmani i istraživanje trajali su 30 dana, i sprovođeni su u kontinuitetu 1 tretman nedeljno.
Nakon završenog perioda od 30 dana izvršila sam analizu postignutih rezultata i sprovela anketni upitnik sa klijentima.

 

10.1. ANKETNI  UPITNIK

1. Da li ste zadovoljni tretmanima koji su sprovedeni u periodu od 30 dana?
   Da Ne
2. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima?
   Da Ne
3. Da li su tretmani bili prijatni?
   Da Ne
4. Da li ste zadovoljni higijenom i uslovima u kojima su se sprovodili tretmani?
   Da Ne
5. Da li ste zadovoljni preparatima koje sam koristila za hidrataciju kože?
   Da Ne
6. Da li ste se pridržavali saveta vezanih za ishranu i količinu unošenja vode?
   Da Ne
7. Da li ste zadovoljni ljubaznošću i uslugom kozmetičara?
   Da Ne
8. Da li su promene na koži Vašeg lica, vrata i dekoltea vidljive za Vas i da li primećujete promenu?
   Da Ne
9. Da li ćete koristiti preporučene proizvode i pridržavati se saveta u budućnosti?
   Da Ne
10. Da li ćete u kontinuitetu nastaviti da negujete kožu lica, vrata i dekoltea?
    Da Ne
11. Da li ste shvatili važnost pravilne ishrane, unošenje dovoljne količine tečnosti za dobar kvalitet kože?
    Da Ne
12. Napišite ukratko Vaše sugestije i predloge mera kako bi unapredili naš rad, a Vi bili zadovoljniji.
    ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ova anketa je anonimna. Vaši odgovori poslužiće kao pomoćno sredstvo u cilju izrade diplomskog rada.
Zahvaljujem na ukazanom poverenju.

 

• REZULTATI ANKETNOG UPITNIKA

Analizom rezultata anketnog upitnika mogu se prikazati sledeći rezultati:

95% ispitanika odgovorilo je da je zadovoljno tretmanima koji su sprovedeni u periodu od 30 dana
98% ispitanika je zadovoljno postignutim rezultatima
100% ispitanika je odgovorilo da su tretmani bili prijatni
96% ispitanika je odgovorilo da je zadovoljno sa higijenom i uslovima u kojima su se sprovodili tretmani
87% ispitanika je odgovorilo da su zadovoljni preparatima koje sam koristila prilikom tretmana hidratacije kože
78% ispitanika je odgovorilo da se pridržavalo saveta vezanih za ishranu i količinu unošenja vode u organizam
100% ispitanika je odgovorilo da je zadovoljno ljubaznošću i uslugom kozmetičara
90% ispitanika je odgovorilo da primećuje pozitivne promene na koži lica vrata i dekoltea
81% ispitanika je odgovorilo da će se pridržavati saveta i koristiti preporučene proizvode u budućnosti
96% ispitanika odgovorilo je da će nastaviti u kontinuitetu da neguje kožu lica, vrata i dekoltea
90% ispitanika odgovorilo je da su shvatili važnost pravilne ishrane kao i unošenje dovoljne količine tečnosti u organizam, za dobar kvalitet kože
Na kraju upitnika klijentima je ponuđena mogućnost da daju svoje sugestije kao i predloge mera koji bi unapredili rad kozmetičara. Na osnovu analize odgovora klijena,  50% ispitanika imalo je primedbu na nedostatak vremena koje bi posvetili nezi kože lica, vrata i dekoltea.
42% ispitanika smatra da je finansijski status presudni faktor koji odlučuje o daljim tretmanima kod profesionalnog kozmetičara, ali pozitivno je to što su svi klijenti napisali da će tretmane, kao i režim ishrane, sprovoditi u kućnim uslovima na dnevnom nivou.
90% ispitanika predlaže da tretmani koji se sprovode u kontinuitetu, kao i preparati koji se koriste za negu kože budu finansijski dostupniji.

 

11. Zaključak

 

Analizirajući rezultate anketnog upitnika mogu zaključiti da tretman hidratacije kože lica, vrata i dekoltea koji se sprovodi po proceduri i po standardima savremene kozmetologije donosi izuzetno dobre rezultate. Koristeći savremene kozmetičke preparate kao i savremene procedure tokom tretmana pilinga i masaže vidno se poboljšava mikrocirkulacija kože. Edukacijom klijenata o pravilnoj ishrani i unosu dovoljne količine vode, uz primenu savremenih kozmetičkih metoda, postižu se izuzetni rezultati u rešavanju problema dehidratacije kože.
Analizirajući rezultate anketnog upitnika došla sam do saznanja da je visok procenat zadovoljnih klijenata, čija je svest o značaju samonege na dnevnom nivou veoma visoka.
Na osnovu svega što podrazumeva problem dehidratacije kože lica, vrata i dekoltea može se doneti sledeći zaključak:
Unos vode neophodan je za metabolizam i normalne fiziološke funkcije. Istovremeno, voda obezbeđuje unos esencijalnih materija kao što je kalcijum, magnezijum i fluor. Voda odnosi toksine iz vitalnih organa, donosi hranljive materije do ćelija, hidrira kožu, održava normalnu telesnu temperaturu kao i pritisak. Nedovoljno vode u organizmu dovodi do stanja poznatog kao akutna dehidracija. Prepoznaje se po suvoći usta, smanjenom izlučivanju mokraće, glavobolji i zatvoru. U težim slučajevima može doći i do smanjenog rasuđivanja, nesvestice, poremećaja u regulaciji telesne temperature, oštećenju funkcija kardiovaskularnog sistema, kao i umanjenju radne i sportske sposobnosti.

Ljudsko telo bez vode može da preživi između osam i četrnaest dana, zavisno od osobe kao i količine znojenja i mokrenja.

Zbog svega navedenog, za vodu se može reći da predstavlja jedan od esencijalnih elemenata koji utiču na sve funkcije našeg organizma, kvalitet i dužinu života, i čiji je adekvatan unos neophodan za očuvanje dobrog zdravlja.

 

12. Literatura

 

1. Medicinska fiziologija – Arthur C. Guyton
2. Opšta i oralna biohemija – Tatjana Todorović, Ivan Dožić
3. Opšta histologija – Gordana Radujković Kuburović
4. Interna medicina – Prof. Dr Branka Dapčević i saradnici
5. http://mojtanjir.com/voda-sa-cesme-filtrirana-ili-flasirana-dali-postoji-razlika
6. https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Istrazivanje-Unos-vode-nedovoljan-hleba-prekomeran.sr.html
7. https://www.bioderma.co.rs/vasa-koza/dehidrirana-koza

 

 

 

Diplomski rad

Tema: Važnost vode u očuvanju zdravlja

Mentor: Dr. Momčilo Matić

Student: Ružica Mitrović

Beograd, 2019. godine