Tumor kože

Tumor kože

Tumor kože.U širem smislu pojam “tumor” se koristi za označavanje lokalnog povećanja volumena tkiva, bez obzira na mehanizam njegovog nastanka. U užem značenju, pojam “tumor” ukazuje na neoplastično bujanje jedne vrste tkiva. Prema modifikovanoj Borstovoj (Borst) definiciji “Tumor je lokalno, atipično, autonomno, neprestano i nesvrsishodno bujanje tkiva”. U kliničkoj patologiji razlikuje se nekoliko vrsta tumora (sinonimi: blastom, neoplazija, neoplazma):

Benigni tumori (tumor benignus) su jasno ograničeni, rastu sporo pri čemu potiskuju okolno tkivo. Nikada ne metastaziraju. Najčešće su ograničeni kapsulom. Rast benignih tumora ne dovodi do smrti organizma domaćina.

Maligni tumori (tumor malignus) se karakterišu infiltrativnim (invazivnim) i

destruktivnim rastom, pri čemu razaraju okolna normalna tkiva. Nejasno su ograničeni prema

okolini, a rastu brže od benignih tumora. Po pravilu daju metastaze (metastasis). U slučaju da se ne leče, dovode do smrti organizma domaćina.

Premaligni tumori (zovu se i potencijalno maligni tumori) poseduju sve morfološke

karakteristike benignih tumora. Pokazuju sklonost da daju lokalne recidive, što naročito dolazi do izražaja posle neadekvatnog primarnog hirurškog lečenja (delimično odstranjenje tumora). Iako retko, ovi tumori mogu i da metastaziraju. Recidivi ovih tumora mogu maligno da alterišu, a tada se ponašaju kao i svi maligni tumori. U ovu grupu tumora spadaju mikstni tumor pljuvačnih žlezda i ameloblastom.

Prekanceroze su benigne lezije iz kojih mogu nastati maligni tumori.

 

Intraepitelni karcinom (carcinoma in situ) ima sve karakteristike karcinoma, a nije probio bazalnu membranu.

Benigni tumori kože

 

Mladeži(naevusi)

Predstavlaju lokalizovanu proliferaciju melanocita. Postoji više vrsta mladeža, različitog izgleda. Mladeži mogu varirati u boji, obliku, veličini i broju u zavisnosti od genetske predispozicije, neki od njih su prisutni od rođenja a neki se javljaju tokom života pod različitim uticajima. Takođe, broj mladeža je u direktnoj srazmeri sa stepenom izlaganja UV zracima i koliko puta je osoba izgorela na Suncu. Većina mladeža je bezazlena, ali u retkim slučajevima mladež može prerasti u karcinom zvani melanom.

Papilom

Papilomi su benigna promena epitela kože i sluzokože virusnog porekla. Mogu biti pojedinačne, ali su češće multiple meke izrasline boje kože ili hiperpigmentovane, veličine najčešće nekoliko milimetra, često na tankoj peteljci. Obično ne daju nikakve tegobe osim u slučaju hronične iritacije ili ako se povrede ili uvrne vaskularna peteljka katada dolazi do njihove inflamacije, naglog rasta i bolova.

Papilomi, poznati još i kao „viseće bradavice“, najčešće se javljaju kao bradavice po vratu, u predelu pazuha, na gornjem delu trupa i očnim kapcima. Mogu biti pečurkastog ili kupastog oblika, veličine od 1 do 3 mm, boje normalne kože do tamno braon. Pacijenti ih često mešaju sa mladežima, bradavicama ili keratozama.

Viseće bradavice na vratu

Kao uzročnici nastanka papiloma su dokazani humani papiloma virusi. Infekcija ovim virusom je moguća pri neposrednom kontaktu. Vreme od kontakta do pojave papiloma je od 3 do 6 meseci. Predisponirajući faktori za pojavu papiloma su gojaznost, hormonski disbalans i hronična iritacija. Obzirom na virusno poreklo postoji mogućnost samostalnog širenja po telu sa jednog mesta na drugo (autoinokulacija) i prenošenja virusa osobama sa kojima je oboleli u bliskom kontaktu.

Lipom

Izgled lipoma

Lipomi predstavljaju benigne tumore porekla masnog tkiva koji nemaju potencijal da stvaraju udaljene metastaze. U pitanju su najčešći tumor mekih tkiva uopšte. Nije u potpunosti poznato zašto dolazi do razvoja ovih tumora, ali se pretpostavlja da trauma ima veliki značaj, čak i malog intenziteta. Takođe, spominje se i genetska predispozicija u vidu Slipomi nalaze u potkožnom tkivu, ali se mogu naći u na gastrointestinalnim organima (jednjak, želudac i tanko crevo). Lipomi se mogu naći u gotovo bilo kom organu i tkivu u telu, ali znatno ređe (pankreas, pljuvačne žlezde, štitasta žlezda, materica, srce, šuplja vena, jajnik…).

Keratoze

Mogu biti seboroične i aktinične keratoze.

Seboroične keratoze

Seboroične keratoze su bradavičaste promene kože koje se najčešće pojavljuju na telu pacijenta, kod osoba ženskog pola a posebno u predelu oko dojki i na vratu. Kod osoba koje su se tokom života puno izlagale sunčevoj svetlosti javljaju se i na licu i na šakama i najčešće su zaravnjene, gotovo u nivou kože. Ponekad veoma liče na mladež.Iako mogu dostići veličinu od nekoliko santimetara i imati sivo crnu prebojenost ovo su potpuno bezazlene promene.

Dermatofibrom

Dermatofibrom  se na koži manifestuje kao pojedinčni ili multipni, tvrdi ili bezbolni čvorić. Javlja se kod odraslih, na ekstremitetima, a ponekad i na drugim delovima tela. Crvenkaste je ili žućkasto-smeđe boje, veličine od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Odstranjuje se hirurškom ekscizijom.

Aterom

Aterom je promena na koži koja predstavlja zapušenu lojnu žlezdu koja je prirasla za kožu. Nastaje na licu, glavi, ušnim školjkama, vratu i leđima. Može se razviti infekcija sa znacima gnojenja. Mora se odstraniti u celini jer u suprotnom može ponovo nastati.

 

 

 

Dermatofibrom na stopalu

Aterom

 

 

 

 

Premaligni tumori kože

 

Aktinične keratoze su promene na koži koje nastaju oštećenjem kože UV zračenjem, tj dugotrajnim sunčanjem i korišćenjem solarijuma. Tipično mesto pojavljivanja su lice, ušne školjke i poglavina. Karakteriše ih crvena istanjena koža sa tankom krastom koja ne zarasta. U osnovi radi se o prekancerozi, ćelije su atipične i vezane za površne strukture kože. Tokom godina, ukoliko se promena ne ukloni, moguć je nastanak planocelularnog karcinoma.

 

Maligni tumori kože

 

Bazocelularni karcinom-BCC

Bazocelularni karcinom  predstavlja najčešći karcinom bele rase. Vodi poreklo od tzv. ćelija bazalnog sloja epiderma. One su odgovorne za stvaranje novih ćelija kože. Ukoliko dođe do oštećenja DNK (genetskog materijala) bazalnih ćelija, one počinju ubrzano da se umnožavaju i rastu, formirajući tumor. BCC se najčešće manifestuje u vidu ranice ili kraste koja krvari i koja ne zarasta duže vreme. Napreduje lokalnim širenjem, ali veoma retko može da da i udaljene metastaze. Ukoliko se ne leči, može da zahvati dublje strukture, mišiće i kosti. Spada u grupu nemelanomskih karcinoma kože. Bazocelularni karcinom najčešće nastaje na koži koja je izložena sunčevim zracima i najčešće se manifestuje na glavi i vratu (80%), trupu (15%), a retko na rukama i nogama. Jedna od karakteristika tumora je da se javlja na koži izloženoj UV zračenju kod osoba svetle boje kože, a približno 20% tumora manifestuje se na nosu. Ukoliko se BCC ne leči ili ne postigne izlečenje primenjenom terapijom, kod nekih pacijenata (oko 1%) se može razviti tzv. uznapredovali bazocelularni karcinom. Uznapredovali BCC karakteriše agresivan rast, uzrokujući tako destrukciju okolnog tkiva sa posledičnim deformitetima, najčešće lica. Zbog svoje prirode, ovi tumori zahtevaju obimno hirurško uklanjanje.

Dermoskopski prikaz BCC

BCC na licu

 

 

Planocelularni karcinom-SCC

Pored izraza planocelularni karcinom kože, koristi se i spinocelularni karcinom kože. Dakle, u pitanju je maligni tumor koji pokazuje tendenciju ka davanju udaljenih metastaza.Počinje kao aktinična keratoza, raste, javlja se ranica i krastica koja ne zarasta, razvija se ulceracija i naznačene ivice.Tumori većeg promera od 2 sm daju metastaze, kao i oni dublji od 4mm

Najčešće spominjana je teorija o dejstvu UV zračenja koje čini oštećenja unutar DNK molekula ćelija kože. Ovo zračenje pokazuje kumulativnu dozu, što znači da koža, uslovno rečeno, pamti svako oštećenje nastalo od UV zračenja.

SCC na usni

Naročitu sklonost ka razvijanju ovog oblika karcinoma kože pokazuju osobe svetle pute, koje imaju pege. Faktori rizika za nastanak planocelularnog karcinoma kože su hronična izloženost suncu i zračenju u solarijumima, slabije pigmentovana i svetlija koža, godine starosti (češće se razvija kod starijih osoba), pol (naročito osobe muškog pola pokazuju sklonost ka razvoju planocelularnog karcinoma kože), porodična istorija ovog karcinoma, poremećaj imuniteta i korišćenje nekih imunosupresivnih lekova, pušenje, zapaljenska oboljenja kože…Nisu u potpunosti poznati statistički podaci o broju obolelih od ovog oblika karcinoma, ali je u pitanju jedan od najčešćih oblika karcinoma kod ljudi. Srednje vreme javljanja je oko 50 godina starosti, ali se javlja u gotovo bilo kom uzrastu. Osobe muškog pola su gotovo dva puta češće pogodjene nego osobe ženskog pola.

Melanom

Melanom je agresivni tumor sa velikom smrtnošću u slučajevima kada se kasno dijagnostikuje.Melanom  nastaje oštećenjem melanocitnih ćelija na nivou njihovog DNK. Ne zna se još potpuno tačno kako do toga dolazi ali najbliže objašnjenje tog događaja je, da je u pitanju kombinacija naslednih faktora sa jedne i UV zračenja sa druge strane. Kada dođe do oštećenja melanocitne ćelije, ona izgubi kontrolu rasta i počinje proces nastanka melanoma. Na ovaj način melanom može nastati na već postojećem mladežu ali i na zdravoj koži

ABCDE pravilo je korisno u prepoznavanju potencijalnih melanoma:

A-Da li je promena asimetrična?

B-a li ima nejasne ili izreckane granice (engl. Border)?

C-Da li menja boju (engl. Colour)?

D-Da li je prečnik (engl. Diameter) veći od 6mm?

E-Da li se tokom vremena menja veličina, oblik, boja ili ponašanje (engl. Evolution)?

Pre primene dermoskopije nije bilo moguće dijagnostikovati melanom u ranoj fazi, a što je presudno za preživljavanje. Zahvaljujući dermoskopiji, u zemljama zapadne Evrope čak 80% melanoma se otkriva u veoma ranoj fazi, kada su šanse za izlečenjem velike.Dermoskopskom analizom izmenjenih mladeža, postavlja se sumnja na melanom, a definitivna dijagnoza postiže se histopatološkom analizom hirurški uklonjenih promena.

Svi mladeži izgledaju prilično slično i imaju sličan oblik i boje. Ukoliko se pojavi nova promena koja izgleda različito od odraslih, ona je sumnjiva. Ovo se zove “znak ružnog pačeta”. Simptomi kao što su svrab i krvavljenje su glavni znak maligniteta. Pojava bilo koje nove promene na koži koja je prethodno izgledala normalno kod pacijenata starijih od 40 godina se smatra sumnjivom, te takav pacijent mora obavezno da se konsultuje sa dermatologom.

Izgled melanoma

 

 

 

Zaključak

 

Kako etiologija tumora nije poznata, terapija nije kauzalna. Savremena terapija većine tumora podrazumeva uklanjanje tumorskih izraštaja. Ona se kod najvećeg broja slučajeva sprovodi hirurškim putem (hirurško lečenje tumora). Principi lečenja benignih i malignih tumora nisu isti, s obzirom na razlike u njihovim biološkim karakteristikama. Lečenje benignih tumora je isključivo hirurško. Mali je broj izuzetaka kod kojih se kao metod lečenja primenjuju nehirurški postupci. U lečenju malignih tumora najčešće se kao primarni metod koriste hirurški postupci. Medjutim, hirurška terapija nije dovoljna, zbog čega se najčešće kombinuje sa drugim metodama lečenja. Medju njima su najvažnije radioterapija, hemioterapija i imunoterapija. Hirurška terapija i zračna terapija su najznačajniji metodi primarnog lečenja malignih tumora. Lečenje benignih tumora se kod najvećeg broja slučajeva sastoji od hiruškog uklanjanja tumora. Cilj svakog hirurškog lečenja je uklanjanje tumora in toto. U slučaju benignih tumora ovo znači da je potrebno ukloniti tumor u celosti uz očuvanje okolnih struktura, posebno nerava i krvnih sudova. Pomenuti cilj lečenja se, zavisno od vrste, lokalizacije i veličine tumora, a zatim od starosti pacijenta i njegovog opšteg stanja – ostvaruje primenom različitih hirurških metoda. Recidiv je ponovna pojava tumora na istom mestu sa kojeg je odstranjen primarnom terapijom (najčešće hirurškom). Benigni tumori posle potpunog odstranjenja praktično nikada ne recidiviraju. Maligni tumori recidiviraju i posle široke resekcije kojom je obuhvaćen i sloj zdravog tkiva oko tumora. Recidivi koji nastanu nekoliko meseci posle uklanjanja tumora nazivaju se ranim recidivima, dok se recidivi koji nastanu više godina posle primarne terapije zovu pozni recidivi. Pozni recidivi pojedinih malignih tumora se javljaju deset ili više godina posle primarne terapije. Zbog toga se pri proceni rezultata lečenja većine malignih tumora ne govori o izlečenju, nego o vremenskom periodu bez klinički i radiografski evidentnih lokalnih

recidiva i metastaza.

 

 

Student: Valentina Milenković

Smer: Make Up Arthist

Seminarski rad iz patologije: Tumori kože

Mentor: Prof. Vukan Babić

Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity