YORK UNIVERSITY USA

AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETOLOGIJU PURITY

DIPLOMSKI RAD

Tema: Tretiranje kože sa ožiljcima aknoznog porekla

Mentor:                                                                                                                                                       Student:

Profesor, Ivana Stanojević                                                                                                                          Svetlana Milinković

Index: 06089/17

Beograd, 2021. godine

Ovim potpisima se potvrđuje da je ovo završena verzija diplomskog rada koja je odbranjena pred ispitnom komisijom od tri člana, s unesenim korekcijama koje je zahtevao predmetni profesor, odnosno mentor.

 

Mentor:

_______________________________

Profesor Ivana Stanojević

Student:

_______________________________

Svetlana Milinković

SADRŽAJ:

1.UVOD

1.1.Uopšteno: Akne i razvoj akni

Ožiljci od akni jesu čest estetski problem koji ozbiljno narušava samopouzdanje adolescenata i odraslih. Najvažnije je pravovremeno i adekvatno lečenje akni, čime se sprečava nastanak ožiljaka. Ukoliko su ožiljci već nastali, moderna estetska medicina nudi niz efikasnih rešenja. Najčešće kao posledica nastaju atrofični ožiljci, koji predstavljaju ulegnuća kože, nastala usled destrukcije kolagenih vlakana i atrofije potkožnog tkiva.

Ređe, i kod genetskih predisponiranih osoba, kao posledica akni mogu nastati hipertrofični I keloidni ožiljci. Bez obzira kako su nastali, ožiljci na bilo kojem delu ljudskog tela izgledaju nepoželjno i neatraktivno. Kod nekih osoba se ožiljci povlače i nestaju kako vreme odmiče, dok se kod drugih zadržavaju celi život. Sve to zavisi od raznih faktora, kao i sklonosti same kože ka nepravilnostima.

Živeti sa aknama može biti teško, ali za mnoge problemi se nastavljaju i nakon što papule i pustule nestanu sa kože. Akne mogu da ostave tragove i ožiljke na koži. Ukoliko neko ima ozbiljan problem sa aknama, ožiljci kao posledica mogu biti podjednako ozbiljni i uznemirujući. Srećom, postoji nekoliko mogućnosti za rešavanje ovog problema, a najbolji tretman je bez sumnje prevencija – odnosno sprečavanje formiranja ožiljaka.

Bez sumnje, najprimetnije i najozbiljnije posledice akni jesu ožiljci, ali one mogu da ostave i druge tragove, kao što su to tragovi od bubuljica izazvani post-inflamatornom hiperpigmentacijom. Nažalost, nije moguće u potpunosti ukloniti ožiljke, ali se oni mogu značajno umanjiti i učiniti da budu mnogo manje primetni. Takođe postoji mogućnost da se stanje kože samo od sebe poboljša vremenom.

2. ACNE VULGARIS

2.1. Epidemiologija akni

Akne su oboljenje pilosebacealne jedinice sa mikrokomedonom, kao početnom patološkom lezijom,iz koje u procesu zapaljenja nastaju papule (crveni čvorići), pustule (gnojanice), nodusi, ciste i kao posledica ovih promena, ožiljci.Acne vulgaris je polietiološka dermatoza koja se javlja u seboroičnim područjima. Javlja se kod 80-85% adolescenata i mladih osoba. Tokom poslednje decenije, akne su prepoznate kao hronično stanje. Najčešće se pojavljuju između 13 i 15 godina i nešto ranije kod devojčica. Kod muških osoba teži oblici su češći. U 70% slučajeva akne se povlače posle pet godina, međutim u nekim slučajevima akne mogu potrajati do 20-ih ili 30-ih godina. Acne vulgaris se najčešće pojavljuju na licu, a mogu biti i lokalizovane na vratu, dekolteu, ramenima pa čak i na leđima. Osnovni faktor za nastajanje akni jesu genetska predispozicija i hormonska bura, karakteristična za adolescenciju.

2.2. Etiopatogeneza akni

Četiri procesa uključena su u razvoj akni:

2.1.1.Hipersekrecija sebuma-

Uslovljena povećanim lučenjem, tj. DHEAS, dihidroepiandrosteron sulfata koji može biti prekurzor testosterona i dihidrotestosterona, hormona koji deluju na delije lojnih žlezda. Lojne žlezde kod aknozne kože reaguju pojačano na uobičajenu koncentraciju androgenih hormona što je posledica povezane aktivnosti enzima 5 alfa reduktaze koji konvertuje testosteron u dihidrotestosteron, njegov aktivniji metabolit.

2.1.2. Retenciona hiperkeratoza,-

Okluzija ušca folikula dlake I obrazovanje komedona. Kod pacijenata sa aknama sebum sadrži manju količinu linoleinske kiseline, što bi mogao da bude uzrok retencione hiperkeratoze ¹i stvaranja komedona. Smanjena je deskvamacija ²orožalih delija donjeg dela infundibuluma ³iznad mesta gde se izliva sadržaj lojnih žlezda u kanal dlake. Posledica ovih promena je nakupljanje loja u folikulu i formiranje komedona.

1 Hyperkeratosis (lat.)- zadebljanje povrsinskog sloja kože

2.1.3. Kolonizacija folikula bakterijama roda Propyonibacterium acnes

-Ovo je saprofitno prisutna bakterija, ali se u anaerobnim uslovima stvorenim retencionom hiperkeratozom i sebostazom, ova bakterija enormno umnožava i od značaja je za zapaljenjski proces kod akni.

2.1.4. Zapaljenje u dermu

Hipersekrecija loja udružena sa okluzijom folikularnog otvora dovodi do rupture, pucanja lojne žlezde i izlivanja u derm. Propyonibacterijum acnes luči lipaze koje hidrolizuju trigliceride sebuma u slobodne masne kiseline. Slobodne masne kiseline izlivene u dermis kao i brojnihidrolitički enzimi i hemotaktički faktori koje luče ove bakterije, izazivaju zapaljenjsku reakciju u dermisukoja se manifestuje u vidu papula, pustula i nodusa. Akne se javljaju na licu,vratu, grudima, gornjem delu leđa, ramenima i rukama, gde su lojne žlezde najbrojnije. Komedoni mogu da buduotvoreni, crni i zatvoreni, beli komedoni koji su mesto nastanka zapaljenskih promena.

2 Odbacivanje gornjih slojeva kože u sitnim ljuskama

3 Gornji deo folikula dlake

Propyonibacterijum acnes (1)

 

3.Proces nastanka akni

Pogledamo li ljudsko lice izbliza možemo videti hiljade malih otvora koje nazivamo pore. Te pore su otvori folikula koje se nalaze ispod površine kože. Male žlezde stalno izlučuju loj odnosno sebum u folikule. Loj putuje sve do površine kože. Folikule su prekrivene materijalom koji se naziva keratin. Ovaj keratin se priključuje loju koji teče folikulama gde se takođe nalaze I bakterije. Ova izlazi na površinu pora sve dok su one otvorene. Nažalost, pore se mogu zatvoriti te će započeti proces nastanka akni.

Kreme ili šminka mogu zatvoriti pore, ali najvažnije je da se pore mogu zatvoriti diranjem lica. Ovo može gurnuti mrtve stanice kože duboko u pore ili stvara sloj preko pora. Kada su pore zatvorene, keratin I loj koji su “upumpani” ne mogu izaći. Pritisak raste i tera folikulu da se raširi, poput naduvanog balona. Kako je folikula sve veća I veća, zidovi su sve širi. Mogu nastati male rupe kroz koje bakterije I ostali sadržaji mogu iscuriti.

Ovo privlači stanice za zarašćivanje koje pokušavaju popraviti problem. Stanice oblažu kanal I proizvode dodatni keratin kako bi se zaštitile od pojačanog širenja. Nažalost, dodatni keratin samo povećava količinu materijala u kanalu. Kako ima sve više I više loja I keratina, folikula može prsnuti I uvećati infekciju.

U ovom trenutku vidimo crvene nakupine I bubuljice odnosno komedone na koži koje zovemo akne. Proširene folikule mogu prsnuti pod uticajem spoljašnjeg faktora kao što su dodirivanje ili pritiskanje rukama. Upravo zbog ovoga se savetuje da se akne ne istiskuju rukama. Kada je u pitanju pubertet, akne se ne pojavljuju pre puberteta jer lojne žlezde proizvode manje loja, tako da I ako se pora zatvori ne nastaje mnogo pritiska. Početkom puberteta hormone teraju lojne žlezde da proizvode puno više loja što neke ljude čini sklonijim aknama. Zbog genetike neki ljudi mogu “proizvesti od pet do deset puta više loja nego drugi. Ovi ljudi su skloniji aknama jer mnogo materijala želi izaći iz male pore napolje u isto vreme. Folikula može prsnuti I bez da se pora zatvori.

 

4.Acne conglobata

4.1.Acne conglobata

– je neuobičajeno nodulocistično stanje koje je često otporno na terapiju. Ovaj poremećaj obično počinje u odrasloj dobi i manifestuju ga brojni komedoni, papule, pustule, noduli, apscesi i drenažni sinusni trakti koji uključuju grudi, leđa i zadnjicu. Ove lezije često postaju sekundarno zaražene gram-pozitivnim bakterijama i često ostaju ožiljci. Patologija obično otkriva upalni infiltrat oko folikula, što često može poremetiti normalnu dermalnu arhitekturu.

Acne conglobata je najteži oblik bolesti u kojem je seboreja uvek jako izražena i nešto je češća kod muškog pola. Vrat, nadlaktice, gornji delovi trupa i glutealna regija vrlo su često su zahvaćeni. Uz komedone, papule, pustule i hemoragične kruste upalni proces zahvata dublje delove folikula i perifolikularnog tkiva. Zbog prodiranja upalnog procesa u dublje delove kože nastaju tvrdi, bolni čvorovi furunkuloidnog oblika, veličine zrna graška, lešnika ili oraha. Čvorovi mogu konfluirati pa nastaju veći, pločasti, tvrdi, crvenkasto-plavi infiltrati koji su izbočeni iznad površine kože. Infiltrati mogu s vremenom omekšati te nastaju ciste ispunjene gnojem koji izlazi na površinu kože kroz fistule. Nakon ovog oblika akne često ostaju ružni atrofični ili hipertrofični ožiljci, keloidi kao i papule i ciste.

 

Acne conglobata na čelu (2)

 

Acne conglobata na ledjima (3)

 

Acne conglobata na licu (4)

 

5. Loj I lojne žlezde u uticaju kod akni

Skoro kod svih pacijenata postoji povećana proizvodnja sebuma u ​​lojnim žlezdama više od lojnih žlezda ljudi koji nemaju akne. Loj u tkivima žlezdi I izvodnim kanalima je sterilan te se sastoji od triglicerida bez slobodnih masnih kiselina. Medijum je bogat lojem pogodan je za rast Propionibacterium acnes I Staphyloccocus epidermidis, koji su sastavni deo fiziološke flore kože.

Njihovom proliferacijom I lipolitičkom aktivnošću razgrađuju se trigliceridi na glycerol I slobodne masne kiseline koje imaju iritativni I proinflamatorni učinak.

Propionibacterium acnes se takođe aktivira kao proizvod hemotaktične supstance. Zbog stangnacije sebuma I iritantnog dejstva slobodnih masnih kiselina, folikul se širi, puca I njegov sadržaj se širi na okolno tkivo izazivajući upalnu reakciju koja se manifestuje stvaranjem papula, pustula I apscesirajućih čvorova.

5.1. Poremećaj keratinizacije folikula

U akro infundibulumu postoji poremećaj keratinizacije, koji uključuje povećano stvaranje I poremećaj diferencijencije keratinocita koja se stoga na površini ne ljušte već se gusto zbijaju.

Posledica takvih dešavanja jeste nastanak primarne lezije –mikrokomedona iz kojega nastaje komedon. U nastanku komedona deluju androgeni, citokini te abnormalnosti u sastavu loja odnosno smanjeni udeo linolne kiseline. U kasnijem razvoju komedona bitnu ulogu imaju bakterije, pre svega P.acnes. Zatvoreni komedoni su češći od otvorenih te imaju veliku ulogu u nastanku upale akni.

Acne vulgaris (4)

 

Proces nastanka akni u folikulu dlake (5)

 

6. AKNE U PUBERTETU

Većina tinejdžera može očekivati pojavu akni u nekom periodu života, mada su one obično blage. Srednje do teži oblik akni pogađa oko 20% mladih ljudi.
– Genetski faktori (nasleđe) igraju ulogu i pojava akni u porodici je česta. Nasleđe je prisutno u oko 80% slučajeva kod prvih rođaka.

Smatra se da geni takođe utiču na rizik od nastanka akni. Stoga, ako su oba roditelja imala akne, postoji veća verovatnoća da će i njihovo dete imati taj problem. Slično tome, ako su jedan ili oba roditelja imali akne u odraslom dobu, postoji veća verovatnoća da će i njihovi potomci imati akne u odraslom dobu. Određeni lekovi, kao što su steroidi i litijum, su poznati kao okidači akni kod nekih ljudi.

– Češće su kod dečaka nego kod devojčica. Akne nastaju u adolescenciji, kada se polni hormoni aktiviraju. Pošto pubertet počinje ranije akne se sada viđaju kod mlađih pacijenata. Kod ženskog pola se mogu pojačavati predmenstrualno.. Akne mogu biti udružene sa policističnim jajnicima. Mogu biti i rezultat abnormalne produkcije androgena.

Danas postoji dosta zabluda kada su akne u pitanju. Jedna od najčešćih zabluda odnosi se na uticaj ishrane na stvaranje ili širenje akni. Čokolada i masna hrana nemaju uticaja na akne, jedino se ne preporučuje preveliki unos ugljenih hidrata (šećera) sa visokim glikemijskim indeksom.

Dobro odabran puder može biti i koristan u terapiji akni. Puder koji ima dobru moć pokrivanja povećava samopuzdanje a žene kad imaju puder ređe “cede bubuljice”. Puder se može koristiti svakodnevno, ali to mora biti onaj na kojem je naznačeno «oil free» ili su to specijalne tonirane kreme koje proizvode farmaceutske kuće, posebno namenjene za akne. Kameni puder treba koristiti samo za korekcije, jer je prirodno mastan. Pre nanošenja pudera nije potrebna nikakva podloga, a kvalitetan puder nije štetan.

7.1. AKNE U ODRASLOJ DOBI

Nema konačnog istraživanja o uzrocima akni u odrasloj dobi, ali se veruje da su povezane s hormonima i fluktuacijama ¹u razinama hormona. Tinejdžerske akne su povezane s hormonskim fluktuacijama u puberteta. Uzroci fluktuacije hormona odraslih su različiti. Dosta spoljašnjih, a i unutrašnjih faktora utiče na razvoj akni kod odraslih osoba. Neki od tih faktora su:

1. Pušenje;

Istraživanja pokazuju da pušenje pogoršava siptome akni uzrokujući oksidativni stres našeg organizma, te ujedno izmijeniti sastav sebuma. Studije u kojoj je učestvovalo 1000 žena, pokazala je da je broj oboljelih od akni značajno veći kod pušača (otprilike 40%) nego kod nepušača (otrpilike 10%).

2. Nepravilna I neprikladna nega kože;

Redovno i temeljno čišćenje kože je važan korak u nezi problematične kože, međutim agresivna sredstva za čišćenje na bazi sapuna kao i prevruća voda mogu narušiti prirodnu ravnotežu kože i pogoršati simptome.

Neki proizvodi za negu kože i šminka su takođe masni i komedogeni (što znači da začepljuju pore i uzrokuju akne).

3. Stres;

Stres je jedan od glavnih faktora razvoja akni u odrasloj dobi upravo zbog toga što je uvek prisutan u maloj ili većoj količini. On je vrlo individualna stvar: za neke je poričenje, dok je za druge pritisak. A, kada je to pritisak, osobe drugačije reaguju. Neki paniče oko manjih problema, dok drugi ostaju mirni kada se nose i s većim poteškoćama. Postoji razlika između “pozitivnog stresa” i “negativnog stresa”. U stresnim situacijama telo proizvodi hormone poput adrenalina i kortizola, raste krvni pritisak i telo se nalazi u alarmantnom stanju.

Stres može poremetiti metabolizam: Javljaju se poteškoće sa spavanjem ili probavom, depresija, možda razdražljivost. I ne prođe mnogo vremena prije nego što se na koži ne manifestiraju učinci stresa: koža počinje svrbjeti i postaje sklona crvenilu i aknama.

Emocionalni stres je dugo povezivan s aknama, a istraživanja pokazuju da je znanost podcijenila utjecaj koji ima na težinu akni.

Kada smo u stanju stresa, naša tela proizvode hormone (kao kortizol i adrenalin), neuropeptide (proteine živaca kao što su endorfin i inzulin) i upalne citokine (male molekule proteina koje su okidač upalnih procesa) koji utiču na ponašanje lojnih žlezda i mogu pogoršati stanje akni. Stres može podstaknuti neke osobe da istiskuju komedone i akne, i tako proširiti bakterije na ostala područja što uzrokuje više upala i pogoršava stanje blagih akni. Ovo je poznato kao Acne Excoriée.

4. Trljanje;

Pritisak na kožu i neprestano trenje može također pogoršati stanje akni. Mehaničke akne – poznate kao Acne Mechanica – nastaju kada se uska odeća ili bratele (npr. od grudnjaka, ronilačkog odela ili kacige) zadržavaju znoj uz kožu. Iritacija uzrokovana znojem povećava proizvodnju sebuma i vodi do razvoja bubuljica odnosno komedona. Kožna iritacija može potaknuti svrab i češanje, a nakon konstantnog češanja ili diranja zahvaćenog područja, bakterije se prošire i pogoršaju stanje nastalih akni.

5. Sunce, odnosno UV zračenje;

Međusobno se razlikujemo, kao i naša koža, a što je dobro za nekoga, nije nužno da će odgovarati i nama. Za svaku osobu pogođenu aknama koja kaže da sunce pozitivno utiče na stanje akni, pronaći ćete osobu koja tvrdi da je stanje akne lošije u toplijim mesecima. Postoji niz mogućih razloga kao na primer:

-Sunce isušuje kožu i masnoj koži je potrebna hidratacija. Kada prekomerno izlaganje suncu isuši kožu, lojne žlezde proizvode sebum koji daje koži potrebnu masnoću, stvaraju višak sebuma − poznat kao seboreja − i upravo to je jedna od prvih faza u nastanku akni.

– Još jedan rezultat isušivanja kože je keratoza i orožnjavanje kože. To podrazumeva da se površina kože stvrdne što sprečava sebum da oteče iz pora i ometa prirodni proces kojim se mrtve ćelije ljušte. Tako nastaju komedoni.  

Sunčeva svetlost može podstaknuti nastanak posebne vrstu akni poznate kao Acne Aestivalis (ili poznatije kao Mallorca Acne). To se događa kada UVA zrake, u dodiru s hemikalijama u određenim proizvodima za njegu kože i za zaštitu od sunca, izazivaju alergijsku reakciju. Acne Aestivalis najčešće pogađaju žene između 25 i 40, od kojih su mnoge imale akne u pubertetu. – Prekomjerno izlaganje suncu i/ili neodgovarajuća zaštita od sunca takođe može izazvati pigmentacijske probleme, a osobe s  aknama su posebno sklone pojavi hiperpigmentacija².

Upravo zbog toga, treba odabrati odgovarajuću kremu I korisiti SPF ³zaštitu tokom cele godine, pogotovo u letjem dobu. Potrebno je odabrati posebno formulirane preparate za kožu sklonu aknama koji su klinički i dermatološki dokazani da pružaju zaštitu od sunca, a da pritom ne začepljuju pore, stvaraju sjaj i pogoršavaju stanje akni.

6. Ishrana;

Glikemijski indeks ( GI ) je numerička skala za hranu koja sadrži ugljikohidrate. Pokazuje brzinu kojom nivo šećera u krvi naraste nakon konzumiranja određene vrste hrane. Visoka razina glikemijskog indeksa se brzo razgrađuje i uzrokuju brzo povećanje šećera u krvi, a niska razina sporije se razgrađuje, a šećer u krvi raste postepeno.

Namirnice s visokim glikemijskim indeksom uključuju: rafiniranu hranu kao što je beli šećer i beli hleb, zaslađenu hranu, gazirana pića i čokolada, često se navode kao okidači za akne, krompir i pirinač. Mleko ima relativno nizak glikemijski indeks, ali je vrsta hrane koja je najčešće povezivana s aknama.

7. Lekovi

Lijekovi kao što su antidepresivi, entiepileptici i steroidi također mogu postati jedan od uzročnika nastanka akni. Produžena upotreba antibiotika također može oštetiti floru sistema za varenje i posredno uticati na zdravlje kože.

7.2. Uzrasti za pojavu akni

Definisanje određenog uzrasta za pojavu akni u odraslom dobu jos uvek je tema diskusije stručnjaka. Ipak, većina stručnjaka u ovoj oblasti preporučuje sledeće kriterijume za definisanje akne u odrasloj dobi:

1. pojava akni posle 25. godine ili

2. postojanje akni nakon 21. godine (perzistentne akne) ili

3. Pelaps adolescentnih akni u odraslom dobu.

Vrhunac akni u adolescenciji je u dobi od 19 godina za muškarce i 17 godina za ženski rod. Trajanje bolesti je pet godina. Dvadeset i pet godina je svakako izvan tog vremenskog okvira i akne nakon tog uzrasta se smatraju aknama u odraslom dobu. Svaki slučaj moramo pažljivo razmotriti i podeliti prema karakteristikama bolesnika. U mnogim slučajevima akne u odrasloj dobi su kontinuirani tok akne još iz doba adolescencije.

Akne s početkom nakon 25. godine u 24% odraslih žena, akne se prvi put pojavljuju nakon 25. godine. Žene kod kojih se akne pojave nakon 25. godine imaju značajno manji broj komedona od žena kod kojih se akne javljaju ranije. U ovoj grupi izdvajaju se tri klinička podtipa:

1. Hronične upalne promene koje se nalaze na na bradi i perioralnoj regiji u obliku duboko smeštenih i dugotrajnih upalnih čvorova i cisti ili se nalazi hiperseboreja s malim zatvorenim komedonima na bradi. Klinička slika je značajno jače izražena predmenstrualno.

2. Sporedne akne koja se pojavljuju bez jasnog uzroka, ali može biti povezana s ostalim sistemskim bolestima.

3. Uporne (perzistentne) akne

Akne koje su započele u pubertetu i od tad perzistiraju u kontinuitetu klasifikuju se kao perzistentne akne. To može biti posledica različitih uzroka poput neodgovarajuće terapije, neodgovarajuće primene propisane terapije ili rezistentnosti na primenjenu terapiju.

Kožne promjene su prisutne celo vrijeme, ali je klinička slika značajno jače izražena predmenstrualno

(71 % ) odraslih pacijenata ima akne od tinejdžerskih godina dok se u drugoj studiji navodi da čak 80% bolesnika ima ovaj oblik akni što ga čini najčešćim.

* Povraćaj adolescentnih akni u odrasloj dobi

Postoje teškoće pri svrstavanju pacijenata u ovu kategoriju jer često postoje nejasnoće oko perioda u kojem bolesnik nije imao akne.

8.1. OŽILJCI POSLE AKNI

Akne se po svojoj prirodi mogu smatrati vrstom hormonskih bolesti. Hormoni su odgovorni za žlezde i njihovo lučenje. I kada dođe do hormonskog disbalansa, dolazi i do poremećaja rada žlezda, pa ovo može da bude uzrok nastanka akni. Doktori i istraživači smatraju da povećana količina testosterona (androgena, muških hormona) kod oba pola može dovesti do pojave akni, koje zatim ostavljaju ožiljke kojih se često veoma teško možemo rešiti.

Ožiljci se formiraju kada se površinski sloj kože, epidermis, ošteti i kada to zahvati i dublje slojeve kože. Koža nije u mogućnosti da se u potpunosti regeneriše, pa ranu zamenjuje granulaciono tkivo koje čine vlakna kolagena. Ova vlakna popunjavaju ranu iznutra i pomažu da oštećeni deo kože zaraste. Ovo zamensko tkivo može da zaceli ranu, ali takođe može da ostane vidljivo. Akne i bubuljice kod žena mogu biti izazvane povećanim lučenjem estrogena tokom menstruacije, kao i tokom trudnoće i, u manjoj meri, tokom menopauze. To su hormonske akne.

Doktori ponekad prepisuju pilule za kontracepciju, koje ženama mogu da pomognu u regulaciji nivoa hormona i smanje simptome akni, ali neke ipak ne mogu ukloniti, što dovodi do pojave ožiljaka. Interesantno je da žene, usled hormonalnog disbalansa, mogu doživeti razvoj akni prvi put u životu u dvadesetim godinama, pa čak i u tridesetim što psihologiji žene nikako ne pogoduje, jer baš u tom dobu ožiljci mogu izazvati razne psihičke posledice i nezadovoljstvo.

Postoji nekoliko različitih tipova ožiljaka od akni. Slede oni koji se najviše vezuju za akne:

8.1.1. Atrofični ožliljci

–to su udubljenja koja nastaju ubrzanom i preteranom razgradnjom kolagena,

najčešće nastaju posle upalnih procesa, poput onih koje izazivaju akne ili boginje

to mogu biti:

-Klinička slika: jasno izražene rupice na koži (ice picks) koje su po pravilu manje od 2mm ili plitka udubljenja koja mogu biti veličine i do 5 mm.

8.1.2 Hipertrofični ožiljci

-Oni su ispupčeni, crvenkasti, zahvataju površinu rane

-Formiraju se nakon nekoliko nedelja od povređivanja, mogu da se povuku prirodnim putem, ali taj proces može da potraje i do nekoliko godina.

8.1.3.Keloidni ožiljci

-su vrsta hipertrofičnih ožiljaka

– to su zadebljali, obli, ispupčeni delovi ožiljnog tkiva

– šire se van granica rane

– mogu da nastanu i više meseci nakon povrede

– još uvek nije jasno zašto su neke osobe sklone ovakvim ožiljcima, a naučnici za sada znaju

da važnu ulogu igra produženi period inflamacije i infiltracija imunih ćelija u ožiljno tkivo.

8.4.Faktori rizika od nastanka ožiljaka

Faktori koji povećavaju rizik od nastanka ožiljaka, bez obzira na pojedinca karakteristike pacijenta, su težina upale i trajanje upale dok se ne formira efikasan antiinflamatorni odgovor. Takođe, česti recidivi su povezani sa ožiljcima. Tako su ožiljci češći kod nodulocističnih akni kod kojih je upala takođe jako izražena kod dugotrajne bolesti.

Međutim, ožiljci takođe mogu biti posledica upale 6 površinske lezije, kao i neprofesionalne manipulacije od strane pacijenta. Tako često nije lako predvideti da li će pacijent razviti ožiljke, uključujući i hipertrofične. Čini se da tip kože i postojanje drugih ožiljaka na koži ne utiču na formiranje ožiljci nakon akni . Ozbiljnost ožiljka povezana je sa dubinom do koje dolazi do upale u dermisu, a takođe sa trajanjem upale.

Pigmentacija i eritem tako predstavljaju epidermalno oštećenje, a atrofični, hipertrofični i keloidni ožiljci ukazuju na oštećenje kože. Stepen ožiljaka pre početka ima veliki uticaj na stepen ožiljaka adekvatne terapije.

 

Keloidni ožiljak (6)

 

Hipertrofični ožiljak (7)

 

 

9. TRETIRANJE KOŽE SA OŽILJCIMA AKNOZNOG POREKLA

Kada govorimo o problemima kože, istraživanja, ali i naša iskustva govore – akne su na vrhu liste kao najneželjenija pojava na koži. Osim što utiče na lepotu i narušava prirodan, zdrav izgled kože, prisustvo akni na koži utiče i na samopouzdanje. Akne nisu rezervisane samo za pubertetski period već se često ponovo ili prvi put javljaju i nakon adolescentskog doba. U

zroci pojave akni su različiti – od zagađenosti vazduha i stresa do hormonskog disbalansa.

Šta god da je razlog pojave akni, borba sa njima predstavlja poseban izazov, a najčešće se vodi na dva fronta. Prvi je pronalaženje adekvatnih tretmana i preparata koji bi rešili problem, a drugi je prikrivanje. Pronalaženje rešenja i u jednom i u drugom slučaju često je veoma dugotrajno, sa mnogobrojnim promašajima koji imaju razne, najčešće neprijatne posledice.

Česta posledica problematične kože jesu i ožiljci od akni, koji dodatno narušavaju izgled lica čak i kada akne prođu. Brojni stručnjaci iz oblasti dermatologije i razvoja laserskih tehnologija ukrstili su svoja znanja i dugogodišnja iskustva u radu s pacijentima koji imaju problematičnu kožu sklonu aknama i testirali mnogobrojna potencijalna rešenja dok nisu došli do onih koja efikasno rešavaju uporan problem masne kože, akni i ožiljaka od akni.

Postoje brojne metode koje se koriste u lečenju ožiljaka nakon akni, a cilj svakog tretmana je ublažavanje izgleda ožiljka. Terapeutske metode uključuju različite oblike obnavljanja, poput hemijskog pilinga, laserske primene i dermoabrazije, kožne implantate i hirurške metode, kao što su ekscizija i elevacija udarca. Izbor metode zavisi od vrste ožiljka i njegovih karakteristika, a bolji rezultati mogu se postići i kombinacijom metoda.

9.1.Patogeneza ožiljaka nakon akni

Ožiljak se formira na mestu oštećenja tkiva gde počinje kaskada procesa dovodi do zarastanja rana. Normalni proces zarastanja ima tri faze: inflamatornu fazu, fazu granulacije i fazu remodeliranja.

9.1.2.Inflamatorna faza

Prvi korak u zarastanju rana, koji obično traje 48-72 sata je koagulacija i upala. To dovodi do sužavanja krvnih sudova i posledičnog bledila. Aktiviranje koagulacije kaskade stimulišu oslobađanje citokina i privlače inflamatorne ćelije na mesto oštećenja. Aktivirane ćelije, uključujući granulocite, makrofage i limfocite, se akumuliraju oko pilosebacealnog folikula i citokina koje ove inflamatorne ćelije oslobađaju izazivaju vazodilataciju i podržavaju upalu. Ova faza igra važnu ulogu u formiranju eritema i hiperpigmentacije nakon akni. Nastali eritem je posledica vazodilatacije, a hiperpigmentacija će se pojaviti ako se stimuliše melanogeneza. Holland i saradnici analiziraju uzorke kože dobijene biopsijom sa leđa pacijenata koji imaju ožiljke i oni bez ožiljaka, pokazali su direktnu vezu između upale kod akni i ožiljaka. Kod pacijenata koji nisu skloni ožiljcima, inflamatorni infiltrat je unutra, rane lezije bile su velike i aktivne, ali su se povukle nakon završetka inflamatorne faze isceljenja. Nasuprot tome, kod pacijenata sklonih ožiljcima, upalna reakcija je bila sporija, sa slabijim početnim imunološkim odgovorom koji je pojačan i aktiviran nakon lezije. Ova studija sugeriše produžen upalni odgovor tokom čitavog perioda zarastanje tkiva koje je povezano sa ožiljcima i lečenje rane upale bi moglo doprineti sprečavanju ožiljaka.

9.1.3. Faza granulacije

U drugoj (proliferativnoj) fazi, oštećena tkiva se popravljaju i neovaskularizacija. Ova faza traje 3-6 nedelja. Fibroblasti formiraju granulacije tkivo koje se sastoji od prokolagena, elastina, proteoglikana i hijaluronske kiseline. Formira se novi kolagen, u početku pretežno kolagen tipa III, i kako ožiljak sazreva, odnos kolagena tipa I i III postaje sve sličniji onom kod neoštećenih kože. Tako u zrelom ožiljku tip I kolagen čini 80% kolagena. Glavni citokini u 8 u ovoj fazi su insulin-like faktor rasta 1 (IGF-1), transformišući faktor rasta b (TGFß) i faktor rasta izveden iz trombocita (PDGF) . Delovanjem miofibroblasta nastaje kontrakcije rane, rana se zatvara i počinje treća faza u procesu zarastanja.

9.1.4. Faza remodeliranja

Fazu remodeliranja, koja može trajati mesecima, karakterišu istovremena sinteza i razgradnja kolagena, a fibroblasti i keratinociti sintetišu enzime koje određuju konačnu arhitekturu ekstracelularnog matriksa (ECM). Remodeling vanćelijski matriks je složen proces koji reguliše mnoge signale molekula i faktora rasta kao što su TGF-ß i PDGF. Oni u tome igraju ključnu ulogu enzimi matriksa metaloproteinaze (MMP) koji razgrađuju vanćelijski matriks. Uravnotežen odnos ovih enzima sa tkivnim inhibitorima metaloproteinaze je takođe važan (TIMP). Neravnoteža između MMP -a i TIMP -a dovešće do poremećaja u remodeliranju vanćelijskog matriksa i formiranja atrofičnih ili hipertrofičnih ožiljaka. Ožiljci nakon akni su rezultat poremećaja ovih složenih mehanizama u procesu isceljenja. Ako se odgovor tkiva na zarastanje smanji taloženjem kolagena, dolaziće do atrofičnog ožiljka, a ako tkivo reaguje sa prekomernom proliferacijom fibroblasta i sinteza kolagena onda će stvoriti hipertrofični ožiljak. Tako je i u hipertrofičnom poremećena regulacija faktora rasta TGF-ß i PDGF, pronađena u ožiljcima i keloidima, i njihova povećana sinteza, a ovi faktori su neophodni za proliferaciju i sintezu fibroblasta kolagena. Istovremeno se smanjuje sinteza metaloproteinaza, što rezultira smanjenom razgradnjom kolagena. Rezultat ovih procesa je povećanje proliferacije fibroblasta i stvaranje kolagena, a to se klinički manifestuje kao hipertrofični ožiljak ili keloid.

10.1. LEČENJE AKNI I AKNOZNIH OŽILJAKA

10.1.2.Hronologija lečenja akni

Istorijat akni potiče iz najranijih perioda dokumentovane istorije. U drevnom Egiptu, zabeleženo je da je nekoliko faraona patilo od akni. Od Antičkih Grka dolazi i engleski izraz akne (eng. acne, koji u prevodu znači tačka ili vrh). Lečenje akni ima, isto tako, značajnu istoriju:

• Drevni Rim : kupanje u vreloj, i često sumpornoj, mineralnoj vodi je bilo jedan od nekolicine dostupnih načina lečenja akni. Jedan od najranijih tekstova u kome se pominju problemi sa kožom je De Medicina koji je napisao Celzus.
• 1800-te: dermatolozi devetnaestog veka upotrebljavali su sumpor u lečelju akni. Verovalo se da sumpor isušuje kožu.
• 1920-te: upotrebljava se benzoil peroksid.
• 1930-te: upotrebljavaju se laksativi u lečenju takozvanih bubuljica čednosti.
• 1950-te: kada su u upotrebu ušli antibiotici, otkriveno je da imaju povoljan uticaj na akne. Davani su oralno u početku. Topijski antibiotici su postali dostupni malo kasnije.
• 1960-te: Vitamin A i Retin A su pokazali delotvornost u lečenju akni. To je dovelo do razvoja izotretionina koji se tokom 1980-ih u SAD prodavao kao Accutane i Roaccutane.
• 1990-te: uvedeno je lečenje laserom.
• 2000-te: uvedena je terapija plavim/crvenim svetlom.

Neki stari načini lečenja, poput laksativa, su izbačen iz upotrebe ali su drugi, poput banjskih načina opstali i postaju sve popularniji.

Glavni cilj lečenja je ublažavanje simptoma bolesti i sprečavanje stvaranja ožiljaka pojave recidiv bolesti. Izbor terapije zavisi od oblika akni. U blažim oblicima dovoljno je primeniti

lokalnu terapiju. U umerenim oblicima koristi se lokalna ili opšta terapija ili oboje

istovremeno, dok se u težim oblicima, osim lokalne, primenjuje i sistemska terapija.

U najtežim oblicima akni uvodi se izotretinoin. Deluje na sve patofiziološke faktore

bolesti. Lečenje traje 16 do 20 nedelja. Neželjeni efekti uključuju suvu kožu

sluzokože, ljuštenja kože, prolaznog opadanja kose i jak je teratogen zbog čega treba

paralelno davati kontraceptive kod žena. Tokom terapije potrebno je stalno praćenje relevantnih laboratorijskih nalaza pogotovo jetre, holesterola I triglicerida.

10.2.Lečenje akni:

LOKALNO SE PRIMJENJUJU:

• retinoidi koji deluju komedolitički i antiinflamatorno (tretinoin, adapalen, tazaroten)
• antibiotici (klindamicin i eritromicin) koji djeluju antiinflamatorno
• benzoil peroksid koji djeluje na P. acnes i ne izaziva bakterijsku rezistenciju

SISTEMSKI SE PRIMJENJUJU:

• antibiotici (tetraciklini, minociklin, doksiciklin, sulfonamidi, azitromicin i dr.)
• oralni kontraceptivi
• izotretinoin

10.2.1.Oralna terapija akni u odraslom dobu

Hronične i duboko locirane inflamatorne promene kod odraslih žena mogu zahtevati sistemsko lečenje. Dugotrajna oralna monoterapija antibioticima se ne preporučuje zbog porasta

problema rezistencije na antibiotike.Dodatno se pokazalo se da je kod 80% odraslih žena koje pate od akni, bolest otporna na ovu vrstu terapije.

10.2.3.Oralni kontraceptivi

Oralni kontraceptivi se mogu koristiti kao hormonska terapija kod odraslih žena sa aknama kada periferna hiperandrogenemija¹, posebno sa predmenstrualnim pogoršanjima kliničkih

slika. Progestini treće generacije kao što je desogestrel su preferirani u terapiji jer poseduju

najnižu androgenu aktivnost pre progestina sa intrinzičnom androgenom aktivnošću koja

može izazvati pogoršanje akni .Od hormonske terapije ciljano delovanje na pojačanu proizvodnju sebuma obično se kombinuje sa preparatima koji deluju na druge faktore uključene u patogenezu akni. Zbog tromboembolijskog rizika je izuzetno važan, pre uvođenja hormonske terapije da se proveri da li je pacijent imao trombozu, plućnu emboliju, tromboflebitis ²ili drugi poremećaj koagulacije.

10.2.4. Antiandrogeni poput ciproterona i spironolaktona mogu uvesti kako dodatna terapija uz terapiju kontraceptivima, ako ne dođe do poboljšanja u kliničkoj slici akne nakon 3 do 6 terapijskih ciklusa .Spironolakton poseduje antiandrogenu aktivnost zbog inhibicije enzima 5 alfa-reduktaze te je u pravilu rezerviran za odrasle žene sa aknama koje su refraktorne na konvencionalnu terapiju. Uobičajeno se koriste niske doze spironolaktona od 50 mg do 150 mg dnevno kako bi se poboljšala podnošljivost takve terapije. Kada pacijentkinje uzimaju spironolakton kao monoterapiju, uz tu terapiju koristiti odgovarajuću kontacepciju kako bi se izbjegla mogućnost izlaganja ploda spironolaktonu tokom trudnoće jer to može dovesti do abnormalnosti muških fetusa. Terapijski odgovor se očekuje nakon 2 meseca lečenja. Istraživanja sprovedeno na 14 odraslih žena sa aknama koje nisu reagovale na terapiju izotretinoin je primećen da niske doze spironolaktona od 75 mg do 150 mg dnevno mogu biti korisna kao terapijska alternativa. Klinički odgovor definisan kao smanjenje broja lezija više od 50% je primećeno posle prosečno 17 meseci lečenja kod 50% žena sa aknama na licu i u 37,5% žena sa aknama na leđima. Šo je proveo retrospektivno istraživanje medicinske dokumentacije 85 žena sa aknama koje su uzimale spironolakton doze od 50 mg do 100 mg dnevno koje potvrđuju korisnost terapije spironolaktonom u oblik monoterapije ili u kombinaciji sa drugim lekovima.

10.2.5.Izotretinoin (13-cis-retinoična kiselina) je sintetski analog vitamina A. Uvođenje izotretinoina u terapiju naznačeno je u odraslim pacijentkinjama s teškim oblicima akni ili u onih s blažim oblicima akni koji su refraktorni na standardnu terapiju. Preporučena dnevna doza izotretinoina za teške oblike akni prema evropskim smernicama je 0,5 mg/kg na dan s naknadnim adaptacijama doze temeljenim na efikasnosti i podnošljivosti. Potpuni terapijski odgovor se može očekivati 4 do 6 mjeseci nakon početka lečenja. Kod pacijentkinja koje započinju oralnu terapiju izotretinoinom mora se pre početka terapije utvrditi negativan test za utvrđivanje trudnoće i tokom celog trajanja terapije koristiti adekvatnu kontracepciju jer je isotretinoin potentan teratogen Istraživanje provedeno na 32 pacijentkinje pokazalo je kako su pozitivni prediktori odgovorali na terapiju izotretinoinom uključuju nizak indeks telesne mase, nepušenje i početak akne nakon 25. godine. Pri takvom terapijskom režimu u trajanju od 6 mjeseci došlo je do potpunog povlačenja lezija na licu u 59% pacijentkinja, na telu u 80% pacijentkinja te na licu i telu u 43% pacijentkinja. Niske doze izotretinoina 10-20 mg dnevno ili intermitentni terapijski režimi mogli bi biti odgovarajući u odraslih pacijentkinja s manje teškim oblicima akne koje nisu odgovorile na prethodnu konvencionalnu terapiju .Goulden i saradnici proveli su istraživanje na 80 pacijenata starijih od 25 godina s akne refraktornom na antibiotsku terapiju. Bolesnici su uzimali izotretinoin u dozi od 0,5 mg/kg dnevno u trajanju od nedelju dana svake četiri nedelje. Takav intermitentni terapijski režim pokazao se vrlo efikasnim i dobro podnošljivim jer se 88% pacijenata izlečilo od akni nakon 6 mjeseci (Goulden i sur. 1997).

10.2.6. Benzoil peroksid

Benzoil peroksid (BPO) posjeduje antimikrobna, protiv upalna i slaba komedolitička svojstva. Može izbeliti kosu ili obojene tkanine (Brackenbury 2016). Pri terapiji blagih do umerenih oblika akne BPO je efikasan i moćan baktericid koji značajno smanjuje količinu P. acnes u folikulu. Postoje dokazi iz placebo kontroliranih kliničkih istraživanja koji predlažu efikasnost BPO pri lečenju kako upalnih tako i neupalnih kožnih lezija (Purdy & de Berker 2011). Graeber i saradnici u svom su istraživanju zaključili kako se fiksna kombinacija adapalena i BPO može koristiti i pri počinjanju i pri dugotrajnoj terapiji umjerenih do teških oblika akne (Graeber i sur. 2014).

10.2.7.Salicilna kiselina

Često se nalazi kao aktivni sastojak preparata koje ne propisuju lekari. Salicilna kiselina ne utiče na proizvodnju sebuma i ne djeluje baktericidno. Uzrokuje ljuštenje epidermisa pa može uzrokovati blago crvenilo kože. Efikasnost u lečenju akni zahvaljuje svojoj lipofilnoj prirodi zbog koje može probiti u komedone, a poseduje i blaga protivupalna dejstva. Češće se koristi u korektivnoj dermatologiji i moćan je sastojak pilinga za lice (Brackenbury 2016).

10.2.8.Lokalni retinoidi

Lokalni retinoidi koji se često koriste u terapiji akne su adapalen, fiksna kombinacija adapalena i BPO³, izotretinoin, fiksna kombinacija izotretinoina i eritromicina, tretinoin i fiksna kombinacija tretinoina i eritromicina. Mogu uzrokovati iritaciju kože, uglavnom pri prvoj primjeni. Kod nekih bolesnika je moguće pogoršanje akni u prvim nedeljama terapije. Međutim, nastavkom i kontinuiranom primjenom započete terapije postupno nastaje poboljšanje (Brackenbury 2016). Lokalni retinoidi su efikasni pri liječenju komedona i upalnih lezija u blagih do umjereno teških oblika akne jer normaliziraju keratinizaciju u folikulu tako što stabilišu abnormalni rast i promena keratinocita, a dodatno poseduju i značajan protiv upalni efekat (Haider & Shaw 2004). Nažalost, ne djeluju direktno na P. acnes . Zbog toga je kombinovana terapija lokalnog retinoida i lokalnog antibiotika poželjna, a pri tome se smanjuje rizik za razvoj rezistencije na antibiotike (Dawson & Dellavalle 2013). Thielitz i Gollnick navode kako uticaj lokalnih retinoida na više etiopatogenetskih faktor na akne, te njihov dobar sigurnosni profil opravdava njihovo korištenje kao terapije prvog izbora u većine neupalnih i upalnih oblika akne (Thielitz & Gollnick 2008). Takođe su terapija održavanja prvog izbora nakon prekida inicijalne terapije, bez rizika od pojave bakterijske rezistencije. Uostalom, Culp i saradnici navode kako istraživanja o podnošljivosti

10.2.9. Lokalni antibiotici

Od lokalnih antibiotika najčešće se koriste eritromicin i klindamicin. Naznačeni su za blage do umereno teške oblike akni i najefikasniji su u terapiji papula i pustula (Dawson & Dellavalle 2013). Eritromicin i klindamicin inhibiraju sintezu proteina i rast stanica te zbog toga smanjuju zastupljenost P. acnes i smanjuju broj upalnih lezija (Kunynetz 2004). Uz to inhibiraju protiv upalmne posrednike i smanjuju hemotaksiju neutrofila što rezultira protivupalnim efektom. Ipak, u brojnih pacijenata sa blagim do umereno teškim oblicima akn lokalni antibiotici nisu efikasniji od BPO ili tretinoina (Joint Formulary Committee 2016). Dodatno, rezistencija na antibiotike je u porastu i mnogi autori prijavljuju rezistenciju više od 50% sojeva P. acnes na lokalne makrolide, kojima pripada eritromicin. Stoga lokalne antibiotike ne bi trebalo koristiti kao monoterapiju, nego u kombinaciji s BPO ili lokalnim retinoidima. Međutim, primjenu lokalnih antibiotika valja ograničiti na što manje vremensko razdoblje, ne više od 12 nedelja. Lokalne antibiotike takođe ne treba primjenjivati kao 23 terapiju održavanja (Brackenbury 2016). Kad god je to moguće, umjesto antibiotika u lokalnoj terapiji valja primjenjivati učinkovite alternative (Walsh i sur. 2016)

10.3. Intralesionalna injekcija kortikosteroida

Terapija kortikosteroidima se primenjuje u obliku injekcija direktno u ožiljno tkivo. Koristi se kao prva linija terapije u lečenju keloida i hipertrofičnih ožiljaka. Efekat kortikosteroida zasniva se na smanjenju proliferacije i sinteze fibroblasta kolagena i smanjenju intenziteta upale smanjenjem posrednika upale. Najčešće se primenjuje triamcinolon acetonid i injekcije se ponavljaju svakih 4-6 nedelja. Ako se nakon 4 tretmana ne vidi poboljšanje ili se pojave neželjeni efekti, ova terapija se prekida. Neželjeni efekti terapije uključuju atrofiju kože, pojavu hipopigmentacije i telangiektazije.

10.4. Primena silikonskih gel-pločica

Silikonske gel-pločice sigurna su i efikasna metoda za lečenje hipertrofičnih ožiljaka i keloida. Njihova primena je, uz intralezijsko iniciranje kortikosteroida, jedina terapijska metoda za koju na temelju sprovedenih studija postoji dovoljan stepen dokaza o efikasnosti u lečenju abnormalnih ožiljaka. Mehanizam delovanja je nedovoljno poznat, ali je predloženo nekoliko teorija. Okluzijom ožiljka povećava se hidracija rožastog sloja epidermis (stratum cormeum), a to bi moglo uticati na stvaranje novih fibroblasta i smanjiti stvaranje kolagena. Prema drugoj teoriji, primena silikonskog gela modulira ekspresiju fibrogenetskog faktora rasta TGF-ß ⁴koji stimulira stvaranje novog kolagena, kao i fibrolitičkog faktora osnovnog fibroblastnog faktora rasta β (FGFß⁵) koji povećava nivo kolagenaza.

 

Izgled flastera za ožiljke od akni(10)

 

10.5. Delovanje TCA pilinga na ožiljke od akni

Danas postoji mnogobrojan način za uklanjanje ožiljaka od akni. Međutim da li će terapija odnosno tretmani biti učinkoviti zavisno je od stanja kože, starosti ožiljaka I od preparata koji se smeju ili ne smeju primenjivati na koži pacijenta. Najprimenjiviji I možda najefikasniji metod u uklanjanju ožiljaka od akni jeste TCA piling odnosno trihlorsirćetna kiselina. TCA predstavlja srednje duboki piling što znači da prodire u dublje slojeve kože.

Ovaj tretman je osnovni kada je u pitanju lečenje ožiljaka od akni. Ovi pilinzi I pored laserskih tretmana uklanjanja ožiljaka od akni I dalje predstavljaju zlatni standard za ovu vrstu lečenja kože. Za dobar rezultat neophodno je jače tretirati ožiljke I koristiti veću koncentraciju kiseline od minimum 35%.

10.5.1.Delotvornost TCA

TCA deluje na dva načina. Prvi način jeste uklanjanje površinskih slojeva kože, čime se postiže ravnanje ožiljaka. Drugi, možda I značajniji način jeste hemijska stimulacija fibroblasta da luče kolagen koji popunjava atrofične regije. Veoma dobra kombinacija u efikasnom uklanjanju ožiljaka od akni jeste kombinacija dermoabrazije I TCA pilinga. Prva etapa tretmana je mehaničko uklanjanje površinskog sloja kože finom šmirglom. Nakon toga, nanosi se TCA piling koji ravnomerno prodire do dubokih slojeva kože. Na taj način se direktno stimulišu da intenzivno proizvode kolagen koji će popuniti ožiljke. Ovim tretmanom se postižu veoma dobri rezultati u uklanjanju ožiljaka. Oni se rade jednom do dva puta godišnje maksimalno, na jesen ili na zimu I od izuzetne važnosti je da ovaj tretman obavlja stručno lice. Jačina rastvora TCA ide od 8% – 50%. Jačina koja će se koristiti u lečenju zavisi od vrste problema I to određuje dermatolog.

10.5.2.Postupak tretmana TCA¹ pilingom

Nakon uzete anamneze pacijenta sledi pregled kože kao i ustanovljenje tipa i stanja kože. Zatim počinje tretman. Na prethodno očišćeno lice odnosno kožu stavlja se TCA piling određene koncentracije koju je odredilo stručno lice. Kiselina se nanosi stapićem za uši i nanosi se posebno na svaku regiju. Nanose se dva do tri sloja po regiji. Obavezan je zaštitni factor kako se ne bi stvorile hiperpigmentacije ili fleke. Kiselina stoji par minuta što opet zavisi od individualnog problema I jačine rastvora I zatim se neutrališe baznim rastvorom. Nakon tretmana preporučuje se antibiotska krema. Tretman se ponavljaza 10-14 dana ako se rade serije i manje abrazivan tretman.

Veoma je važno da se vodi računa o koži nakon tretmana. Treba izbegavati sunce kao I izložavanje toploti I treba piti dosta tečnosti odnosno vode kako bi koža ostala hidrirana posle ovako agresivnog tretmana koji isušuje kožu. Ova vrsta pilinga ne boli, ali oseća se blago peckanje I osećaj toplote.