TIPOVI KOŽE
SEMINARSKI RAD
TIPOVI KOŽE
SADRŽAJ
Uvod …………………………………………………..3
O tipovima kože i slojevima kože …………………….4
O tipovima i slojevima kože ………………………………….5
Koža ……………………………………………………6
2.1. Mešovita koža ……………………………….7
2.2. Kombinovani tip kože ……………………….8
2.3. Masna koža …………………………………..9
2.4. Suva koža ……………………………………10
Normalna koža ………………………………………..11
Osetljiva i zrela koža ………………………………….12
4.1. Zrela koža
Epidermis, dermis i potkožno tkivo ………………….13
5.1. Epidermis …………………………………..13
5.2. Dermis ………………………………………13
5.2. Dermis ………………………………………14
5.2. Hipodermis …………………………………14
Zaključak ……………………………………………..15
Literatura ……………………………………………..16
UVOD
Koža je naš najveći organ na telu, ali nije svaka koža ista. Koža ima glavni zadatak – da zaštiti naše telo od spoljnih stimulansa.
Iako je koža debela nekoliko milimetra ona I dalje ima veliku snagu. Sastoji se od brojnih slojeva.
Struktura kože I način na koji se ponaša malo se razlikuje u odnosu na to gde se nalazi na telu (koža na licu, pazuhu, glavi, rukama I nogama..).
Koža još od davnih vremena predstavlja važnu sirovinu za izradu obuće i odeće. Koža se danas primenjuje i za izradu galanterije (tašne, koferi itd.), nameštaja, raznih vrsta prenosnih kaiševa itd.
Postoje četiri glavna tipa kože.
- O tipovima kože i slojevima kože:
Četiri glavna tipa kože su:
- mešovita
- kombinovana
- suva
- masna
Pored ova četiri tipa kože, ima I osetljiva I zrela koža.
Osetljiva koža je stanje koje može da se javi na svakom tipu kože u različitom periodu.
Zrela koža je tip kože koji se javlja kod starijih osoba iznad 40 godina. Između 40 I 65 godine života na koži se dešavaju intenzivne promene koje se u većoj meri mogu izbeći, ublažiti I usporiti.
Po poprečnom preseku prvi spoljni zaštitni sloj kože je epiderm, koji se može podeliti u pet pojedinačnih podslojeva.
Zaštitni kiseli omotač se nalazi na epidermu, zaštitnik za bakterije I parazite. On sprečava bakterije da prodru I omogućava da voda sklizne sa kože.
Ispod epiderma se nalazi pet pojedinačnih slojeva I najniža dva stalno snabdevaju gornja tri sloja epiderma novim ćelijama kože.
Mrtve ćelije se uklanjaju iz spoljnog rožnatog sloja. Na ovaj način epiderm se u proseku obnavlja svakih 27 dana.
Ispod epiderma nalazi se derm. Derm ima gustu mrežu elastičnih vlakana, nerava I sitnih krvnih sudova. Ovi krvni sudovi održavaju ravnotežu telesne temperature. Derm snabdeva epiderm hranljivim sastojcima I kiseonikom. Ovde se nalaze I lojne, znojne I mirisne žlezde.
Ima I potkožni sloj – hipoderm. On se uglavnom sastoji od masnih ćelija I vlakana. Potkožni sloj predstavlja jastučastu zaštitu od spoljnih od spoljnih udarca I važna je rezerva energije. Povezuje kožu sa mišićima I tetivama.
Izgled kože zavisi od površinskog stanja kože, a naboranost od stanja dermisa.
Površina kože nije glatka.
Postoje različite boje kože I zavisi od predela tela; starosti; rase; količine, rasporeda I razgradnje melanina. Kod novorođenčeta je ružičasta, kod deteta beličasta, a kod starijih osoba je žućkasta.
Od tipa kože zavise tretmani koji bi smeli da se rade.
Koža beba I dece je posebno osetljiva I potrebna joj je posebnija nega.
- Koža
Koža je najveći organ na telu I ima veliku funkciju. Bitno je da koža kod čoveka bude negovana. Ona nas štiti i od sunca. Štetu koju prouzrukuju sunčevi zraci može I koža sama popraviti.
Prirodni sistem odbrane kože čine :
Sekrecija lojnih I znojnih žlezda; proces deskvamacije; barijera koju čini rožasti sloj kože; fiziološka kiselost kože (pH=5,5)
Važno je koristiti preparate koji su posebno formulisani za tip kože za koji je potrebno I njeno stanje, kao I koji poštuju prirodnu pH vrednost.
Koža je od suštinske važnosti za opšte zdravlje I dobro osećanje. Zdrava koža deluje kao barijera između spoljašneg sveta I unutrašnjosti tela I brani kožuod hladnoće, toplote, gubitka vode I zračenja.
Koža je stalno promenljiv, dinamičan organ I sastoji se od tri glavna sloja, a to su potkožno tkivo, epidermis I dermis I svaki je začinjen od nekoliko podslojeva.
Koža ima višestruku ulogu u organizmu: barijernu; termoregulacionu; ulogu čula za dodir, bol, pritisak, hladnoću I toplotu; imunološku; endokrinu I ekskretornu ulogu; ulogu depoa; mesto sinteze vitamina D I estetsku ulogu.
- Mešovita koža
Lojne žlezde su neravnomerno raspoređene kod mešovite kože. To je najčešći tip kože. Prestavlja kombinaciju suve kože I masne u predelu obraza masne kože sa proširenim porama u T-zoni (nos, okolina nosa, centralni deo brade, proctor između obrva I srednji deo čela).
Neguje se masni deo kože, adstringentno-dezinfekcionim vodama I losionima, a suvi deo hidratantnim kremama I loisonima ili emolijentnim preparatima.
Ima prednost poput čvrstoće I elastičnosti kože, što dovodi do kasnije pojava bora I znakova starenja na licu.
Može imati: proširenje pore, mitisere (komedone), sjajna koža u predelu T-zone (nos, čelo, brada), može se javiti I perutanje kože na određenom delu, uglavnom se javlja na obrazima. Za ovaj tip kože je prednost što se mogu koristiti prirodni proizvodi.
Čišćenje mešovite kože podrazumeva određene etape I pridržavanje pravila u cilju hidriranja suvih delova I smanjenja lučenja sebuma kod masnih delova kože lica.
Mešovita koža može biti problematična. Treba se stalno čistiti, tonirati I hidrirati kožu. Poželjno je I voditi računa u ishrani.
- Kombinovani tip kože
Kombinovana koža ima glavnu osobinu: koža u T zoni je masnija nego koža drugih delova lica.
Sastoji se od dva tipa: normalne I suve kože, masne I problematične.
Kombinovani tip kože lica je onaj koji se dosta masti, ali samo na nekim delovima lica je koža normalna ili čak I suva. Nega ovakve kože zahteva da se svaki deo lica tretira posebno.
Pore kod kombinovane kože mogu biti vidljivije, a u predelima gde je masna koža je sklona mitiserima I bubuljicama.
Ovaj tip kože se menja u zavisnosti od spoljašnih uticaja. Takvo lice je tokom je tokom određenog perioda masno, a tokom drugog suvo.
Kod ovog tipa kože, tipovi kože variraju u T-zoni I na obrazima. T-zona može prilično da se razlikuje – od veoma uske zone do šireg predela.
Kombinovanu kožu karakterišu:
masna T-zona; proširene pore u tim predelima sa malo nečistoće I normalni I suvi obrazi.
Masniji delovi ovog tipa kože su uzrokovani prekoremernom proizvodnjom sebuma. Suvlji deo ovog tipa su uzrokovani nedostatkom sebuma I odgovarajućeg deficita lipida.
- Masna koža
Karakteriše se velikim brojem vidljivih i proširenih pora; sija se usled povećanja proizvodnje sebuma.
Česta pojava na masnoj koži su mitiseri i bubuljice.
Prednost masne kože je u tome što se bore pojavljuju kasnije nego kod ostalih tipova kože.
Neguje se kremama za čišćenje, vodama sa adstringensima i losionima za čišćenje kože.
Masna koža ima tragove masnog odsjaja od sebuma. Ova prirodna masnoća se najviše skuplja na bradi, čelu i oko nosa. Kod osoba sa ovim tipom nisu samo regije kritične, već je celo lice masno, neretko i kosa. Ovakav tip kože stvara više sebuma nego što je potrebno, a razlozi za to mogu biti različiti i može biti zbog: loše ishrane; naslednog faktora; hormonskih problema; pogrešne nege kože i stresa…
Masna koža ima široke pore, debela, sjaja, ali i sklona bubuljicama i mitiserima. Kod masne kože mogu biti i zatvorene pore začepljene masnoćama, pa se pojave komedoni.
Za masnu kožu se predlaže čišćenje alkoholno-vodenim losionima i adstringensnim tonicama, negovanje hidratantnim kremama.
Za ovaj tip kože bitno je dubinsko čišćenje.
- Suva koža
Suva (ili sebostatična) nastaje usled nedovoljne proizvodnje vlage i masnoće. Često je zategnuta, ali ume biti gruba i ispucana.
Suva koža je veoma podložna uticajima temperature, vetra, sunca i hemijskih agenasa.
Suva koža je suprotnost masne kože, ali imaju jednu sličnost, a to je da zahtevaju poseban način nege.
Suva koža ne proizvodi dovoljno sebuma i teško ga zadržava pa je iz tog razloga suva i često se peruta.
Treba joj nega koja je snabdeva dovoljnom količinom vlage.
Kod suvog tipa kože pore su skoro nevidljive, koža je suva i zateže i sklonija je gubitku elastičnosti i borama.
Uzroci suve kože mogu biti: geni; izloženost vremenskim uslovima (jakom suncu ili jakoj hladnoći ili vetru)bez adekvatne zaštite; preterano izlaganje solarijumu; posledica rekacije na jake sapune i sredstva za pranje lica i navika pranja lica previše toplom vodom…
Suva koža iako je često zategnuta, vremenom gubi svojstva elastičnosti. Ovaj tip kože je sklon brazdanju i boranju. Nedostaju lipi koji su joj potrebni da zadrži vlagu.
Neguje se hidratantnim kremama i losionima ili emolijentnim preparatima. Postaje suvlja kako stari.
- Normalna koža
Ovaj tip kože je dobro izbalansirano stanje kože, može se reći eudermična koža. T-zona može biti masna, ali uopšteno su prisustvo vlage i sebuma izbalansirani i koža nije ni previše masna, ni previše suva.
Normalna koža ima dobre pore, dobru cirkulaciju krvi, baršunastu, meku i nežnu teksturu, svežu ujednačenu transparentnost, nema nesavršenosti i nije sklona osetljivosti.
Kada osoba sa normalnom kožom stari, koža postaje suvlja.
Normalnu kožu karakteriše zategnutost i elastičnost, savršeni balans masnoće i vlage, koža ima ujednačenu boju i nije ni previše masna, a ni previše suva.
Sadrži 0,017 mikrograma/cm kv.sebuma.
Nije preterano zahtevna za negu, ali je ne treba ni zapustiti. Trebala bi biti redovna hidratacija lica kako bi ostalo normalno i elastično, a treba izbegavati jako masne proizvode.
Normalna koža ima lipidno-vodeni emulzijski sastav.
Na ovom tipu kože izlučivanje znoja i loja je uravnoteženo. Rožnasti sloj epiderma je sjajan i glatak.
Cilj kozmetike za normalnu kožu je da što duže održi zdravo stanje kože.
Ovakav tip kože uglavnom imaju mladi ljudi, a najčešće bebe imaju normalan tip kože.
- Osetljiva i zrela koža
– Osetljiva koža je jedna od težih tipova kože. Ovakav tip kože ima problema sa promenama na koži kao što su ekcemi… Osetljiva koža se lako iziritira, sklona je crvenilima i upalama.
– Osetljiva koža može da se javi na svakom tipu kože u različitim periodima.
– Osetljiva koža je posebno stanje kože, karakterizovano manjkom vlage i masnoće u koži sitnim porama i providnošću. Osetljiva koža pojačano reaguje na unutarnje štetne uticaje (često i na kozmetičke proizvode).
– Sve veći broj ljudi ima osetljivu kožu.
-Može se beležiti sa 1, 2 ili 3 plusa.
– Nega ovog tipa je složenija i zahteva kompleksniji pristup probleu. Potrebno je otkriti šta je uzrok osetljivosti kože i šta je to što izaziva upale, perutanja, peckanjeili svrab kože, crvenila…Najvažnije je lečiti uzroke, a ne posledice.
- Takođe pored osetljive ima i zrela koža.
Karakteristike zrele kože su hiperpigmentacije i staračke pege, bleda ili žućkasta boja, suvlja i tanja koža, dehidratacija, nedostatak sjaja, duboke bore, otvorene pore i opuštenost – koža gubi tonus i čvrstinu.
Ovakva je koža kod starijih osoba i treba na vreme da se deluje kako bi se sprečile otvorene bore, proširene pore, hiperpigmentacije, nedostaci sjaja…
- Epidermis, dermis i potkožno tkivo (hipodermis)
5.1. Koža se sastoji od epidermisa, dermisa i i potkožnog tkiva.
Epidermis kožu štiti od toksina, bakterija i gubitka tečnosti.
Sastoji se od 5 podslojeva keranocitnih ćelija. Podslojevi su:
-bazalni sloj (stratum basale) – najduvlji unuštrašnji sloj gde se proizvode keranocitne ćelije
-spinozni sloj (stratum spinosum) – keranociti proizvode keratin i dobijaju vretenasti oblik.
-granulozni sloj (startum granulosum) – počinje keratinizacija – ćelije proizvode tvrde granule kako se kreću napred, a te granule se pretvaraju u keratin i epidermalne lipide.
-čisti sloj (stratum lucidium) – ćelije su gusto zbijene, pljosnate i ne razlikuju se jedna od druge.
-rožnasti sloj (stratum corneum) – smeštene pore lojnih žlezdi i otvori lojnih žlezdi.
5.2. Dermis
Dermis je debeo, elastičnost, ali je čvrst srednji sloj kožei čine ga dva podsloja kože:
-donji sloj (stratum reticulare) – duboka i debela oblast koja formira fluidnu granicu sa potkožnim tkivom.
-gornji sloj (stratum papillare) – formira definisanu, talasastu granicu sa epidermisom.
Glavne strukturalne komponente dermisa su kolagen, elastin i vezivna tkiva. Ova vlakna su utisnuta u gelastu supstancu koja ima sposobnost vezivanja vode i pomaže u održavanju volumena naše kože.
Dermis je mesto gde se nalaze: limfni sudovi, senzorni receptori i koreni dlake: loptasti krajevi stabla dlake gde se ona razvija.
Dermis štiti telo – ublažava pritiske, hrani kožu i uklanja otpad iz nje i ima sposobnost znojenja.
5.2. Potkožno tkivo (hipodermis)
Najdublji unutrašnji sloj kože skladišti energiju dok štiti od udarca i izoluje telo. Uglavnom se sastoji od:
-masnih ćelija (dipocita) – grupisanih u jastučaste grupe
-posebnih kolagenih vlakana (koja se zovu septe ili granice) – labavo i sunđerasto vezivno tkivo koje drži masne ćelije zajedno.
– krvnih sudova.
Broj masnih ćelija koje se nalaze u potkožnom tkivu se razlikuje na različitim delovima tela.
Distribucija masnih ćelija se razlikuje kod žena i muškaraca.
ZAKLJUČAK
U ovom seminarskom radu smo zaključili da imamo nekoliko tipova kože, kakvi su to tipovi I da se svi razlikuju (I po čemu), ali da imaju I sličnosti. Zaključili smo I koje su to sličnosti I kako sve možemo negovati našu kožu. Bez obzira na tip kože, koža se mora negovati. Sa preparatima, čišćenjem lica…Bitno je da imamo zdravu kožu I zbog našeg zdravlja.
LITERATURA
https://www.nivea.rs/saveti/lepa-koza/nasa-koza-zastita-naseg-tela
https://www.eucerin.rs/o-kozi/osnovna-znanja-o-kozi/koza-na-razlicitim-delovima-tela
https://onaportal.com/mesovita-koza-lica/
https://minutzamene.com/5-tipova-koze-lica/
https://www.eucerin.rs/o-kozi/osnovna-znanja-o-kozi/tipovi-koze
https://minutzamene.com/zrela-koza-kako-je-pravilno-negovati/
SEMINARSKI RAD
Tema: tipovi kože
Predmet: kozmetologija
Mentor: Sekulović Dragana
Student: Dinić Katarina
Beograd, 2019