SUNČANICA

Akademija za estetiku i kozmetologiju „Purity“
Seminarski rad iz predmeta Patologija
SUNČANICA
Profesor: Olivera Matović          Student: Melissa Ćelović
Beograd, 2021

SADRŽAJ
1. Uvod 3
2. Sunčanica 4
2.1. Kako dolazi do sunčanice? 4
2.2. Koji su simptomi sunčanice?……………………………………………………………..5
2.3. Kako reagovati?…………………………………………………………………………………………………5
2.4. Reakcija lekara…………………………………………………………………………….6
2.5. Prevencija…………………………………………………………………………………6
3. Zaključak 8
Literatura 9

1.
UVOD
Termoregulacija je sposobnost organizma da održava telesnu temperaturu u
optimalnim granicama i jedan od aspekata procesa homeostaze.
Od temeperature zavisi kojom će se brzinom odvijati neka hemijska reakcija u
složenom sistemu funkcionisanja ćelija i tkiva, i koje će reakcije u njima da se
odigraju. To je jedan od razloga što kod životinja i čoveka postoji nekoliko vrlo
složenih mehanizama za održavanje telesne temperature u optimalnim
granicama, kako njeno značajnije odstupanje ne bi poremetilo funkcionisanje
organizma. Ako telo nije u stanju da održava normalnu telesnu temperaturu ona
značajno raste iznad normale. Takvo stanje je poznato kao hipertermije
(pregrevanje). Suprotno stanje, od hipertermije je hipotermija (rashlađivanje)
kada telesna temperatura opada ispod normalnog nivoa.
2.4
SUNČANICA
2.1 Kako dolazi do sunčanice?
Sunčanica je akutno oštećenje mozga izazvano sunčevim zračenjem. Za vreme
visokih temperatura, često čujemo da nam je neophodna zaštita od sunca, a
preporuka je da ne izlazimo po suncu od 12-17h – ali zašto? Kakve posledice
može da ostavi dugo izlaganje suncu?
Pored vidljivih simptoma, kao što su opekotine po telu, malaksalost, bol u glavi,
jedan od ozbiljinih posledica koje mogu da se jave je sunčanica.
Sunčanica nastaje kao odgovor organizma na visoku temperaturu, i prekomereno
izlaganje suncu glave i potiljka bez ikakve zaštite. Nisu sve osobe podložne
brzoj sunčanici, ali deca, starije osobe sa honičnim bolestima, ćelave osoba i
druge, svakako jesu.

Ono što je karakteristično za sunčanicu je da postoji i takozvana kasna
sunčanica, koja je javlja pri spavanju ili tokom prvog sna.
Pošto se javlja kao odgovor na visoku temperaturu, svakako možemo da kažemo
da se javlja prilikom dugog putovanja u prevoznim sredstvima bez klime, na
moru, prilikom neadekvatne zaštite, takođe, i na planini, jer na planini
ultraljubičasto (UV) zračenje se snažnije emituje.
2.2 Koji su simptomi sunčanice?
Nakon 6-12 sati od izlaganja suncu, sunčanicu možemo da prepoznamo po
vrtoglavici, bolu u glavi, pojačanom znojenju, vrelim rukama i nogama, suvom
kožom, crvenilo u licu, a može doći i do povraćanja. Svakako, telesna
temperatura je povećana.
Pošto su sunčanici najpodložnija deca, roditelji veoma često sunčanicu pomešaju
sa nekom infekcijom.
Ako se odmah ne reaguje sa adekvatnih lekovima i rashlađivanjem, može doći
do kome ili smrti.
Znakovi sunčanice slični su simptomima potresa mozga što govori da nije reč o
bezopasnom stanju te je potrebno odmah delovati.
2.3 Kako reagovati?
Ako je povređeni i dalje izložen Suncu, preneti ga u hlad, osloboditi od suvišne
odeće i rashlađivati. U svim slučajevima stavljati hladne obloge na čelo i na
glavu, a preporučuje se i stavljanje kese sa ledom. Ako je povređeni pri svesti,
dati hladne napitke. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, sa hlađenjem
se može prestati tek kada se telesna temperatura vrati u normalu, odnosno kada
padne ispod 38°C. Prohladna kupka ili hladni tuš mogu brzo i učinkovito sniziti
tjelesnu temperaturu. Takođe, osoba treba piti što više vode, a nikako napitke
koji zagrevaju kao što je kafa ili alkohol.
2.4 Reakcija lekara
Protiv glavobolje može se dati u mišić analgetik u kombinaciji sa antiemetikom.
Dati u mišić kortikosteroid. Ako je povređeni u komi staviti ga na bok (koma
položaj). Bolesnika što pre transportovati u bolnicu, gde se daje infuzija
manitola.
Posle sunčanice se obično javljaju: glavobolja koja može potrajati danima,
preostljivost na zvučne i vizuelne nadražaje, šum u ušima, razdražljivost i opšte
nezadovoljstvo. Bolesnik se mora odmarati u zamračenoj i prohladnoj prostoriji,
u mirnom okruženju bez televizora i kompjutera.
Ako imate temperaturu pomoći će hladni oblozi. Kako biste hidrirali organizam
konzumirajte što više sokova i svežeg voća i povrća. Ali pripazite neka napitci
ne budu previše hladni. Konzumiranjem ledenih sokova postiže se kontraefekat,
telo se greje umesto što se hladi. Najbolje je piti tečnost koja ima temperaturu
koju ima i vaše telo. To mogu biti i ohlađeni biljni čajevi.
Koliko traje sunčanica zavisi od vremena izlaganja suncu i individualnih
faktora. Neko preleži sunčanicu za dan, a neko opet i posle nedelju dana ne
može ustati sa kreveta. Ono što uglavnom karakteriše ovo stanje nakon tih prvih
intenzivnih simptoma je opšta slabost organizma. Malaksalost i osećaj kao da
nemate snage u rukama i nogama su ono što pacijenti uglavnom prijavljuju
nakon sunčanice.
2.5. Prevencija
Kako biste izbegli sunčanicu, u vrućim ljetnim danima držite se sledećih saveta:
-Povećajte dnevnu konzumaciju tečnosti – vode; ako provodite mnogo vremena
na otvorenom, uvek sa sobom nosite flašu vode.
-Izbegavajte boravak na najjačem suncu, odnosno od 10 sati ujutro do 18 sati
popodne, posebno ako patite od srčanih problema.
-Ako provedete mnogo vremena u jako rashlađenom prostoru, nemojte naglo
izlaziti na visoke vanjske temperature.
-Nosite udobnu, pamučnu ili lanenu te širu odjeću, a izbjegavajte sintetičke
materijale.
-Ako ste primorani boraviti na jakom suncu, nosite lagane marame na glavi ili
šešire širokog oboda, a potiljak i čelo povremeno polivajte hladnom vodom.8
3. Zaključak
Sunčanica predstavlja poremećaj praćen visokom temperaturom i akutnim
oštećenjem mozga, a nastaje usled dugotrajnog izlaganja glave i potiljka
sunčevom zračenju bez odgovarajuće zaštite. Ovo se uglavnom dešava u letnjem
periodu, kada je zračenje najintenzivnije, a faktori rizika su i visoka spoljašnja
temperatura, velika relativna vlažnost vazduha, fizički napor itd. Razvoju
encefalopatije (blagi edem mozga) podložnije su labilne osobe, deca, kao i
osobe u alkoholisanom stanju, osobe bez kose i pojedinci koji su preležali
određene bolesti.
Posle latentnog perioda koji traje 6-12 časova (nekada i duže) javlja se
ošamućenost, glavobolja, malaksalost, crvenilo lica, mučnina, povraćanje koje
ne donosi olakšanje i dr. Kasnije se javlja nesvestica, halucinacije, nekada i
grčevi, ukočenost vrata. Sunčanica je vrlo ozbiljno stanje koje može rezultovati
dugotrajnom nesvesticom, a na ponekad i komom ili smrću.
Sunčanica se može izbeći adekvatnom zaštitom od sunca, kao što su šeširi, ako
je osoba izložena direktno na suncu. Takođe, bitno je da što više osoba bude u
hladovini ako je to moguće. Ako je osoba izložena direktno na suncu, ali je
sprečena da nosi šešir ili slično, potrebno je stalno rashlađivati kosu, glavu i
potiljak vodom. Veoma je bitno piti puno tečnosti.
LITERATURA
1. Skripta iz patologije
2. Izvori sa wikipedije
3. https://www.stetoskop.info/hitna-stanja/suncanica-sveinformacij