TOPLOTNI UDAR

suncanica

YORK UNIVERSITY USA

Akademija za estetiku i kozmetologiju “Purity”
Seminarski rad iz predmeta PATOLOGIJA
TOPLOTNI UDAR
Profesor: Olivera Matović
Student: Melanija Diklić
Broj indeksa: 13050/20
Beograd, Maj 2021.

SADRŽAJ:
1. Uvod
2. Telesna temperatura
3. Toplotni udar
4. Simptomi toplotnog udara
5. Faktori za nastanak toplotnog udara
6. Prva pomoć kod toplotnog udara
7. Mere prevencije

1. UVOD
Toplota ( u fizici) je energija koj na neki način spontano prolazi izmđu sistema i okoline,
osim radom ili prenosom materije. Kada postoji pravilan fizički put, toplota spontano teče iz
toplijeg u hladnije telo.
Bolesti povezane sa toplotom (toplotne bolesti) čine grupu poremećaja nastalih zbog
izloženosti organizma povišenim temperaturama.
Možemo ih podeliti na:
1. Lakše poremećaje kao što su:
* toplotni grčevi
*osip
*toplotna sinkopa
*sunčanica
2.Teže poremećaje (osoba je vitalno ugrožena)
– toplotni udar2. TELESNA TEMPERTURA
Telesna temperatura je stepen zagrejanosti organizma, ljudi ili životinja. Toplota u
organizmu se stvara mišićnim radom, asimilacijom hrane i svim životnim procesi koji doprinose
bazalnom metabolizmu, a iz organizma gubi radijacijom i vaporizacijom vode iz disajnih puteva i kože.
Telesnu temperaturu određuje ravnoteža između stvaranja i odavanja toplote. Pošto se
brzina hemijskih reakcija menja sa promenom temperature i pošto enzimiski sistemi u organizmu
imaju optimum delovanja u uskom rasponu temperature, normalno funkcionisanje organizma je
u zavisnosti od relativne konstantnosti telesne temperature.
Normalna telesna temperatura čoveka se kreće u rasponu od 36,3 °C – 37,1 °C (+,-
1,95 standardna devijacija), stim što različiti delovi tela imaju različitu temperaturu, koja varira
sa temperaturom okoline. Udovi su uglavnom hladniji od ostalih delova tela.
Rektalna (čmarna) temperatura predstavlja unutrašnju temperaturu tela i najmanje varira
zavisno od spoljašnje temperature. Normalno je oralna (ustna) temperatrura za 0,5 °C niža od
rektalne, ali na nju mogu da utiču mnogi faktori, kao što su unošenje toplih i hladnih napitaka,
žvakanje gume i disanje na usta.
Normalna unutrašnja temperatura kod čoveka podleže pravilnim dnevnim
fluktuacijama od 0,5 °C – 0,7 °C. Kod ljudi koji spavaju noću, a budni su po danu (čak i kada
mirno leže u postelji), najniža je oko 6 časova ujutru a najviša uveče. Temperatura je najniža u
toku spavanja, malo viša u budnom stanju kada je čovek miran, a povećava se sa aktivnošću.
Kod žena pored dnevnih oscilacija, postoji i mesečni ciklus promena telesne
temperature koji se karakteriše porastom bazalne temperature u vreme ovulacije.
Preciznost regulacije telesne temperature zavisi od životne dobi i manje je precizan kod:
* male dece, kod koje normalna temperatura može biti za oko 0,5 °C viša od normalnih
vrednosti utvrđenih za odrasle, zbog lakog odavanja toplote.
*najstarijih starosnih grupa, zbog smanjene brzine i efikasnosti termoregulacionih sistema.
Telesna temperatura se neznatno povećava i prilikom emocionih uzbuđenja, verovatno
zbog nesvesnog napinjanja mišića. Telesna temperatura je hronično povećana za oko 0,5 °C kada
je intenzitet metabolizma povećan, kao u hipertireozi, a snižena je kada je intenzitet metabolizma
snižen, kao u miksedemu. Kod nekih zdravih osoba, temperatura je hronično iznad normalnog
raspona (konstrikcionalna hipertermija).

Normalna telesna temperature (slika 1.)

Povišena telesna temperature (slika 2.)

suncanica suncanica

Temperatura okoline (slika 3.)

3. TOPLOTNI UDAR
Toplotni udar ili hipertermija (u bukvalnom prevodu pregrevanje) je stanje povišene
telesne temperature koja nastaje usled disbalansa termoregulacije našeg tela i organizma, u
kojem naše telo proizvodi tj. absorbuje više toplote nego što je oslobađa.
Ovo stanje prvenstveno može biti prouzrokovano spoljnim faktorom, odnosno u slučaju
kada je temperatura oko tela toliko visoka da stvara nesposobnost prirodnog oslobađanja tela od
toplote, već dolazi do pregrevanja tela. Pored toga, jako često se javlja u kombinaciji sa
dehidracijom, pored duže izloženosti visokoj spoljnoj temperaturi.
Kako je toplotni udar najozbiljnije stanje prouzrokovano povišenom telesnom
temperaturom (blaži oblici su temperatura i sunčanica) jako je važno odmah pozvati hitnu pomoć
ili posetiti najbližeg lekara, ukoliko neka osoba ima simptome i dođe u stanje hipertermije.
Naime, mnogi ljudi ne znaju da ovo stanje može dovesti do oštećenja centralnog nervnog
sistema pa čak i do kome, ukoliko se odmah ne odreaguje i ukoliko se osoba koja je dospela u
ovo stanje ne istretira rapidno i pravilno kako bi se dovela u stanje normalne telesne temperature
i svesti.

suncanica suncanica suncanica suncanica

Toplotni udar (slika 4.)

4. SIMPTOMI TOPLOTNOG UDARA
Najčešći simptomi koji se javljaju kod toplotnog udara su sledeći:
– Telesna temperatura preko 40,5 stepeni
– Jaka i pulsirajuća glavobolja
– Osecaj mučnine, vrtoglavice, nagon za povraćanjem
– Izražena malaksalost i gubitak svesti
– Neizlučivanje znoja uprkos visokoj spoljašnjoj temperaturi
– Vruća i suva koža, često crvena
– Ubrzan puls i grčenje tela
– Otežano disanje i napadi gušenja
– Dezorijentisanost i nesvestica
U većini slučajeva kod toplotnog udara se kombinovano javljaju gotovo svi navedeni
simptomi, te je prepoznavanje potencijalne opasnosti lako i može se brzo reagovati.
5. FAKTORI ZA NASTANAK TOPLOTNOG UDARA
Pored jako visoke spoljne temperature, a kao što smo već i pomenuli naročito u
kombinaciji sa dehidracijom organizma, postoje i drugi indirektni faktori sa nastanak toplotnog
udara.
* Jedna od njih je jako naporna i duža fizička aktivnost, koja dovodi do prekomernog znojenja i
gubljenja tečnosti, samim tim i dehidracije tela i organizma.
*Zatim, najčešće kod starijih ljudi, naročito hroničnih bolesnika koji piju dosta različitih lekova i
fizički su neaktivni, postoji veći rizik i češće doživljavaju toplotni udar od onih koji su zdravi i
pokretni. Takođe, stariji ljudi često imaju smanjen osećaj žeđi, što automatski dovodi do stalne
dehidracije.
* Što se tiče već postojećih bolesti i stanja koji povećavaju rizik od nastanka toplotnog udara kod
osobe mogu se izdvojiti sledeći:1. Dehidracija 2. Srčana oboljenja 3. Preterana gojaznost 4. Dijabetes 5. Hipertireoza
6.Parkinsonova bolest
* Takođe, osobe koje konzumiraju drogu (posebno amfetamine i kokain) i određene lekove
(fenotijazini, antidepresivi, antihistaminici) izloženi su većem riziku od toplotnog udara, jer ove
supstance veštački povećavaju mišićnu aktivnost i smanjuju prirodnu sposobnost tela da reguliše
temperaturu.
Moramo napomenuti da i prekomerna konzumacija alkohola može povećati rizik od
toplotnog udara, jer takođe onesposobljuje telo da reguliše temperaturu.
6. PRVA POMOĆ KOD TOPLOTNOG UDARA
Toplotni udar osobe najčešće pogodi na plaži, na ulici i sličnim mestima koja su veoma
ugrejana tokom visokih temperatura, potrebno je pružiti adekvatnu pomoć pogođenoj osobi.
Toplotni udar je ozbiljan poremećaj koji može dovesti do smrtnog ishoda i zato ga je potrebno
lečiti odmah. Važno je prepoznati ga i odmah zvati hitnu pomoć. Dok čekate da hitna pomoć
stigne uvedite osobu u zatvoren prostor, uklonite odeću i pažljivo je poprskajte mlakom
vodom, kako bi se izazvalo znojenje. Potom sledi rahlađivanje osobe i spuštanje temperature na
sve moguće načine. Na prepone i pazuh stavite hladan (nikako led) peškir i prostoriju rashladiti
sa klimom ili ventilatorom. Osoba bi trebalo da leži sa blago podignutim stopalima. Lekar će
proceniti da li je potrebno primeniti i intravensku infuziju kako bi se nadoknadili elektroliti i
tečnost. Ukoliko lekar smatra da ova mera nije potrebna, osobi koja je doživela toplotni udar
možete dati napitak za rehidrataciju ili vodu. Savetuje se odmaranje. Osoba koja je doživela
toplotni udar može imati skokove i padove temperature nedeljama nakog njega

PRVA POMOĆ KOD TOPLOTNOG UDARA (Slika 5.)

suncanica suncanica

Rashlađivanje (slika 6.)

7. MERE PREVENCIJE
Osobama koje imaju viši rizik od nastanka toplotnog udara savetuje se boravak u
klimatizovanim i rashlađenim prostorijama tokom perioda visokih temperatura.
Ukoliko su prinuđeni da izlaze napolje, poželjno je da to bude u jutarnjim časovima, ili
kasnijim večernjim, kada temperatura nije dostigla maksimum.
Takođe, obavezno je uvek nositi flašu vode sa sobom i piti je čak i kada ne osećamo žeđ, kako bi
se nadoknadila tečnost izgubljena znojenjem.
Veoma je poželjno nositi laganu i tanku odeću, ali i šešir, kačket, mini suncobran i slično kako bi
se glava zaštitila od sunca i toplote, jer pregrevanje u predelu glave najčešće i dovodi do
toplotnog udara.
Dodatni saveti:
Pomoću praćenja boje urina možemo utvrditi da li postoji dehidracija- ukoliko je urin tamno
žute boje dehidracija je prisutna
Poželjno je izbegavati konzumaciju kofeina i alkohola jer dovode do gubitka tečnostiLITERATURA:
udžbenik za 1.razred medicinske škole “Prva pomoć” Zlatko Veža i Dragana Pavlović
www.zdravlje.org
mobilnasestra.rs
sr.wikipedia.or

toplotni udar toplotni udar  toplotni udar  toplotni udar  toplotni udar  toplotni udar  toplotni udar toplotni udar

suncanica suncanica suncanica suncanica suncanica suncanica suncanica suncanica suncanica suncanica suncanica