+381607237853 akademija.purity@gmail.com

STERILIZACIJA

SEMINARSKI RAD

 

STERILIZACIJA

 

 

SADRŽAJ

 

UVOD…………………………………………………………………………………2

  1. METODE STERILIZACIJE……………………………………….3

1.1.Sterilizacija parom……………………………………………………..3

1.2. Sterilizacija jonizujućim zračenjem………………………..5

1.3. Sterilizacija gasom (etilenoksidom)………………………6

1.4. Sterilizacija suvim vazduhom………………………………..7

1.5. Filtracija…………………………………………………………………….8

1.6. Aseptičan postupak izrade preparata…………………8

2.VAŽNOST STERILIZACIJE…………………………………………..9

2.1. Rizik od virusne infekcije u salonima…………………..9

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………..10

LITERATURA…………………………………………………………………..11

 

 

 

UVOD

 

Sterilizacija je postupak kojim se uništavaju svi mikroorganizmi i bakterije. U poređenju sa dezinfekcijom, koja podrazumeva postupak kojim se uništavaju, inhibiraju ili uklanjaju vegetativni oblici mikroorganizama, ali ne i njihove spore, sterilizacija bi značila lišavanje svake kategorije života. Sterilizacija je higijenski postupak kojim se neka stvar ili predmet oslobađa štetnih mikroorganizama (kao što su gljivice, bakterije, virusi i prioni).

Dejstvo toplote na mikroorganizme ne zavisi samo od visine temperature i dužine delovanja, već i od mnogih drugih faktora, zbog toga je neophodno procenjivati termičku efikasnost nekog režima sterilizacije, kako bi se izabrao onaj režim, koji će sa jedne strane dati određenu sigurnost u pogledu minimalne mogućnosti preživljavanja spora, a sa druge strane, neće uticati znatnije na pogoršanje kvaliteta proizvoda.

 

1. METODE STERILIZACIJE

 

Metode sterilizacije propisane su u Jugoslovenskoj farmakopeji 2000 (Ph.Jug.V) i European Pharmacopeia 1997 (Ph.Eur.1997)

i obuhvataju:

  1. sterilizaciju parom (zagrevanje u autoklavu),
  2. sterilizaciju jonizujućim zračenjem,
  3. sterilizaciju gasom,
  4. sterilizaciju suvim vazduhom,
  5. filtracija,
  6. aseptičan postupak izrade preparata.

 

1.1.Sterilizacija parom

 

U ovom postupku, instrumenti su izloženi vrućoj pari (130-135 ° C). Obrada se provodi u autoklavu.

Postoje dve klase autoklava – klasa N i klasa B. Princip njihog delovanja je sličan, ali u N-klasi autoklavima (za razliku od B) nema vakuumske pumpe, samim tim se oprema može sterilizirati u njoj u otvorenom, neprekidnom stanju.

Ukoliko se  se radi o alatima koji su u pakovanjima ili imaju šupljine, tada će doći do autoklava standardnog B (tj. Sa mogućnošću stvaranja vakuuma).

Autoklaviranje je veoma brza metoda sterilizacije, ali vrlo retko koriste vlasnici kozmetičkih centara zbog visoke cene. Zapravo, delovanje autoklava slično je parobrodu.

Sama sterilizacija u ovom slučaju traje 15-20 minuta.

Sterilizacija

 

1.2. Sterilizacija jonizujućim zračenjem

 

Naročito jak efekat na bakterije imaju x-zraci i gama zraci. Ovi zraci usporavaju razmnožavanje bakterija, a potom potpuno prestaju sa razmnožavanjem. Na ovaj način se sterilišu plastični medicinski predmeti, farmaceutski proizvodi i razni kozmetički predmeti.

Sterilizacija gama zracima ima široku primenu u fabrikama koje proizvode pribor i medicinske instrumente za jednokratnu upotrebu (brizgalice, igle, sonde, rukavice itd).

Za sterilizaciju se koristite dva tipa zračenja: elektromagnetno zračenje ultravioletno i gama zračenje, čestično elektroni visoke energije.

UV zračenje ima baktericidni efekat. Ima ograničenu moć prodiranja u materijal (penetraciju), zbog čega se primenjuje za sterilizaciju radnih površina, vazduha, površine predmeta, eventualno vode ukoliko je u

tankom sloju. Ne preporučuje se za sterilizaciju medicinskih uredjaja, zbog površinske efikasnosti.

Gama zraci  koriste se za sterilizaciju: enzima, vitamina, minerala, peptida, antibiotika, plazme, tkiva i koštanih transplantata. Najviše se primenjuje za sterilizaciju hirurških uniformi, plastičnih uredjaja, delova uredjaja i medicinskih instrumenata. Ovi zraci imaju veliku prodornost i šire se u svim pravcima od izvora.

 

1.3. Sterilizacija gasom (etilenoksidom)

 

Proces sterilizacije  gasom izvodi se u sterilizatorima koji su slični autoklavu, i koji mogu da podnesu vakuum ili uredjajima koji mogu da podnesu visok pritisak ako se koriste mešavine etilenoksida sa ugljendioksidom (CO2).

Aktivacija se dežava u prisustvuodredjene koncentracije etilenoksida, prisustvu vodene pare i povišene temperature.

Negativna strana sterilizacije etilenoksidom je što se zadržava u materijalu koji se steriliše zato što se adsorbuje na njega.

Potrbno je, pod normalnim uslovima, oko 14 dana da se otkloni iz materijala ili 24h pod kontrolisanim uslovima.

Etilenoksid je bezbojan gas teži od vazduha, mirisa sličnog etru, toksičan, zapaljiv, reaktivan,eksplozivan.

Za uspešnu sterilizaciju potrebni su odredjeni uslovi koji podrazumevaju: temperaturu od 40-60◦C, koncentraciju etilenoksida, vlažnost najmanje 33% i vreme.

 

1.4. Sterilizacija suvim vazduhom

 

Tehnologija ovog sterilizatora je vrlo jednostavna: unutar, za sat ili dva (u zavisnosti od broja i veličine) stavljaju se alati. Temperatura unutar sterilizatora mora biti najmanje 180 ° C. Ukoliko želimo da  smanjimo vreme postupka, moramo izložiti  temperaturu do 250 ° C. Ovakvi sterilizatori su jeftiniji od autoklava, ali imaju niz nedostataka.

Najznačajnije jeste da suvo spaljivanje osušuje stanice mikroorganizama, što znači da ih ne uništava potpuno.

Sterilizacija

 

1.5. Filtracija

 

Sterilizacija filtracijom se izvodi u aseptičnim uslovima (kombinacija sa aseptičnim postupkom).

Uređaji za filtraciju se sastoje od:

◦ Nosača filtra

◦ Sterilnog filtra

◦ Uređaja za regulisanje pritiska

Mora se voditi računa o:

◦ Biološkom opterećenju filtera

◦ Kapacitetu filtera

◦ Veličini proizvodne serije

◦ Trajanju filtracije

Filter se ne sme koristiti u vremenskom periodu dužeg od onog koji je odobren validacijom.

 

1.6. Aseptičan postupak izrade preparata

 

Aseptičan postupak podrazumeva izradu preparata uslovima koji isključuju mogućnost kontaminacije mikroorganizmima. Primenjuje se kod izrade preparata koji se ne mogu sterilisati u finalnom pakovanju, suspenzija i emulzija i nekih koloidnih i uljanih rastvora.

Postupak se izvodi u aseptičnom prostoru (komori ili sobi) i  unosi se sve što je potrebno za izradu proizvoda, prethodno je sterilisano odgovarajućom metodom sterilizacije.

U aseptičnom prostoru se može preparat izraditi, puniti u odgovarajuću sterilnu ambalažu i zatvarati ili se samo može puniti i zatvarati u finalnu ambalažu.

 

2.VAŽNOST STERILIZACIJE

 

2.1. Rizik od virusne infekcije u salonima

 

Potrebno je pridržavati se protokola za kontrolu infekcije pri izvođenju svih kozmetičkih tretmana.

Mogućnost prenosa infektivnih bolesti postoji, posebno u svrhu prevencije virusnih bolesti.

Provedenim studijama u Kanadi u kojem su uključena 72 salona, intervjuom sa njihovim osobljem, te studije pokazuju da osobe koje boluju od hepatitisa B češće odlaze na tretmane.

Rezultati studije ukazuju da u salonima sa većom frekvencijom klijenata, zaposleni nisu imali dovoljno vremena za dezinfekciju instrumenata.

Najčešće korišteno za dezinfekciju je izopropilni alkohol koji je koristilo samo 11% osoblja, koliko ih je koristilo i sterilizator za sterilizaciju intsrumenata. Čak 49% osoblja nije koristilo nijednu metodu sterilizacije!

Autori studija zaključuju da je potrebno pridržavati se protokola za kontrolu infekcije pri izvođenju kozmetičkih tretmana, mogućnost prenosa infektivnih bolesti postoji, posebno u svrhu prevencije virusnih bolesti, kao i stupanj svesti i edukacije o prenosu virusa ovim putevima.

 

ZAKLJUČAK

 

Živimo u vremenu kada lepota tela postaje zdravlje i imperativ,a odlasci u kozmetičke salone su nezaobilazni.

Zbog kontrole infekcija na ovakvim mestima, i sa nedovoljno edukovanog osoblja, želje za štednjom ili jeftinijom uslugom potrebno je upozoriti građane na potencijalni put prenosa virusa u kozmetičkim salonima.

Jasno je da dobri kozmetički tretmani ne mogu biti niskih cena i ograničenog trajanja, jer tada neće biti zadovoljeni svi potrebni uslovi, samim tim ni kvalitet usluge. Razni kozmetički saloni sa niskim cenama koje zapravo većina građana bira  zapravo su izvor potincijalnom širenju gljivičnih i virusnih oboljenja.

Preporuka je da se dobro informišete koji saloni koriste navedena sredstva zaštite zaposlenih i klijenta. Samo na taj način možemo primorati sve u tom poslu da koriste zakonom propisana sredstva preventive i zaštite.

 

LITERATURA

 

Mrežne stranice:

 

1.https://hr.pctech-support.com/72661-sterilization-of-instruments-in-cosmetology

2.http://svetbiologije.com/biologija/mikrobiologija/bakterije/otpornosti-bakterija/sterilizacija/

3.https://www.dropbox.com/sh/mz877odcnqydfev/AADeRl0OnrnqqOaU7FNnhK-da?dl=0&preview=SKRIPTA%2C+PRIMENJENA+KOZMETOLOGIJA+1.docx

4.https://www.dropbox.com/sh/mz877odcnqydfev/AADeRl0OnrnqqOaU7FNnhK-da?dl=0&preview=SKRIPTA%2C+PRIMENJENA+KOZMETOLOGIJA+1.docx

5.https://www.google.com/url?q=https://hr.pctech-support.com/72661-sterilization-of-instruments-in-cosmetology&source=gmail&ust=1576527645920000&usg=AFQjCNHZg9bBTsKzRiH5PDGh_h8SUbuKlQ

 

 

Seminarski rad

Predmet: Primenjena kozmetologija

Tema: Sterilizacija

MENTOR: Prof. Ivana Stanojević

STUDENT: Jovana Jovanović

Beograd, decembar 2019

POSTANI I TI ESTETIČAR - KOZMETIČAR

VIDI OVDE

Više informacija na telefon 0607237853