+381607237853 akademija.purity@gmail.com

Šta je celulit

Šta je celulit – Klinička dermatološka praksa i stručna literatura celulit determiniše sledećim dijagnozama : Edematozno fibrosklerotični panikulitis, atrofični panikulitis, celulitična hipodermoza, dermna panikuloza, ginoidna lipodistrofija, adiposis edematosa, dermopanniculosis deformans, stratus protrusus cutis = CELLULIT.  


Cellulit je dermatološki, kozmetički i estetski neprihvatljiv problem velikog broja žena. Procenjuje se da 85 – 98% žena starosti preko 20 godina ima neki stepen celulita. Celulitom može biti zahvaćen bilo koji deo tela koji sadrži subkutano masno tkivo, a najčšće je to gluteo-femoralni predeo (noge i  stomak). Na tim regijama tela broj masnih ćelija je i do 5 puta veći.   

Celulit je karakterističnog izgleda: kao pomorandžina kora, dušek ili beli izmrvljeni sir. Problem se celulitom nemaju samo gojazne žene, mada, povećanje masnih naslaga pogoršava celulit.  Za nastanak celulita odgovorni su mikrocirkulatorni i limfatični sistem kože, ekstracelularni matriks (vanćelijsko okruženje) i višak potkožnog masnog tkiva. Nekada je celulit opisivan kao  normalno stanje žena koje zadržavanjem potkožnog masnog tkiva obezbeđuje dovoljnu kaloričnu nadoknadu tokom trudnoće i dojenja.   

Celulit zahvata sve slojeve kože: epidermis, dermis i subkutano tkivo. Ženski hormoni, estrogen, a u manjoj meri progesteron i prolaktin, imaju važnu ulogu u stvaranju celulita. Estrogen stimuliše skladištenje masti koje su potrebne tokom  menstruacije, trudnoće i dojenja. Posledica toga je smanjenje broja kolagenih vlakana što predstavljaju početak stvaranja celulita. Progesteron doprinosi stvaranju celulita i to slabljenjem venskog tonusa, zadržavanjem tečnosti u organizmu a samim tim i povećanju telesne težine.

Celulit treba razlikovati od gojaznosti koju karakteriše povećanje veličine i broja masnih  ćelija (hipertrofija i hiperplazija adipocita).