SPERMA I SPERMATOGENEZA

AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETOLOGIJU
PURITY BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
PREDMET: FIZIOLOGIJA
TEMA: SPERMA I SPERMATOGENEZA
MENTOR: dr. Olivera Matovic
STUDENT: Nevena Jankovic
25.04.2021.

SPERMA I SPERMATOGENEZA

Spermatogeneza I regulacioni mehanizmi spermatogeneze
Spermatogeneza se odvija u semenim kanalicima,u
semenicama kroz 4 faze:
1) Faza razmnozavanja
2) Faza rasta celije
3) Faza sazrevanja celija
4) Faza preobrazaja~ spermiogeneza~

Spermatogeneza zapocinje tokom ebrionalnog razvoja,
kada se formiraju spermatogonije. Medjutim,
kompletan proces sa formiranjem spermatozoida odvoja
se od puberteta.
Oko 250 m testikularnih kanalica smesteno je u jedan
testis. U kanalicima testis koji zapocinju svoje
formiranje za vreme embrionalnog razvoja, odvija se
spermatogeneza. Kanalici se automatski susticu u epididimis I
nastavljaju u vas deferens, odvodni kanal
spermatozoida u genitalnom traktu muskaraca.
Testis pored kanalica, ima I Leydigove celije koje su
pod direktnom kontrolom LH hormona hipofize.
Ledvigove celije luce testosterone, koji direktno
stimulise spermatogenezu, odnosno mejozu.
Za pravilnu spermatogenezu su potrebni oba
gonadotrotopina FSH I LH. FSH stimulise razvoj
Sertolijevih celija kao I mitoticke deobe germativnih
celija u spematogonije.Sve celije koje od stadijuma spermatogonija ulaze u
proces spermatogeneze, stalno su u kontaktu sa
krupnim Sertolijevim celijama, od kojih dobijaju sve
za razmnozavanje, rast I sazrevanje(mejozu),
ukljucujuci I hormone testosterone, koji su smesteni u
matriksu izmedju testikularnih kanalica. Teskilarni
kanalici od spoljnjeg zida prema lumenu sadrze:
germativne celije, stem celije Sertolijevih celija,
spermatogonije, koje se uocavaju uz zid
kanalica. Iduci prema lumenu uocavaju se krupne
celije , krupne spermatocitete I reda, zatim
spermatocitete II reda I spermatide.
Sertolijeve celije luce inhibin, koji moze da zaustavi
rast I razvoj spermatozoida.

STRUKTURA SPERMATOZOIDA
Spermatozoidi spadaju medju najmanje celije
ljudskog organizma. Za vreme faze rasta spermatociti
I replikuju DNK I rastu u obimu\velicini.
Spermatocite prolaze kroz dve mejoticke deobe, da bi
rezultirale sa 4 spermatide, koje se dalje transformisu
spermiogenozom u spermatozoide. Krajnje
dozrevanje se vrsi u epididemusu (pasemeniku) I u
reproduktivnim kanalima zenke, kada postaju
pokretni I sposobni za oplodjenje.

~ZREO SPERMATOZOID SADRZI:
1) Glavu
2) Vratni deo~srednji deo
3) Rep ~

Na pocetnom delu glave spermatozida kao kapa,
formira se organela akrozom koji je bogat GA(Goldzi
aparat), u cijim vezikulama su mnogobrojni liticki
enzimi koji omogucavaju razgradnju membrane jajne
celije u toku oplodjenja.
~Spermatozoid dobija I vratni region u kome su 2
centriola: proksimalni (gornji), koga spermatozoid
unosi u jajne celije, a drugi je distalni (donji) koji
predstavlja bazalno telo bica spermatozoida.
~Ispod vratnog regiona, nalazi se srednji deo, u kome
se nagomilavaju mitohondrije, koje obezbedjuju ATP
za pokrete bica.
Najveci deo spermatozoida je osnovni deo. To je deo
bica, izgradjen od paralelno postavljenih proteinskih
fibrila.
Zavrsni deo bica bez membrane je terminalni region,
pa tako spermatozoid ima 5 delova (glaveni, vratni,
srednji, osnovni I termalni)
~ Spermatozoid zivi 48 sati u unutrasnjim polnim
odvodima zenki, a na njegovu pokretljivost uticu joni
Mg+, smanjuje pokretljivost Ca+, a toksicno deluju
joni Cu I Cl.
~ Prezivljavanje spermatozoida je u pH od 5~10.

SPERMIOGENEZA
~ Spermiogeneza je process morfoloskih I
funkcionalnih promena spermatida kojima se one
transformisu u spermatozoide. Spermatide sadrze
geneticke kompletnu, zrelu,haploidnu strukturu
hromozoma. Da bi se postigao postupak oplodjenja,
moraju da prodju kroz proces speriogeneze.
Spermatide su celije koje ce spermiogenozom izgubiti
skoro sav citoplazmaticki sadrzaj. Od Goldzijevog
aparata stvorice se na vrhu glavenog dela
spermatozida, organela izgleda kape, pun vezikula
ispunjenih raznim hidrolitickim enzimima. U
vratnom delu je smestne centrozom, dok drugi
centrozom ucestvuje u formiranju repa
spermatozoida. Zbog visoke specijalizacije I motiliteta
(pokretljivosti), spermatozoidi imaju ceo niz
nutrienata I biofaktora koji im obezbedjuje te
funkcije. U genitalnom traktu zene, mogu da prezive
72h, gde biohemijski sazrevaju, kroz process nazvan
kapacitacija.

SPERMA
~Sperma je mutna, mlecnobela tecnost koja se pod
odredjenim uslovima izbacuje iz semenih puteva,
sastoji se od: spermatozoida, sekreta polniz zleda I
sekreta spididimisa. Izbacuje se kroz mokracne cevi,a
redje u mokracni mehur. Izbacuje se najcesce u toku
polnog odnosa ili za vreme samozadovoljavanja.
Neposredno nakon izlivanja, sperma je lepljiva,
zgrusana tecnost, moguca je I pojava sitnih grudvica. Boja kao sto sam rekla moze biti mlecna, ali I
zuckasta ili cak sivkasta.
Broj spermatozida varira od 20 do 100 miliona, po
mililitru ejakulanata.
Zdravi muskaraci proizvode od 1,5 ml do 5 ml sperme
pri svakoj ejakulaciji. Stara sperma I spermatozoidi
koji se nisu izbacili,jednostavno se resorbuju.
Kada se miris I boja naglo promene,kao I pojava krvi,
a ne vrati podjednako brzo, trebalo bi posetiti lekara
(moguca infekcija).
Osim sperme, ejakulanti sadrze;kiseline, kalcijum,
natrijum, cink, kalijum, enzime, fruktozu I
prostaglandine.
U svakoj zdravoh celiji nalaze se 46 hromozoma,
spajanjem muske I zenskee polne celije (23n+23n)
odredjuje se karakteristike potomka.
Spermatozoid I jajna celija nosi X ili Y hromozome, te
su oni kljucni za odredjivanje pola potomka.
Ako se spoji spermatozoid koji nosi X hr I jajna celija
sa X hromozomima nastaje XX,tj zenski pol.

PROBLEMI KOD MUSKARACA ZA PLODNOST:
~ Poteskoce u proizvodnji sperme,zacepljeni
kanalici,povrede testista,anatomske
abnormalnosti,varikozne vene na testistu.

Spermogram
Analiza sperme je prvi korak prilikom testiranja
plodnosti.
Broj sperme ispod 20 miliona smatra se niskim
(oligosperma),sa starenjem muskarci proizvode manjin
broj sperme,sa smanjenom pokretljivoscu.
Takodje je bitna I velicina,kao I izgled (morfologija)
sperme,pa se tako nalazi sperma s velikim ili neparvilnim
glavama,odnosno dvostrukim repovima.

Zakljucak
~ Moj licni zakljucak na temu sperme I
spermatogenze je jasan. Smatram da se treba sve
cesce raditi testiranje muskaraca,zbog velike
neplodnosti u danasnje vreme,kao I kod zena.
Takodje zbog raznih infekcija I polno prenosivih
bolesti,smatram da je neopdodno svaki pu tokom
polnog odnosa,koristiti zastitu,a I zbog nezeljene
trudnoce. Literatura: Humana genetika (skripta za medicinski
fakultet) autori: prof. Radivoje Papovic, Ljiljana
Lukovic,Ivana Novakovic,Olivra Stojkovic,Mirsanda
Stanic….
Studeent: Janakovic Nevena