Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva

Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva

YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku i kozmetologiju ,,Purity”
Seminarski rad iz predmeta Patologija
Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva
Profeor: Olivera Matović             Student: Milica Milovanović
br. indeksa: 18080/19
Beograd, maj 2021.

SADRŽAJ
Strana
Uvod 2
1. Psihološki razvoj dece 3
2. Poremećaji ponašanja kod dece 5
3. Uzrok 5
3.1. Stil roditeljstva 5
3.2. Nasilje u poordici 6
3.4. Narkomanija 8
3.5. Ostali faktori koji utiču na ponašanje dece 8
3.5.1. Hronični porodični konflikti 8
3.5.2. Razvod ili odsustvo jednog roditelja 8
3.5.3. Loša finansijska situacija 8
3.5.4. Česte migracije 8
4. Klinička slika 9
5. Dijagnostikovanje i lečenje 9
6. Prevencija 10
7. Podtipovi poremećaja u ponašanju 10
8. Maloletna delikvencija 10
8.1. Kriminalitet 10
8.2. Prostitucija 11
8.3. Alkoholizam 11
3.4. Narkomanija 11
3.5. Kockanje 11
9. Samoubistvo 12
Zaključak 13
Literatura 14

Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva

UVOD
Psihički razvoj deteta je podjednako važan kao i fizički. Oni su usko povezani i na njihov
pravilan razvoj utiču određeni faktori. To su: pravilna ishrana, san, fizička aktivnost,
roditeljstvo i okolina. Roditeljstvo i okolina su jako bitna stavka u formiranju socijalnog i
emocijalnog aspekta kod deteta. Zdrav socijalni i emocionalni život olakšava detetu
angažovanje u društvenim interakcijama, što za posledicu ima pravilan razvoj. Ukoliko dođe
do pojave određenih poremećaja, socijalnih ili emotivnih, dete u većini slučajeva biva
odbačeno od strane vršnjaka, što loše utiče na razvoj deteta. Kasnije, u periodu adolescencije,
mogu se javiti određene komplikacije poput: poremećaja ličnosti, maloletne delikvencije,
mentalnih oboljenja, suicidalnih pokušaja.
1.Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović

PSIHOLOŠKI RAZVOJ DECE
Psihološki razvoj dece posmatramo kroz psihoanalitički koncept Sigmunda Frojda. On je
razvoj ličnosti ( psihoseksualni), podelio u nekoliko faza: oralnu, analnu, falusnu, latentnu i
genitalnu fazu. Faze se javljaju navedenim redosledom, osim ako ne dođe do fiksiranja
pojedinca za određenu fazu, što za posledicu ima razvijanje određenih tipova ličnosti ili
karaktera. (Frojd S. 1910).
Oralna faza traje od rođenja do prve godine života. Beba u ovoj fazi zadovoljstvo
doživljava sisanjem ili hranjenjem. Ponašanje majke je u ovoj fazi važno iz razloga što utiče
na fiksiranje ili ne fiksiranje za oralnu fazu. Ukoliko su bebine potrebe redovno
zadovoljavane, neće doći do fiksacije za fazu, ali u suportnom, beba će biti fiksirana što za
posledicu ima određene osobine u kasnijem životu: pasivnost, lakoverenost, nesamostalnost,
zavisnost (alkoholizam, opijati, cigarete).
Analna faza traje od prve do treće godine života. Fokus zadovoljstva je na defakaciji.
Ukoliko dođe do fiksacije za ovu fazu, osoba kasnije ima određene karakteristike poput:
perfekcionizma, urednosti, pedantnosti, tačnosti. Takođe se može javiti i dihotomija osobina,
tj. pojava suprotnih osobina u odnosu na prethodne.
Falusna faza traje od treće do šeste godine života. Smatra se da, detetu u ovoj fazi,
zadovoljstvo pruža jedan od roditelja za koje je više vezano. To je najčešće roditelj suprtnog
pola od detetovog. Osobe koje su fiksirane za ovu fazu imaju, Edipov ili Elektrin kompleks (u
zavinsoti od pola), često su homoseksualci ili transseksualci.
Latentna faza traje od šeste do dvanaeste godine života. Ova faza se smatra fazom
mirovanja. Dete je fokusirano na školu, vršnjake, igranje,…
Genitalna faza razvoja je poslednj faza razvoja. Počinje od puberteta i traje do smrti.
Ukoliko osoba doživi neku vrstu traume u ranom pubertetu, to se može reflektovati na
njegovo kasnije ponašanje. Asocijalnost, labilnost, problemi sa seksualnošću (firigidnost,
impotencija).
2.Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović

POREMEĆAJI PONAŠANJA KOD DECE
Poremećaj ponašanja pripada grupi poremećaja koji se javljaju u detinjstvu i mladosti.
Manifestuje se narušavanjem prava drugih sa ciljem da se oni ponize ili povrede. Pored ovoga
decu sa poremećajem ponašanja odlikuje nagao temperament, sklonost ka zajedljivim
komentarima (zadirkivanje drugih), vulgarnost, okrivljivanje drugih za svoja nedela.
Ponašanja koje dete ili adolescent ispoljava najčešće se kose sa pravnim normama i zakonom,
što podrazumeva krađe, džeparenje, provale, nasilje prema stvarima ljudima i životinjama,
vandalizam, trgovinu drogom, započinjanje tuča, nepažljivu i divljačku vožnju, opijanje,
seksualni promiskuitet.
3. UZROK
Poremećaj ponašanja kod dece uzrokovan je: lošim stilom roditeljstva, nasiljem u
porodicu, alkohlizmom u porodici, narkomanijom u porodici, razvodom ili odustvom
roditelja, hroničnim porodičnim konfliktima, višegeneracijskom porodicom, supstitutom
roditelja, devijatnim ponašanjem roditelja, izolovanošću, lošom finansijskom situacijom,
čestim migracijama, mešovitim brakovima ili somatskim oboljenjima.
3.1. Stil roditeljstva
Stilovi roditeljstva određuju okruženje u kome dete odrasta i način na koji se ono vaspitava,
disciplinuje i priprema za život.
Autoritaran stil roditeljstva — Od dece se očekuje da slušaju i slede stroga
pravila koja su postavili roditelji. Nepridržavanje pravila rezultira kaznom. Ovaj tip roditelja
očekuje bespogovornu poslušnost i skloni su strogim kaznama uključujući i telesno
kažnjavanje.
Permisivan stil roditeljstva — To su popustljivi roditelji koji malo očekuju i zahtevaju od
svoje dece. Ti roditelji vide decu kao nezrelu i osetljivu. Ne veruju da deca mogu da imaju
samokontrolu i imaju više razumevanja prema deci nego zahteva i očekivanja od njih.
Indiferentni roditeljski stil — Ovaj stil roditeljstva je na granici zanemarivanja deteta. Ovi
roditelji imaju malo zahteva od deteta, ne pokušavaju da razumeju dete i retko sa njim
komuniciraju. Deca ovakvih roditelja ispoljavaju najviše emocionalnih problema i problema u
ponašanju, pokazuju naročito nizak nivo samouvažavanja, samokontrole, slab uspeh u školi,
sklonost zloupotrebi supstanci ili prestupničkom ponašanju.Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
6
Preterano zaštitnički roditelji koji mogu biti i permisivni i autoritarni. Oni su stalno zabrinuti,
sve ih brine — telesno i psihološko zdravlje i sigurnost deteta. Ovi roditelji su konstantno
zabrinuti i opsednuti kontrolom životnih situacija, zbog čega učestvuju u životu deteta više
nego što treba.
Autoritativan, demokratski i dosledni stil roditeljstva — Ovi roditelji očekuju mnogo od svoje
dece i postavljaju pravila, uvek vodeći računa o njihovim potrebama i razvojnim
mogućnostima. Deca poštuju roditelje i veruju u njihov sud i dobronamernost.
Autoritativni i autoritarni tip roditeljstva u prvi plan stavljaju autoritet roditelja, ali imaju
potpuno drugu filozofiju. Jedan promoviše kažnjavajući autoritet koji se temelji na kazni, a
drugi podržavajući autoritet bez kažnjavanja koji se temelji na jasnoći i doslednosti.
3.2. Nasilje u porodici
Nasilje u porodici je jedan od čestih uzroka promene ponašanja kod dece. Češće su
muškarci nasilnici u porodicama, a žene te nad kojima se iživljavaju. Svaki peti slučaj
nasilja nad ženama je rezultovao i povredom deteta. (Tanja Ignjatović 2015.)
Deca koja su izložena nasilju u većini slučajeva su pokazivala mirno i povučeno
ponašanje, osećaj straha, nesigurnsosti, stida i srama, smetnje kod spavanja i gubitak
apetita, noćno mokrenje. Navedeni simptomi su iz aktuelnog perioda i tokom godinu dana
nakon nasilja.. Deca su pokazivala i ponašanje odbijanja da se ide u školu/vrtić ili loše
ponašanje u školi/vrtiću, kao i bežanje sa časova. Posledice kao što su: slabiji školski
uspeh, slaba koncentracija, rasejanost i nepažnja, ometaju decu u normalnom školovanju.
Deca koja su svedoci nasilja u porodici često imaju strah od oca. Zato izbegavaju kontakt
sa njim.
Dužina izloženosti dece nasilju predstavlja jako važnu stavku. Što je dete duži vremenski
period izloženo nasilju, to su gore posledice po njegovo razvijanje.
Takođe je i važan uzrast deteta. Mlađa deca reaguju sa osećajem straha, napetosti, dok
starija deca reauguju burnije i ljutito.
Ženama se savetuje da potraže pomoć nadležnih organa i ustanova. Centar za socijalni
rad u okviru svojih nadležnosti može da koristi različite mere zaštite prava deteta i zaštite
od nasilja u porodici. ,,Imajući u vidu karakteristike nasilja kojem su ove žene i deca bile/-
a izložene/-a, u odnosu na relativno mali procent onih koje su zatražile pomoć centra za
socijalni rad, moguće je pretpostaviti da su žene uz lične prepreke (strah, stid, krivica) i
nedostatak podrške, imale malo informacija o nadležnostima centra i moguđnostima ovog
organa u pružanju zaštite od nasilja u porodici.“ (Tanja Ignjatović 2015.)Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
7
3.3. Alkoholizam
U porodicama u kojima su jedan od roditelja ili oba roditelja alkoholičari, poremećeni su
odnosi i između bračnih drugova i između roditelja i dece. Najteže, najbrojnije i
najnepredvidljivije posledice alkoholizam ostavlja na decu. Apstinencijski sindrom
novorođenčeta, koji se javlja kod novorođenčeta rođenog od majke-alkoholičara. Javlja se
posle nekoliko sati ili dana nakon porođaja. Apstinencijske smetnje su posledica naglog
prekida unošenja alkohola koji je dete za vreme nošenja dobijalo iz majčine krvi. Kod
ovih slučajeva novorođenčetu se obično daju male doze odgovarajućeg sredstva i lagano
se odvikava.
Zbog impulsivnosti i nepredvidljivosti u ponašanju alkoholičaru nedostaju elementarni
standardi u vapitavanju dece. Tako u treznom stanju velikodušno prašta svojoj deci velike
propuste, a za mnogo beznačajnije ih u pijanom stanju kažnjava, i obratno. On često
kažnjava dete za ponašanje za koje je pre samo pola sata bilo nagrađeno. Iz stanja
opuštenosti i veselosti prelazi u stanje srdžbe i besa. Zato su deca alkoholičara često lišena
normi za procenjivanje sopstvenog i tuđeg ponašanja. Nedostatak čvršćih normi i
vrednosti kod takve dece stvara velike teškoće u procesu socijalizacije.
Najizrazitiji poremećaji navika u predškolskom uzrastu su: noćni strah, enureza, griženje
noktiju, problemi sa ishranom, sisanje prstiju, mucanje, hodanje u snu, napadi
nekontrolisanog besa, a veoma su rasprostranjene i fobične neurotične reakcije. Učestalost
poreemećaja navika kao što su grickanje noktiju i sisanje prstiju ukazuju na otpor takve
dece prema daljem sazrevanju.
Stalna izloženost dece protivrečnim emocionalnim i vaspitnim uticajima roditelja dovodi
do hipersenzitivnosti. Mnoga deca alkoholičara se povlače u sebe, maštaju, postaju
preosetljiva i zbog toga se kasnije u životu teže prilagođavaju i snalaze. Nesrećno
detinjstvo doprinosi njihovoj psihičkoj neuravnoteženosti, nesamostalnosti i
nepoverljivosti prema ostalim ljudima.
Redovno školovanje i budućnost dece alkoholičara dovedeni su u pitanje. Oni obično
pružaju otpor prema učenju i školi, koji se može interpretirati kao manifestacija
generalizovanog odbacivanja autoriteta, mada je znatno češće posledica neadekvatne
edukacije i nerazvijenih radnih navika. Postižu slab uspeh u školi, jer su zaplašena,
nesigurna u sebe i nemaju osnovnih uslova za rad. Nemogućnost koncentracije, pažnje,
gubitak interesovanja za školu i dr. su česti pratioci problema u učenju. Oni ne razvijaju
dovoljno ne samo svoje intelektualne potencijale, već ni socijalno prihvatljive norme
svoje sredine
Šta će od deteta postati, delikvent ili stabilna i pozitivna ličnost, to ne zavisi samo od
uticaja alkoholičara i porodice. Mnogo zavisi i od toga koje predispozicije i koju
frustracionu toleranciju je dete sa rođenjem donelo sa sobom. Ako su pozitivni uticaji
porodične sredine (majka, baba, deda, starija braća i sestre) kao i savesnog pedagoga
doraslog ovoj delikatnoj situaciji dovoljno jaki, dete se može razviti u stabilnu i pozitivnu
ličnost.Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
8
3.4. Narkomanija
Narkomanija je postala socijalno-meidicinska bolest pojedinca, porordice i šire društvene
zajednice. ( Fort, J. (1968). Social Problems of Drug Use and Drug Policies, California
Law Review 56.) Zavisnost jednog od članova porodice predstavlja problem svim
članovima iste, a najviše deci. Deca koja su svakodnevno okružena narkomanijom
odrastaju u stresnom i haotičnom okruženju. Najčešće sama preuzimaju brigu o roditelju i
time menjaju svoje uloge u porodici. Dete brine o roditelju, najčešće rano počne da
privređuje, njihova intimnost sa roditeljima prelazi granice normale. Negiranje da problem
postoji je jedna otežavajuća stvar. Negiranje se sa zavisnika ,,prebacuje“ na drugog
roditleja, a zatim i na dete koje uspešno sakriva od okoline i negira postojanje
narkomanije u svojoj porodici. Usled manjka samopouzdanja i poverenja u druge ljude,
deca izbegavaju kontakt sa vršnjacima i teže sklapaju prijateljstva. Bez interakcije sa
vršnjacima deci je onemogućen pravilan razvoj. Zbog neizvesne budućnosti, mališani su u
stalnom strahu. Traumatično detinjstvo dodatno otežava osećaj krivice da su oni uzroci
zavisnosti svojih roditelja, pa se tokom godina mogu javiti posttraumatski stresni sindrom,
poremećaji ishrane, fobije, anksioznost i depresija. Studije pokazuju da rizik od
narkomanije kod dece u kansijoj životnoj dobi postoji kao obrazac koji su deca prepisala
od roditelja, ali je ova pojava ređa u odnosu na odustvo narkomanije.
3.5. Ostali faktori koji utiču na ponašanje dece
Faktori koji su česti i učestvuju u fomriranju ličnosti kod dece su: hronični porodični
konflikti, razvod ili odsustvo jednog roditelja, višegeneracijske porodice, supstituti
roditelja, devijatno ponašanje roditelja, izolovanost, loša finansijska situacija, česte
migracije, mešoviti brakovi i somatska oboljenja.
3.5.1. Hronični porodični konflikti
Porodični konflikti su normalna stvar i čine deo svake porodice. Problem nastaje kada
konflikti postanu česti. Česti konflikti imaju uticaj na roditelje, samim tim i decu.
3.5.2. Razvod ili odsustvo jednog roditelja
Ovaj faktor direktno utiče na formiranje identiteta kod deteta. Iz tog razloga, jako je važan
pol roditelja, koji može biti suprotan ili isti.
3.5.3. Loša finansijska situacija
Loša finasijska situacija za posledicu ima pojavu nesigurnosti, sraha od budućnosti,
povlačenje u sebe, neprihvatanje i zadirkivanje u društvu, što je jako loše za razvoj deteta.
3.5.4. Česte migracije
Česte migracije negativno utiču na ponašanje deteta. Kako usled posla (vojna lica), tako i
zbog mešovitih brakova ili čestih promena prebivališta sa adrese jednog, na adresu drugog Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
9
roditelja. Deca se iznova moraju prilagođavati novoj okolini, školi, iznova moraju tražiti
drugare. To je za decu vrlo traumatično i može biti okidač u promeni ponašanja i uvod u
poremećaje ličnosti.
4. KLINIČKA SLIKA
Ponašanje kod deteta smatramo poremećenim ukoliko ono odstupa od društveno
prihvatljivog. Veoma je važno uočiti prve simptome, zato što trenutne promene u
ponašanju mogu razultirati ozbiljnije probleme u kasnijoj životnoj dobi.
Najčešći simptomi kod poremećaja ponašanja dece su: nepoštovanje naredbi, kršenje
pravila, suprotstavljanje autoritetu, verbalna ili fizička agresija, laganje, manipulacija,
uništavnje stvari, devijatno ponašanje, poteškoće u prepoznavanju sopstvenih emocija
(anksiozno/depresivno ponašanje), impulsivnost, pažnja, odbačenost od strane okoline.
Prvi znaci se mogu uočiti od druge godine života, kao posledica neadekvatne nege i brige
o detetu još od njegovog rođenja, zbog čega je češći kod dece bez roditeljskog staranja.
Ispoljava se kroz povećan nivo anksioznosti, nesigurnosti i izraženih poteškoća u
socijalizaciji.
Rane znake poremećaja u ponašanju kod dece često ignorišemo. Uočavaju se tek kad dete
krene u vrtić ili školu. Prvi znaci su: izostanak praćenja nastave, nemirnost na času,
neposlušnost. Takođe se može javiti i acojilnost usled mnogobrojnih uzroka.
Ukoliko ne dođe do lečenja ranijih simptoma, u periodu puberteta i rane adolescencije,
ponašanje se može zadržati i eskalirati u poremećaje ličnosti, maloletnu delikvenciju,
poteškoće u savladavanju gradiva,…
5. DIJAGNOSTIKOVANJE I LEČENJE
Roditelji su ključni u dijagnostikovanju problema. Ukoliko opaze prve simptome kod
deteta ili imaju određenih porodičnih problema savetuje se odlazak kod stručne osobe.
U slučaju da oba roditelja zanemaruju promene u ponašanju, ključnu ulogu u otkrivanju
problema kod deteta ima školski pedagog, učiteljica, vaspitačica, profesor ili okruženje.
Najuspešniji metod lečenja jeste usmerenost ka smanjenju rizika za ispoljavanje
poremećaja i jačanju sposobnostima da se rizicima odupre. Time se poboljšavaju socijalna
kompetencija, prosocijalno ponašanje deteta, razumevanje i prihvatanje situacije. Dete se
uči veštinama nenasilne komunikacije, usmeravanju na pozitivne procese i jačanju
sopstvenih potencijala.
Metode su indivudualne i zavise od slučaja.Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
10
6. PREVENCIJA
Poželjno je organizovati višak slobodnog vremena svom detetu. Jedni od boljih primera su
hobiji koji pomažu da dete izgradi samopoštovanje. To su najčešće: gluma, slikanje, ples,
plivanje, kao i uključivanje u kućne poslove. Borilačke i timske sportove treba izbegavati
zato što povećavaju agresiju.
Za mlade kod kojih se problemi u ponašanju javljaju u pubertetu, preporuka je da se
pojača nadzor i primenjuje metoda nagrada i odsustva nagrade. Metod nagrade/odsustva
nagrade se preporučuje još od ranog detinjstva. Važno je da roditelji nagrađuju dobro
ponašanje i ne naglašavaju loše. Dete se mora nagraditi pažnjom i pohvalom kada
sarađuje. Detetu treba staviti doznanja da postane odgovono za svoje ponašanje i nuditi
mu neagresivne alternative.
7. PODTIPOVI POREMEĆAJA U PONAŠANJU
Poremećaji ponašanja mogu se svrstati u pet grupa: negativističko-inadžijsko ponašanje,
periodični napadi besa, poremećaj ponašanja uz odsustvo empatije i osećanja krivice,
antisocijalni poremećaj ličnosti i neklasifikovani poremećaj ponašanja.
8. MALOLETNA DELIKVENCIJA
Adolescencija je period kada treba planirati i pružati podršku, ali je činjenica da tada već
radimo na ublažavanju posledica. Malelotna delikvencija spada u socijalnu patologiju.
Pod maloletnom delikvnencijom smatramo skup nepoželjnih i negativnih pojava koje su u
suprotnosti sa opšteprihvaćenim vrednostima i normama u civilizovanom društvu.
(Bošković, M. (2012). Socijalna patologija, Novi Sad, Unija fakulteta Jugoistočne Evrope,
str. 18)
Disfunkcionalna porodica koju odlikuju alkoholizam, narkomanija, zlostavljanje,
seksualno zlostavljanje i nasilje unutar porodice, homoseksualnost i slično, može značajno
doprineti i uticati na maloletnika da se okrene delinkventnom ponašanju.
8.1. Kriminalitet
Iz sociološkog usla, kriminalitet podrazumeva svako devijatno ili asocijalno ponašanje
koje krši društvene norme. Kriminalitet može biti uzrok ili posledica problema. . Pored
individualnih faktora delinkvencije kao što je niska inteligencija, slabo školsko
postignuće, slaba empatija, agresivnost, hiperaktivnost i deficit pažnje, bitan faktor
delinkvencije, kako kod maloletnih lica, tako i kod odraslih osoba je i porodični faktor.
Konflikti u porodici, nedosledna disciplina, afektivna hladnoća i hostilnost roditelja, slab
monitoring i neuključenost roditelja u svakodnevni život maloletnika, ali i njegovo
psihičko i emotivno stanje, kao i kriminalitet i alkoholizam u porodici, mogu biti značajni
faktori, uzročnici i okidači pojave delinkventnog ponašanja. (Šobot, V., IvanovićKovačević, S., Marković, J., Srdanović-Maraš, J., Mišić-Pavkov, J. (2010). Maloletnička
delinkvencija, Engrami,32, (3), str. 58.)Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
11
Posledice odrastanja u kriminogenoj sredine na decu su: gubitak osećaja za razlikovanje
dobrog i ložeg, učenje po obrascu, odsustvo jednog od članova porodice usled zatvorske
kazne. Odvraćanje maloletnika od kriminalnog ponašanja posebno je teško ako roditelji
diretno usmeravaju, podstiču i uključuju maloletnika u sopstvene kriminalne aktivnosti.
8.2. Prostitucija
Prostitucija je socijalpatološka pojava. Predstavlja pružanje seksualnih usluga za novac uz
odsustvo emocija prema partneru. Glavni uzroci su: nezaposlenost i siromaštvo, porodični
odnosi, vaspitanje, stanje u državi u smislu ekonomskih kriza, tranzicija i ratnih stanja,
uticaj medija, drušvena nejednakost muškarca i žene, kao i društvena reakcija na
promiskuitet, mogućnosti edukacije i obrazovanja, migracije itd. Pored uzroka koje
predstavljaju teret, otežavanju situacije doprinosi i okolina. Prostitucija izaziva negatinvu
reakciju okoline. Maloletnici koji se bave prostitucijom bivaju odbačeni od okoline, pa se
zato maloletnik okreće konzumiranju alkohola, narkotika i pogotovo kriminalu. Kriminal
pruža maloletnicima osećaj pripandosti koji nisu imali od okoline i porodice, pa tako
postaju članovi kriminalnih grupa.
8.3. Alkoholizam
Alkoholizam se tretira kao bolest zavisnoti. Uzroci zbog kojih maloletnici postaju
alkoholičari su: odrastanja porodici u kojoj je jedan od članova alkoholičar (dete se
instiktivno ugleda na roditelje), dete se okreće ka alkoholu ili narkoticima kao sredstvima
bega od situacije u kojoj se nalazi, i upravo u takvom alkoholisanom stanju najčešće se i
odlučuje za delinkventno ponašanje, odnosno sužena svest izazvana alkoholom doprinosi
izvršenju različitih krivičnih dela.
8.4. Narkomanija
Upotreba narkotika ostavlja posledice na psihičko i fizičko zdravlje maloletnika, što za
posledicu ima smanjene radne sposobnosti, povećanje bolesnih, umrlih maloletnika.
8.5. Kockanje
Kockanje spada u bolesti zavisnosti kao i narkomanija i alkoholizam, ali se od njih
razlikuje po tome što ne utiče direktno na zdravlje. Uzroci zavisnosti od kocke su:
nedostatak roditeljske pažnje, loša finansijska situacija, težnja za prihvaćenosti u društvu.
Socijalne posledice kockanja su ogromne, a ogledaju se u moralnoj, materijalnoj,
zdravstvenoj i političkoj šteti, pa se uticaj kockanja ne oseća samo kroz pojedinca i
njegovo bliže okruženje, već i kroz društvo u celini. Pored toga što se kroz kockanje slabi
ekonomska moć, gube se materijalna sredstva, pa i osnovna sredstva za život zbog nemoći
kontrolisanja kockarske strasti koja prerasta u zavist, ono dovodi i do odluke o izvršenju
različitih kriminalnih delatnosti kako bi se došlo do novčanih sredstava za dalje kockanje,
kao i razdora i konflikata u porodici, ali i do svih drugih socijalnopatoloških pojava.
(Bošković, M., (2012). Socijalna patologija,op.cit., str. 190)Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
12
9. SAMOUBISTVO
Samoubistvo se može svrstati pod sociopatologiju. Broj samoubistava među mladima
raste. Deca koja su izloženija riziku su: su depresivni, problemi sa alkoholom ili drogom,
homoseksualci ili lezbejke, raniji pokušaji samoubistva ili potiču iz kuća u kojima se neko
ubio, talentovana deca, deca koja imaju problema sa učenjem, deca koja su bila fizički,
emotivno ili seksualno zlostavljana ili to još uvek traje, trudne devojke. Mladi se često
susreću sa problemima koje trenutno ne mogu rešiti i samoubistvo vide kao jedino trajno
rešenje. Veliki broj adolescenata koji su skloni samoubistvu ustvari ne želi da umre, već
želi da pobegne od svojih problema.
10.Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
13
ZAKLJUČAK
Činjenica je da se poremećaji u ponašanju kod dece javljaju. Takođe je i činjenica da je
određeni deo njih rešiv. Šta ćemo sa poremećajima koji su se javili u ranoj mladosti i prerasli
u ozbiljnije poremećaje ili oboljenja? Koliko je takvim osobama i deci teško, a koje posledice
trpi okolina?
Jako je važno zdravo rodteljstvo i okruženje, za formiranje ličnosti deteta. Čak ni idealni
uslovi ne moraju značiti izostanak poremećaja. Važno je uočiti prve simptome, uraditi sve što
je u našoj moći u zavisnosti od pozicije u kojoj se nalazimo. Moramo se aktivirati kao društvo
i time doprineti smanjenju slučajeva. Takođe, nadležni organi bi mogli posvećivati više
pažnje okolnostima u kojima se deca nalaze i saniranju posledica zbog neadekvatnih uslova
odrastanja. Što se sa saniranjem posledica ranije počne, mogućnost njihovog postojanja i
daljeg napredovanja je manja.
Zdravo detinjstvo je preduslov za zdravu decu, a zdrava deca su osnov za normalnu
budućnost i funkcionisanje jedne nacije.Sociopatologija – poremećaji u ponašanju kod dece kao posledica lošeg roditeljstva Milica Milovanović
14
LITERATURA
1. Socijalnopatološke pojave u porodici I njihov uticaj na delikventno
ponašanje mloletnika https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-
3713/2016/0352-37131612043S.pdf (maj 2021.)
2. Tanja Ignjatović (2015). Posledice koje ima nasilje prema ženama
u partnerskom odnosu na decu i odgovor javnih službi na ovaj
problem, Autonomni ženski centar, Beograd, str. 14-16.
3. Teorije psihoseksualnog razvoja https://sr.wikipedia.org/srec/Teorija_psihoseksualnog_razvoja ( maj 2021.)
4. Deca u porodici alkoholičara
http://www.alkoholizam.com/posledice11.htm (maj 2021.)
5. Uticaj roditelja zavisnika na dete-šta deca nauče kad odrastaju uz
roditelja zavisnika https://europeibogainecenter.com/uticajroditelja-zavisnika-na-dete/ (maj 2021.)
6. Kako poremećeni porordični odnosi utiču na decu i adolescente
https://www.vaspsiholog.com/2017/10/kako-poremeceni-porodicniodnosi-uticu-na-decu-i-adolescente/ (maj 2021.)
7. Poremećaji u ponašanju kod dece
https://www.vaspsiholog.com/2017/09/poremecaji-u-ponasanjukod-dece/ ( maj 2021.)
8. Bošković, M., (2012). Socijalna patologija, Novi Sad, Unija
fakulteta Jugoistočne Evrop

Sociopatologija Sociopatologija Sociopatologija Sociopatologija  Sociopatologija Sociopatologija Sociopatologija  Sociopatologija Sociopatologija Sociopatologija Sociopatologija Sociopatologija Sociopatologija Sociopatologija  Sociopatologija Sociopatologija