+381607237853 akademija.purity@gmail.com

ŠEĆERNA PASTA - brz i efikasan način depilacije

Šećerna pasta

Šećerna pasta je sredstvo za depilaciju koje se sastoji od šećera, limuna i vode. Idealno kod šećerne paste je to što smesu možete napraviti sami, kod kuće. Kod uklanjanja dlačica šećernom pastom nema straha od uraslih dlačica i iritacije kože.  Bol je neuporedivo manji nego kod depilacije voskom, a s vremenom se znatno smanjuje broj dlačica i one postaju sve mekše i ređe. U principu, ovaj način depilacije doprinosi zatvaranju folikula dlake i onemogućava njen rast. Nakon depilacije šećernom pastom, vaša koža će biti nežna i glatka. Nema alergijskih reakcija i drugih neugodnih nuspojava s obzirom na to da sadrži isključivo prirodne sastojke koji prijaju telu i ne lepe se za kožu poput voska.  Šećerna pasta se preporučuje i za skidanje dlačica s intimnih delova tela, jer je tu koža izrazito nežna i osetljiva, kao i za skidanje dlačica s ruku i nogu. Predmet depilacije se uči na trećoj godini na smeru Estetičar-kozmetičar.

Ukoliko želite da saznate više o smeru ESTETIČAR-KOZMETIČAR pogledajte OVDE

 

Ljudi, a naročito žene još od davnina posvećuju pažnju nezi tela, zbog estetskih, higijenskih ali takođe i zdravstenih razloga. Ukljanjanje malja oduvek je imalo veliku ulogu u proceni nege, a u drevnim kulturama maljavo telo se smatralo nečistim.

 

U drevnom Egiptu glatka ženska koža i telo bez dlaka je predstavljalo lepotu, mladost i nevinost. Koristili su krem za depilaciju koji su pravili od ulja i meda. Postoje neki dokazi i da su za spravljanje paste za depilaciju koristili mlevene kosti ptica, gumu, sok Fikusa i esencijalna ulja.

 

 

Takođe su i Grci prihvatili ideju o glatkoj koži. O tome nam govore grčke skulpture žena koje su ispolirane i sjajne bez dlaka na svim delovima tela, dok su muške skulpture prikazivane mestimično maljavo.

U srednjem veku, higijena pomalo gubi na značaju. Prestaje ta potreba za redovnom depilacijom svih delova tela. Izuzetak je bilo tursko carstvo, gde su žene u haremu, sem kose i trepavica, odstranjivale svaku dlačicu sa tela. Javna kupatila su bila mesta gde se žene sređuju i depiliraju. U Tunisu i dan danas postoji običaj da žene pre venčanja odstrane sve dlačice sa tela. Za depilaciju tela u starom veku, a kasnije u zemljama sa stanovništvom muslimanske vere, korišćen je sirup koji je pravljen kao smesa šećera, soka od limuna i vode. Sa tim zagrejanim sirupom mazan je deo kože sa dlakama, i nakon hlađena, jednostavno je skidan sirup i tako počupane dlake. Ovaj recept je bio jednostavan, pogodan za kućno korišćenje i potpuno prirodan.

Pincete za čupanje dlaka su takođe postojale u starom predinastijskom Egiptu, ali su bile i sasvim redovna pojava u Mesopotamiji i Indiji 3000 godina PNE.

Dlake su se odstranjivale i brijanjem, ali je oštrica sekla dlaku samo iznad površine kože. Na ovaj način, dlake vremenom jačaju zbog čestog brijanja.

Renesansa depilacije je nastala u Americi početkom 20. veka, a moda glatke kože zahvatila je i Evropu. Što su suknje postajale kraće, a kupaći kostimi otvoreniji, potreba za ostranjivanjem dlaka je rasla.

Najrasprostranjeniji način uklanjanja malja je korišćenje voska koji se proizvodi od pčelinjeg voska, od voska bora sa dodatkom terpentina (razređivača). Zagrejani vosak se nanosi na telo u smeru rasta dlačica, a skida čupanjem u smeru suprotnom od rasta. Ovaj način depilacije se vremenom razvijao, pa sad imamo i takozvana roll-on pomagala, a i depilaciju sa trakicama.