Saznajte sve o šišanju svećom

Saznajte sve o šišanju svećom

Saznajte sve o šišanju svećom. Šišanje svećom može vašoj kosi vratiti potreban sjaj i lakše rasčešljavanje te tako saznajte sve o šišanju svećom. Uz pomoć ove tehnike vaša kosa će izgledati mnogo mekše i moćiće nesmetano da raste. Prekomerna upotreba prese, fenova i sličnih aparata može da ošteti kosu. Sama toplota plamena neće oštetiti kosu jer će zapečatiće vaše krajeve i tako sprečiti procvetale kose.
Pre samog početka mora da se odredi tip kose kao i debljinu pramena za rad. Na kosu se nanosi vitaminski tretman da bi se ta dlaka nahranila. Na taj način je dlaka zatvorena i sprečava se njeno otvaranje narednih 14 nedelja do šest meseci.
Neophodno je da se kosi dobro opere da bi se snizila PH vrednost. Tada će kosa buti osušena i spremna za rad.
Ovaj tretman se zove Velaterapija i njegov krajnji cilj je nega kose. Toplotom i plamenom sveće spaljuju se oštećeni, iskrzani i iscvetali krajevi kose, praktično makaze ovde zamenjujemo svećom. Nakon tog prvog postupka, na kosu se nanosi vitaminski tretman da bi se ta dlaka nahranila. Tako tretirana dlaka je praktično zatvorena, sprečava se njeno dalje otvaranje i cvetanje narednih 14 nedelja do šest meseci što zavisi od toga koliko je kosa bila oštećena. Posle “šišanja svećom” dovoljno je održavanje kose šamponom i regeneratorom, bez šišanja ali i upotrebe maski i pakovanja.

Više o kursu za PROFESIONALNOG FRIZERA klikom OVDE

Saznajte sve o šišanju svećom

Sveća je predmet valjkastog oblika, izliven od voska ili neke druge masne materije, kroz koga je provučen fitilj. Služi kao izvor svetlosti, a svoju funkciju ostvaruje plamenom koji nastaje sagorevanjem fitilja. Telo sveće, koje okružuje fitilj, ima za svrhu da uspori njegovo sagorevanje.

Sveće se koriste za osvetljavanje i u ceremonijalne svrhe.

Saznajte sve o šišanju svećom.

Istorijat sveća

Po procenama, sveće su otkrivene pre 5.000 godina. Već u to vreme su se na Bliskom istoku koristile sveće. Međutim, one nisu nimalo ličile na sveće koje se danas koriste. Tadašnje sveće su se pravile od trske, konoplje ili sena, koje je bilo natopljeno smolom ili mašću.

Rane sveće

Stari Rimljani se uzimaju za prve pronalazače i korisnike rane sveće. Stare sveće su se sastojale od urolanog papirusa, koji je bio umakan u ugrejani loj ili vosak. Te sveće su se koristile da osvetljavaju domove, da pomognu putnicima tokom noćnih putovanja, i u religijskim ceremonijama.

Stare kineske sveće su se pravile u kalupima koji su se sastojali od papirnih cevi. Fitilj je bio pravljen od uvaljanog pirinčanog papira, a za vosak je korišćena kombinacija insekata i zrnevlja. Japanci su sveće pravili od voska koji je vađen iz oraha, dok je u Indiji vosak pravljen od proključalog cimeta.

Sveće su još u davnoj prošlosti bile korišćene za razne religijske i ceremonijalne svrhe. Hanuka, stari jevrejski praznik, koji datira još 165 godina pre nove ere, je od početka koristio sveće kao jedan od centralnih elemenata ceremonije.