Sa nastave na predmetu Masaža I, druga godina, smer: estetičar-kozmetičar
Na drugoj godini na studijskom smeru ESTETIČAR-KOZMETIČAR izučava se predmet: MASAŽA I tj masaža prvi nivo.
Na tom predmetu profesor Miljana Nikolić uči studente teorijskom a zatim i praktičnom delu koji primenjuju.
Do sada su naučili relaks masažu celog tela i to: masažu stopala, nogu, ruku, leđa, vratnog dela, glave, lica i dekoltea.
Više o smeru ESTETIČAR-KOZMETIČAR pogledajte OVDE
Refleksologija
Refleksologija ili terapija zona je metod masaže, stiskanja ili gnječenja stopala (ređe dlanova i ušnih školjki), u predelu „refleksnih zona“ u kojima se smatra da su mapirani organi tela. Ova tehnika, poznata i kao manipulacija telom, zasniva se na principima tradicionalne medicine o kretanju energije kroz telo, čijom se blokadom ili stimulacijom može postići ozdravljenje.
Anatomskih ili histoloških dokaza mapiranih organa na telu čoveka nema. Savremeni refleksolozi ih predstavljaju kao pretpostavke (ideje) koje su korisne u kliničkoj praksi.
Istorijat
Refleksologija je veoma stara metoda, koja se primenjuje više od 3.000 (6.000) godina u Kineskoj, Tajlandskoj, Indijijskoj, Egipatskoj i drugim kulturama Sveta. Koreni refleksologije sežu u daleku prošlost, i zato se ona smatra tradicionalnom veštinom lečenja. Njeni principi lečenja temelje se na načelu postojanja „refleksnih zona“ na stopalima, dlanovima i ređe uvu (aurikuloterapija), koje odgovaraju svim delovima tela, organima i žlezdama čoveka. Međusobna povezanost reflekogenih zona na stopalima i organima u telu bila je poznata i drevnim egipatskim lekarima, koji su ove zone smatrali „ulaznim vratima ka misterijama tela“.
Poreklo refleksologije nije tačno utvrđeno, ali se pretpostavlja da potiče iz Indijske i Kineske kulture unazad oko 6.000 godina. Postoji mišljenje da refleksologije potiče i iz tradicionalne medicine raznih indijanskih plemena Južne Amerike ili čak i Egipta, jer su na zidnim slikama u grobnici znamenitoga faraonskog lekara Ankhamora, pronađeni zapisi nastali oko 2330.p.n.e, o primeni ove metode.
Nešto kasnije sa dalekog istoka refleksologija je prenesena u Grčku i Rim, pa o njenoj primeni nalazimo tragove u zapisima Hipokrat (460 do 377. p.n.e) i slavnog arapskog lekar i filozof Avicena (979 do 1037). U srednjovekovnim zapisima zabeleženo je i da je refleksologija bila posebno popularna na evropskim dvorovima i u vreme ratnih pohoda.
Danas se refleksologija kao „savremeniji“ oblik tradicionalnog lečenja koristi u tradicionalnoj Aziji te širom Evrope i Amerike. Preteča savremene refleksologije je terapija po zonama, čije su moderne temelje postavili s kraja 19. veka i početkom 20. veka engleski lekar Henri Head i američki lekar Vilijam H. Ficdžerald (1872 do 1942), koji su ovoj metodi tradicionalnog lečenja dali naziv reflekszonterapija.
Ficdžerald je većinu podataka o ovoj metodi sakupio među indijanskim plemenima koji su primenjivali stimulaciju refleksnih zona u lečenju mnogih bolesti. Poput meridijana na globusu, Ficdžerald je, podelio telo na 10 zona (uzdužnim i poprečnim linijama), tako da svaka putanja ide od jednog prsta na stopalu do mozga pa se duž ruke spušta do prsta na šaci. Organi svake od ovih zone su međusobno povezani, tako da npr poremećaj u radu bubrega može da odrazi na oko, a zglob malog prsta je u vezi sa zglobom kuka.
Principi
Refleksologija koristi jedinstvenu metodu posebnog (doziranog) pritiska palcima na refleksne tačke radi postizanja brojnih terapijskih učinaka. Njeni su učinci višestruki, kao što su uklanjanje blokade u protoku telesne energije, normalizovanje protoka krvi i limfe u različitim delovima tela te postizanje ravnoteže svakog dela tela, organa ili žlezde.
Zajedničko za refleksologiju i druge tehnike manipulacija telom je prihvatanje međuzavisnosti različitih organskih sistema koji imaju veliku moć samoregulacije. Usled toga ljudsko telo ima sposobnost da prevaziđe poremećaje uz terapeutsku intervenciju koja se koncentriše na onaj deo tela za koji refleksolog ponaosob smatra da je centralni.
Refleksologija smatra da u svakom stopalu postoji sedam hiljada nervnih završetaka, raspoređenih u zone, koje se stimulišu tehnikom masaže, stiskanja ili guranja (na tačno određenim delovima stopala), što promoviše ozdravljenje čitavog organizma i stimuliše rad svih vitalnih delova tela. Budući da zone završavaju na dlanovima ili stopalima, svaki organ na tim mestima ima svoju tačku. Nervni završeci koji se nalaze na dlanovima i stopalima prenose informacije duž kičmene moždine do mozga i zatim do pojedinih delova tela. Raspored područja refleksologije na stopalima odražava organizaciju u organizmu u toj meri da su organi desne strane tela zastupljeni u desnom stopalu, a organi leve strane u levom.
Istraživanja su dokazala da se vremenom na završecima nerava na stopalu nakupljaju soli kalcijuma i kristali mokraćne kiseline koji onemogućuju normalnu stimulaciju žlezda i organa. Tehnikom refleksoterapije te naslage se mogu se ukloniti. Refleksoterapija je i vrsta stimulacije centralnog nervnog sistema na nivou kičmene moždine i simpatičkog nervnog sistema. Naime, stopala i šake izuzestno su osetljivi na dodir pa se preko njih mogu pokrenuti blokirani mehanizmi u telu i mozgu.
U današnje vreme stopala se često zanemaruju pa kod velikog broja ljudi postoje deformacije i bolesti stopala. Čovek kada je masovno počeo da nosi obuću izgubio je direktan kontakt sa okruženjem i prirodom koji je imao hodajući bos, kada je direktno stimulisao refleksne tačke, što je po mišljenju refleksologa jedan od uzroka patoloških promena stopala. Zato se dosta često u refleksologiji preporučuju i upotreba specijalne papuče koje masiraju refleksogene zone za vreme hodanja pacijenta.
Masaža stopala je i neophodna dopuna drugim metodama tradicionalne medicine i zato se može primeniti i u kompleksnom lečenju bolesnika zajedno sa terapijskim tehnikama za opuštanje, smanjivanje agresivnosti, poboljšanje koncentracije i ukupnog energetskog potencijala tela.