PUT AORTE

SEMINARSKI RAD

 

PUT AORTE

 

SADRŽAJ

 

UVOD…………………………………………………………………………………………………………..2

1. AORTA……………………………………………………………………………………………….3

1.1 Ushodna aorta (Aorta ascenden)……………………………………………………..4

1.2  Luk aorte  (Arcus aortae)………………………………………………………………….4

1.3 Grudni deo aorte  (Pars thoracica aortae)……………………………………..5

1.4 Trbušni deo aorte  (Pars abdominalis aortae)……………………………….5

Literatura…………………………………………………………………………………………………….6

 

 

UVOD

 

Kardiovaskularni sistem grade srce i krvni sudovi koji sprovode krv do svih tkiva i vraćaju je nazad do srca. Krvni sudovi, artetije, kapilari i vene grade zatvoren sistem kroz koji krv neprestano protiče zahvaljujući ritmičkim kontrakcijama srčanog mišića. Kroz zidove najmanjih krvih sudova, kapilara, vrši se neprestana razmena materija i gasova između krvi i  ćelija tkiva. Iz krvi u tkiva prelaze kiseonik i osnovne gradivne materija, dok iz tkiva u krv prelaze ugljen – dioksid i završni produkti metabolizma.

U odnosu na funkciju, krvotok možemo podeliti na mali ili plućni krvotok i veliki ili sistemski krvotok. Mali ili plućni krvotok (circulus sanguinis minor) je odgovoran za oksidaciju krvi. Započinje desnom srčanom komorom (ventriculus dexter), a završava levom srčanom pretkomorom ( atrium sinistrum). Veliki ili sistemski (circulus sanguinis major) je odgovoran za razmenu materija između krvi i tkiva. Veliki krvotok započinje levom komorom (ventriculus sinister), a završava se desnom pretkomorom ( atrium dextrum). Između ove dve srčane šupljine umetnuta je mreža sistemskih krvih sudova. Iz leve komore krv preko aorte i njenih grana, završno sa najmanjim sudovima, kapilarima, dospeva do svih delova tela, gde se kroz zidove kapilara vrši razmena materija između krvi i tkiva.

 

1. AORTA

 

Aorta je najveći krvni sud ljudskog tela čijim grananjem nastaju sve arterije velikog ili sistemskog krvotoka. Aorta polazi sa baze leve srčane komore. Početni deo aorte se naziva ushodna aorta (aorta ascendens) koja se nastavlja drugim delom aorte koji je povijen u vidu luka pa se naziva luk aorte ( arcus aortae). Luk aorte se od četvrtog grudnog pršljena nastavlja trećim delom koji se naziva nishodna aorta (aorta descendens). Nishodna aorta se pruža naniže kroz grudnu i trbušnu duplju. Ova aorta je podeljena prečagom, dijafragmom,  na gornji ili grudni deo, smešten u grudnoj duplji i donji ili trbušni deo koji se nalazi u trbušnoj duplji. U trbušnoj duplji, u nivou četvrtog slabinskog pršljena, aorta se deli na dve grane, desnu i levu zajedničku bedrenu arteriju.

Slika 1 – Lokacija  aorte

 

1.1 Ushodna aorta (Aorta ascenden)

 

Ushodna  aorta (aorta ascendens)  je početni deo aorte od kojeg polaze desna i leva srčana arterija. Nalazi se između stabla plućne arterije sa leve strane i gornje šuplje vene  sa desne strane. Pozadi i gore je desna plućna arterija, a pozadi i dole je poprečni sinus srčane maramice. Ispred se nalazi deo plućne maramice i hrskavica drugog rebra.

 

1.2  Luk aorte  (Arcus aortae)

 

Luk aorte je njen srednji deo od kojeg polaze tri velika arterijska krvna suda. Idući sa desne u levo, to su:

• brahiocefalično arterijsko stablo
• leva zajednička karotidna arterija
• leva potključna arterija

Ova tri arterijska stable u celini vaskulaziraju glavu, vrat, gornje ekstremitete i delove zidova grudnog koša.

Brahiocefalično arterijsko stablo je najveća grana luka aorte koja se pruža naviše ka desnom grudno – ključnom zglobu u visini gde se deli na dve završne grane, desnu zajedničku  karotidnu arteriju i desnu potključnu arteriju.

Zajednička karotidna arterija je paran krvni sud koji na desnoj strani nastaje iz brahiocefaličkog stabla, a levo nastaje direktno iz luka aorte. Ova arterija se pruža naviše kroz prednji predeo vrata i u visini gornjeg dela grkljana završava se podelom na dve grane, spoljašnu i unutrešnju karotidnu arteriju.

Potključna arterija nastaje različito na desnoj i levoj strani. Na desnoj strani nastaje iz brahiocefaličnog stabla, a na levoj strani direktno iz luka aorte. Od svog nastanka ova arterija se pruža kroz bazu vrata , usmerena prema korenu gornjeg ekstremiteta. Od spoljašnje ivice prvog rebra potključna arterija se nastavlja kao pazušna arterija. Pruža se kroz pazušnu jamu i od gornje ivice velikog grudnog mišića nastavlja kao nadlaktna arterija. Nadlaktna arterija silazi unutrašnjom stranom lakta i deli se na završne grane: žbičnu i lakatnu arteriju. Žbična arterija silazi prema šaci spoljašnjom polovinom podlakta , a lakatna arterija silazi prema šaci unutrašnjom stranom podlakta.

 

1.3 Grudni deo aorte (Pars thoracica aortae)

 

Grudni deo aorte nastavlja luk aorte od tela četvrtog pršljena odakle silazi niz grudni deo kičmenog stuba do prečage ( diaphragma) odakle se nastavlja trbušnim delom aorte (pars abdominalis aortae).

Tokom svog puta grudni deo aorte (aortae thoracica) daje grane za zidove grudnog koša i grane za organe grudne duplje.

 

1.4 Trbušni deo aorte (Pars abdominalis aortae)

 

Trbušni deo aorte (pars abdominalis aortae) predstavlja produžetak grudnog dela aorte. Počinje u visini dvanaestog grudnog pršljena, odakle se spušta naniže levom stranom kičmenog stuba do tela četvrtog slabinskog pršljena. Ovde se završava podelom na desnu i levu zajedničku bedrenu arteriju. Trbušni deo aorte se nalazi u retroperitonealnom prostoru trbušne duplje.

Tokom svog puta abdomalna aorta daje grane za zidove trbušne duplje i za organe trbušne duplje.

Grananjem trbušnog dela aorte nastaje zajednička bedrena arterija, parni arterijski  sud koji se od mesta svog nastanka pruža  naniže da bi se u visini odgovarajućeg krsno-bedrenog zgloba završila podelom na dve grane, spljašnju i unutrašnju bedrenu arteriju.

Literatura

 

Anatomija čoveka za studente farmaceutskog fakulteta univerziteta u Beogradu

Autori:  dr Gordana Teofilovski – Parapid i dr Aleksandar Maliković

CIBIF Beograd, 1997.

Slika 1  https://sh.wikipedia.org/wiki/Aorta  preuzeto 16.12.2019. g.

 

 

SEMINARSKI RAD

Predmet: Anatomija

Tema: Put aorte

Student: Magdalena Marjanović

Profesor: Olivera Matović

Beograd, decembar 2019.