PROMENILI POL, saznajte njihove razloge!

Promenili pol

Njih dvojica su promenili pol. Postati žena nije laka odluka.Kada smo ih pitali zašto to žele da učine, saznali smo da je reč zapravo o vežbi na akademskom kursu scenske šminke na Akademiji za estetiku i kozmetologiju Purity i da je promena pola samo estetske prirode za samu vežbu. Njih dve su svakako dame, koje pohadjaju kurs scenskog šminkanja i ujedno su bile modeli za vežbu na kursu i to predivne Jelena Petrović i Snežana Pavlović, kvalitetne profesionalne šminkerke.

Promena pola: Drugačiji izgled, novi život

Psihijatar daje konačan sud i procenjuje da li postoje opravdani razlozi za promenu pola, ili je reč o osobi koja pati od drugih vrsta psihičkih problema

KOLIKO puta ste čuli priču o ženi zarobljenoj u telu muškarca, ili o muškarcu koji je zarobljen u telu žene, kao i njihovoj potrebi da se takvog oklopa oslobode promenom pola.

Hrabriji ljudi i oni sa manje predrasuda taj problem pokušavaju da reše razgovorima sa stručnjacima, dok većina nastavlja da živi u sopstvenoj koži i telu u kojem se uopšte ne oseća dobro. Ono što ovakve ljude najviše pogađa je nerazumevanje okoline, pogotovo one najbliže, od koje bi želeli podršku koja bi im olakšala svakodnevno funkcionisanje.
Da li je težnja za promenom pola ozbiljna potreba ili hir, kako se izvodi i koliko je komplikovana, za čitaoce “Života plus” objašnjava prof. dr Dušan Stanojević, direktor GAK Narodni front, u čijem sklopu se nalazi i Centar za promenu pola. Ovaj stručnjak se problemom transeksualizma i promene pola bavi pune dve decenije.
– Ako neko želi da promeni pol i od te ideje ne odustaje, to znači da ima ozbiljan zdravstveni problem, na koji, sa krajnjom ozbiljnošću treba da gleda i blisko okruženje pacijenta, ali i lekari. Transeksualizam koji predstavlja nesklad između fizičkog izgleda i seksualnog identiteta u literaturu je prvi uveo i na problem ozbiljno ukazao 60-ih godina prošlog veka psihijatar dr Hari Bendžamin. Ovaj lekar je izuzetno pažljivo proučavao i lečio slučajeve transeksualnosti, insistirajući da se ovakvim pacijentima pruži apsolutna medicinska briga i omogući promena pola kako bi imali normalan život u svakom smislu reči. Jer, konflikt koji postoji između bioloških i psihičkih komponenti seksualnog identiteta kod transeksualnih osoba ispoljava se od najranijeg detinjstva i otežava svakodnevni život.

Ko treba da leči osobe koje imaju poremećaj polnog identiteta?
– U lečenju učestvuje multidisciplinarni tim koji sačinjavaju endokrinolog, urolog i ginekolog, plastični hirurg i pedijatar. Dečji lekar je obavezan u timu jer je ovaj problem prisutan od najranijeg detinjstva. Takođe, treba da bude uključen i pravnik jer se zbog promene pola menjaju i sva do tada važeća dokumenta. Za uspešan ishod lečenja svi stručnjaci podjednako su važni, s tim što psihijatar provodi najviše vremena sa pacijentom. On je taj koji daje konačni sud i procenjuje da li postoje opravdani razlozi za promenu pola, ili je možda reč o osobi koja pati od drugih psihičkih problema. U svakom slučaju, psihijatar u samom startu insistira da takva osoba o svojim željama obavesti roditelje i najbližu rodbinu, sa ciljem da ga oni od takve ideje odvrate. Proces ovakvih razgovora i ubeđivanja traje između jedne do dve godine, gde se pacijent i psihijatar sreću jednom nedeljno. Svaki put pacijentu se govori o kakvoj je operaciji reč, objašnjava mu se da je u pitanju drastičan zahvat iz kojeg povratka u prvobitno stanje nema, kao i da će posle njega biti potpuno drugačija osoba. Ukazuje mu se na sve aspekte kako bi imao vremena da dobro razmisli i eventualno odustane. Ukoliko pacijent ni nakon toga ne promeni mišljenje, pristupa se sledećem koraku u lečenju.

Šta to podrazumeva?
– Ukoliko pacijent i dalje insistira na zahvatu, počinje se sa hormonskom terapijom pod nadzorom endokrinologa. Sledećih šest meseci endokrinolog propisuje hormone suprotnog pola, a onda, kada sve to završi, pacijent se javlja hirurzima radi transformisanja iz jednog u drugi pol. Tim hirurga čine urolog, ginekolog i plastični hirurg koji pacijentu uklanjaju postojeće genitalne organe i stvaraju nove. Operativni zahvat radi se u jednom aktu, odnosno vrši se promena pola iz muškarca u ženu, ili obrnuto iz žene u muškarca, sa svim polnim karakteristikama.

Koje su to karakteristike?
– Da bi jedna osoba bila određenog pola, pre svega mora da ima odgovarajuće hromozome. Muški pol mora da ima iks i ipsilon hromozome, a ženski dva iks hromozoma. Kada je reč o polnim žlezdama, muški pol osim karakterističnih hromozoma mora da ima i testise, a ženski jajnike. Pod dejstvom hormona dobijaju se i fenotipske vidljive razlike, gde je kod muškarca znak prepoznavanja penis, a kod ženskog pola klitoris. I na kraju, na sve ove karakteristike dolazi muška ili ženska psiha, koja se po pravilu ispoljava u pubertetu. Ako se dogodi da se prve tri odrednice ne podudare sa četvrtom, onda može da se kaže da je osoba transeksualac, o čemu konačan sud, naravno, daje stručno lice, odnosno psihijatar. Zato, ukoliko se nešto neuobičajeno u ponašanju primeti kod dece u pubertetu, najbolje bi bilo da se kod psihijatra krene već sa 15 godina.

Zašto dolazi do transeksualizma kao pojave?
– Na to pitanje nema preciznog odgovora, jer niko ne zna zašto se to događa. Po onome što se zna, raširenost među polovima procentualno je podjednaka. Neuobičajene manifestacije u ponašanju najpre mogu da primete roditelji još u najranijem detinjstvu njihove dece. Oni jednostavno osećaju da su njihova deca drugačija. Kasnije, kada odrastu, sami ukazuju da su drugačiji od svojih istopolnih vršnjaka pri odabiru zanimanja. Žene koje žele da budu muškarci biraju zanimanja vezana za oba pola, dok muškarci koji žele da budu žene biraju karakteristična ženska zanimanja kao što je, na primer, posao striptizete.

Kako se sredina ophodi prema ovakvim osobama?
– U razvijenim zemljama na njih se gleda kao na svaku drugu osobu. Što se tiče naše zemlje, oni su često predmet podsmeha, čak i tamo gde ne bi trebalo. Ukoliko žive u zaostaloj sredini mnogi i ne pokušavaju da ukažu na svoj problem, već trpe i ćute kako ne bi trpeli osudu i bili izopšteni iz okruženja. Uglavnom, ne smeju ni da pomenu da se u sopstvenoj koži ne osećaju dobro, oduzimajući sebi mogućnost da žive onako kako im priroda nalaže. Istina, nije mnogo bolja situacija ni u nekim razvijenijim sredinama, gde recimo u radijskim emisijama služe kao glavna tema za podsmeh. U sređenom društvu tako nešto ne bi trebalo da se događa jer postoji svest da je reč o bolesnim osobama kojima treba pomoć da bi sebe pronašle i mogle normalno da žive. A jedini način da to postignu je promena pola operativnim zahvatom koji je vrlo složen i komplikovan.

Promena pola se vrši i kod nas?
– Da, formirali smo Centar za promenu pola u koji mogu da dođu svi zainteresovani. Svojevremeno smo podneli zahtev Komisiji za primenu novih tehnologija u medicini koja je u okviru Ministarstva zdravlja, dobili dozvolu za rad i za pet, šest godina koliko Centar postoji, obavili pedesetak operacija pacijentima iz zemlje i sveta. Među pacijentima je običan svet, ali i poznate ličnosti. U dogledno vreme trebalo bi da se pojavi i ćerka poznate pevačice Šer, koja želi da bude muškarac. U stručnom svetu uživamo veliki ugled i mnoge kolege dolaze ovde na edukaciju.

Koliko košta jedna ovakva operacija?
– Do pre godinu dana operacija je koštala između dve i tri hiljade evra, zavisno od kompleksnosti zahvata. U međuvremenu donet je zakon o finansiranju koji se odnosi na naše državljane. Po tom zakonu, jednu trećinu ukupnog iznosa plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje, a druge dve trećine troškova snosi pacijent.

NOVE ŽENE I NOVI MUŠKARCI
Bilo da je u pitanju promena pola iz muškarca u ženu ili obrnuto, ona donosi nove okolnosti i novo ponašanje. Muškarci se ponašaju kao žene, a žene kao muškarci, sa seksualnom aktivnošću koju im novi pol određuje. Jedino novostvorene žene nisu u stanju da zatrudne i rode, dok muškarci koji su ranije bili žene ne mogu da postanu očevi.
Da bi svoj pol zadržali do kraja života neophodno je da primaju odgovarajuću hormonsku terapiju i da se redovno javljaju lekarima radi kontrole.