+381607237853 akademija.purity@gmail.com

PRIMAT DEKORATIVNIH TRETMANA NAD ESTETICKIM TRETMANANIMA

Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity

 

 

-DIPLOMSKI-

Tema: Primat dekorativnih tretmana nad estetskim tretmanima

 

 

 

 

 

Student: Dejana Simić

 

 

 

 

 

Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity

 

 

 

Beograd, 2018.

Sadržaj

 

Uvod. 3

  1. Istorijske činjenice o ulepšavanju i upotrebi estetskih i dekorativnih procedura. 4

1.1.         Razvoj estetskih i dekorativnih tretmana od davnina do današnjice. 19

1.2.         Faktori koji su uticali na razvoj estetskih i dekorativnih tretmana iz prošlosti 20

1.2.1.      Estetski tretmani 21

1.2.2.      Dekorativni tretmani 26

  1. Motiv. 36

2.1.         Motivi za odlazak na estetske/dekorativne  tretmane. 40

2.2.         Kako su spoljašnjost i unutrašnjost čoveka povezani 42

2.3.         Socio-psihološki aspekti ulepšavanja. 42

  1. Anketa. 44

3.1.Statistika. 46

3.1.1. Socio-demografske karakteristike ispitanika. 46

3.1.2. Rezultati analize odgovora. 49

Zaključak. 55

Literatura. 56

 

 

 

 

 

 

 

Uvod

 

Čovekova želja za unapređenjem i uopšte menjanjem fizičkog izgleda seže daleko u prošlost. Prve naznake o ukrašavanju javljaju se kod primitivnih plemena koja smatraju lepim tetoviranje tela i lica i premazivanje kože bojama. Kasnije, u antičkim zemljama težilo se postizanju što prirodnijeg izgleda i prikrivanju nedostataka a isticanju svega lepoga na čoveku. Tek se krajem šesnaestog veka javlja i interesovanje za otkrivanje i uklanjanje uzročnika promena koje narušavaju fizički izgled.

Kozmetika kao multidisciplinarna nauka neraskidivo je kroz istoriju bila povezana sa razvojem medicine, hemije, biologije, farmacije, fiziologije i sociologije. U najranijim počecima bila je povezana sa religijskim ritualima, što se može videti na pećinskim crtežima pračoveka.

Arheološka, antropološka i etnološka istraživanja pokazuju da je upotreba eteričnih ulja i masti pri verskim obredima bila proširena na područjima drevne Kine, Egipta, Grčke i Indije.

Kozmetologija i medicina su dugo bile jedinstene, smatra se da su počele da se razdvajaju tek u četrnaestom veku, ni danas se ne može povući jasna granica između ove dve oblasti.

Danas se pod pojmom kozmetika obuhvataju tehnike čišćenja, nege, zaštite, mirisanja i ukrašavanja svih delova tela sa ciljem da se što duže očuva lepim i istakne sve što je na osobi lepo a istovremeno da se prikriju prirodni nedostaci.

U radu će biti analiziran primat dekorativnih tretmana nad estetskim tretmanima.

 

 

 

 

 

 

 

1.    Istorijske činjenice o ulepšavanju i upotrebi estetskih i dekorativnih procedura

 

 

Estetika je filozofska disciplina, nauka o umetnosti i umetnickom stvaralstvu, nauka o lepom. Ona kao takva nastoji da u svemu pronadje i da obelezje lepog. Mislioci i mudraci su vekovima razmisljali o lepoti i umetnosti, ali je zvanicno predmet estetika istaknut tek u 18. veku od strane nemackog filozofa Aleksandera Baumgartena. Rec estetika znaci sklad i grckog je porekla. Kada tezimo estetici, tezimo ka savrsenom izgledu. Estetika je carstvo lepog, uzvisenog, elegantnog ali i carstvo ukusa, kritike i lepih umetnosti. Veruje se da iza ovih fenomena stoje zajednicki principi, kao i da su oni pokretaci zajednickih interesovanja.

Dekorativna kozmetika za estetske tretmane predstavlja posebnu oblast u kozmetologiji. Bavi se izucavanjem preparata  za dekoraciju i unapredjivanje estetskog izgleda, kao i kamuflazom i korekcijom estetskih nedostataka. U tretmane dekorativnih svrha spadaju sminka, manikir i frizure. Dekorativni kozmeticki preparati obuhvataju razlicite oblasti i klase preparata cija je glavna funkcija i namena da estetski izgled trenutno ucine atraktivnijim. Njihovom primenom atraktivne crte lica i ostalih regija tela postaju jos istaknutije i lepse i, istovremeno, nepravilnosti i manje atraktivni delovi tela postaju manje uocljiv i neprimetni. Iako razliciti po sastavu, formulaciji i nameni, ovi tretmani imaju zajednicko to da odmah primetno ulepsavaju ljudsko bice. Dekoracija lica i tela ima dugu istoriju, a dekorativni tretmani predstavljaju i najstarije kozmeticke tretmane. Tokom razvoja covecanstva ljudi su u manjoj ili vecoj meri uvek posvecivali paznju nezi i ulepsavanju.

Tokom dugog perioda, od preistorije do danasnjih dana, menjane su tehnike i postupci ulepsavanja, a kao vecna ostala je covekova potreba da unapredi svoj estetski izgled. Ono sto predstavlja osnovnu razliku izmedju dekorativnih preparata nekada i sada jeste to sto savremeni preparati, pored funkcije docaravanja lepog izgleda, svojim sastojcima obezbedjuju i pozitivne kozmetoterapijske efekte i poprimaju svojstva kompleksnih proizvoda za dekoraciju i negu istovremeno.

Prvi arheoloski dokaz kozmetike nalazimo u drevnom Egiptu, 4000 godina pre nove ere. Faraonske porodice su jako vodile racuna o svom fizickom izgledu. U to vreme su zene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. Sminku za oci Egipcani su pravili mesanjem olova i bakra i dobijali smesu pod nazivom mesdement.

Slika 1. Šminkanje u starom Egiptu

 

Zelenu nijansu su uglavnom nanosili na donje kapke, a tamnije sive tonove na gornje kapke. Koristili su mirisna ulja i bojili svoje obrve kremom sacinjenom od ovcjeg loja, olova i cadji. Kanom su farbali nokte na rukama. Za usne i obraze je koriscena crvena glina pomesana sa vodom. Zene su kanu koristile za farbanje kose u zift crnu boju a muskarci su brijali glave. Sastojci koji su se koristili u tadasnjim kozmetickim preparatima su cesto bili veoma otrovni i stetni za kozu, tako da je sminka u drevnom Egiptu bila ujedno i veoma opasna.

U Aziji, 1500 godina pre nove ere je vladao totalni kontrast ulepsavanja od onog iz drevnog Egipta. U Kini i Japanu je za bojenje lica u belo koriscen puder od pirinca. Obrve su brijane i cupane, a zubi bojeni zlatno ili crno. Kanom je bojena kosa za intenzivniju i dugotrajniju boju. Negovana je tradicija duge kose i uredno podignute frizure. U Japanu, zemlji izlazeceg Sunca, sminka se zasnivala na tri glavne boje: bela, crna i crvena. Gejse su bile prave zavisnice. Njihov ritual ulepsavanja i doterivanja je i dan danas neiscrpna inspiracija.

Slika 2. Šminka drevnih gejši

U Grckoj, 1000 godina pre nove ere su pripadnici vladajuce klase nosili perike, sto se odnosilo na oba pola. Akcenat su stavljali na dugu kovrdzavu kosu.

Slika 3. Tip šminkanja i frizure u drevnoj Grčkoj

 

Opet, svi su zeleli da istaknu belilo, pa su stavljali na kozu kredu ili olovni puder za lice. Kada su zene zelele “malo boje” na licu, birale su oker glinu pomesanu sa crvenim gvozdjem kao ruz za usne. Premazivale su dlanove crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mladje.

 

 

 

 

Rimski filozof Plaut je rekao: ”Zena bez sminke je kao hrana bez soli”. 1000 godina pre nove ere je u Rimu Ovi super-civilizovani preci, stavljali su jecmeno brasno i maslac na svoje bubuljice, i ovciji loj i krv na nokte radi sjaja. Njjihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki, kao dejstvo pilinga. Muskarci su cesto bojili svoju kosu u plavo. Od prakse bojenja kose medju muskarcima i zenama se odustalo, jer je boja bila prepuna sode sto je izazivalo opadanje kose. Imali su specijalno odredjene robove koji su se bavili nanosenjem kozmetike i isprobavanjem njenog dejstva.

U XIV veku je o kozmetici je vladalo misljenje da je opasna po zdravlje zato sto su smatrali da bi poremetila odgovarajucu cirkulaciju. U Engleskoj, u modi je bila crveno obojena kosa. Dobrostojece zene su stavljale belance na lice da bi ga posvetlele i spavale sa parcicima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora.

Slika 4: Crveno obojena kosa u Engleskoj, XIV vek

U Evropi, u XV – XVI veku kozmetiku je koristila samo aristokratija. Italija i Francuska su bile centri proizvodnje kozmetike. Francuzi su usavrsili umetnost kreacije novih mirisa i kozmetike, mesanjem sastojaka. Taj radni proces doneo je zacetke moderne kozmetike. Medjutim, cesto je proces kretao pogresnim putem, pa je dolazilo cak i do smrtnih ishoda.

Slika 5. Frizura, XV vek

 

 

 

 

 

U periodu od 1800. do 1900. bio je aktivan veliki broj kompanija koje su poznate cak do danas. Najvise kompanija iz Evrope i Amerike. Tada su to bile male radnjice ili farmaceutske prodavnice. Jos 1806. William Colgate je osnovao svecarsko-sapunsku radnju u Njujorku. 1898. ova kompanija predstavlja sapun kao kombinaciju palminog ulja i maslinovog ulja (palm i olive) i tada se pojavio prvi Palmolive sapun.

Slika 6. Prvi Palmolive sapun

 

Hans Schwarzkopf 1879. godine je imao svoju apoteku u Berlinu 1889. Arinobu Fukuhara, osnivac Shiseido kozmetike, jos 1872. je osnovao apoteku po ugledu na Evropske apoteke tog vremena. 1900. Annie Turnbo Malone je pocela da prodaje tretmane za kosu, ukljucujuci i tretmane za ispravljanje kose bez ostecenja, kondicionere za kosu, preparate za rast kose po sistemu od vrata do vrata. Ona je sama formulisala svoje proizvode.

 

Hemicar Hans Schwarzkopf koji je imao svoju prodavnicu prodavao je 1903.godine sampon u prahu rastvorljiv u vodi. „Sampon sa crnom glavom“, kao alternativu za grube sapune i skupa ulja koja su se tada koristila za pranje kose. Max Factor je 1904. godine migrirao u Ameriku iz Poljske, a cetiri godine kasnije se preselio u Los Andjeles gde je poceo da prodaje sminku filmskim zvezdama.

Ovo je prva sminka koja je bila postojanija i duze sveza, sa bezopasnim supstancama za kozu. Francuski hemicar Eugene Schueller je razvio prvu bezbednu komercijalnu farbu za kosu koju je predstavio u casopisu La Coiffure de Paris, 1909.godine. Naredne godine je ovaj hemicar imenovao svoju kompaniju kao L’Oreal. 1912.godine se prvi put pojavila Nivea krema. Nivea je uvek reklamirana kao potpuno univerzalna krema koja moze da se koristi za lice, ruke i telo. Podjednako mogu da je koriste zene, muskarci i deca. Na Slici 7 možete videti razvoj pakovanja Nivea kreme kroz 60 godina. U prvom redu slike iz 1912., 1924., 1925., u drugom redu slike iz 1931., 1943. i 1959. godine, da bi konačno 1970. godine dobila svoj sadašnji oblik.

Slika 7. Razvoj pakovanja Nivea kreme

Zika Pavlovic formulisao je, 1946. godine svima poznatu Pavlovicevu mast, koja je mogla da se nabavi u apoteci ”Veljko Dugosevic” u Beogradu. Ova krema je vrlo brzo osvojila evropske gradove.

Slika 8: Pavloviceva mast

Godine 1950. pocela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas znamo. Puderi za lice, sminka, manikir, ulja za potamnjivanje koze i parfemi, masovno su izbacivani na trziste esencijalno novom drustvu nakon Drugog svetskog rata. Tada je kozmeticka bransa dozivela ogromnu ekspanziju u drustvu koje je bilo umorno od oskudice. Od tada pa do dana danasnjeg kozmeticka industrija se veoma brzo usavrsava i siri.

 

 

U periodu od 1800. do 1900. bio je aktivan veliki broj kompanija koje su poznate i danas. Najviše kompanija iz Evrope i Amerike. Tada su to bile male radnjice ili farmaceutske prodavnice. Još 1806. William Colgate je osnovao svećarsko-sapunsku radnju u Njujorku. 1898. ova kompanija predstavlja sapun kao kombinaciju palminog ulja i maslinovog ulja (palm i olive) i tada se pojavio prvi Palmolive sapun. Procter and Gamble je bio poznat po belom sapunu 1879. Hans Švarckopf je imao svoju apoteku u Berlinu 1889. Arinobu Fukuhara, osnivač Shiseido kozmetike, još 1872. je osnovao apoteku po ugledu na Evropske apoteke tog vremena. 1887. Nagase Shoten je osnovao Kao korporaciju, danas poznatu japansku kozmetiku.

Amerikanci Andrew Jergens Sr. i Charles Geilfus su osnovali Jergens 1882. godine. 1900. je Jergens kupio Woodbury Company, da bi na kraju, u novijem vremenu, japanska Kao kompanija kupila obe zajedno. Pra firma današnjeg Avona, California Perfume Company je prodavala kozmetiku u Americi belim ženama po principu od vrata do vrata još 1890. godine.

Na slikama možete videti prvu Colgate reklamu iz novina još davne 1917. godine. Pored se nalazi bočica Colgate uljanog parfema-sapuna Dactylis iz 1866. godine. Ispod je slika kolonjske vode Imperial od firme Guerlain iz 1953., parfem koji je kreirao Alfred Wright sa dekorativnom tkaninom oko flaše iz 1880. i parfem francuske firme Piver pod nazivom Le Trefle Incarnat iz 1896. godine.

 

 

 

 

1900.-Annie Turnbo Malone je počela da prodaje tretmane za kosu, uključujući i tretmane za ispravljanje kose bez oštećenja, kondicionere za kosu, preparate za rast kose po sistemu od vrata do vrata. Ona je sama formulisala svoje proizvode.[1]

1903.-Hemičar Hans Švarckopf koji je imao svoju prodavnicu još od 1898. godine je prodavao šampon u prahu rastvorljiv u vodi, „Šampon sa crnom glavom“, kao alternativu za grube sapune i skupa ulja koja su se tada koristila za pranje kose.

1904.-Max Factor je migrirao u Ameriku iz Poljske, a četiri godine kasnije se preselio u Los Anđeles gde je počeo da prodaje šminku filmskim zvezdama. Ovo je prva šminka koja je bila postojanija i duže sveža. Možete pročitati više o liku i delu Maks Faktora ovde. Francois Coty je pokrenuo svoju kompaniju sa parfemom La Rose Jacqueminot. Danas je Coty poznata kompanija sa prestižnom i potrošačkom kozmetikom.

1905.-Sarah McWilliams je krenula sa prodajom preparata za rast kose principom od vrata do vrata. Sarah je bila afroamerikanka koja je i sama počela da gubi kosu zbog čega se udružila sa ranije već pomenutom Annie Turnbo Malone. Sarah je bila odličan menadžer, a Annie je formulisala specijalan šampon za afroamerikanke. Sarah se posle udala za Charles J. Walkera, pa je u svetu poznatija kao Madam C.J. Walker. 1911 je osnovala kompaniju u Indianapolisu.

 

1909.-Francuski hemičar Eugene Schueller je razvio prvu bezbednu komercijalnu farbu za kosu koju je predstavio u časopisu La Coiffure de Paris. Naredne godine je ovaj hemičar imenovao svoju kompaniju kao L’Oreal. Iste godine, žena biznismen Florence Graham iz Kanade i kozmetolog Elizabeth Hubbard otvorili su salon na Petoj Aveniji u Njujorku, koji će kasnije Graham preimenovati u Elizabeth Arden. Na slici je prikazan časopis La Coiffure de Paris sa kolumnom.[2]

1911.-Doktor Oscar Troplowitz je razvio Eucerit koji je kasnije postao osnova Nivea kreme. Na slici je čovek Paul C. Beiersdorf po kojem je Nivea kompanija dobila ime Beiesdorf.

1914.-T.J. Williams je osnovao Maybelline koji se specijalizovao za maskare. Maybelline kozmetika je dobila ime po William-ovoj starijoj sestri Mabel koja mu i predložila da treba da napravi tamniju šminku za oči. Coty je iste godine izbacio kozmetiku pod nazivom Air Spun puder koji možete videti na slikama ispod.

1915.-Karmin je predstavljen u cilindričnom metalnom obliku koji i danas poznajemo. Shiseido je predstavio tonik za kosu namenjen uklanjanju peruti i protiv opadanja kose koji možete videti na slici. Na crno beloj slici možete videti još jedan Coty parfem iz 1914. godine.

 

 

 

1917.-Shiseido izbacuje preparat za izbeljivanje kože Hydrogen Peroxide Cucumber. Pored ovog, na tržište su izbacili puder u prahu u raznim bojama. Ovo je bilo potpuno neobično japanskom tržištu pošto je beo ten gejša i dalje bio aktuelan. Do ove godine u Japan su se uvozile kopije parfema iz Pariza, da bi se konačno proizveo prvi parfem u Japanu koristeći cveće koje je karakteristično za Japan.

1920.-U Americi manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog tržišta. Bilo je u redu da žene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku, zato što je takvo ponašanje obezbeđivalo profit i donosilo novac proizvođačima. Masovna pojava i tržište za kozmetiku obezbeđeno je pojavom lanca radnji. Nivea izbacuje mleko za kosu pored ostalih proizvoda za negu.

1921.-Na tržištu se pojavljuje Nivea sapun za brijanje. Te iste 1921., 5. maja, na tržistu se pojavljuje parfem Chanel 5 koji je tog momenta zasenio sve prethodne parfeme i postao jedan od bestselera. Veliku popularnost Chanel je stekao nakon izjave Marilyn Monro da ona u krevet ide samo sa dve kapljice Chanel No 5.

1922.-Pojavila se masovna upotreba ukosnica za kosu kojima su uspevali da uređuju bob frizure koje su tada bile jako popularne.

1926.-Pronađen je način da se kosa učini trajno talasastom, što je dovelo do toga da mnoge žene imaju “prirodno” kovrdžavu kosu.

1927.-Hans Švarckopf lansira prvi tečni šampon i samo godinu dana posle regenerator za kosu.

1930.-Tih godina u Parizu se intenzivno pojavljuju različite farbe za kosu. Svaka nova izbačena farba je bila po nečemu bolja od prethodne. Na početku su to bili samo kolor šamponi da bi se kasnije prešlo na permanentne farbe za kosu. Filmske zvezde počinju da utiču na stil i korišćenje šminke. Bledilo lica zamenjeno je holivudskim potamnjenim tenom. Maks Faktor je predstavio novi izgled proistekao iz filmskih potreba.

1932.-Charles i Joseph Revson, distributeri lakova za nokte i hemičar Charles Lackman su osnovali Revlon. Prezime Revson je prepravljeno u Revlon dodavanjem L od prezimena hemičara Charles Lackman. Revlon se proslavio po prodaji lakova za nokte u raznim bojama.

  1. godine Švarckopf je patentirao šampon bez alkalija (baza) koji je dan danas prototip za moderne šampone.
  2. Max Faktor je predstavio kamene pudere koji su dizajnirani da dobro izgledaju na glumicama u filmovima.
  3. Loreal je predstavio prvu ‘ladnu trajnu za prirodne lokne pod nazivom Oreol. Na slikama možete videti Oreol za hladnu trajnu i Deborah reklamu u novinama s kraja ’40-tih godina.
  4. Počela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas znamo. Puderi za lice, šminka, ulja za potamnjivanje kože i parfemi, masovno su izbacivani na tržište esencijalno novom društvu nakon Drugog svetskog rata (društvu koje je bilo umorno od oskudice). Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi medij -TV.

 

1953.

Estee Lauder se pojavljuje sa svojim uljem za kupanje Youth Dew koje je moglo da se koristi i kao parfem. Ovo je bio jako prodavan proizvod ove, tada nove, kompanije, jer su žene imale priliku da po ceni ulja za kupanje kupe parfem. Tako je Estee Lauder započela svoj uspeh kvalitetnim proizvodom po niskoj ceni.

1954.

Loreal sarađuje sa Vichy da bi se približio profesionalnoj kozmetici i salonima. Kasnije 1980. Vichy se pridružuje Lorealu.

  1. Pojava Taft laka za kosu od Swarykopf-a. Izraz “Tafting” ulazi u jezik kao sinonim za ”prskanje lakom za kosu.”

1960.-Ovo je vreme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek išle ka boljem. Vraćaju se u modu ljubičaste usne i Egipćanski ajlajner, a leptiri su slikani na bukvalno svakom delu tela. Ne zaboravimo lažne trepavice za oči. Pojedini biljni sastojci bivaju korišćeni za prozivodnju (šargarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak prirodnom izgledu, mirisu i stavu.

 

 

 

 

1963.

Evropljanke otkrivaju tajnu rituala kupanja Japanskih žena. Ovaj ritual je poznat pod nazivom o furo, koji Evropljani i Amerikanci preuzimaju i ovo postaje svojevrstan trend.

1970.-Izvesni sastojci su izbačeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetike da bi se zaštitile ugrožene vrste životinja korišćene za laboratorijske opite. U ovom periodu se prvi put nailazi na pitanja porekla sastojaka u kozmetičkim proizvodima i testiranje na životinjama.

1980.-Ključna reč-raznolikost. Nov izgled, kozmetika i reklamiranje lepote zajednički stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godišnje. Svakog dana smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kožu i kosu, budući da se na nas vrši masovni pritisak reklamama u štampi i na televiziji.

1.1.                      Razvoj estetskih i dekorativnih tretmana od davnina do današnjice

 

Estetika i kozmetika su se razvijale od postanka sveta, i rastu sa evolucijom čovečanstva kroz sve njihove faze. U svakom vremenskom periodu je kozmetika imala različite oblike i forme. U periodima kada ekonomija i kultura prosperiraju, kozmetika je takođe u usponu i doživljava procvat. Dok u ratnim vremenima i krizama trpi i oblast kozmetike. Šminka, koja je uvek bila nerazdvojni deo sveta lepote, pored toga što se koristila za dekorativu, je takođe korišćena i za označavanje društvenog, ekonomskog i religijskog statusa. Kozmetika je počela da se razvija od vremena naše majke Eve koja je postavila prvu prekretnicu u kozmetici kada je dok se kupala u reci videla svoj neuredan odraz u vodi i instinktivno počela da se začešljava. Ova činjenica je dokaz za današnja istraživanja koja pokazuju, da su ulepšavanje i ukrašavanje stari koliko i ljudski rod, podjednako za žene i muškarce.

Pre 5000 godina u antičkim zemljama, kao što su Grčka i Rim, u velikom broju slučajeva, pažnja i trud su ulagani u vođenje računa o ulepšavanju i estetici. U početku je to imalo veze sa religijskim uverenjima, zaceljivanjima, nekim natprirodnim ritualima, a tek kasnije za lično ulepšavanje. Viša klasa je mogla više da uživa u luksuzu ukrašavanja i ulepšavanje nego niža klasa, kao uostalom i u današnje vreme.

 

1.2.                      Faktori koji su uticali na razvoj estetskih i dekorativnih tretmana iz prošlosti

 

 

Faktori koji su uticali na razvoj estetskih i dekorativnih tretmana iz prošlosti su:

  • Religija
  • Običaji
  • Sujeverja
  • Norme lepote
  • Seksualna privlačnost
  • Status
  • Etiketiranje

 

 

 

 

1.2.1.      Estetski tretmani

 

Zdravlje i zdrava lepota, lepota iznutra, nega lica i tela, antiaging, anticelulitni tretmani, modeliranje tela, mršavljenje su među prvim izborom u estetskim tretmanima.

Ubrzan tempo života ne ostavlja dovoljno mesta i vremena, savremenoj ženi a sve češće I muškarcima za održavanje i negu kože.

Estetski tretmani su uvek udruženi sa relaksacijom i uspostavljanjem duhovne ravnoteže.

Zdravlje, lepota i mladost su danas, a biće i ubuduće, ono za čim ljudi zude i sto zele imati.

Nega lica – osnovna nega (čišćenje, peeling, maska, masaža lica, nega usana, programi protiv starenja, bojenje obrva i trepavica).

Nega tela – osnovna nega (peeling, maske, blato, kupke; tretmani za mršavljenje; anticelulit tretmani; tretmani za pomlađivanje).

Nega ruku – klasični manikir; moderni tretmani za negu ruku (npr. OPI, parafinska kupka); ugradnja noktiju (nail art). Danas se otišlo puno dalje od klasičnog manikira, pa su u ponudi različite vrste preparata, postupaka i kupki koji brigu o rukama pretvaraju u trenutke uživanja i opuštanja.

Trend nadogradnja i ulepšavanje noktiju-nail art posebno je podrucje cije bogatstvo zaista fascinira. No, valja upozoriti na to da ono što je lepo i trendnije uvek I zdravo. Ako se pretera i naruši zdravlje noktiju, posledice mogu biti teške, a oporavak dugotrajan.[3]

Nega nogu – klasican pedikir; moderni tretmani za negu nogu prigodni tretmani (npr. pedikir za dvoje). Stopala nisu tako izložena kao ruke, ali su opterecena, pa opuštanje napetosti u njima može biti jako ugodno. Ravna podloga i neprilagođena visina potpetica mogu znatno utecati na poremecaj prenosa sila na stopalima, što dovodi do spuštanja svoda stopala. I u cirkulaciji su noge najzahtevnije, kako u dovodu krvi, tako i u njenom vracanju prema srcu prkoseci gravitaciji.

A dobra cirkulacija presudna je za zdravlje kože i noktiju na nogama. Odstupanja od pravilne raspodele težine na stopalima izaziva stvaranje debele kože i drugih problema, cime se, uz njegu noktiju, bavi klasican pedikir. Osnovnoj nezi danas su dodani i brojni tretmani, pa kupke i masaže pedikir cine uglavnom ugodnim tretmanom.

Depilacija – Mnogo je nacina kojima možete ukloniti suvišne dlacice na nogama, pazduhu i bikini zoni. Jednostavnije metode, ali u pravilu s kratkotrajnijim rezultatom, vecinom se rade kod kuce (npr. britvica, depilacijske kreme ili elektricni epilator). Tehnike koje daju trajnije rezultate, kao što su skidanje voskom ili šecernom pastom, bolje je provoditi u kozmetickom salonu ili kozmetickom delu wellnessa. Trajnu depilaciju, na primer laserom, mora izvoditi strucna osoba.

Umece šminkanja govori puno o vama – držite li do sebe, jeste “in” ili “out”, znate li istaknuti ono što je kod vas lijepo, a sakriti nepravilnosti. Za posebne prilike preporucljivo je obratiti se strucnoj osobi od poverenja. Kod šminke obratite posebnu paznju njenom kvalitetu i ispravnosti (roku trajanja). Nemojte smetnuti s uma da je stavljate na izuzetno osetljiva mesta. Ako jednom izazovete alergijsku reakciju, osetljiva mesta postace još osetljivija, pa se možete naci u situaciji da vrlo teško nađete šminku za sebe.

Solarijum – Solarijum je nezaobilazan deo, osim ako wellness nije orijentirsan samo na letnu sezonu. Mnogo je rasprava o tome koje su koristi, a koje štete solarijuma. Kvalitet lampi, postupnost i umerenost glavne su smernice za njegovu sigurnu upotrebu.

Program za muškarce – Sve više muškaraca brine se za svoj izgled. Osim što je rec o trendu, posredi je i potreba, ali i slabljenje tabua da briga o sebi i svom izgledu odreduje sekusalnu orijentaciju.

Trajna šminka predstavlja estetsku metodu namenjenu korigovanju i ulepšavanju određenih nedostataka na licu žene. To su ili obrve, kapci ili usne unošenjem pigmenata u prvi sloj kože. Trajna šminka može trajati od 1 do 5 godina, u zavisnosti od mesta gde se radi i od tipa kože na kojoj se radi. Tačnije, na nekim delovima lica će trajati duže, a na nekima kraće.

Slika 9. Tretman trajne šminke

Mikropigmentacija ili trajna šminka, kao takva, ne zahteva specijalno održavanje osim klasičnog svakodnevnog održavanja higijene. Ukoliko se pravilno održava, postoji verovatnoća da će i trajati duže. Međutim, imuni sistem svakog organizma se stara ze eliminaciju pigmenta iz kože i ta eliminacija nije potpuno ujednačena u smislu količine i intenziteta boje.

 

 

Ukoliko se ne obnovi prethodni rad, boja će sama izbledeti i tako postepeno nestajati iz kože. Postoje i laseri kojima je brže izbacivanje pigmenta iz kože klijenata apsolutno moguće posle samo nekoliko tretmana.

Svaki tretman trajne šminke snosi sa sobom visok rizik. To podrazumeva i da li je sav materijal koji se koristi prilikom tretmana sterilan ili nije, da li su igle otvorene prad klijentom ili nisu kao i da li je higijena prostora u kome se radi tretman na visokom nivou. Svaki klijent pre nego da se odluči na neki od tretmana mikropigmentacije bi trebalo da se detaljno raspita o samom salonu i majstoru koji će raditi tretman. Da ne bi došlo do varijante da trajna šminka postane trajna posledica i trajno loše iskustvo.Pigmenti koji se koriste prilikom trajne šminke bi trebalo da su prošli sve kontrole i da imaju dobre ocene dermatesta. U tom slučaju ne bi trebalo imati nekih većih komplikacija, a ni alergijskih reakcija što je jako bitno i majstoru tokom rada, a a i samom klijentu. Kada je u pitanju trajna šminka bilo od kojih regija na licu koju smo nabrojali bi trebalo da izgleda onoliko prirodno ili onoliko očigledno koliko to sam klijent želi. Sve oko čega se majstor i klijent dogovore pre samog početka tretmana bi trebalo da bude ispoštovano do samog kraja.[4]

 

 

 

 

1.2.2.      Dekorativni tretmani

 

Lepota boli a nekada je i ubijala  – Kada kažemo da je šminka nastala u drevnom Egiptu, mislio pre svega na preteču šminke koja je mogla biti pronađena u grobnicama u obliku malih improvizovanih setova kako bi se sahranjenim ženama našla i u zagrobnom životu radi ulepšavanja. Kleopatra je koristila karmin koji je boju dobijao od mliva larvi određene vrste štitastih vaši (Cochineal), dok su druge žene koristile mlivo crvene gline rastvoreno u vodi. Ovakvi primeri improvizovane šminke ne samo da su bile čudne već i često smrtonosne.[5]

Stari Egipćani, najpoznatiji su medjutim, po upotrebi Kajala na očima. Kajal je smesa zemnih metala, olova, bakra, pepela i spaljenih badema, koju bi muškarci i žene starog Egipta nanosili na oči kako bi se zaštitili od urokljivih pogleda, zlih duhova ali i u uverenju da će zaštititi oči od štetnog delovanja pustinjskog sunca. Savremena nauka pokazala je da su tako zapravo štitili oči od bakterijskih infekcija jer olovo koje se nalazilo u tadašnjoj smesi kajala bi ubijalo bakterije. Međutim Vremenom bi ubijalo i Egipćane, iako su imali duži životni vek od bakterija, veruje se da je olovo bi postepeno trovalo i Egipćane koji su ga koristili.[6]

Trend otrovne šminke nastavlja se i kroz srednji vek sve do početka dvadesetog veka, jer je bled ten bio u modi. Tada se šminkanje smatralo sramotnim i đavoljim znakom pa su samo žene iz nižih klasa društva i seksualne radnice bojile usne i oči. Vlastela pa tako i stanovništvo koje se na nju ugledalo, bojilo je lice i vrat belom smesom zvanom „Duhovi Saturna“ (Venetian Ceruse), mešavinom sirćeta i belog olova, pigmenta koji bi izazivao eroziju kože a dužim korišćenjem i trovanje.

Kraljica Elizabeta I, poslednja kraljica iz loze Tudor, bila je predstavnica ovog trenda, na većini slika na kojima se pojavljuje pojavljuje se bledog tena i sve višeg i višeg čela, jer joj je kosa opadala zbog trovanja. Iako postoje istoričari koji se protive ovom uzroku smrti kraljice Elizabete I, trend smrti od trovanja šminkom je potvrđen smrću grofice od Koventrija, Marije Koventri, koja je umrla u dvadesetisedmoj godini života.[7]

Iako se često današnje devojke šale kako lepota boli, nekada je zahvaljujući olovnim jedinjenjima i izazivala paralizu mišića, eroziju kože pa i smrt.

Lepota u smislu estetike je ključ koji otvara mnoga vrata, naravno, ne i jedini, ali za ženu neretko čarobni ključ. Lepotu treba stvarati, negovati i održavati, a da bi to postigli koristimo kozmetička pomagala i sva sredstva koja spadaju u okvire kozmetike za negu i uređenje estetskog izgleda.

Šminka je vrsta kozmetike, koja se odnosi na proizvode koji su namenjeni ulepšavanju i promeni izgleda najčešće žena. Koristi se za lepši i ženstveniji izgled. Šminkom se mogu naglasiti pojedini delovi lica poput očiju, usana, a služi i prekrivanju onoga što se želi sakriti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slika 10. Šminka

Dekorativna kozmetika služi za ulepšavanje lica i korekciju nedostataka. Ona se deli na:

  • Puderi,
  • Ruževi za usne,
  • Rumenila,
  • Šminka za oči

Puderi za lice služe kao zaštitno sredstvo za kožu protiv štetnog delovanja sunca, vetra, prašine i drugih atmosfernih uticaja.

 

 

 

 

Dobar puder treba biti bez sjaja, hemijski neutralan, i dobro prijanjati uz kožu.

 

 

 

 

 

Slika 11. Puder u kamenu

Tečni puder nanosi se počevši od nosa, prema bradi i obrazima te na kraju malu količinu pudera nanesemo na čelo. Možemo se koristiti prstima ili sunđerom. Pogodan je za suvu i normalnu kožu.

Puder u kamenu ili prahu fiksira make-up i daje licu završni izgled. Za suvu kožu korišćenje ove vrste pudera nije nužno, no ukoliko se upotrebljava, bolje je koristiti puder u prahu jer je puno lakši. Za masnu kožu preporučljivo je koristiti puder u kamenu koji će licu dati mat izgled. Treba ga naneti nakon tekućeg pudera.

Korektorom se skrivaju problematična područja na licu koja tekući puder ne uspe dovoljno prekriti. Savršen je za prikrivanje podočnjaka, mrlja i nepravilnosti kože. Jako je važno korektor utrljati i stopiti s podlogom kako prelazi ne bi bili vidljivi.

Za pokrivanje podočnjaka koristi se korektor za nijansu svetliji od boje kože. Takođe je idealan kao podloga za senku jer sprečava nakupljanje boje u pregibu kapka tokom dana.

Reč ruž dolazi od francuske reči rouge, što znači crveno i zapravo sve do druge polovine dvadesetog veka ruž za usne je bio definisan isključivo nijansama crvene. Već su žene u drevnoj Civilizaciji Doline Inda koristile svojevrsni ruž za usne dobijen od usitnjenog poludragog kamenja, a stare Egipćanke su ga izvlačile iz posebne vrste algi te mešale boju s jodom i bromom, što je dovodilo do teških bolesti. Kleopatra je svoj ruž pravila od drobljenih mravi i kosenila, koji su bogati prirodnim crvenilom, a za sjaj je dodavala blještavu tvar iz ribljih ljuski.

Tokom zlatne ere islamske civilizacije andaluzijski kozmetičar Abu al-Qasim al-Zahraw izumio je kruti ruž koji je bio usto parfimiran i oblikovan u posebnim kalupima. U srednjovekovnoj Evropi ruž je bio zabranjen od strane Crkve jer se mislilo da je “utelovljenje Sotone” i “kozmetika za prostitutke”. Ruž je počeo sticati popularnost u Engleskoj u 16. veku zahvaljujući kraljici Elizabeti I., koja je uvela stil belih lica i izrazito crvenih usana koje su u to vreme bile obojene mešavinom pčelinjeg voska i crvenila dobivenog iz biljaka. Prvi ruž u tubi proizveden je 1870. i nosio je naziv Prvi ruž u tubi. Proizveo ga je Guerlain 1870. godine i, premda već odavno zaboravljen, nosio je naziv Ne m’oubliez pas (u prijevodu Ne zaboravi me). Godine 1952. ruž je prvi put bio reklamiran u novinama u kampanji pod nazivom “Fire & Ice”

 

 

 

 

 

 

 

 

Slika 12. Ruž za usne

Crveni karmin je sve samo ne običan kozmetički proizvod u neseseru. Žene korišćenjem crvenog ruža za usne su se kroz istoriju osećale moćno, sexy, fatalno jer se smatra da je crveni karmin bezvremenski. Kroz njegovu dugu istoriju, koristile su ga glumice, pevačice, kraljice, prostitutke, gejše…. Žene ga idealizuju i uvek mu se iznova i iznova vraćaju.[8]

Počevši od Kleopatrinog doba, koja je koristila smesu mrvljenih mrava i karmin buba da bi svojim usnama dala crvenu boju, crveni ruž je proizvod koji poseduje svaka žena. Takođe, engleska kraljica XVI veka, Elizabeta I, uvela je u modu jako bleda lica i tamne usne, ali je često volela da svoj izgled upotpuni crvenim ružem.[9]

 

 

Nije kroz celu istoriju crveni karmin bio lako primljen. Tako, na primer, u srednjem veku, ne samo ruž nego kompletan make up je bio zabranjen širom Evrope, od strane crkve, a svaka žena koja je koristila šminku se spaljivala na lomači. Za razliku od Evrope, u srednjem veku, u arapskom svetu, žene su koristile crveni ruž da bi naglasile svoje usne i bile zavodljive muškarcima. 1770. Godine, britanski parlament je doneo dekret o zabrani korišćenja ruža za usne i svim ženama za koje se dokaže da su zavele muškarca, upotrebom ovog kozmetičkog proizvoda je suđeno za veštičarenje.[10]

Iako se koristio od davnina, tek od XX veka, kada je Max Faktor lansirao ruževe za usne, crveni karmin predstavlja osnovu svakog make up trenda do dana današnjeg. Najveći obrt se dešava u Americi za vreme Drugog svetskog rata, kada se crveni karmin sa usana glumačkih diva seli na usne običnih žena, koje izmučene ratom su smatrale da je crveni ruž simbol za bolja vremena i za glamur za koji nisu znale do tad.[11]

Glamur i osećaj slobode koji žene koje ga stave na usta osećaju, svrstao je crveni ruž među najprodavanije kozmetičke proizvode širom sveta, nezavisno od nijanse i teksture.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slika 13. Tečni puderi

Šminkanje očiju pruža toliko mogućnosti – možete promeniti oblik očiju, učiniti ih većima, manjima ili što god već želite postići.
Zbog različitih proizvoda, četkica i uvijača, šminka za oči isprva se može učiniti pomalo komplikovana, no kad jednom shvatite osnove, sve postaje lagano i tad možete biti stvarno kreativni.

Kad treba našminkati oči, pružaju vam se ogromne mogućnosti, no postoje i neke osnovne stvari koje svakako trebate znati.

Senka se koristiti za promenu konture oka, oblikovanje definicije ili stvaranje jakog učinka, u zavisnosti od izbora boja senki.

 

 

Maskaru odaberite prema obliku oka, kao i prema efektu koji želite postići. Najbolje je kombinovati  maskaru za volumen sa maskarom za produživanje trpavica. Međutim, ukoliko koristite diskretnu šminku najbolje je koristiti maskaru za definisanje oblika oka, jer će istaknuti oblik, a ne zahteva senku ili ruž, te ostavlja lice prirodnim.

 

 

 

 

 

 

 

 

Slika 14. Maskara

 

 

 

Pre nanošenja maskare, na trepavice stavite malo pudera u prahu, pa će se maskara bolje primiti. Ista je situacija sa senkom i ružem za usne. Tokom oblikovanja obrva preporučljivo je ne čupati one iznad linije obrve, jer to menja prirodan oblik koji najbolje pristaje licu. Ne pravite pauzu između nanošenja slojeva maskare jer se ona brzo suši pa će nastati grudvice. Stilisti preporučuju – dva sloja maskare na gornje trepavice, jedan na donje.  Kako bi usne izgledale punije, ne nanosite olovku tako da se vidi rub usana, a na sredinu aplicirajte malo sjajila ili bijelog sjenila. Tamni ruž i iscrtani rub vizualno smanjuju usne. Izvrsni odstranjivači make upa su vlažne dečje maramice, a pogoduju i koži ruku.  Šamponi za bebe izvrsni su za obojenu kosu, ne izbleđuju je. Šminka ima rok trajanja: Ruž čuvajte najviše jednu godinu, šminku za oči najviše tri meseca, rumenila pola godine, lak za nokte godinu i po. Razlika između večernjeg i dnevnog make up-a nije u količini, nego u senkama na licu te nanošenju rumenila i pudera. Plavooke žene imaju crveniju kožu od smeđookih i zelenookih, koje pak imaju žuće nijanse tena, pa obratite pažnju na to pri odabiru boja. Nanošenje bele crte olovkom na unutarnju donju liniju oka vizualno će povećati oči.  Promena boje kose zahteva i nove boje šminke, jer nova boja baca druge senke na vaše lice.  Svetlucavi puderi vizualno pomlađuju i osvežavaju lice.

 

 

 

 

 

 

2.    Motiv

 

Motivi su svi oni unutrasnji faktori, sve ono iznutra sto pokrece coveka na aktivnost i na odredjeno ponasanje da bi zadovoljio potrebe. Motivacija za razliku od motiva, oznacava celokupni slozen proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja usmerene ka nekom odredjenom cilju.

Potreba oznacava stanje psiholoskog ili fizioloskog nedostatka necega sto je neophodno ili pozeljno za dobro funkcionisanje organizma. Nagon (glad, zedj, seksualni nagon ) je urodjena pobuda, koja povecava napetost organizma i nagoni ga na aktivnost ka izvesnom cilju. Instikt je urodjeni impuls, speifican za vrstu koja za razliku od nagona, odredjuje citav genetski programiran, stereotipan obrazac urodjenog ponasanja usmerenog ka cilju. Zelja je psihicka teznja, koja podstaknuta predstavom konkretnog privlacnog objekta, stremi ka njegovom dostizanju na stvaran ili imaginaran nacin.

Motivi se mogu podeliti na:[12]

  • Urodjeni motivi
  • Steceni motivi
  • Bioloski motivi
  • Socijalni motivi
  • Personalni ( licni ) motivi
  • Bioloski motivi

Bioloski motivi imaju organsku osnovu, a glavna uloga im je prezivljavanje organizma.  Zajednicko za sve bioloske motive je da su:[13]

  • Urodjeni
  • Univerzalni
  • Snazni
  • I da vladaju po principu homeostaze

Homeostaza je ravnoteza izmedju neophodnog i trenutnog stanja u organizmu. Ovaj mehanizam je automacki, samoregulativan mehanizam koji predstavlja odgovor organizma na narusavanje fizioloske ravnoteze, usled deficita ili suficita neke supstance, a cilj mu je da ponovo uspostavi narusen sklad u organizmu.

Vrste bioloskih motiva:[14]

  • Glad – bioloski nagon koji se javlja nakon duzeg perioda lisavanja hranljivih materija u organizmu. Glad moze biti opsta i specificna.
  • Zedj – nastaje posle relativno duzeg lisavanja vode, a manifestuje se kao dozivljaj suvoce ustiju i zelja za picem.
  • Potreba za spavanjem – javlja se periodicno u toku ciklusa od 24 sata. Lisavanje ove potrebe dovodi do psihickih smetnji.

 

  • Seksualni nagon – je bioloska teznja za udvaranjem i ostvarivanjem polnog kontakta sa jedinkom suprotnog pola, a izazvana je odredjenim fizioloskim (hormonalnim) promenama u organizmu kao i seksualnim drazima objekta. Krajnji cilj ove potrebe je razmnozavanje. Frojd – Eros i Tantos.
  • Materinski nagon – urodjena tendencija zene da brigom, zastitom i neznoscu reaguje na mladunce.
  • Potreba za kiseonikom
  • Potreba za culnim uzbudjenjem

Za sve socijalne motive je zajednicko:

  • Steceni su socijalizacijom
  • Mogu se zadovoljiti jedino u drustvu
  • Determinisu razne vidove socijalnog ponasanja

Postoje dva tipa socijalnih motiva:

  • Prosocijalni
  • Antisocijalni

Prosocijalni motivi

Gregarni motiv-urodjeni motiv kako zivotinja, tako i ljudi da budu u grupi. Manifestuje se u teznji da pojedinac bude deo neke socijalne grupe, kao i u osecaju nelagodnosti kada se nadje izvan grupe.

Afilijativni motiv – teznja pojedinca da uspostavi neposredan i blizak socijalni kontakt i da se emocionalno poveze i veze sa drugim ljudima.

Alturisticki motiv – oznacava nesebicnu spremnost da se nesebicno pomogne drugome i to bez ikakve nagrade, cak i po cenu licne zrtve.

Antisocijalni motivi

-Teznja za moci i nadmoci-potreba da se ima drustvena moc, da se bude iznad drugih ljudi, da se na njih utice i njihovo ponasanje kontrolise. Cesto se ispoljava na antisocijalni nacin kao poriv, da se drugi ljudi maltretiraju, ponizavaju i drze u potcinjenom stanju.
– Agresivnost – motiv koji stoji iza agresivnog ponasanja, kome je cilj nanosenje povrede ili unistenje nekog objekta. agresivnost moze biti razlicitog intenziteta.

Licni motivi

U licne motive se ubrajaju svi oni brojni i raznovrsni pokretaci (potreba, namere, teznje, zelje) koje doprinose povecanju vrednosti, razvoju i isticanju sopstvene licnosti, a pre svega vlastitog ja.

Potreba za indetitetom – specificna ljucka potreba pojedinca da nadje odgovor na pitanje “Ko sam ja?” i da ucvrsti dozivljaj samoistovetnosti i kontinuiteta.

Potreba za ljubavlju-ljubav prema drugoj osobi ukljucuje osecanje nezne privrzenosti, zaokupljenosti njenom licnoscu, nesebicnu brigu za njene potrebe i licnu srecu.

Potreba za postovanjem – ispoljava se u teznji pojedinca da bude cenjen i uvazen od strane svoje socijalne grupe. Ova potreba nagoni pojedinca da postigne sto visi socijalni status.

Motiv za postignucem – manifestuje se u zelji da se postigne vredan rezultat i uspeh u aktivnosti koja se obavlja, da se postane poznat i slavan.[15]

Motiv za prestizom – izrazava se u teznji da se bude bolji od drugih u odredjenoj sredini i u teznji da se izrazi licnost i njena superiornost u odnosu na druge.

Motiv samopotvrdjivanja i samoaktuelizacije – ogleda se u teznji povecenja vrednosti pojedinacne licnosti u sopstvenim ocima. manifestuje se u osecanju zadovoljstva kada smo nesto konstruisali, napravili ili dokazalii sebi da smo sposobni za odredjeni vid delatnosti.

 

2.1.                      Motivi za odlazak na estetske/dekorativne  tretmane

 

Dame koje naglašavaju oči su zavodnice, a one koje ističu usta žele seksualno i duhovno jak odnos. Previše šminke znači nedostatak samopouzdanja, a opsesija noktima govori o jakoj želji za kontrolom

Opsesija dama za šminkanjem odaje njihove karakterne osobine. Italijanski psiholozi su pokušali da odgnonetnu kakve su žene u zavisnosti od toga kako se odnose prema ulepšavanju. One koje vole da naglašavaju oči zapravo uživaju u šarmiranju drugih, dok one koje koriste ruževe naglašenih boja, imaju jaku želju za zbližavanjem i čvrstim prijateljstvima.

 

 

Iako žene generalno „bije glas“ da sate provode pred ogledalom, nije mali broj onih koje šminku zaobilaze u širokom luku. Psiholozi smatraju da takve dame imaju jaku ličnost i naglašenu želju za prirodnim i jednostavnim odnosima sa ljudima. One uglavnom nisu omiljene u društvu, ali ljudi sa kojima su bliske ih zaista vole i prihvataju u potpunosti.

Doterana žena privlači pažnju na svakom koraku. Ipak, preterivanje u tome, previše šminke na licu i nanošenje iste svakodnevno i u svakoj prilici, ukazuje na nedostatak samopouzdanja. Psiholozi tvrde da previše sređene dame imaju jaku želju da se dopadnu i istovremeno strah da će biti odbačene ako ne izgledaju savršeno.

Zato pridaju mnogo veću pažnju oblačenju, negovanju tela ili šminkanju nego duhovnom i intelektualnom aspektu kao i odnosima sa ljudima, a to je najčešće odlika mladih ljudi.

Najviše žena pripada srednjoj kategoriji, a to podrazumijeva umereno doterivanje. Ipak, neke akcenat stavljaju više na oči, druge na usta, a stručnjaci i za to imaju objašnjenje. Dame koje ne izlaze iz kuće bez maskare na trepavicama i ističu oči u prvi plan, žele da šarmiraju druge, a da ostanu na distanci. Suprotno njima, žene koje najviše šminkaju usta i koriste ruževe naglašenih boja, imaju jaku želju za zbližavanjem sa ljudima i u seksualnom i u duhovnom smislu. Žene koje „robuju“ noktima i više pažnje posvećuju manikiranju nego šminkanju, imaju snažnu potrebu da u svoj život unesu red i uzmu konce u svoje ruke. Crveni lakovi za nokte su odlika zavodnica, ali i melanholičnih ličnosti koje žale za prošlim vremenima i robuju uspomenama. Tamne i neobične nijanse otkrivaju buntovnu prirodu, a manje upadljive poput bele, bezbojne i svetlo ružičaste preferiraju romantične duše. Naime, motivi za odlazak na dekorativne i estetske tretmane su svakako potreba za isticanjem lepote ali i potreba za zdravljem, misleći pritom na zdrav osećaj a zatim i na izgled.

2.2.                      Kako su spoljašnjost i unutrašnjost čoveka povezani

 

Spoljašnjost i unutrašnjost čoveka povezani su na mnogobrojne načine. Naime briga o spoljašnjem izgledu doprinosi boljem unutrašnjem osećaju, a ujedno bolji unutrašnji osećaj podstiče brigu o spoljašnjem izgledu.

Poznato je da procesi ulepšavanja podstiču lučenje hormona sreća i zadovoljstva, stoga je osoba zadovoljnija kada vodi više računa o zdravlju svoje kože, tela i lica.

Ako je osoba generalno zadovoljna kvalitetom života, veća je verovatnoća da će brigu o sebi (u spoljašnjem smislu) podići na viši nivo.

Sa druge strane, ukoliko je osoba nezadovoljna, depresivna, anksiozna, veća je verovatnoća da će zapostaviti fizički deo sebe obzirom da i sa emotivnim teško izlazi na kraj.

2.3.                      Socio-psihološki aspekti ulepšavanja

 

Zašto se žene šminkaju? Nekima od nas savršenstvo u fizičkoj pojavi je pojam lepog, nekima od nas male nesavršenosti su ono što nas čine lepim. Bez obzira zadovoljne ili ne svojim izgledom, žene de facto imaju potrebu da se šminkaju. Neke češće od drugih, ali čak i one koje kažu „ja se nikada ne šminkam“, kažu da „stave malo tena i maskare“ s vremena na vreme. Kao makeup umetnik i kao muškarac koji se ne ulepšava dekorativnom kozmetikom, pokušao sam u razgovorima sa svojim mnogobrojnim klijenkinjama da saznam više o ovoj potrebi nežnijeg pola da unapredi svoj fizički izgled. Međutim, pronići u ovu potrebu je jako teško jer je to krajnje individualna potreba žene. Tri psihologa konsultovana po ovom pitanju ističu povezanost samopouzdanja i nošenja šminke. Nije to samo proces pokrivanja nedostataka i isticanja kvaliteta, to je za većinu žena ritual.

Izgledati bolje, znači i osećati se bolje. To ne mora značiti nužno skrivanje nedostataka fizičke prirode, prema mr. Sc. Karin Kuljanić, psihoterapeutkinje na KBC Rijeka, šminka je vid komunikacije.[16]

Kada se žena našminka da bi se predstavila ozbiljnije ili urednije, i taj ustiak i postigne njen osećaj samoostvarenosti i samopouzdanja neće izostati. Ona pravi vezu scenske šminke sa dnevnom. Ističe kako je glumcu potrebna šminka da „uđe“ u ulogu i pomaže mu da se saživi sa ulogom, pa tako lakše komunicira sa publikom i prenosi poruku. Pri tom primećuje da sličan odnos imaju žene na oporavku u njenom kliničkom centru. Navodi da i one koje se gotovo nikada ne šminkaju, pri otpustu iz bolnice imaju potrebu da bar u jednom potezu nanesu ruž ili sjaj za usne. Po rečima doktorke Kuljanić, žene se ovako pripremaju za nove životne uloge. Takođe ona primećuje da se tako briga za sopstveno zdravlje, ozdravljenje i odnos prema životu često „izgovaraju“ nanošenjem šminke na lice.[17]

 

 

 

 

 

 

 

3.    Anketa

 

 

1.  Navedite svoj pol 2.  Starosna dob

 

3.  Zanimanje 4. Stepen obrazovanja
 

a)      M

 

b)    Ž

a)  ≤ 20

b)21-30

c)31-40

d)41-50

e)51 ≥

а) Učenik/student

b) Zaposlen u državnim institucijama

c) Zaposlen u turističkoj organizaciji ili preduzeću turističke privrede

d)Zaposlen u ostalim preduzećima

e)Penzioner/Nezaposlen

а) Doktorske studije

b) Master studije

c) Osnovne akademske studije

d) Osnovne strukovne studije

e) Srednje obrazovanje

f) Osnovno obrazovanje

 

  1. Da li koristite usluge kozmetičkih salona?
  2. Da
  3. Ne
  4. Kada možete birati da li se pre opredeljujete za estetske (tretmani lica i tela) ili dekorativne tretmane (profesionalno šminkanje, frizer, nail art)
  5. estetski tretmani
  6. dekorativni tretmani
  7. Zbog čega volite estetske tretmane?
  8. Jer se posle istih osećam i izgledam zdravo i negovano
  9. Jer je neophodno da prvenstveno koža, lice i telo budu zdravi

 

 

 

  1. Zbog čega volite dekorativne tretmane?
  2. Jer je neophodno da se na taj način istakne lepota ne bi li bila vidljiva
  3. Jer smatram da bez toga nisam lep/a

 

  1. Da li biste pre novac dali na tretman lica ili na puder?
  2. Tretman lica
  3. Puder
  4. Da li biste pre prijateljici poklonili vaucher za kozmetički salon koji može iskoristiti za estetski ili dekorativni tretman?
  5. Estetski
  6. Dekorativni

 

  1. Zbog čega generalno podležete tretmanima bilo kog tipa (estetskim/dekorativnim)?

 

  1. Zbog sebe
  2. Zbog okoline/društva/ i normi lepote koje isti nameću

 

 

 

 

 

 

 

 

3.1.Statistika

 

Rezultati sprovedenog istraživanja predstavljeni su kroz:

  1. a) ocena uzorka i
  2. b) rezultate odgovora na pitanja.

 

3.1.1. Socio-demografske karakteristike ispitanika

 

Distribucija polova: U ispitivanju je učestvovalo 56,3% žena i 43,8% muškaraca, što je prikazano na Grafikonu 1.

Grafikon 1. Struktura ispitanika prema polu

 

Izvor: Anketa autora

 

Godine starosti ispitanika klasifikovane su u šest kategorija i rezultat je prikazan u Grafikonu 2. Najveći broj ispitanika pripada kategoriji 21-30 godina, dok najmanji broj zauzima kategorija 51 ≥.

Grafikon 2. Starosna dob

Izvor: Anketa autora

Na sledećem Grafikonu 3 prikazana su zanimanja ispitanika uz prikazane kvaltitativne vrednosti i procente. U pitanju vezanom za profesiju najveći broj ispitanika pripada kategoriji učenik/student, dok je najmanji procenat zastupljen u kategoriji zastupljen u državnim institucijama.

 

 

 

 

Grafikon 3. Zanimanje

Izvor: Anketa autora

Najveći broj ispitanika po obrazovanju pripada kategoriji-osnovne akademske studije, dok je najmanji broj zastupljen u kategoriji osnovno obrazovanje, što je prikazano u Grafikonu 4.

Grafikon 4. Stepen obrazovanja

 

Izvor: Anketa autora

3.1.2. Rezultati analize odgovora

 

Na pitanje broj 5. veći ispitanika je odgovorio sa: dekorativni, 68%.

 

Grafikon 5.  Kada možete birati da li se pre opredeljujete za estetske (tretmani lica i tela) ili dekorativne tretmane (profesionalno šminkanje, frizer, nail art)

Izvor: Anketa autora

 

 

 

 

 

 

Na pitanje broj 6. veći ispitanika je odgovorio sa: Jer se posle istih osećam i izgledam zdravo i negovano, 52%

 

Grafikon 6. Zbog čega volite estetske tretmane?

Izvor: Anketa autora

 

 

 

 

 

 

 

Na pitanje broj 7. veći ispitanika je odgovorio sa: Jer je neophono da se na taj način istakne lepota ne bi li bila vidljiva, 78%

Grafikon 7. Zbog čega volite dekorativne tretmane?

Izvor: Anketa autora

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na pitanje broj 8. veći ispitanika je odgovorio sa: Puder, 67%

Grafikon 8. Da li biste pre novac dali na tretman lica ili na puder?

Izvor: Anketa autora

 

 

 

 

 

 

 

Na pitanje broj 9. veći ispitanika je odgovorio sa: Dekorativni, 89%

Grafikon 9.  Da li biste pre prijateljici poklonili vaucher za kozmetički salon koji može iskoristiti za estetski ili dekorativni tretman?

 

Izvor: Anketa autora

 

 

 

 

 

 

 

 

Na pitanje broj 10. veći ispitanika je odgovorio sa: Zbog okoline/društva/ i normi lepote koje isti nameću,78%

Grafikon 10. Zbog čega generalno podležete tretmanima bilo kog tipa (estetskim/dekorativnim)?

Izvor: Anketa autora

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zaključak

 

Novi izgled, kozmetika i reklamiranje lepote, zajednički stvaraju industriju enormnih razmera sa prihodom od preko 20 milijardi dolara godišnje. Svakog dana smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kosu i kožu, budući da se na nas vrši masovni pritisak reklamama u štampi, na televiziji, kao i na internetu.

Ovo je veme promena u industriji parfema i kozmetičkih preparata, promena koje samo idu ka boljem. Shodno tome iskoristimo sve ugodnosti života u modernom dobu, spojimo lepo i korisno-uživajmo u nezi i ulepšavanju našeg tela jer ono to zaista zaslužuje.

Primat dekorativnih tretmana nad estetskim je evidentan i to je dokazano odgovorima koji su dobijeni sprovedenom anketom. Naime, veći broj ispitanika pokazao je naklonost ka dekorativnim tretmanima spram estetskih.

 

 

 

 

Literatura

  1. Cofer, Charles N; Appley, Mortimer H (1967), Motivation: Theory and Research, New York, London, Sydney: John Wiley & Sons.
  2. dr sc. Mira Čajkovac, Kozmetologija, Naklada Slap, Zagreb, 2000.
  3. Učilište Lovran – Spa Wellness, Akademija-Jelica Popić, dr.med.
  4. http://www.kozmetika.edu.rs/project/zasto-se-zene-sminkaju/(pristup: 03.01.2019.)
  5. http://www.kozmetika.edu.rs/project/lepota-boli/ (pristup:15.01.2019.)
  6. http://www.kozmetika.edu.rs/project/zene-vole-crveni-karmin/ (pristup: 14.01.2019.)
  7. kremasica.com(pristup: 14.01.2019.)

 

 

 

 

 

[1] www.kremasica.com(pristup: 14.01.2019.)

 

[2] www.kremasica.com(pristup: 14.01.2019.)

 

[3] Učilište Lovran – Spa Wellness, Akademija-Jelica Popić, dr.med.

 

[4] Prof. dr sc. Mira Čajkovac, Kozmetologija, Naklada Slap, Zagreb, 2000.

 

[5] http://www.kozmetika.edu.rs/project/lepota-boli/(pristup:15.01.2019.)

[6] http://www.kozmetika.edu.rs/project/lepota-boli/(pristup:15.01.2019.)

[7] http://www.kozmetika.edu.rs/project/lepota-boli/ (pristup:15.01.2019.)

[8] http://www.kozmetika.edu.rs/project/zene-vole-crveni-karmin/(pristup: 14.01.2019.)

[9] http://www.kozmetika.edu.rs/project/zene-vole-crveni-karmin/(pristup: 14.01.2019.)

[10] http://www.kozmetika.edu.rs/project/zene-vole-crveni-karmin/(pristup: 14.01.2019.)

[11] http://www.kozmetika.edu.rs/project/zene-vole-crveni-karmin/ (pristup: 14.01.2019.)

[12] Cofer, Charles N; Appley, Mortimer H (1967), Motivation: Theory and Research, New York, London, Sydney: John Wiley & Sons

 

[13] Cofer, Charles N; Appley, Mortimer H (1967), Motivation: Theory and Research, New York, London, Sydney: John Wiley & Sons

[14] Cofer, Charles N; Appley, Mortimer H (1967), Motivation: Theory and Research, New York, London, Sydney: John Wiley & Sons

[15] Cofer, Charles N; Appley, Mortimer H (1967), Motivation: Theory and Research, New York, London, Sydney: John Wiley & Sons

[16] http://www.kozmetika.edu.rs/project/zasto-se-zene-sminkaju/(pristup: 03.01.2019.)

[17] http://www.kozmetika.edu.rs/project/zasto-se-zene-sminkaju/ (pristup: 03.01.2019.)

POSTANITE I VI KOZMETICAR-ESTETICAR

OVDE

informacije na broj telefona

POZOVI