Poremećaj disajnih organa

Poremećaj disajnih organa

Poremećaj disajnih organa .Prva pomoć je skup postupaka koji se vrše na licu mesta radi spašavanja života i srečavanja daljeg pogoršavanja stanja zdravlja povređenih.

PRISTUP POVREĐENIM ILI OBOLELIM:

1. Provera stanja svesti
2. Provera disanja
3. Provera rada srca
4. Pregled povređenog ili obolelog

-SPASILAC prvo treba da uspostavi kontakt sa povređenim tj. da proveri stanje svesti:

• Nesvestica
• Besvesno stanje

PROVERA DISANJA:

Vide se pokreti grudnog koša i stomaka, šire se nozdrve, prirodna je boja kože…

Čuje se krkljanje, disanje …

PROVERA RADA SRCA

Provera rada srca se utrvđuje pipanjem pulsa na jednoj od vratnih arterija, prislanjanjem uha u predelu srca ili direktnim prislanjanjem dlana ispod leve grudne bradavice.

POČETNI PREGLED POVREĐENOG

Početni pregled povređenog traje oko 10 sekundi.

Cilj je sagledati stanje (prohodnosti disajnih puteva, rad srca, pregledati kičmu), proceniti okolnosti i situaciju i moguću opasnost za povređenog i spasioca.

Kardio pulmonalna reanimacija

 

KPR je skupHITNIHmeraipostupaka oživljavanjakojisepreduzimajudabisebolesnikukojijedoživeozastojradasrcai/ilizastojdisanja-kardiorespiratorniarest, ponovnouspostavilafunkcijasrcaidisanja .

 

Cilj KPR jedopremanjedodatnihkoličinakiseonikamozgu, srcuidrugimvitalnimorganima, svedoksesloženijimpostupcimaKPRneuspostaviadekvatnasrčanaakcijaispontanodisanje tj. dok  ne dobijemo puls.

Obezbeđenje disajnog puta

 

 

Održavanje prohodnosti disajnih puteva, osnovni je zadatak reanimacijskog I anesteziološkog postupka.

 

Otvaranje disajnog puta:

• Prvi korak u osnovnoj prvoj pomoći je otvaranjedisajnog puta ili slovo A od reči AIRWAY.
• Cilj otvaranja disajnog puta kao što nam i same reči kažu, da otkloni opstrukciju disajnog puta izazvanu: jezikom, stranim telom.
• Disajni put se može otvoriti pomoću sledećih manevara: zabaci glavu-podigni bradu, podigni vilicu, trostruki zahvat (zabaci glavu, podigni vilicu, otvori usta).

Strano telo u disajnim putevima

 

Strana tela u grkljanu, dušniku i dušnicama najčešće se javljaju kod male dece uz­rasta od jedne do tri godine, rede kod od­raslih. Deca do jedne godine ne hodaju, rede dolaze u kontakt sa stranim telima i zrnevljem, nemaju zube i jedu uglavnom tečnu i kašastu hranu.

Strano telo koje je disanjem dospelo i zaglavilo se u dušniku ili bronhijama. Simptomi zavise od toga gde je u disajnim putevima strano telo dospelo. Ako je zaglavljeno u većem kanalu, strano telo izaziva ozbiljnije probleme.

Manja strana tela ne moraju da izazovu nikakve simptome u početku, ali ako se ne uklone, mogu izazvati infekciju ili delimični kolaps pluća.

Deca mogu slučajno uduhnuti strano telo i u početku ne osetiti bilo kakav problem. Roditelji moraju da budu spremni na mogućnost da je do udisanja stranog tela došlo kako bi na vreme tražili pomoć.

Simptomi:

Gušenje, kašalj, stridor (stručni naziv za neprijatan, vibratorni zvuk koji se čuje kada vazduh prolazi kroz dušnik ili grkljan deteta), nemogućnost da se diše ili govori, bol u grudima, teško disanje.

Možda nema simptoma u početku, ali kasnije se mogu razviti simptomi infekcije pluća (pneumonija).

Prva pomoć kod osobe sa i bez svesti

 

Prva pomoć kod gušenja (osoba svesna):

• Forsirani kašalj
• Udarci u ledja izmedju lopatica
• Heimlichov manevar
• Pozvati hitnu pomoć

Prva pomoć kod gušenja (osoba bez svesti):

• Kod osobe bez svesti treba proveriti  da li diše I da li ima znakova cirkulacije
• Veštačko disanje
• Masaža srca

Zaključak

 

Aspiracija (udisanje) stranog tela može rezultirati širokim spektrom simptoma, od minimalnih, često neprimećenih do prestanka disanja, pa čak i smrti.

Prisustvo stranog tela u grkljanu, dušni­ku i dušnicama izaziva otežano disanje, a za kratko vreme može doći i do smrtnog ishoda u zavisnosti od veličine i priro­de stranog tela.

 

Što se tiče simptoma, gušenje ili kašalj su prisutni u 95% pacijenata sa aspiracijom stranog tela u dušnik. Uobičajeno je prisutan i stridor kod stranog tela u gornjim disajnim putevima ili gornjem delu dušnika. Mogu se prezentovati i kao pogoršanje disanja, upala pluća ili edem pluća.

– Ako osoba kašlje, ima stridor (čujno «zviždanje» pri disanju) ili otežano, ali održano disanje, treba nazvati Hitnu pomoć i što pre je uputiti u medicinski centar.
– Ako je disajni put sasvim zatvoren i osoba ne diše, treba pokušati sa izvođenjem Hajmlihovog manevra, udarom na leđa, potiskom na stomak ili pritiscima na grudni koš.

 

Student: Nevena Todorović

Smer: Estetičar – Kozmetičar

Seminar iz prve pomoći: poremećaj disajnih organa

Mentor: prof. Vukan Babić

Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity