SEMINARSKI RAD

 

POLNE ŽLEZDE

 

 

 

SADRŽAJ

 

 

            Strana

1. Uvod…………………………………………………………………………………….3

2. Polne žlezde……………………………………………………………………….4

3. Muški polni sistem…………………………………………………………….5

3.1. Testisi………………………………………………………………………………..5

3.2. Epididimis………………………………………………………………………..6

3.3. Prostata……………………………………………………………………………6

3.4. Penis…………………………………………………………………………………6

3.5. Spermatogeneza……………………………………………………………7

4. Ženske polni sistem………………………………………………………….8

4.1. Jajnici……………………………………………………………………………….8

4.2. Vagina………………………………………………………………………………9

4.3. Jajovod…………………………………………………………………………….9

4.4. Materica…………………………………………………………………………..9

4.5. Oogeneza………………………………………………………………………10

5. Zaključak……………………………………………………………………………11

Literatura……………………………………………………………………………….12

 

 

1. Uvod

 

Endokrini sistem čine endokrine žlezde. U endokrinim žlezdama, koje su pod uticajem informacija iz spoljašnje i unutrašnje sredine, sintetišu se hormoni koji predstavljaju odgovor na te informacije. Hormoni su organske supstance, odnosno hemijska jedinjenja lipidne ili proteinske prirode. Hormoni mogu da se sastoje od  aminokiselinskih kompleksa, steroida, eikosanoida, leukotriena ili prostaglandina. Oni putuju putem krvi koja obliva sve ćelije u organizmu i dospevaju do svih tkiva, ali samo određena tkiva mogu da proizvedu odgovore na njih. To je omogućeno prisustvom specifičnih molekula – receptora, za koje može da se veže samo određeni hormon.

Endokrine žlezde kod čoveka su različitog porekla – neke nastaju od ždrelnog epitela (štitna, grudna žlezda), druge su u bliskoj vezi sa mozgom (hipofiza, epifiza), dok se treće razvijaju u oblasti bubrega (nadbubrežne žlezda). Unutrašnje lučenje kao sporednu funkciju mogu vršiti i izvesni drugi organi: jetra, pankreas, pojedini delovi creva, bubrezi, srce, a značajnu endokrinu funkciju imaju i polne žlezde.

2. POLNE ŽLEZDE

 

Polne žlezde ili gonade zajedno sa polnim organima, čine genitalni sistem kod čoveka. Gonada ili polna žlezda je endokrina žlezda koja za svoju primarnu ulogu ima proizvodnju gameta (polnih ćelija), a kao sporednu proizvodnju hormona.

Kod žena, reproduktivne ćelije su jajne ćelije, a kod muškaraca to su spermatozoidi. Prema tome ženska gonada je jajnik, a muška − testis. I muške i ženske gonade imaju po jednu haploidnu hromosomsku garnituru (n).

Hormoni polnih žlezda su androgeni(muški) i etsrogeni(ženski). U svakoj vrsti polnih žlezda luče se obe vrste hormona samo u različitim količinama: jajnici luče više estrogenih nego androgenih hormona, a semenici obratno. U tkivu testisa Lejdigove ćelije luče androgene hormone: androsteron i testosteron. Jajnici izlučuju grupu estrogenih hormona i progesteron. Ovi hormoni svoje dejstvo ostvaruju u doba puberteta kada dolazi do aktivacije polnih žlezda. U vreme puberteta gonadostimulini hipofize aktiviraju polne žlezde, čija aktivnost dovodi do razvoja sekundarnih polnih odlika (pojava prve menstruacije kod devojčica, brade i brkova kod dečaka, itd). Polni hormoni imaju dvostruku funkciju: podstiču razvoj polnih organa, koji predstavljaju primarne polne karakteristike; dovode do pojave sekundarnih polnih karakteristika, koje predstavljaju sve morfološke i fiziološke karakteristike, osim polnih organa, po kojima se polovi međusobno razlikuju, kao što su npr. brkovi i brada kod muškarca, rast grudi kod devojčica, itd.

Rad polnih žlezda je pod uticajem adenohipofize.

 

3. MUŠKI POLNI SISTEM

 

Muški polni sistem čine: parne gonade (testisi), sistem odvojenih kanala koji se sastoji od pasemenika (epididimis) i semevoda (duktus deferens), semene kesice, prostate (kestenjača), bulbouretralne žlezde, penisa i skrotuma.

Slika 1. Građa muškog polnog sistema (http://www.biologija.rs/)

 

3.1. Testisi

 

Testisi ili semenici predstavljaju primarne parne muške polne organe ovalnog oblika. Nalaze se u preponskom delu, u kožnom naboru koji se naziva skrotum. Testisi su smešteni u kesicama izvan tela, jer spermatozoidi u razvoju moraju da budu na nižoj temperaturi od one na kojoj funkcioniše ostali deo tela. Ta temperatura je niža za 3-4 stepena od temperature tela. U razvoju fetusa se testisi spuste u mošnice neposredno pre rođenja iz prostora neposredno ispod bubrega. Normalno je da jedan od testisa bude niže postavljen u odnosu na onaj drugi, najčešće levi. Semenici su obavijeni vezivnotkivnom kapsulom (tunika albuginea), od koje polaze kratke septe, koje dele parenhim semenika na 250-400 lobusa (režnjića).U svakom od lobusa se nalaze 2-3 semena kanalića. Parenhim (unutrašnjost) semenika čine semeni kanalići, unutar kojih se nalazi semeni epitel i intersticijalne Lajdigove ćelije, koje su odgovorne za endokrinu funkciju semenika. Naime, Lajdigove ćelije proizvode muški polni hormon testosteron koji stimuliše spermatogenezu, kontroliše razvoj i održavanje sekundarnih seksualnih karakteristika i deluje na ispoljavanje muškog seksualnog ponašanja. Semene kanaliće oblaže semeni epitel koji sadrži ćelije spermatogeneze i potporne Sertolijeve ćelije. Čvrste veze izmedu susednih Sertolijevih ćelija dele seminiferni epitel na bazalni deo gde se nalaze spermatogonije i adluminski deo koji sadrži spermatocite i spermatide.

Slika 2. Građa testisa

 

3.2. Epididimis

Na izlazu iz testisa je duga cev (epididymis) i u njoj se nalaze spermatozoidi u procesu maturacije. Glatki mišići guraju spermatozoide u kanal koji se naziva ductus deferens koji zatim prelazi u ejakulatorni kanal. Zidovi kanala su od glatkih mišića koji doprinose izbacivanju sperme u toku ejakulacije. Oba kanala (levi i desni) ulaze u uretru.

3.3. Prostata

Prostata je žlezda neposredno ispod mokraćnog mehura koja obuhvata prvih nekoliko centimetara uretre. Prostata luči alkalni fluid koji ima za cilj da održi pokretljivost spermatozoida. Glatki mišići prostate se kontrakuju da bi pomogle ejakulaciju (izbacivanje spermatozoida iz uretre). Neposredno pre ejakulacije luči se i alkalni sekret koji neutralizuje sadržaj uretre i kiselosti koja je tipična za vaginu. Ukupna količina sekreta i spermatozoida je 2-4 ml, tj nekoliko stotina miliona spermatozoida.

3.4. Penis

Penis je polni organi sa karakterističnom sposobnošću erekcije (mišićno delovanja, punjenja krvlju iregularnih krvnih sudova, i zatvaranje kanala za povratak krvi iz penisa).

3.5. Spermatogeneza

Spermatogeneza je proces stvaranja muških polnih ćelija ili spermatozoida, koji se odigrava u muškim polnim žlezdama testisima ili semenicima. Spermatogeneza se odvija u toku ciklusnih promena epitela u semenim kanalićima. U čoveku, ceo ciklus spermatogeneze traje 72 dana. Proces spermatogeneze je podeljen u 3 faze: spermatogonijalnu fazu (fazu razmnožavanja), spermatocitnu fazu (fazu rasta), spermatidnu fazu ili spermiogenezu (fazu sazrevanja).

Spermatogonijalna faza traje 27 dana. U njoj se na račun primarnih germinativnih ćelija miotičkim deobama obrazuju ishodne (matične) ćelije koje se nazivaju spermatogonije. Spermatogonije imaju diploidan broj hromozoma i umnožavaju se miotički stvarajući nove spermatogonije. Postoje dva tipa spermatogonija: spermatogonije A, koje mogu biti i tamne i svetle i spermatogonije B. Tamne A spermatogonije leže na bazalnoj membrani i svojom deobom obezbeđuju dovoljan broj tamnih A spermatogonija za samoreprodukciju. Sledećom deobom tamne A spermatogonije daju svetle A spermatogonije koje posle nekoliko deoba prelaze u B spermatogonije,čija pojava predstavlja poslednji događaj u spermatogonijalnoj fazi.

Spermatocitna faza traje 25 dana. U njoj od spermatogonija B neposredno nastaju spermatocite prvog reda koje takođe imaju diploidan broj hromozoma.

Spermiogeneza traje 22 dana i sastoji se iz dve deobe.Prva je mejoza ili redukciona deoba, a druga ekvaciona ili izmenjena mitotička deoba. U prvoj deobi, na račun svake spermatocite prvog reda nastaju po dve spermatocite drugog reda kod kojih je broj hromozoma redukovan sa diploidnog na haploidan. U drugoj deobi, svaka spermatocita drugog reda se deli na po dve spermatide. Dakle, na račun svake spermatocite prvog reda se obrazuju ukupno četiri spermatide. Procesom spermiogeneze se iz spermatida obrazuju spermatozoidi.

Glavne karakteristike spermiogeneze su obrazovanje akrozoma i galea capitis u prednjem delu glave spermatozida, spiralizacija i kondenzacija hromozoma, stvaranje vrata i kinetičkog dela i odbacivanje citoplazme.

Regulacija proizvodnje spermatozida potiče od hipotalamusa (hormoni FSH i LH doprinose stvaranju i zrenju – maturaciji). Hormon inhibin koji stvaraju testisi utiče na smanjenje lučenja FSH. Stvaranja spermatozoida počinje u životu dečaka u pubertetu (10 do 14) godina i u najvećem broju slučajeva ne prestaje do kraja života. Broj spermatozoida se smanjuje u starosti.

4. ŽENSKI POLNI SISTEM

 

Ženski polni sistem se sastoji od para ovarijuma (jajnika) i falopijanske cevi (jajovoda), uterusa (materica), vagine, i spoljnih genitalnih struktura. Kod žena postoje posebni izvodni kanali jajnika – jajovodi (Milerovi kanali).

Slika 3. Ženski polni sistem (http://www.biologija.rs/)

 

3.1. Jajnici

 

Jajnici su parne žlezde. Jajnici (ovarijumi) su strukture koje sadrže stotine hiljada primarnih folikula koji su prisutni od rođenja. Od svih ovih folikula samo 300 do 400 će biti aktivirano i proizvešće jajnu ćeliju. Svaki folikul sadrži oocit (potencijalnu jajnu ćeliju). U ovom delu se luči hormon estrogen. Pod dejstvom FSH, LH i estrogena dolazi do maturacije pojedine jajne ćelije u folikulu odnosno ovarijumu. Zrela jajna ćelija se transportuje do materice peristaltikom falopijanske cevi koja je približno 10 cm duga.

Slika 4. Jajnik ili ovarijum (http://www.biologija.rs/)

 

4.2. Vagina

Vagina je mišićna cev koja je duga približno 10 cm. Vaginalna mukoza posle puberteta je ojačana tako da postane relativno otporna na patogene. U normalnim uslovima ovo je kisela sredina da bi se eliminisali patogeni. Sa spoljne strane je vagina zatvorena sa labium minor i labimum major. Labiumi sprečavaju sušenje mukoze. Bartolinijeva žlezda luči sekret koji održava vlažnost u toku polnog odnosa.

4.3. Jajovod

Jajovod se sastoji iz tri dela: početni deo (Falopijeva tuba) sa levkastim otvorom koji naleže na jajnik; materica – prošireni, središnji deo i vagina – završni deo.

Fertilizacija se događa u falopijanskoj cevi. Ako jajna ćelija nije fertilizovana ona umire u intervalu od 24 do 48 časova i dezintegriše se u cevi ili u uterusu. Ako je jajna ćelija fertilizovana prelazi u zigot i to traje 4 do 5 dana. Može da se dogodi da zigot ostane van materice (van materična ili ektopična trudnoća).

4.4. Materica

Materica ima oblik kruške visine 7.5 cm, i prečnika 5 cm. U toku trudnoće materica se jako povećava i sadrži placentu (posteljicu) koja obezbeđuje potrebnu ishranu plodu i pomaže u izbacivanju ploda u toku porođaja.

4.5. Oogeneza

Oogeneza je proces stvaranja jajne ćelije. Stvaranje jajne ćelije je proces mejoze koji počinje u jajniku (ovarium) i koji je regulisan hormonima. FSH inicira rast ovarijumskog folikula koji sadrži jednu ćeliju koja će stvoriti jajnu ćeliju. FSH takođe stimuliše maturaciju – sazrevanje jajne ćelije. Samo jedna od 4 ćelije koje nastanu mejozom će postati jajna ćelija, a ostale nazivamo polarne ćelije (nemaju nikakvu funkciju i nestaju). Stvaranje jajnih ćelija počinje u pubertetu (10 do 14 godina) i traje do menopauze (45 do 55 godina) kada jajnici atrofiraju i ne reaguju na stimulus hipofiznih hormona i hipotalamusa. U periodu dok postoji proizvodnja jajne ćelije to je cikličan proces sa periodom od približno 28 dana (menstrualni ciklus). U svakom periodu počne razvoj nekoliko folikula, ali ovulacija jednog zaustavlja rast ostalih.

5. ZAKLJUČAK

 

Uloga u značaj polnih žlezda je ogroman. Bez njih je, pre svega, onemogućena reprodukcija, što predstavlja jedan od bitnijih procesa u toku  ljudskog života. Zatim, značajne su za normalan fizički i psihički razvitak ljudi, što im omogućava bolju socijalnu adaptaciju i telesnu funkcionalnost. Utiču na pojedine procese u organizmu, kontrolišu nagone, pogovoto seksualne, koji se smatraju drugi po učestalosti, odmah iza nagona za hranom.

Zbog  ovih, ali i mnogih drugih razloga, važno je da očuvamo zdravlje naših polnih organa, zajedno sa polnim žlezdama. Pravilna ishrana, fizička aktivnost, zdrav san, higijena, nepromiskuitetnost i redovne kontrole kod ginekologa i urologa, su osnove prevencije zdravih polnih sistema i kod muškaraca i kod žena.

 

Literatura

 

1.  https://www.bionet-skola.com/w/Polne_%C5%BElezde 21.12.2019.
2. http://www.biologija.rs/endokrini_sistem.html 21.12.2019.
3. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC#%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B6%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5 22.12.2019.
4. https://www.dropbox.com/sh/39fzgdvqk5iqfe1/AACy_xC3dzyTUs9opLKFIwGma?dl=0 22.12.2019
5. https://www.mobilnasestra.rs/endokrine-zlezde 23.12.2019.
6. Stanković S. : Uporedna anatomija kičmenjaka, Beograd: Naučna knjiga, 1950. god.
7. G. Cvijić, N. Nedeljković, R. Konjević, J. Đorđević: Biologija za 3. razred gimnazije prirodno-matematičkog smera, Beograd: Zavod za udžbenike, 2017. god.

 

 

SEMINARSKI RAD

Predmet: Anatomija

Tema: Polne žlezde

Mentor: Prof dr. Olivera Matović

Student: Milica Milovanović

Beograd, decembar 2019. god.